Kada je reč o evidentiranju poslovnih promena u vezi sa nefinansijskom i finansijskom imovinom i kapitalom, prema propisima o budžetskom računovodstvu u Republici Srbiji, neophodno je voditi računa o bilansnoj, odnosno knjigovodstvenoj ravnoteži kako između konta nefinansijske imovine i kapitala, tako i između konta finansijske imovine i kapitala. Da li je reč o knjigovodstvenoj ravnoteži svih konta nefinansijske i finansijske imovine ili samo nekih konta sa kapitalom, opširnije u nastavku ovog teksta   Prema našem mišljenju važno je imati u vidu da se pridržavanjem principa ravnoteže između konta nefinansijske imovine, te finansijske imovine i kapitala, onemogućava ili bolje rečeno sprečava bilo kakvo sticanje nefinansijske ili finansijske imovine, ako za to nisu unapred obezbeđeni izvori iz kojih se ta imovina može sticati. U nastavku ćemo se osvrnuti na rešenja koja su data budžetskim propisima u vezi sa ovom problematikom. Polazeći od Uredbe o budžetskom računovodstvu („Sl. glasnik RSˮ, br. 125/03 i 12/06, u daljem tekstu: Uredba) potrebno je imati u vidu odredbu člana 4. tač. 3) kojom je definisana gotovinska osnova (načelo računovodstvenog obuhvatanja prihoda i rashoda u trenutku naplate, odnosno plaćanja). Gotovinska osnova u tom smislu jeste „osnova za vođenje budžetskog računovodstva, po kojoj se transakcije i ostali događaji priznaju u momentu prijema, odnosno isplate sredstava, kao što je definisano gotovinskom osnovom Međunarodnih računovodstvenih standarda za javni sektor, u delu koji se odnosi na gotovinsku osnovuˮ. Dakle, gotovinska osnova podrazumeva i evidentiranje izdataka za nabavku nefinansijske imovine na kontima klase 500000 – Izdaci za nefinansijsku imovinu i u godini odliva po metodologiji koja je primenjena kod izrade Zakona o budžetu, odlukama lokalnih vlasti i organizacija obaveznog socijalnog osiguranja i računa se u ukupni iznos rashoda i izdataka, pa samim tim i u finansijski rezultat. Znači, po propisima na gotovinskoj osnovi ne evidentira se nefinansijska imovina po metodologiji koja se koristi kod izrade Zakona o budžetu, niti u odlukama lokalnih vlasti i organizacija obaveznog socijalnog osiguranja. U navedenim dokumentima evidentiraju se prihodi (klasa 7) i primanja (klasa 8) i tekući rashodi (klasa 4) i izdaci za nefinansijsku imovinu (klasa 5). Takođe, treba imati u vidu da je prema članu 5. st. 7. i 8. Uredbe, regulisano da korisnici budžetskih sredstava (u daljem tekstu: KBS) i korisnici sredstava organizacija obaveznog socijalnog osiguranja (u daljem tekstu: korisnici sredstava OOSO) mogu voditi računovodstvene evidencije i prema obračunskoj osnovi za potrebe internog izveštavanja, pod uslovom da se finansijski izveštaji izrađuju na gotovinskoj osnovi radi konsolidovanog




POŠTOVANI KORISNIČE, DA BISTE MOGLI DA VIDITE INTEGRALNE VERZIJE TEKSTOVA NAŠEG INTERNET IZDANJA POTREBNO JE DA BUDETE REGISTROVANI KORISNIK NAŠEG PORTALA I DA SE NA NJEMU PRIJAVITE. POGLEDAJTE KOJE SU SVE PREDNOSTI REGISTRACIJE I PRETPLATE. ZA PITANJA PRETPLATE POGLEDAJTE STRANICU PRETPLATA.



Existing Users Log In