Primena finansijskih propisa

U sklopu sasvim novog formata koji od ovog broja možete pratiti u našem časopisu donosimo neka karakteristična službena objašnjenja i stručna mišljenja za primenu finansijskih propisa Ministarstva finansija

 

PORESKI TRETMAN PRIMANJA ZAPOSLENOG PO OSNOVU NAKNADE PREVOZA NA SLUŽBENOM PUTOVANJU KADA JE ODOBRENO KORIŠĆENJE SOPSTVENOG AUTOMOBILA ZA SLUŽBENO PUTOVANJE ILI U DRUGE SLUŽBENE SVRHE

(Mišljenje Ministarstva finansija, br. 011-00-56/2016-04 od 28. 1. 2016)

Odredbom člana 13. stav 1. Zakona o porezu na dohodak građana („Sl. glasnik RSˮ, br. 24/01, 80/02, 80/02 – dr. zakon, 135/04, 62/06, 65/06 – ispravka, 31/09, 44/09, 18/10, 50/11, 91/11-US, 93/12, 114/12-US, 47/13, 48/13 – ispravka, 108/13, 57/14, 63/14 – dr. zakon i 112/15, u daljem tekstu: Zakon) propisano je da se pod zaradom, u smislu ovog zakona, smatra zarada koja se ostvaruje po osnovu radnog odnosa, definisana zakonom kojim se uređuju radni odnosi i druga primanja zaposlenog.

Prema odredbi člana 18. stav 1. tačka 4) Zakona ne plaća se porez na zarade na primanja zaposlenog po osnovu naknade prevoza na službenom putovanju, prema priloženim računima prevoznika u javnom saobraćaju, a kada je, saglasno zakonu i drugim propisima, odobreno korišćenje sopstvenog automobila za službeno putovanje ili u druge službene svrhe – do iznosa 30% cene jednog litra benzina pomnoženog s brojem potrošenih litara, a najviše do 6.322 dinara mesečno.

Kada je, saglasno zakonu i drugim propisima, zaposlenom odobreno korišćenje sopstvenog automobila za službeno putovanje ili u druge službene svrhe, neoporezivi iznos po osnovu naknade prevoza predstavlja iznos 30% cene jednog litra benzina (ili nekog drugog pogonskog goriva za motorno vozilo koje se koristi u predmetnom slučaju) pomnoženog s brojem potrošenih litara, a najviše do 6.322 dinara mesečno (od 1. februara 2016. godine u primeni usklađeni dinarski neoporezivi iznos 6.417 dinara).

Ukoliko se zaposlenom isplati naknada po osnovu korišćenja sopstvenog automobila za službeno putovanje u iznosu većem od neoporezivog iznosa do 6.322 dinara mesečno, deo iznad propisanog neoporezivog iznosa bio bi predmet oporezivanja porezom na dohodak građana na zaradu saglasno Zakonu.

Predmetna naknada jeste naknada zaposlenom za upotrebu njegovog automobila za službeno putovanje ili u druge službene svrhe (faktički predstavlja naknadu zaposlenom po osnovu amortizacije sopstvenog automobila kada ga koristi u službene svrhe), koja u sebi ne sadrži iznos troškova po osnovu goriva koje je potrošeno na službenom putovanju, odnosno u službene svrhe korišćenjem sopstvenog automobila zaposlenog.

Trošak goriva, koje je zaposleni potrošio na službenom putovanju, predstavlja trošak poslovanja poslodavca i ne čini deo zarade zaposlenog. Kao osnov za priznavanje troška potrošenih litara benzina (goriva) koriste se podaci npr. iz naloga za službeni put (npr. broj kilometara pređenih na službenom putu, vremenski period u kome se realizuje službeno putovanje, tip automobila), kao i iz druge pomoćne evidencije iz koje se može utvrditi količina potrošenog goriva u predmetnom slučaju.

S tim u vezi, Ministarstvo finansija smatra da bi opštim aktom kod poslodavca (kolektivni ugovor, pravilnik, ugovor o radu) trebalo da bude, pored ostalog, uređeno pravo zaposlenih na naknadu troškova službenog putovanja kad se zaposlenom odobrava korišćenje sopstvenog automobila za službeno putovanje ili u druge službene svrhe i s tim u vezi kriterijumi koji se cene pri utvrđivanju naknade u datom slučaju (npr. prosečna potrošnja goriva za predmetni tip automobila, vremenski period u kome se realizuje službeno putovanje, kao i druge okolnosti koje utiču na visinu potrošnje benzina – goriva).

Ministarstvo finansija napominje da se predmetna naknada utvrđuje na osnovu dokumentacije koja se odnosi na realizaciju službenog putovanja, kao i pomoćnih evidencija po osnovu tog putovanja.

 

PORESKI TRETMAN DNEVNICA ZA SLUŽBENO PUTOVANJE U INOSTRANSTVO

(Mišljenje Ministarstva finansija, br. 011-00-96/2016-04 od 26. 1. 2016)

Prema navodima iz zahteva, kao pravno lice i poslodavac podnosilac zahteva je doneo interni akt Pravilnik o naknadi troškova službenog putovanja u inostranstvo na osnovu Uredbe o naknadi troškova i otpremnini državnih službenika i nameštenika („Sl. glasnik RSˮ, br. 86/07) u kome je utvrđena visina dnevnica prema Spisku zemalja koji je sastavni deo Uredbe.

Dalje se navodi da je, stupanjem na snagu Uredbe o izmenama i dopunama Uredbe o naknadi troškova i otpremnini državnih službenika i nameštenika („Sl. glasnik RSˮ, br. 84/15), izmenjen interni akt i donet Pravilnik o izmenama i dopunama Pravilnika o naknadi troškova službenog putovanja u inostranstvo i, kako se može zaključiti iz predmetnih navoda, opredeljena je dnevnica u visini od 50 evra dnevno.

Odredbom člana 18. stav 1. tačka 2) Zakona o porezu na dohodak građana („Sl. glasnik RSˮ, br. 24/01, 80/02, 80/02 – dr. zakon, 135/04, 62/06, 65/06 – ispravka, 31/09, 44/09, 18/10, 50/11, 91/11-US, 93/12, 114/12-US, 47/13, 48/13 – ispravka, 108/13, 57/14, 68/14 – dr. zakon i 112/15, daljem tekstu: Zakon) propisano je da se ne plaća porez na zarade na primanja zaposlenog po osnovu dnevnice za službeno putovanje u zemlji – do 2.168 dinara, odnosno dnevnice za službeno putovanje u inostranstvo do iznosa propisanog od strane nadležnog državnog organa, a najviše do 50 evra dnevno.

Za utvrđivanje poreza na zarade po osnovu dnevnice za službeno putovanje u inostranstvo, primanja iznad iznosa propisanog od strane nadležnog državnog organa, odnosno iznad neoporezivog iznosa od 50 evra iz stava 1. tačka 2) ovog člana, konvertuju se u dinarski iznos po zvaničnom srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan obračuna troškova (član 18. stav 3. Zakona).

Odredbom člana 118. stav 1. tačka 1) Zakona o radu („Sl. glasnik RSˮ, br. 24/05, 61/05, 54/09, 32/13 i 75/14), propisano je da zaposleni ima pravo na naknadu troškova u skladu sa opštim aktom i ugovorom o radu za vreme provedeno na službenom putu u inostranstvu.

Aktom nadležnog državnog organa – Uredbom o naknadi troškova i otpremnini državnih službenika i nameštenika („Sl. glasnik RSˮ, br. 98/07 – prečišćen tekst, 84/14 i 84/15, u daljem tekstu: Uredba) uređuju se uslovi pod kojima državni službenici i nameštenici ostvaruju pravo na naknadu troškova koji nastaju u vezi s njihovim radom u državnom organu, način naknade i visina naknade troškova (što, pored ostalog, obuhvata i visinu naknade troškova za službeno putovanje u inostranstvo), kao i visina otpremnine. Tako, troškovi ishrane i gradskog prevoza u mestu boravka u inostranstvu (dnevnica) državnom službeniku i namešteniku naknađuje se u iznosu od 15 evra na svaka 24 časa provedena u inostranstvu, saglasno odredbi člana 20. Uredbe.

Dakle, propisani iznos dnevnice od 15 evra za svaka 24 časa provedena u inostranstvu, saglasno Uredbi, predstavlja pravo državnog službenika i nameštenika na naknadu troškova ishrane i gradskog prevoza u mestu boravka. Kako se Uredbom propisuje visina naknade troškova za službeno putovanje u inostranstvo kao pravo državnog službenika i nameštenika, sa stanovišta oporezivanja prihoda fizičkih lica iznos od 15 evra predstavlja istovremeno i neoporezivi iznos za primanje državnog službenika i nameštenika po tom osnovu.

To znači da se na primanje državnog službenika i nameštenika po osnovu dnevnice za službeno putovanje u inostranstvo, koje ostvari do visine Uredbom propisanog iznosa dnevnice od 15 evra, ne plaća porez na zarade. Kako opštim aktom ili ugovorom o radu za zaposlene (tj. lica koja nisu državni službenici ili nameštenici) kod poslodavca koji ima status privrednog subjekta, saglasno Zakonu o radu, zaposleni ima pravo na naknadu troškova u skladu sa opštim aktom i ugovorom o radu za vreme provedeno na službenom putu u inostranstvu koja se odnosi i na pravo zaposlenog na dnevnicu za službeno putovanje u inostranstvo (može biti viša od iznosa propisanog Uredbom koja se odnosi na naknadu troškova državnim službenicima i nameštenicima), saglasno odredbi člana 18. stav 1. tačka 3) Zakona na primanje po osnovu dnevnice za službeno putovanje u inostranstvo koju zaposleni u radnom odnosu kod poslodavca ostvari do visine neoporezivog iznosa do 50 evra, ne plaća se porez na zarade. U slučaju da se primanje po osnovu dnevnice za službeno putovanje u inostranstvo zaposlenom isplaćuje u iznosu većem od Zakonom propisanog neoporezivog iznosa od 50 evra, predmet je oporezivanja porezom na dohodak građana na zarade na deo iznad neoporezivog iznosa iz člana 18. stav 1. tačka 2) Zakona i oporezuje se u skladu sa odredbama čl. 13. do 16. Zakona.

 

A) DA LI FINANSIJSKE IZVEŠTAJE, ODNOSNO IZVEŠTAJE ZA STATISTIČKE I DRUGE POTREBE MOŽE DA POTPIŠE „OSTALI ZASTUPNIKˮ U SITUACIJI KADA OBVEZNIK NEMA REGISTROVANOG „ZAKONSKOG ZASTUPNIKAˮ?

B) DA LI REGISTAR FINANSIJSKIH IZVEŠTAJA (U DALJEM TEKSTU: REGISTAR) TREBA DA PRIHVATI FINANSIJSKE IZVEŠTAJE, ODNOSNO IZVEŠTAJE ZA STATISTIČKE I DRUGE POTREBE KOJE JE POTPISAO „OSTALI ZASTUPNIKˮ PRAVNOG LICA, NE ULAZEĆI U RAZLOGE I OCENU EVENTUALNIH OKOLNOSTI USLED KOJIH NAVEDENE IZVEŠTAJE NIJE POTPISALO LICE KOJE JE REGISTROVANO KAO „ZAKONSKI ZASTUPNIKˮ?

(Mišljenje Ministarstva finansija, br. 401-00-467/2016-16 od 26. 2. 2016)

Zakonom o računovodstvu („Sl. glasnik RSˮ, br. 62/13, u daljem tekstu: Zakon) uređuju se obveznici primene ovog zakona, razvrstavanje pravnih lica, organizacija računovodstva i računovodstvene isprave, uslovi i način vođenja poslovnih knjiga, priznavanje i vrednovanje pozicija u finansijskim izveštajima, sastavljanje, dostavljanje i javno objavljivanje finansijskih izveštaja i godišnjeg izveštaja o poslovanju, Registar, Nacionalna komisija za računovodstvo, kao i nadzor nad sprovođenjem odredbi ovog zakona.

Odredbama člana 32. Zakona propisano je da finansijske izveštaje usvaja skupština ili drugi nadležni organ pravnog lica, odnosno preduzetnik. Za istinito i pošteno prikazivanje finansijskog položaja i uspešnosti poslovanja pravnog lica odgovoran je zakonski zastupnik, organ upravljanja i nadzorni organ pravnog lica u skladu sa zakonom, odnosno preduzetnik, kao i odgovorno lice iz člana 14. ovog zakona.

Finansijske izveštaje potpisuje zakonski zastupnik pravnog lica, odnosno preduzetnik. Pravilnikom o uslovima i načinu javnog objavljivanja finansijskih izveštaja i vođenju Registra („Sl. glasnik RSˮ, br. 127/2014, u daljem tekstu: Pravilnik) uređuju se bliži uslovi i način prijema i obrade podataka za statističke i druge potrebe, prijema i provere ispunjenosti uslova za javno objavljivanje finansijskih izveštaja i dokumenata iz čl. 33. i 34. Zakona, vođenja Registra i pribavljanja podataka koje Agenciji za privredne registre (u daljem tekstu: Agencija) dostavljaju drugi nadležni organi i pravna lica i preduzetnici, kao i pružanja usluga iz Registra. Prema podacima iz predmetnog zahteva, Registar je nakon dobijenog mišljenja od strane Ministarstva finansija iz novembra 2015. godine (broj: 011-00-1303/2015-16) u dilemi na koji način primeniti dostavljene stavove ovog ministarstva, odnosno da li je u obavezi da u praksi ceni koje su to činjenice i dokazi, odnosno situacije u kojima bi trebalo dozvoliti pravnim licima da njihove finansijske izveštaje, odnosno izveštaje za statističke i druge potrebe potpisuje lice koje je „ostali zastupnikˮ.

Prema mišljenju Agencije, to znači da bi Registar morao da vodi poseban dokazni postupak i utvrđuje postojanje materijalnih činjenica koje su relevantne za ocenu da li je konkretan slučaj opravdan pa „ostali zastupnikˮ može da potpiše izveštaje ili to ipak nije moguće. Na kraju predmetnog zahteva, a imajući u vidu značaj i postupak obrade izveštaja za statističke i druge potrebe, kao i obrade i javnog objavljivanja finansijskih izveštaja, Registar smatra da bi, ukoliko konkretan obveznik to nađe za shodno, trebalo uvek prihvatiti mogućnost da izveštaje potpiše i „ostali zastupnikˮ, vodeći računa o granicama njegovih ovlašćenja upisanih u statusnom registru.

Imajući u vidu prethodno navedeno, a u vezi sa pitanjem pod a), mišljenje Ministarstva finansija je da bi Registar trebalo da prihvati sve finansijske izveštaje, odnosno izveštaje za statističke i druge potrebe koji su potpisani od strane „ostalog zastupnikaˮ u situaciji kada pravno lice (obveznik) nema registrovanog „zakonskog zastupnika“, naročito ako se ima u vidu da je pojam „ostali zastupnikˮ bliže uređen zakonom kojim se uređuju privredna društva i obuhvata lica koja su aktom ili odlukom nadležnog organa društva ovlašćena da zastupaju društvo (moguće je da ta lica aktom budu ovlašćena i za potpisivanje finansijskih izveštaja) i kao takva registrovana u odgovarajućem registru.

Što se tiče pitanja pod b), u praksi se može desiti da usled različitih okolnosti, uprkos tome što u okviru pravnog lica postoji registrovan „zakonski zastupnikˮ, to lice nije u mogućnosti da potpiše finansijske izveštaje, odnosno izveštaje za statističke i druge potrebe (npr. direktor i jedini vlasnik društva je preminuo ili je teško bolestan, lice koje je „zakonski zastupnikˮ se nalazi u inostranstvu i sl.). S tim u vezi, a ukazujući na odgovor pod a), Ministarstvo finansija ponovo ističe da nema smetnji da u ovim i sličnim slučajevima Registar (uz prethodno dobijenu potvrdu, i/ili izjavu, i/ili druge dokaze, usled kojih „zakonski zastupnikˮ nije u mogućnosti da navedene izveštaje potpiše) prihvati kao ispravan finansijski izveštaj i/ili izveštaj za statističke i druge potrebe potpisan od strane lica koje se vodi kao „ostali zastupnikˮ i da takav izveštaj bude predmet obrade, odnosno javnog objavljivanja (u slučaju finansijskih izveštaja).

Ministarstvo finansija bi želelo ovom prilikom posebno da ukaže da bez obzira na to koje lice je potpisalo finansijski izveštaj i drugu dokumentaciju, za istinito i pošteno prikazivanje finansijskog položaja i uspešnosti poslovanja pravnog lica propisana je kolektivna odgovornost, tj. odgovorni su zakonski zastupnik, organ upravljanja i nadzorni organ pravnog lica u skladu sa zakonom, odnosno preduzetnik, kao i odgovorno lice iz člana 14. Zakona.

Odgovor u vezi sa primenom propisa dat je prema podacima iznetim u zahtevu. Ministarstvo finansija napominje da, shodno članu 8. stav 1. Zakona o Narodnoj skupštini („Sl. glasnik RSˮ, br. 9/10), Narodna skupština donosi autentično tumačenje zakona, kao i da, u skladu sa članom 80. stav 2. Zakona o državnoj upravi („Sl. glasnik RSˮ, br. 79/05, 101/07, 95/10 i 99/14), mišljenja organa državne uprave nisu obavezujuća.

 

KOJA LICA MOGU DA POTPISUJU I OVERAVAJU DOSTAVLJENE IZVODE OTVORENIH STAVKI (IOS) KAO RAČUNOVODSTVENE ISPRAVE PO ZAKONU O RAČUNOVODSTVU, KAO I KOJA LICA SU PREMA RANIJE VAŽEĆEM ZAKONU O RAČUNOVODSTVU I REVIZIJI MOGLA DA POTPISUJU I OVERAVAJU NAVEDENE IZVODE?

(Mišljenje Ministarstva finansija, br. 011-00-211/2016-16 od 23. 2. 2016)

Zakonom o računovodstvu („Sl. glasnik RSˮ, br. 62/13, u daljem tekstu: Zakon) uređuju se obveznici primene ovog zakona, razvrstavanje pravnih lica, organizacija računovodstva i računovodstvene isprave, uslovi i način vođenja poslovnih knjiga, priznavanje i vrednovanje pozicija u finansijskim izveštajima, sastavljanje, dostavljanje i javno objavljivanje finansijskih izveštaja i godišnjeg izveštaja o poslovanju, Registar finansijskih izveštaja, Nacionalna komisija za računovodstvo, kao i nadzor nad sprovođenjem odredbi ovog zakona.

Odredbama člana 7. stav 1. Zakona propisano je da pravna lica, odnosno preduzetnici opštim aktom, u skladu sa ovim zakonom, uređuju organizaciju računovodstva na način koji omogućava sveobuhvatno evidentiranje, kao i sprečavanje i otkrivanje pogrešno evidentiranih poslovnih promena, uređuju interne računovodstvene kontrolne postupke, utvrđuju računovodstvene politike, određuju lica koja su odgovorna za zakonitost i ispravnost nastanka poslovne promene i sastavljanje i kontrolu računovodstvenih isprava o poslovnoj promeni, uređuju kretanje računovodstvenih isprava i utvrđuju rokove za njihovo dostavljanje na dalju obradu i knjiženje u poslovnim knjigama.

Odredbama člana 9. stav 1. Zakona utvrđeno je da odgovorno lice potpisom, odnosno drugom identifikacionom oznakom potvrđuje da je računovodstvena isprava verodostojna (potpuna, istinita, obračunski tačna i da prikazuje poslovnu promenu). Pravno lice je dužno da, pre unosa podataka iz računovodstvene isprave u poslovne knjige, odredi odgovorno lice koje treba da izvrši kontrolu verodostojnosti isprave i da je potpiše. Kontrolu računovodstvenih isprava ne mogu da vrše lica koja su zadužena materijalnim stvarima (vrednostima) na koje se isprave odnose.

Imajući u vidu navedeno, mišljenje Ministarstva finansija je da su pravna lica dužna da svojim opštim aktima urede organizaciju računovodstva (uključujući interne računovodstvene kontrolne postupke) i odrede lice, odnosno lica koja su odgovorna za zakonitost i ispravnost nastanka poslovne promene i sastavljanje i kontrolu svih računovodstvenih isprava. S tim u vezi, Ministarstvo finansija smatra da u konkretnom slučaju lica mogu da potpisuju i overavaju dostavljene izvode otvorenih stavki (IOS) isključivo ukoliko su za to ovlašćena odgovarajućim aktom pravnog lica (npr. aktom o sistematizaciji radnih mesta predviđeno je da lice koje vodi poslovne knjige i sastavlja finansijske izveštaje, između ostalog, potpisuje i overava IOS), ili ukoliko imaju drugo ovlašćenje dato od strane zakonskog zastupnika.

Ministarstvo finansija napominje da odredbe ranije važećeg Zakona o računovodstvu i reviziji („Sl. glasnik RSˮ, br. 46/06, 111/09 i 99/11 – dr. zakon) u ovom delu (nekadašnji čl. 8−10) odgovaraju odredbama aktuelnog Zakona, što znači da su i ranije za potpisivanje i overavanje dostavljenih izvoda otvorenih stavki (IOS) bila odgovorna ona lica koja su za to imala odgovarajući obim ovlašćenja. Odgovor u vezi sa primenom propisa dat je prema podacima iznetim u zahtevu.

Ministarstvo finansija napominje da, shodno članu 8. stav 1. Zakona o Narodnoj skupštini („Sl. glasnik RSˮ, br. 9/10), Narodna skupština donosi autentično tumačenje zakona, kao i da, u skladu sa članom 80. stav 2. Zakona o državnoj upravi („Sl. glasnik RSˮ, br. 79/05, 101/07, 95/10 i 99/14), mišljenja organa državne uprave nisu obavezujuća.

 

PRIMENA ČLANA 16. ZAKONA O RAČUNOVODSTVU (OBAVEZA VRŠENJA POPISA), KAO I ČLANA 13. PRAVILNIKA O NAČINU I ROKOVIMA VRŠENJA POPISA I USKLAĐIVANJA KNJIGOVODSTVENOG STANJA SA STVARNIM STANJEM, TJ. DA LI SE U KONKRETNOM SLUČAJU RADI O ISTORODNOJ ROBI (PROIZVOD ISTOG PROIZVOĐAČA KOJI JE NABAVLJEN OD STRANE DVA RAZLIČITA DOBAVLJAČA) I DA LI SE MOŽE IZVRŠITI PREBIJANJE MANJKOVA I VIŠKOVA PO OSNOVU POPISA IZVRŠENOG OD STRANE PORESKE KONTROLE?

(Mišljenje Ministarstva finansija, br. 401-00-3329/2015-16 od 9. 2. 2016)

Odredbama člana 7. stav 1. Zakona o računovodstvu („Sl. glasnik RSˮ, br. 62/13, u daljem tekstu: Zakon) propisano je da pravna lica, odnosno preduzetnici opštim aktom, u skladu sa ovim zakonom, uređuju organizaciju računovodstva na način koji omogućava sveobuhvatno evidentiranje, kao i sprečavanje i otkrivanje pogrešno evidentiranih poslovnih promena, uređuju interne računovodstvene kontrolne postupke, utvrđuju računovodstvene politike, određuju lica koja su odgovorna za zakonitost i ispravnost nastanka poslovne promene i sastavljanje i kontrolu računovodstvenih isprava o poslovnoj promeni, uređuju kretanje računovodstvenih isprava i utvrđuju rokove za njihovo dostavljanje na dalju obradu i knjiženje u poslovnim knjigama.

Odredbama člana 16. stav 2. Zakona propisano je da pravno lice, odnosno preduzetnik vrši popis imovine i obaveza i usklađuje stanje po knjigama sa stanjem po popisu na kraju poslovne godine.

Odredbama člana 13. Pravilnika načinu i rokovima vršenja popisa i usklađivanja knjigovodstvenog stanja sa stvarnim stanjem („Sl. glasnik RSˮ, br. 118/13 i 137/14) propisano je da se o izvršenom popisu sastavlja izveštaj koji sadrži: stvarno i knjigovodstveno stanje imovine i obaveza; razlike između stvarnog stanja utvrđenog popisom i knjigovodstvenog stanja; uzroke neslaganja između stanja utvrđenog popisom i knjigovodstvenog stanja; predloge za likvidaciju utvrđenih razlika (prebijanje manjkova i viškova nastalih po osnovu zamena, način naknađivanja manjkova i prihodovanja viškova, otpisivanja zastarelih potraživanja, prihodovanja zastarelih obaveza i dr.); način knjiženja; primedbe i objašnjenja lica koja rukuju, odnosno koja su zadužena materijalnim i novčanim vrednostima o utvrđenim razlikama, kao i druge primedbe i predloge komisije za popis, odnosno lica iz člana 6. ovog pravilnika u vezi sa popisom. U predmetnom zahtevu je navedeno da je prilikom poreske kontrole i provere popisa robe u veleprodaji Trgovinske radnje koja se zasnivala na popisnim listama, a sravnjivanjem knjigovodstvenog stanja sa stvarnim stanjem (na bazi tih popisnih lista), utvrđeno da postoji manjak, odnosno višak određene robe.

Prema informacijama iz dostavljenog zahteva radi se o istorodnoj robi (vlažne maramice), koja je istih dimenzija, iste namene, a ista je i ulazna cena kod oba (različita) dobavljača i sl. Imajući u vidu navedeno, kao i podatke iz predmetnog zahteva, mišljenje Ministarstva finansija je da, sa aspekta računovodstvenih propisa (pre svega, predmetnog pravilnika kojim se uređuje popis i usklađivanje knjigovodstvenog sa stvarnim stanjem), nema smetnji da Trgovinska radnja vrši prebijanje manjkova, odnosno viškova robe nastalih po osnovu zamena. S tim u vezi, Ministarstvo napominje da je neophodno da u svakom konkretnom slučaju preduzetnik, odnosno pravno lice svojim internim aktima i procedurama, definiše kriterijume kojima bi se bliže preciziralo šta se smatra zamenom usled koje može doći do prebijanja nastalih manjkova i viškova robe (prema mišljenju Ministarstva finansija, jedan od kriterijuma bi svakako trebalo da bude proizvod iste, odnosno slične vrste, cena i dr.).

Odgovor u vezi sa primenom propisa dat je prema podacima iznetim u zahtevu. Ministarstvo finansija napominje da, shodno članu 8. stav 1. Zakona o Narodnoj skupštini („Sl. glasnik RSˮ, br. 9/10), Narodna skupština donosi autentično tumačenje zakona, kao i da, u skladu sa članom 80. stav 2. Zakona o državnoj upravi („Sl. glasnik RSˮ, br. 79/05, 101/07, 95/10 i 99/14), mišljenja organa državne uprave nisu obavezujuća.

 

UTVRĐIVANJE VELIČINE PRAVNOG LICA OD STRANE AGENCIJE ZA PRIVREDNE REGISTRE U SLUČAJEVIMA KADA NISU ISPUNJENI USLOVI ZA VERIFIKACIJU VELIČINE SAMOSTALNO UTVRĐENE OD STRANE PRAVNOG LICA, KAO I UTVRĐIVANJE KRAJNJEG ROKA ZA ZAMENU VANREDNIH FINANSIJSKIH IZVEŠTAJA

(Mišljenje Ministarstva finansija, br. 011-00-59/2016-16 od 28. 1. 2016)

Zakonom o računovodstvu („Sl. glasnik RSˮ, br. 62/13, u daljem tekstu: Zakon) uređuju se obveznici primene ovog zakona, razvrstavanje pravnih lica, organizacija računovodstva i računovodstvene isprave, uslovi i način vođenja poslovnih knjiga, priznavanje i vrednovanje pozicija u finansijskim izveštajima, sastavljanje, dostavljanje i javno objavljivanje finansijskih izveštaja i godišnjeg izveštaja o poslovanju, Registar finansijskih izveštaja (u daljem tekstu: Registar), Nacionalna komisija za računovodstvo, kao i nadzor nad sprovođenjem odredbi ovog zakona.

1. Utvrđivanje veličine pravnog lica od strane Agencije za privredne registre (u daljem tekstu: Agencija) u slučajevima kada nisu ispunjeni uslovi za verifikaciju veličine samostalno utvrđene od strane pravnog lica

Saglasno članu 6. Zakona, pravna lica, u smislu ovog zakona, razvrstavaju se na mikro, mala, srednja i velika, u zavisnosti od prosečnog broja zaposlenih, poslovnog prihoda i prosečne vrednosti poslovne imovine utvrđenih na dan sastavljanja redovnog godišnjeg finansijskog izveštaja u poslovnoj godini. Razvrstavanje u skladu sa navedenim kriterijumima vrši pravno lice samostalno na dan sastavljanja finansijskih izveštaja i dobijene podatke koristi za narednu poslovnu godinu. Obaveštenje o razvrstavanju, u smislu ovog zakona, pravno lice dužno je da, uz finansijske izveštaje, dostavi Agenciji, koja verifikuje dostavljeno obaveštenje o razvrstavanju. Ako pravno lice odbije da obaveštenje o razvrstavanju uskladi sa zahtevom Agencije, u narednoj poslovnoj godini koriste se podaci o veličini pravnog lica utvrđeni od strane Agencije.

Odredbama člana 25. Pravilnika o uslovima i načinu javnog objavljivanja finansijskih izveštaja i vođenju Registra finansijskih izveštaja („Sl. glasnik RSˮ, br. 127/14, u daljem tekstu: Pravilnik) propisano je da po izvršenoj proveri potpunosti i računske tačnosti dostavljenih redovnih godišnjih finansijskih izveštaja, na osnovu podataka iskazanih u tim izveštajima, Registar vrši proveru pravilnosti veličine utvrđene od strane obveznika i verifikuje tu veličinu u skladu sa Zakonom. Prema navodima iz zahteva, to znači da se podaci o veličini ne mogu upisati u Registar ako u Registar nisu upisani finansijski izveštaji na osnovu kojih se utvrđuje ta veličina, tj. postoje situacije u kojima finansijski izveštaji nisu upisani u Registar (npr. nisu podneti ili su podneti, a nisu ispravni i sl.) i zbog toga Registar iz objektivnih okolnosti ne može izvršiti verifikaciju veličine utvrđene od strane obveznika primene ovog zakona.

Imajući u vidu navedeno, na osnovu informacija iznetih u zahtevu, a u cilju obezbeđenja pouzdanosti podataka o veličini obveznika primene ovog zakona, u konkretnom slučaju mišljenje Ministarstva finansija je da u situaciji kada nisu ispunjeni uslovi za verifikaciju veličine utvrđene od strane obveznika, Agencija na osnovu podataka dostavljenih u finansijskim izveštajima (podaci u koloni prethodna godina i dr. podaci iz izveštaja) može proveriti veličinu koju je obveznik samostalno opredelio u tim finansijskim izveštajima i ako utvrdi da je ista pogrešno opredeljena, naložiti obvezniku da ulaznu veličinu opredeli u skladu sa iskazanim podacima.

2. Rokovi za dostavljanje zamenjenog vanrednog finansijskog izveštaja

Odredbama člana 36. Pravilnika propisano je da obveznik može da zahteva zamenu finansijskog izveštaja koji je upisan u Registar i javno objavljen, ako utvrdi da u tom izveštaju rezultati poslovanja i finansijski položaj nisu iskazani istinito i objektivno, a skupština odnosno drugi nadležni organ obveznika donese odluku o usvajanju finansijskog izveštaja izmenjene sadržine u odnosu na izveštaj koji je javno objavljen na internet stranici Agencije, podnošenjem zahteva za zamenu javno objavljenog finansijskog izveštaja, i to na obrascu propisanom od strane Registratora saglasno članu 10b Zakona o Agenciji. Zamenu izveštaja obveznik može da zahteva najkasnije do isteka naredne godine, u odnosu na godinu na koju se isti odnosi. Međutim, odredbom ovog člana nije precizirano u kom roku je moguće podneti zamenu vanrednog finansijskog izveštaja.

Imajući u vidu navedeno, na osnovu informacija iznetih u zahtevu, a u cilju obezbeđenja adekvatnog roka za podnošenje zamenjenih vanrednih finansijskih izveštaja, u konkretnom slučaju mišljenje Ministarstva finansija je da bi obveznicima primene ovog zakona koji imaju obavezu sastavljanja vanrednih finansijskih izveštaja trebalo omogućiti da zamene ove izveštaje najkasnije do isteka roka za podnošenje redovnih godišnjih finansijskih izveštaja za godinu u kojoj su sastavljeni vanredni finansijski izveštaji. Ukoliko je npr. vanredni finansijski izveštaj sastavljen na dan 31. oktobra 2015. godine, krajnji rok za zamenu ovakvog izveštaja bio bi 30. juni 2016. godine, s obzirom da je to krajnji rok za podnošenje redovnih godišnjih finansijskih izveštaja za 2015. godinu.

3. Podnošenje prijava za privredni prestup protiv obveznika koji nisu dostavili izveštaje za statističke potrebe i finansijske izveštaje za 2014. godinu u skladu sa Zakonom

Što se ovog pitanja tiče, Ministarstvo finansija želi da ukaže da je predmetnim dopisom upoznato sa stanjem u Agenciji po pitanju kadrovskih i organizacionih kapaciteta za procesuiranje prijava za privredne prestupe zbog nepoštovanja odredaba Zakona u vezi sa obavezom dostavljanja finansijskih izveštaja i izveštaja za statističke potrebe. Međutim, napominjemo da Ministarstvo finansija u skladu sa zakonom utvrđenim nadležnostima nije u mogućnosti da odlučuje po predmetnom pitanju.

Odgovor u vezi sa primenom propisa dat je prema podacima koji su izneti u zahtevu. Ministarstvo finansija napominje da, shodno članu 8. stav 1. Zakona o Narodnoj skupštini („Sl. glasnik RSˮ, br. 9/10), Narodna skupština donosi autentično tumačenje zakona, kao i da, u skladu sa članom 80. stav 2. 3akona o državnoj upravi („Sl. glasnik RSˮ, br. 79/05, 101/07, 95/10 i 95/14), mišljenja organa državne uprave nisu obavezujuća.

 

RAČUNOVODSTVENO EVIDENTIRANJE VRAĆANJA NEPRODATIH DOBARA U SMISLU DA LI PRODAVAC (DOBAVLJAČ) U SVOJIM POSLOVNIM KNJIGAMA EVIDENTIRA VRAĆENA DOBRA KAO NOVU NABAVKU ILI TREBA DA IZVRŠI KOREKCIJU POTRAŽIVANJA OD KUPCA I PRIHODA KOJI SU OSTVARENI PRVOBITNOM PRODAJOM, KAO I NA KOJI NAČIN INICIJALNI KUPAC EVIDENTIRA OVAKO NASTALE POSLOVNE PROMENE U SVOJIM POSLOVNIM KNJIGAMA?

(Mišljenje Ministarstva finansija, br. 413-00-255/2015-16 od 18. 1. 2016)

Zakonom o računovodstvu („Sl. glasnik RSˮ, br. 62/13, u daljem tekstu: Zakon) uređuju se obveznici primene ovog zakona, razvrstavanje pravnih lica, organizacija računovodstva i računovodstvene isprave, uslovi i način vođenja poslovnih knjiga, priznavanje i vrednovanje pozicija u finansijskim izveštajima, sastavljanje, dostavljanje i javno objavljivanje finansijskih izveštaja i godišnjeg izveštaja o poslovanju, Registar finansijskih izveštaja, Nacionalna komisija za računovodstvo, kao i nadzor nad sprovođenjem odredbi ovog zakona. Pravna lica koja spadaju u kategoriju velikih pravnih lica (kao u predmetnom slučaju) u skladu sa Zakonom, u obavezi su da shodno članu 20. ovog zakona za priznavanje, vrednovanje, prezentaciju i obelodanjivanje pozicija u svojim finansijskim izveštajima primenjuju Međunarodne standarde finansijskog izveštavanja (MSFI).

Prema paragrafu 14. MRS 18: Prihodi, prihod od prodaje robe se priznaje kada su svi sledeći uslovi zadovoljeni: (a) entitet je na kupca preneo značajne rizike i koristi od vlasništva nad robom; (b) entitet ne zadržava učešće u upravljanju prodatom robom u meri koja se uobičajeno povezuje sa vlasništvom, niti zadržava kontrolu nad prodatom robom; (c) iznos prihoda se može pouzdano meriti; (d) verovatan je priliv ekonomskih koristi vezanih za tu transakciju u entitet; i (e) troškovi koji su nastali ili troškovi koji će nastati u datoj transakciji mogu se pouzdano izmeriti. Ako entitet zadržava značajne rizike po osnovu vlasništva, ta transakcija nije prodaja, a prihod se ne priznaje. Entitet može da zadrži značajan rizik od vlasništva na više načina. Primeri situacija u kojima entitet može zadržati značajne rizike i koristi od vlasništva su:

(a) kada entitet zadržava obavezu za nezadovoljavajuće rezultate, koja nije pokrivena uobičajenim rezervisanjima za garancije;

(b) kada priliv prihoda od određene prodaje zavisi od prihoda kupca, od njegove prodaje robe;

(c) kada se roba isporučuje i montira, a montiranje čini značajan deo ugovora koji taj entitet još nije završio; i

(d) kada kupac ima pravo da poništi kupovinu iz razloga navedenih u prodajnom ugovoru, a entitet nije siguran u mogućnost povraćaja.

Dakle, kao što je navedeno u MRS 18: Prihodi, ukoliko je ugovorom između prodavca i kupca predviđeno da kupac može vratiti robu (ako istu ne proda u određenom roku) prodavcu, u tom slučaju prodavac treba da evidentira prihod po osnovu prodaje robe onda kada su svi „značajni rizici i koristi od vlasništva nad robom preneti na kupcaˮ. Ukoliko je prodavac izvršio priznavanje prihoda od prodaje u momentu isporuke dobara kupcu i izdavanja računa, a nakon toga kupac vrati robu, tada prodavac u svojim poslovnim knjigama treba da izvrši storniranje (smanjenje) po tom osnovu evidentiranih prihoda, kao i storniranje (smanjenje) potraživanja od kupca ili priznavanje obaveze prema njemu. Sa druge strane, inicijalni kupac koji vraća robu prodavcu i po tom osnovu izdaje račun, treba u svojim poslovnim knjigama da evidentira storniranje (smanjenje) zaliha robe, storniranje (smanjenje) obaveze prema dobavljaču (ili da prizna potraživanje ukoliko je u međuvremenu izvršio plaćanje) i priznavanje obaveze za porez na dodatu vrednost (u slučaju kada takva obaveza postoji u skladu sa zakonom kojim se uređuje porez na dodatu vrednost).

Ovim putem Ministarstvo finansija posebno ukazuje i na primenu MRS 10: Događaji posle izveštajnog perioda, s obzirom da ukoliko je do povraćaja dobara došlo u narednom izveštajnom periodu (pre dana odobravanja finansijskih izveštaja), tako nastala transakcija predstavlja korektivni događaj (događaj koji pruža dokaz o okolnostima koje su postojale na kraju izveštajnog perioda). Međutim, ukoliko je povraćaj dobara izvršen posle dana odobravanja finansijskih izveštaja, tada se evidentiranje prihoda u prethodnoj poslovnoj godini može tretirati kao ispravka greške (ukoliko je efekat materijalno značajan i ukoliko su prodavcu bile dostupne informacije o tome da li će i u kojim količinama kupac vratiti robu) ili kao promena računovodstvene procene u skladu sa MRS 8: Računovodstvene politike, promene računovodstvenih procena u greške.

Ministarstvo finansija bi želelo, na kraju, da istakne da je za istinito i pošteno prikazivanje finansijskog položaja i uspešnosti poslovanja pravnog lica propisana kolektivna odgovornost (zakonskog zastupnika, organa upravljanja, nadzornog organa i lica koje sastavlja finansijske izveštaje), odnosno u konkretnom slučaju predmetno privredno društvo je u obavezi da sastavi finansijske izveštaje u skladu sa MSFI, dok je krajnja odgovornost revizora da potvrdi, odnosno izrazi mišljenje o usklađenosti tih finansijskih izveštaja sa MSFI. Odgovor u vezi sa primenom propisa dat je prema podacima iznetim u zahtevu.

Ministarstvo finansija napominje da, shodno članu 8. stav 1. Zakona o Narodnoj skupštini („Sl. glasnik RSˮ, br. 9/10), Narodna skupština donosi autentično tumačenje zakona, kao i da, u skladu sa članom 80. stav 2. Zakona o državnoj upravi („Sl. glasnik RSˮ, br. 79/05, 101/07, 95/10 i 99/14), mišljenja organa državne uprave nisu obavezujuća.

 

PORESKI TRETMAN PROMETA USLUGE PREVOZA GRAĐEVINSKOG MATERIJALA NA TERITORIJI REPUBLIKE SRBIJE

(Mišljenje Ministarstva finansija, br. 430-00-00003/2016-04 od 29. 2. 2016)

Na promet usluge prevoza građevinskog materijala na teritoriji Republike Srbije za koji postoji obaveza obračunavanja i plaćanja PDV-a u skladu sa Zakonom o porezu na dodatu vrednost („Sl. glasnik RSˮ, br. 84/04, 86/04 – ispravka, 61/05, 61/07, 93/12, 108/13, 68/14 − dr. zakon, 142/14, 83/15, u daljem tekstu: Zakon), koji vrši obveznik PDV-a, nezavisno od toga da li uslugu prevoza pruža obvezniku PDV-a ili licu koje nije obveznik PDV-a, obavezu da obračuna i plati obračunati PDV ima obveznik PDV-a koji vrši promet predmetne usluge.

Odredbama člana 3. Zakona propisano je da su predmet oporezivanja PDV-om isporuka dobara i pružanje usluga koje poreski obveznik izvrši u Republici uz naknadu, u okviru obavljanja delatnosti, kao i uvoz dobara u Republiku.

Prema odredbi člana 5. stav 1. Zakona, promet usluga, u smislu ovog zakona, su svi poslovi i radnje u okviru obavljanja delatnosti koji nisu promet dobara iz člana 4. ovog zakona.

Prema odredbi člana 10. stav 1. tačka 1) Zakona, poreski dužnik, u smislu ovog zakona, je obveznik koji vrši oporezivi promet dobara i usluga, osim kada obavezu plaćanja PDV-a u skladu sa ovim članom ima drugo lice.

 

 

Napomena redakcije:

Mišljenja u ovom tekstu preuzeta su iz Biltena službenih objašnjenja i stručnih mišljenja za primenu finansijskih propisa Ministarstva finansija.