Код свих рачуна добављача који су издати на начин као што наводимо у примерима у овом тексту (за електричну енергију и телефон) књиговође треба пажљиво да прочитају сâм рачун не би ли утврдили за који период је добављач створио обавезу плаћања пореза на додату вредност
У складу са чланом 27. Закона о ПДВ-у постоји обрачунати претходни порез за промет добара и услуга у члану 49. Закона и постоји обрачунати порез на додату вредност у промету роба и услуга оствареним на тржишту (порескa обавеза). У оба случаја постоји разграничени ПДВ који се не може користити у обрачунском периоду каo претходни ПДВ, односно обавеза за обрачунати ПДВ настаје у наредном пореском периоду.
- Законска регулатива
Обрачун пореза на додату вредност врши се на основу Закона о порезу на додату вредност („Сл. гласник РСˮ, бр. 84/04, 86/04, 61/05, 61/07, 93/12, 108/13, 6/14, 68/14, 142/14, 5/15,83/15 и 5/16), Закона о рачуноводству („Сл. гласник РСˮ, бр. 62/13) и Правилника о Контном оквиру и садржини рачуна у Контном оквиру за привредна друштва, задруге, друга правна лица и предузетнике („Сл. гласник РСˮ, бр. 118/13).
- Разграничени претходни порез
Разграничени претходни порез на додату вредност у примљеним фактурама (од добављача) евидентира се у текућем обрачунском периоду, а право на одбитак претходног пореза настаје у наредном обрачунском периоду.
Разграничени претходни ПДВ књижи се на групу 28 – Активна временска разграничења:
– на конту 287 – слободан конто,
– на конту 289 – остала активна временска разграничења и аналитички конто (на пример, 289-5).
Разграничени ПДВ исправно је књижити на оба конта, што значи да порески обвезник сâм одлучује који ће конто користити.
Разграничени порез на додату вредност може се евидентирати на неким од следећих примера:
– Од добављача је за извршену услугу у децембру 2015. године примљен рачун 22. 1. 2016. године. Услуга је књижена као трошак пословања у децембру 2015. године, а право на одбитак претходног ПДВ-а порески обвезник може остварити у наредном обрачунском периоду у 2016. години.
– Обвезник је примио привремену ситуацију за грађевинске радове која се односи на децембар 2015. године, а надзорни орган је привремену ситуацију оверио 21. 1. 2016. године. ПДВ који је обрачунат у привременој ситуацији може се користити у обрачунском периоду у 2016. години.
Пример књижења рачуна Електропривреде Србије
Рачун за утрошак електричне енергије примљен је 12. 1. 2016. године. Утрошак електричне енергије односи се на период 6. 12. 2015. до 5. 1. 2016. године, односно потрошња за 26 дана у децембру 2015. и 5 дана у јануару 2016. године. Колико је вредносно трошак у децембру, а колико у јануару 2016. године није познато. Рачун је издат 5. 1. 2016. године и то је и датум промета. Сви рачуни Електродистрибуције издати су на исти начин. Како књижити трошак струје у обрачуну пословања: за период 1. 1. до 31. 12. 2015. године или 1. 1. до 31. 1. 2016. године, и како књижити претходни ПДВ? На рачуну не пише за који период је обрачунат ПДВ – да ли за децембар или за јануар 2016. године.
На основу члана 14. тач. 5) Закона о ПДВ-у датум промета настаје очитавањем стања електричне енергије, а у овом случају исти је и датум издавања рачуна. Електродистрибуција има обавезу обрачуна ПДВ-а за децембар 2015. године. У рачуну има и ставка камата за децембар 2015. године, што опет значи да је ово рачун за утрошену електричну енергију за децембар 2015. године? Рачун је стигао у књиговодство на књижење, а књиговођа је закључио да се рачун односи на потрошњу електричне енергије у децембру 2015. године и у главној књизи је књижио налог под датумом 31. 12. 2015. године.
433 – Добављач Електропривреда 25.982,67
513 – Трошак електричне енергије 21.652,23
289-5 – Разграничени порез на додату вредност 4.330,44
562 – Камата за децембар 30,96
– фактура за електричну енергију децембар 2015
У јануару 2016. године купац електричне енергије врши књижење:
289-5 – Разграничени порез на додату вредност 4.330,44
270 – Порез на додату вредност по општој стопи 4.330,44
– налог за пренос ПДВ-а
Кад је у питању рачун за утрошену електричну енергију за децембар, онда је неопходно поред разграничења ПДВ-а извршити и разграничење утрошка електричне енергије и то за 26 дана у децембру 2015. године и 5 дана у јануару 2016. године. Како доћи до приближног износа који се односи на децембар 2015. године и део за јануар 2016. године? Један од начина је да се узме просечна потрошња (на годишњем нивоу) електричне енергије по дану и помножи бројем дана коришћења у месецу. О начину разграничења ПДВ-а и утрошка електричне енергије одлучује књиговођа, односно руководилац рачуноводства.
Пример књижења рачуна Телекома Србије
Рачун за телефон за децембар 2015. године примљен је 12. 1. 2016. године. На рачуну је назначено да је у питању рачун за децембар 2015. године. Рачун је издат 1. 1. 2016. године, а датум промета је 31. 12. 2015. године. Како књижити трошак телефона у обрачуну пословања: за период 1. 1. до 31. 12. 2015. године или 1. 1. до 31. 1. 2016. године, и како књижити претходни ПДВ? На рачуну пише за који период је обрачунат ПДВ. На основу члана 15. ст. 2 . Закона о ПДВ-у, промет услуга сматра се извршеним последњег дана периода за који се издаје рачун.
Књижење:
433 – Добављач Телеком Србија 659,00
531-2 Трошак поштанских услуга у земљи 549,17
270 – Порез на додату вредност по општој стопи 109,83
– рачун за телефон децембар 2015.
У овом примеру датум издавања рачуна 1. 1. 2016. године није битан датум јер се пословна промена односи на децембар 2015. године кад се и користи претходни ПДВ. Претпоставка је да Телеком има пореску обавезу за децембар 2015. године. Зашто Телеком на рачуну не напише датум издавања 31. 12. 2015. године? Датум издавања рачуна 1. 1. 2016. године не значи да је тад званично извршен промет услуге. Ако тај датум нешто значи може бити само питање кад Телеком ствара обавезу за ПДВ по наведеном рачуну. На рачуну нема напомена из које би било видљиво за који период је обрачунат ПДВ.
- Разграничена обавеза за ПДВ
Разграничена обавеза за ПДВ књижи се на групу 49 – Пасивна временска разграничења:
– на конту 497 – слободан конто,
– на конту 499 – остала пасивна временска разграничења и аналитички конто (на пример, 499-5).
Разграничени ПДВ исправно је књижити на оба конта, што значи да порески обвезник сâм одлучује који ће конто користити.
Пореска обавеза по основу мањка из протекле године (редован годишњи попис имовине на дан 31. децембра) настаје даном доношења одлуке о усвајању извештаја о попису. Крајњи рок за усвајање извештаја је 30 дана пре истека рока за састављање годишњег финансијског извештаја, односно 28 (29) јануара. ПДВ на утврђени мањак на дан 31. децембара 2015. године улази у обавезу за први обрачунски период у 2016. години. Расход по основу мањка евидентира се у години на коју се односи, односно за 2015. годину, па се у тој години евидентира и ПДВ на конту 499-5 разграничена обавеза за порез на додату вредност.
Пример
На крају 2015. године утврђен је мањак репроматеријала у износу 1.000 динара и на то је обрачунат ПДВ по стопи 20% или 200 динара.
Књижење:
499-5 – разграничене обавезе за порез на додату вредност 200
101 – Материјал 1.000
555-9 – Расход пореза на додату вредност 200
511 – Расход материјала 1.000
– одлука о попису 31. 12. 2015. године
499-5 – разграничене обавезе за порез на додату вредност 200
470 – обавеза за порез на додату вредност 200
– књижење у јануару 2016. године – пренос
- Разграничени ПДВ у царинском рачуну
Пример
Управа Царина Републике Србије издала је рачун 29. 4. 2016. године за увоз репроматеријала:
Царина 2.303,12
Порез на додату вредниост 4.441,35
Укупно 6.744,50
Порески обвезник платио је царински рачун 3. 5. 2016. године.
[signoff]
Коментар аутора:
Код царинских рачуна збир царине и пореза на додату вредност по правилу никад не даје укупан збир као што је и у наведеном примеру. Књиговође морају извршити корекцију неке ставке да би добили збир рачуна којег порески обвезник треба да плати. Исправка је извршена на ставки царине, па царина износи 2.303,15 динара (разлика је 0,03 динара).
На основу члана 28. ст. 2. тач. 2) услов за одбитак претходног ПДВ-а по основу увоза добара и услуга је и обавеза да је царински рачун, а тиме и ПДВ плаћен у обрачунском периоду.
[/signoff]
Књижење:
436 – Добављач у иностранству 6.744,50
101 – Материјал 2.303,15
289-5 – Разграничени порез на додату вредност 4.441,35
– царински рачун
436 – Добављач у иностранству 6.744,50
241 – Текући рачун 6.744,50
– извод текућег рачуна код банке
289-5 – Разграничени порез на додату вредност 4.441,35
274 – Порез на додату вредност плаћен при увозу 4.441,35
– књижење на основу извода банке
Уместо закључка
Код свих рачуна добављача који су издати на сличан начин као у случају рачуна за електричну енергију и телефон књиговође треба пажљиво да прочитају рачун не би ли утврдили за који период је добављач створио обавезу плаћања ПДВ-а.
Не улазећи у разлоге зашто је рачун Електродистрибуције издат за наведени обрачунски период са наведеним датумима, добро би било да Електродистрибуција на својим рачунима напише за који период је обрачунат ПДВ јер је то основа за коришћење претходног ПДВ-а од стране њихових купаца.
Не улазећи у разлоге зашто је рачун Телекома издат са 1. 1. 2016. године, а промет се односи на децембар 2015. године, добро би било да Телеком на својим рачунима напише за који период је обрачунат ПДВ јер је то основа за коришћење претходног ПДВ-а од стране њихових купаца.
Слика 1: Рачун за електричну енергију
Слика 2: Рачун Телекома Србије