Uticaj sporazuma o slobodnoj trgovini i postojećih carinskih procedura na povećanje izvoza robe u Rusku Federaciju

Dvosmerne finansijsko-trgovinske sankcije uvedene između Ruske Federacije, s jedne strane, i SAD, EU, Norveške, Švajcarske, Kanade, Australije, Novog Zelanda i Japana, s druge strane, stvaraju povoljan ambijent za povećanje izvoza robe iz Republike Srbije na tržište Ruske Federacije. Međutim, olakšice koje Ruska Federacija daje Republici Srbiji u cilju podsticaja izvoza ne podrazumevaju da se sva roba izvezena iz Srbije može uvoziti na rusko tržište bez plaćanja uvoznih dažbina, već samo ona koja ispunjava uslove predviđene sporazumom o slobodnoj trgovini

Sporazumom o slobodnoj trgovini između Savezne Republike Jugoslavije i Ruske Federacije i Protokolom o izuzecima iz režima slobodne trgovine i pravilima o određivanju zemlje porekla proizvoda iz 2000. godine, otvorena je mogućnost da se neki proizvodi koji imaju srpsko preferencijalno poreklo, bez plaćanja uvoznih dažbina, plasiraju na tržište Ruske Federacije. Naknadno, Protokolom o izuzecima iz režima slobodne trgovine i pravilima o određivanju zemlje porekla proizvoda, potpisanog između Vlade Republike Srbije i Vlade Ruske Federacije („Sl. glasnik RS – Međunarodni ugovoriˮ, br. 8/2011), dodatno je liberalizovana trgovina između dve države smanjenjem liste proizvoda izuzetih iz preferencijalnog režima trgovine.

Od 2009. godine prosečan godišnji rast srpskog izvoza na tržište Ruske Federacije iznosio je 33%. Pored činjenice da je mnogo više napora uloženo da se omogući bolji nastup na ovom tržištu, visoki procenti povećanja izvoza su i rezultat niske polazne osnove.

Stvaranjem Carinske unije između Ruske Federacije, Republike Belorusije i Republike Kazahstana stvoreno je jedinstveno tržište od preko 170 miliona stanovnika. Time je dodatno povećan značaj ugovora o slobodnoj trgovini koji se primenjuje u međusobnoj trgovini između Republike Srbije i članica Carinske unije, na osnovu kojeg Srbija bez uvoznih dažbina može da plasira većinu svojih proizvoda na navedeno tržište.

Za neke od proizvoda koji su izuzeti iz režima slobodne trgovine, poput mesa i jestivih otpadaka od živine iz tarifnog broja 01.05 (sveži, rashlađeni ili smrznuti) i nekih vrsta sireva, omogućen je preferencijalni tarifni tretman pri uvozu u Rusku Federaciju na osnovu Opšte šeme preferencijala (Generalized System of Preferences, GSP). Opšta šema preferencijala omogućava da se na proizvode srpskog preferencijalnog porekla, pri uvozu u Rusku Federaciju, primenjuje preferencijalna carinska stopa u visini od 75% bazne carinske stope propisane Carinskom tarifom Unije. Inače, sistem Opšte šeme preferencijala predstavlja autonomne mere koje pojedine ekonomski razvijene zemlje daju zemljama u razvoju, bez uslovljavanja za uspostavljanjem reciprociteta.

Srpski izvozni rezultati

Prema podacima Privredne komore Srbije, samo izvoz prehrambenih proizvoda na rusko tržište je u prvoj polovini 2014. godine porastao za 68% u odnosu na isti period prošle godine i iznosio je 117 miliona dolara.

Usled smanjenja konkurencije iz EU (na primer, od 1. avgusta Ruska Federacija je zabranila uvoz voća i povrća iz Poljske), očekuje se da će do kraja godine izvoz prehrambenih proizvoda dostići cifru od 300 miliona dolara (radi poređenja, u 2013. je ostvaren izvoz od 184,6 miliona dolara).

Prema podacima Privredne komore Srbije (Grafikon 1), ukupan srpski izvoz na rusko tržište u prvoj polovini 2014. godine vredeo je 486,7 miliona dolara.

U opštoj strukturi izvozne robe su dominirale ženske čarape, podni pokrivači i sveže jabuke. Iz navedenog je očigledno da najvredniji izvozni proizvod srpske privrede, Fiat 500L, nije izvozni adut za rusko tržište jer su motorna vozila izuzeta iz režima slobodne trgovine sa Ruskom Federacijom.

Da se uzlazni trend izvoza nastavlja, pokazuju i podaci Republičkog zavoda za statistiku, prema kojima je u periodu januar–jul 2014. godine vrednost ukupnog izvoza u Rusku Federaciju iznosila 581,4 miliona dolara. Koliko je ova cifra niska i koliko još ima prostora za povećanje izvoza na rusko tržište najbolje se može videti ukoliko se uporedi sa vrednostima ostvarenog izvoza na tržišta BiH i Crne Gore (Grafikon 2), pri čemu treba imati u vidu da su veličina i kupovna moć ovih tržišta neuporedivo manji od veličine i kupovne moći ruskog tržišta.

Šta se može izvoziti u Rusiju?

Stupanjem na snagu dvosmerno uvedenih finansijsko-trgovinskih sankcija između Ruske Federacije, s jedne strane, i Sjedinjenih Američkih Država, EU, Norveške, Turske, Kanade, Australije i Japana, s druge strane, mnogi su euforično najavljivali probijanje svih ranije datih prognoza o vrednosti srpskog izvoza. Usled toga u javnosti se pogrešno stvorilo mišljenje da će biti moguće iskoristiti iskustva stečena iz vremena sankcija uvednih Saveznoj Republici Jugoslaviji i, u spoljnoj trgovini raznim nedozvoljenim radnjama, omogućiti da se preko Republike Srbije na tržište Ruske Federacije plasira roba poreklom iz zemalja koje su pod režimom ruskih trgovinskih sankcija.

Kako bi se razvejala ova zabluda, neophodno je posebno istaći sledeće:

1) iz Republike Srbije se bez plaćanja uvoznih dažbina (primena sporazuma o slobodnoj trgovini) ili uz plaćanje uvoznih dažbina u manjem iznosu od onog koji bi se inače naplatio (primena Opšte šeme preferencijala) na rusko tržište može uvesti samo roba koja ima srpsko preferencijalno poreklo i koja nije na spisku robe izuzete iz režima slobodne trgovine;

2) iz Republike Srbije se uz plaćanje uvoznih dažbina na rusko tržište može uvesti i druga roba ukoliko nema preferencijalno poreklo neke od država koje su pod režimom sankcija i nije na spisku robe čiji je uvoz usled sankcija ili iz drugih razloga zabranjen ili ograničen.

Stoga, na rusko tržište nije poželjno otpremati robu koja je pod režimom sankcija, čak i ako je izvoznik srpsko preduzeće. Bez obzira na nacionalnost preduzeća koje formalno vrši izvoz robe, roba i dalje zadržava svoje poreklo. To ne znači da je nekim propisom Republike Srbije zabranjeno otpremanje u Rusku Federaciju robe koja je ispravno deklarisana, a koja je pod režimom sankcija, već podrazumeva da ruski carinski organi neće dozvoliti uvoz takve robe. Normalno, kažnjivo je robu bez porekla ili robu poreklom iz države koja nije potpisnik sporazuma deklarisati kao robu srpskog preferencijalnog porekla. Carinskom zakonom je za izvršioca ovog dela propisana novčana kazna od 10.000,00 do 1.500.000,00 dinara.

Sticanje preferencijalnog porekla robe

Preferencijalno poreklo robe ne treba poistovećivati sa prostim ekonomskim poreklom robe koje se obeležava oznakom made in, niti sa činjenicom da je u nekoj državi urađena bilo kakva poslednja proizvodna radnja na robi. Sporazumom o slobodnoj trgovini, koji se primenjuje u trgovini između Republike Srbije i Ruske Federacije, propisano je da roba stiče srpsko preferencijalno poreklo samo ukoliko je u potpunosti dobijena u Republici Srbiji ili je u njoj prošla dovoljnu obradu i preradu u skladu sa pravilima iz sporazuma.

Robom dobijenom u potpunosti u Republici Srbiji podrazumevaju se:

1.  proizvodi biljnog porekla gajeni i/ili ubrani u Republici Srbiji;
2. žive životinje okoćene i uzgojene u Republici Srbiji;
3. proizvodi dobijeni u Republici Srbiji od tamo uzgojenih životinja;
4. proizvodi dobijeni lovom i ribolovom u Republici Srbiji;
5. rudna bogatstva izvađena iz zemlje, teritorijalnog mora (voda) ili sa morskog dna Republike Srbije;
6. proizvodi morskog ribolova i drugi morski proizvodi izvađeni van teritorijalnog mora Republike Srbije, brodovima koji su registrovani ili se nalaze na evidenciji u Republici Srbiji i koji plove pod njenom zastavom;
7. proizvodi dobijeni na brodu – fabrici isključivo od proizvoda u stavu 6. poreklom iz Republike Srbije, pod uslovom da je takav brod – fabrika registrovan ili se nalazi na evidenciji u Republici Srbiji i plovi pod njenom zastavom;
8. proizvodi izvađeni sa morskog dna ili podzemlja van teritorijalnog mora Republike Srbije, pod uslovom da ona ima isključiva prava na eksploataciju tog morskog dna ili podzemlja;
9. otpad i staro gvožđe (sekundarne sirovine) od proizvodnih ili drugih postupaka prerade;
10. visokotehnološki proizvodi dobijeni u otvorenom svemiru na svemirskim brodovima koji pripadaju Republici Srbiji ili koje je ona iznajmila (zakupila), i
11. roba proizvedena od proizvoda navedenih od 1–10.

Smatra se da je roba prošla dovoljnu obradu ili preradu ako vrednost upotrebljenih materijala (sirovina, poluproizvoda i gotovih proizvoda) poreklom iz drugih država (koje nisu strane potpisnice sporazuma) ili vrednost materijala nepoznatog porekla nije veća od 50% vrednosti robe koja se izvozi na paritetu franko fabrika (EXW). Pri tom se ne uzima u obzir poreklo toplotne i električne energije, mašina, opreme i alata koji se koriste u proizvodnji ili preradi robe.

Vrednost materijala poreklom iz drugih država određuje se na osnovu carinske vrednosti tih materijala utvrđene u Republici Srbiji, dok se za vrednost materijala bez porekla uzima visina cene plaćene za te materijale u Republici Srbiji.

Pravilima o određivanju zemlje porekla robe, koja su sastavni deo sporazuma o slobodnoj trgovini, propisani su postupci koji predstavljaju nedovoljnu obradu, te samim tim roba dobijena korišćenjem ovih postupaka ne može steći srpsko preferencijalno poreklo. Na primer, to znači da obično prepakivanje robe koja nije u potpunosti dobijena, dovoljno obrađena ili prerađena u Republici Srbiji, neće dovesti do sticanja srpskog preferencijalnog porekla.

Nedovoljnom obradom smatraju se:

– postupci za očuvanje robe u dobrom stanju za vreme skladištenja ili prevoza;

– postupci pripreme robe za prodaju i prevoz (usitnjavanje partija, oblikovanje pošiljki, razvrstavanje, prepakivanje);

– postupci sastavljanja i rastavljanja ambalaže;

– pranje, čišćenje, uklanjanje prašine, premazivanje oksidom, uljem ili drugim materijama;

– peglanje i presovanje tekstila (sve vrste vlakana i prediva, tkanine od svih vrsta vlakana i prediva i proizvodi od njih);

• postupci bojenja i poliranja;
• komišanje, potpuno ili delimično beljenje, poliranje i glaziranje žitarica i pirinča;
• postupci bojenja šećera i oblikovanja šećernih kocki;
• guljenje, uklanjanje koštica i obrada voća, koštunjavog voća i povrća;
• oštrenje, drobljenje ili rezanje koje ne dovodi do suštinskog razlikovanja dobijenih komponenata od polazne robe;
• prosejavanje kroz sito ili rešeto, razvrstavanje, klasifikacija, gradiranje i sparivanje (uključujući i sastavljanje setova proizvoda);
• punjenje, pakovanje u tegle i konzerve, bočice, kese, sanduke, kutije i drugi jednostavni postupci pakovanja;
• jednostavni postupci sastavljanja ili rastavljanja robe na delove;
• rastavljanje proizvoda na komponente koje ne dovode do suštinskog razlikovanja dobijenih komponenata od polaznog proizvoda;
• mešanje proizvoda koje ne dovodi do suštinskog razlikovanja dobijenih komponenata od polaznih sastavnih delova;
• klanje životinja i tranžiranje (razvrstavanje) mesa;
• kombinacija dva ili više gore navedenih postupaka.

Srpsko preferencijalno poreklo roba može steći i primenom kumulacije porekla, ukoliko je roba proizvedena u Republici Srbiji u postupcima koji ne predstavljaju postupke nedovoljne obrade i uz korišćenje materijala poreklom iz Ruske Federacije i/ili Republike Belorusije i/ili Republike Kazahstana, pri čemu vrednost iskorišćenih materijala poreklom iz država koje nisu navedene i materijala nepoznatog porekla ne sme biti veća od 50% od vrednosti robe koja se izvozi na paritetu EXW.

Uslovi neposredne trgovine i direktne isporuke robe

Čak i kada roba stekne potrebno poreklo neophodno je da se trgovina odvija bez posrednika, tj. da je izvoznik rezident Republike Srbije, a uvoznik rezident Ruske Federacije.

Osim toga, potrebno je da se roba direktno iz Republike Srbije isporučuje kupcu u Rusku Federaciju, što mora biti potvrđeno i odgovarajućom dokumentacijom koja prati robu.

Izraz „diretna isporukaˮ ne znači da se roba ne sme transportovati preko teritorija drugih država. Kako se Republika Srbija i Ruska Federacija ne graniče, podrazumeva se da će roba prelaziti i preko teritorija drugih država ako se otprema korišćenjem drumskog, vodenog i železničkog saobraćaja ili multimodalnog prevoza. Roba se u državi tranzita može i pretovarati ili privremeno skladištiti. Bez obzira na vrstu postupanja s robom, ona sve vreme mora biti pod odgovarajućim merama carinskog nadzora (obezbeđena nepovređenim carinskim obeležjima ili pod neposrednim nadzorom carinske službe države u kojoj se vrši pretovar ili privremeno skladištenje).

Pod odgovarajućom dokumentacijom koja prati robu podrazumevaju se transportna dokumenta iz kojih je moguće nesporno utvrditi prevozni put kretanja robe od zemlje izvoza do zemlje uvoza ili dokument koji su izdali carinski organi države tranzita, u kojem je dat tačan opis robe, u koji su upisani tačno vreme pretovara robe, oznake vozila i uslovi pod kojima se roba nalazila u državi tranzita.

Problemi i rešenja

Srpski izvoznici često se žale da ruski carinski organi neosnovano osporavaju valjanost deklaracije o poreklu robe date na fakturi, te robu više dana ili nedelja drže uskladištenu pod carinskim nadzorom. Ovakvo postupanje prouzrokuje stvaranje nepredviđenih troškova skladištenja robe i kašnjenje isporuke robe kupcu, što dovodi u pitanje isplativost celokupnog izvoznog posla.

I kada se postojanje preferencijalnog porekla dokazuje sertifikatom, sertifikat često biva osporen zbog nejasnog otiska pečata, nečitkog potpisa carinika, pisanja ili otiskivanja pečata po liniji okvira rubrika sertifikata i sl.

Kolika se pažnja posvećuje sprečavanju zloupotreba u vezi sa deklarisanjem preferencijalnog porekla govori i činjenica da ruski carinski organi vrlo rigorozno kontrolišu potpise srpskih carinskih službenika i pečate kojima se sertifikati overavaju. Naime, u Republici Srbiji samo određeni, i za to kvalifikovani, carinski službenici imaju pravo da potpisuju sertifikate Form CT-2 koji se overavaju samo za to određenim carinskim pečatima, pa carinske službe nekoliko puta godišnje razmenjuju deponovane potpise i otiske pečata. Ovo predstavlja banalan, ali u praksi veliki problem.

Mali broj carinskih službenika ima pravo potpisa sertifikata, pa usled njihovog odsustva (bolovanja ili godišnjih odmora) ili premeštaja na drugo radno mesto (što je čest slučaj) carinska ispostava u kojoj je carinski službenik prethodno radio do sledeće razmene depo potpisa mora sa manjim brojem ljudi da organizuje overu sertifikata. Ovo uslovljava duže trajanje postupka izvoznog carinjenja robe koja se izvozi na rusko tržište. S druge strane, zbog veličine teritorije Ruske Federacije i velikog broja carinskih ispostava često se dešava da ruski carinski službenici depo potpise i otiske pečata dobiju sa zakašnjenjem od po nekoliko meseci, iako je srpska strana obaveštena da je primena novih potpisa i pečata stupila na snagu. To, takođe, dovodi do osporavanja valjanosti izdatih sertifikata jer ruski carinski službenici smatraju da je sertifikat potpisao neovlašćeni srpski carinski službenik.

Ukoliko se srpski carinski službenik ne potpiše identično kao na deponovanom potpisu ili ukoliko otisak pečata usled habanja ili jačine otiska nije isti kao onaj deponovani ili ako je pečatno mastilo koje se koristi različite boje ili nijanse u odnosu na onu na depo kartonu, ruski carinski organi uvek osporavaju izdati sertifikat.

U takvim situacijama uvoznik može ili da plati dažbine u punom iznosu ili da položi garanciju u iznosu obračunatih dažbina ili da sačeka da dobije uredan naknadno izdati sertifikat.

U svakom slučaju, nastaju troškovi i neugodnosti za uvoznika koji ili prekida dalju saradnju sa srpskim izvoznikom i/ili mu naplaćuje kazne predviđene ugovorom.

Svi navedeni problemi bi se rešili ukoliko bi se umesto papirnog sertifikata koristio elektronski sertifikat. Zbog svoje elektronske forme, ovakav sertifikat ne bi mogao da ima gore navedene formalne greške jer bi potpis živog čoveka koji ne može uvek identično da se potpiše i pečat podložan habanju bili zamenjeni uvek istim elektronskim potpisom. Ovakav način rada izuzetno bi pomogao srpskim izvoznicima i uklonio rizik i neizvesnost koji sada postoje pri svakoj isporuci robe.

Izvoznik bi digitalni sertifikat podnosio Upravi carina putem interneta, carina bi ga overila elektronskim potpisom i elektronski prosledila ruskoj carini na način dogovoren između dve carinske službe. Normativni preduslovi za ovakvu razmenu podataka između dve carinske službe već postoje, ali tehnički detalji još uvek nisu do kraja razrađeni. Navedeni način rada nije novost u svetu i već se više godina primenjuju u trgovini između velikih azijskih ekonomija koje međusobno imaju potpisane sporazume o slobodnoj trgovini.

Do uspostavljanja navedenog, elektronski podržanog načina rada, srpskim izvoznicima se preporučuje da odmah po izdavanju sertifikata, isti skeniraju i pošalju ruskoj strani radi dobijanja mišljenja. Kako je za dopremu robe do Ruske Federacije potrebno nekoliko dana, na ovaj način bi se dobilo na vremenu i omogućilo da se izda novi odgovarajući sertifikat i da se isti dostavi kupcu pre nego što pošiljka robe stigne na odredište, čime bi se izbeglo nepotrebno zadržavanje robe i nastanak za to vezanih troškova.

Sa stanovišta brzine obavljanja izvozne carinske procedure, srpski izvoznici koji izvoze na rusko tržište su u nepovoljnijem položaju u odnosu na izvoznike koji izvoze na druga tržišta. Zbog nepostojanja instituta ovlašćenog izvoznika u sporazumu o slobodnoj trgovini, koji se u ovom slučaju primenjuje, ovi izvoznici ne mogu da koriste povoljnosti koje pružaju pojednostavljeni izvozni carinski postupci, a pre svega postupak „kućnog carinjenjaˮ. Ovo iz razloga što je poželjno imati overeni sertifikat Form CT-2, a radi njegove overe, neophodno je doći do nadležne carinske ispostave i dopremiti robu na carinski terminal radi eventualnog vršenja pregleda robe.

Pored pojednostavljenja carinske procedure i povećanja proizvodnih kapaciteta u cilju obezbeđivanja lakšeg sticanja srpskog preferencijalnog porekla robe, postoje i druge stvari koje treba uraditi kako bi se omogućio veći izvoz robe u Rusku Federaciju. Pre svega, treba ukloniti necarinske barijere oličene u neusklađenoj primeni veterinarskih i fitosanitarnih propisa i uskladiti standarde koji se primenjuju u proizvodnji, preradi, pakovanju i transportu, kako bi se stvorio povoljniji ambijent za korišćenje pogodnosti koje pruža sporazum o slobodnoj trgovini.

 

PRILOG 1:

Dokazivanje postojanja preferencijalnog porekla robe

Sporazum o slobodnoj trgovini predviđa da se postojanje preferencijalnog porekla robe može dokazivati sertifikatom Form CT-2 i deklaracijom o poreklu robe datom na fakturi.

1. Pošiljalac robe / izvoznik (naziv i adresa)			4. Broj                                              0000001 SERTIFIKAT O POREKLU ROBE FORM CT-2 Izdat u ____________________________________ (naziv države) Radi podnošenja ____________________________________ (naziv države)
2. Primalac robe / uvoznik (naziv i adresa)
3. Prevozna sredstva i prevozni put (u meri u kojoj su poznati)			5. Za službene beleške
6. Broj	7. Broj koleta i vrsta pakovanja	8. Opis robe	9. Kriterijumi porekla	10. Količina robe	11. Broj i datum fakture
12. Potvrda Ovim se, na osnovu izvršene kontrole, potvrđuje da je deklaracija podnosioca verodostojna       ______________   __________________ Potpis                    Datum Pečat			13. Deklaracija podnosioca Dole potpisani izjavljuje da su gore navedeni podaci verodostojni: da je kompletna roba u potpunosti dobijena ili je prošla dovoljnu preradu u _________________________________ (naziv zemlje)i da zadovoljava zahteve o poreklu određene za ovu robu   ______________     ___________________ Potpis                    Datum                 Pečat

Sertifikat Form CT-2 može se koristiti za deklarisanje preferencijalnog porekla robe bez obzira na vrednost pošiljke koja se izvozi, dok se deklaracija na fakturi može koristiti samo ukoliko vrednost pošiljke ne prelazi iznos od 5.000 US dolara.

Izgled sertifikata Form CT-2 i tekst deklaracije na fakturi unapred su propisani sporazumom o slobodnoj trgovini.

Deklaraciju o preferencijalnom poreklu robe u vidu izjave na Form CT-2 ili na fakturi može dati proizvođač, prodavac ili pošiljalac (izvoznik).

Deklaracija o poreklu robe se na fakturi daje u obliku beleške na ruskom ili engleskom jeziku, koja ima strogo propisanu formu, a dole navedene napomene nisu uključene u deklaraciju o poreklu robe:

 

Ruska verzija:

Эksporter __________________ (1) zaяvlяet, čto stranoй proishoždeniя tovarov, poimenovannыh v nastoящem dokumente, яvlяetsя_____________ (2).

_________________ (3).

 

Engleska verzija:

The exporter __________________ (1) declares that the country of origin of goods covered by this document is _____________ (2).

_________________ (3).

 

Napomene:

(1) upisuje se naziv izvoznika robe u saglasnosti sa pratećim dokumentima;

(2) upisuje se naziv zemlje porekla robe;

(3) potpis, prezime i ime pošiljaoca (izvoznika) ili proizvođača, prodavca ili ovlašćenog lica u vezi s robom.

Sertifikat Form CT-2 proizvodi pravna dejstva samo ukoliko ga je potpisom i službenim pečatom overio nadležni carinski službenik, dok deklaraciju na fakturi svojim potpisom overava davalac izjave.

Ukoliko se preferencijali pri uvozu ostvaruju na osnovu Opšte šeme preferencijala, preferencijalno poreklo robe se dokazuje sertifikatom Form A koji ima isti izgled kao i Form CT-2 i sadrži isti set podataka.