Uredbom o dopunama Uredbe o carinski dozvoljenom postupanju s robom („Sl. glasnik RS”, br. 10/2017) izvršena je dopuna carinskih propisa koji su bliže određivali pojam carinskog obeležja, čime su stvoreni uslovi da se elektronski lokator koristi kao carinsko obeležje. Dopunom ove uredbe je početak upotrebe elektronskog lokatora predviđen za 1. oktobar 2017. godine.
Šta je i kako se upotrebljava elektronski lokator u carinskom postupku
Članom 405. Uredbe o carinski dozvoljenom postupanju sa robom („Sl. glasnik RS”, br. 93/2010, 63/2013, 145/2014, 95/2015, 44/2016 i 10/2017 – u daljem tekstu: Uredba) propisano je da se carinskim obeležjima smatraju carinska plomba, elektronski lokator, otisci carinskog žiga ili carinskog pečata i nalepnica. Izuzetno, ukoliko se na carinsku robu ne mogu postaviti navedena carinska obeležja, za osiguravanje istovetnosti robe može se koristiti i opis robe ukoliko je overen od strane carinskog organa (npr. tranzitna deklaracija, tovarni list) i ukoliko je dovoljno precizan da omogući lako utvrđivanje količine i vrste robe.
Razlozi za korišćenje carinskih obeležja mogu biti različiti, ali će ovde biti navedeni oni osnovni:
1) kada se preko carinske teritorije Republike Srbije prevozi roba na koju nisu plaćene uvozne dažbine ili roba koja se iz nekog drugog razloga nalazi pod carinskim nadzorom, carinski organ, zbog zaštite fiskalnih interesa ili iz razloga bezbednosti i sigurnosti, preduzima mere koje onemogućavaju da bilo kakvo neovlašćeno raspolaganje navedenom robom ostane neopaženo;
2) carinski organ je, shodno članu 97. Carinskog zakona („Sl. glasnik RS”, br. 18/2010, 111/2012, 29/2015 i 108/2016), dužan da preduzme potrebne mere (npr. postavljanje carinskih obeležja) kako bi se obezbedila istovetnost robe ukoliko je identifikacija robe neophodna da bi se ispunili uslovi koji uređuju carinski postupak za koji je navedena roba deklarisana;
3) članom 405. Uredbe propisano je da je pre puštanja robe u tranzitni postupak neophodno osigurati istovetnost robe postavljanjem carinskih obeležja.
Elektronski lokator je u članu 405a Uredbe opisan kao GPS uređaj sa integrisanim pristupom mreži mobilne telefonije (minimalno GPRS tipa).
Upotreba elektronskog lokatora omogućiće Upravi carina da na carinskom području Republike Srbije, bez fizičkog kontakta (na daljinu), prepoznaje i automatski prati pošiljke i/ili prevozna sredstava prijavljena za postupak tranzita, uvoza i izvoza.
Softver koji će se instalirati na računare Uprave carina, objediniće rad svih elektronskih lokatora i operatora u sistemu, prikupljati, obrađivati, arhivirati i dostavljati podatke o lokaciji, položaju, vrsti i količini robe koja se prati, kao i o trasi puta kojom se roba kreće, a zatim će i kreirati tražene izveštaje.
U Prilogu 31a, koji je odštampan uz Uredbu i čini njen sastavni deo, bliže su opisana svojstva koja elektronski lokator mora da ima. Telo elektronskog lokatora sastoji se od kućišta u kojem se nalazi GPS uređaj i omče koja omogućava da se kućište elektronskog lokatora postavi na otvor tovarnog prostora (npr. na vrata, poklopac, ventil) tako da spreči neovlašćeno otvaranje i da osigura elektronsko obezbeđenje tovarnog prostora.
Naziv „Uprava carina RS” i jedinstveni identifikacioni broj moraju biti jasno utisnuti na telu elektronskog lokatora, tako da se ne mogu izbrisati uobičajenim rukovanjem.
Elektronski lokator mora da ima najmanje sledeće karakteristike:
– da je otporan u redovnoj upotrebi;
– da se lako proverava i prepoznaje;
– da je izrađen tako da bilo kakvo lomljenje ili uklanjanje ostavlja tragove vidljive golim okom;
– da ima upisane identifikacione oznake;
– da je napravljen za višestruku upotrebu na način koji će da dozvoli da prilikom svakog ponovnog korišćenja može da se upiše jedinstvena identifikaciona oznaka;
– da obezbedi praćenje celokupnog transporta robe i/ili prevoznih sredstava na carinskom području Republike Srbije.
Korišćenje elektronskog lokatora nije ograničeno na određeni vid transporta, tako da se može postavljati na drumsko vozilo, prikolicu, poluprikolicu i/ili kontejner, i/ili brodski kontejner u rečnom saobraćaju i/ili na železnički vagon. Primena u vazdušnom saobraćaju ograničena je propisima koji regulišu sigurnost i bezbednost ovog vida transporta.
Elektronski lokator se, u zavisnosti od broja i vrste otvora na tovarnom prostoru, postavlja na jedno ili više mesta, tako da neovlašćenim licima sprečava pristup prostoru u kome je smeštena roba i ujedno omogućava pristup GPS signalima i signalima mreže mobilne telefonije.
Postavljanje ili skidanje elektronskog lokatora
Odgovori na pitanja ko i gde postavlja ili skida elektronski lokator dati su delom u Uredbi, a delom u Carinskom zakonu. Naime, prema članu 405a Uredbe, ovlašćeni carinski službenik postavlja elektronski lokator na prevozno sredstvo kojim se vrši prevoz robe ili ga skida sa prevoznog sredstva, i to:
1) u tranzitnom postupku lokator se postavlja kod ulazne/polazne, a skida kod izlazne/tranzitne/odredišne carinske ispostave;
2) u postupku izvoza robe lokator se postavlja kod polazne carinske ispostave/referata, odnosno u prostoru ovlašćenog pošiljaoca ili u prostoru nosioca odobrenja za pojednostavljeni izvozni postupak, a skida se kod izlazne carinske ispostave;
3) u postupku uvoza robe lokator se postavlja kod ulazne carinske ispostave gde započinje spoljni tranzit, a skida se kod odredišne carinske ispostave/referata, odnosno u prostoru ovlašćenog primaoca, ukoliko se primenjuje pojednostavljeni postupak.
S druge strane, član 97. Carinskog zakona ne precizira ko i gde postavlja carinska obeležja, ali predviđa da carinska obeležja stavljena na robu ili na prevozno sredstvo, može ukloniti ili uništiti samo carinski organ, a drugo lice samo uz odobrenje carinskog organa, osim kada se usled nepredviđenih okolnosti ili dejstva više sile moraju ukloniti ili uništiti da bi se zaštitila roba ili prevozno sredstvo.
Uredbom je predviđeno da se postavljanje ili skidanje elektronskog lokatora obavlja isključivo u vreme predviđeno za obavljanje redovnih carinskih formalnosti, što stvara nedoumicu da li će ubuduće biti moguće sprovoditi carinske postupke za koje je inače predviđena mogućnost sprovođenja van redovnog radnog vremena carinarnice.
Očitavanjem elektronskog lokatora dobija se izveštaj o sadržini pošiljke prethodno unete u sistem, statusu elektronskog lokatora (ispravno, neispravno) i vremenu poslednjeg emitovanja signala elektronskog lokatora u sistemu.
Na terenu se očitavanje elektronskog lokatora vrši ručnim uređajem, i to:
1) obavezno – prilikom montaže na prevozno sredstvo i demontaže sa pomenutog od strane carinskog službenika, s tim da se mora identifikovati i zabeležiti u sistemu;
2) povremeno – od strane drugog ovlašćenog carinskog službenika.
Uprava carina obezbeđuje opremu potrebnu za upotrebu elektronskih lokatora, kao i sve potrebne elemente za funkcionisanje sistema, tako da privredni subjekti ne treba da očekuju dodatne troškove pri sprovođenju carinskih postupaka.
Početak upotrebe lokatora
Iako je početak primene elektronskih lokatora, kao carinskog obeležja, predviđen za početak oktobra ove godine, Uprava carina još uvek nije bliže pojasnila u kojim slučajevima će se lokatori koristiti, ko i kada će biti ovlašćen za postupanje, po kojoj proceduri, a posebno kako će se postupati u slučaju kada je odobreno sprovođenje pojednostavljenih postupaka i sl.
Naime, u uporednoj praksi postoje primeri da se elektronski lokatori postavljaju na sve pošiljke robe, ali i da se postavljaju samo na pošiljke koje su, prema sistemu upravljanja rizikom, označene kao visokorizične. Pod visokorizičnim pošiljkama obično se podrazumevaju pošiljke čije se kretanje preko carinske teritorije organizuje uz pratnju carinskih službenika, zatim pošiljke akcizne robe, pošiljke naoružanja, municije i robe dvostruke namene, pošiljke robe izuzetno visoke vrednosti, kao i pošiljke koje prevoze rizični vozari, primaju rizični primaoci ili šalju rizični pošiljaoci. Postoje i primeri da su carinske administracije nakon izvesnog vremena odustale od korišćenja elektronskih lokatora zbog visokih troškova koje ovaj sistem kontrole sa sobom nosi.
U uporednoj praksi postoje slučajevi da se pri sprovođenju pojednostavljenih postupaka, pod određenim uslovima, pravo i obaveza postavljanja ili skidanja elektronskog lokatora prenosi na nosioca odobrenja, ali postoje i primeri da lokatore postavlja isključivo carinski službenik, pri čemu troškove njegovog prevoza i troškove angažovanja (taksa koja se obračunava po započetom radnom satu) snosi nosilac odobrenja.
Imajući u vidu da još uvek ne postoji sva potrebna regulativa i da Uprava carina nije objavila da je pribavila elektronske lokatore i čitače, ni potrebni softver i računarsku opremu, niti da je za tu namenu obezbedila potrebna novčana sredstva, kao i da još uvek nije organizovala skupove na kojima bi poslovnu zajednicu upoznala sa posledicama koje upotreba elektronskih lokatora proizvodi, postoji mogućnost da će početak upotrebe elektronskih lokatora biti odložen.