VOĐENJE PDV EVIDENCIJE O UVOZU DOBARA, NABAVCI DOBARA I USLUGA I ISKAZIVANJE TIH I UKUPNIH PODATAKA U OBRASCU POPDV

6. UVOZ DOBARA STAVLJENIH U SLOBODAN PROMET U  SKLADU SA CARINSKIM PROPISIMA

– dobara koja se unose u slobodnu zonu, a za koja bi obveznik – sticalac dobara imao pravo na odbitak prethodnog poreza kada bi ta dobra nabavljao za potrebe obavljanja delatnosti van slobodne zone;

– letilica koje se pretežno koriste uz naknadu u međunarodnom vazdušnom saobraćaju, kao i dobara namenjenih opremanju tih letilica;

– brodova koji se pretežno koriste uz naknadu u međunarodnom rečnom saobraćaju, kao i dobara namenjenih opremanju tih brodova;

– dobara u skladu sa ugovorima o donaciji zaključenim sa državnom zajednicom Srbija i Crna Gora, odnosno Republikom Srbijom, a tim ugovorom je predviđeno da se iz dobijenih novčanih sredstava neće plaćati troškovi poreza;

– dobara u skladu sa ugovorima o kreditu odnosno zajmu, zaključenim između državne zajednice Srbija i Crna Gora, odnosno Republike Srbije i međunarodne finansijske organizacije, odnosno druge države, kao i između treće strane i međunarodne finansijske organizacije, odnosno druge države, u kojem se Republika Srbija pojavljuje kao garant odnosno kontragarant, ako je tim ugovorima predviđeno da se iz dobijenih novčanih sredstava neće plaćati troškovi poreza;

– dobara na osnovu međunarodnih ugovora, ako je tim ugovorima predviđeno poresko oslobođenje, osim međunarodnih ugovora o donaciji, odnosno kreditu ili zajmu;

– zakonskih sredstava plaćanja, osim papirnog i kovanog novca koji se ne koristi kao zakonsko sredstvo plaćanja ili ima numizmatičku vrednost;

– akcija, obveznica i drugih hartija od vrednosti, poštanskih vrednosnica, taksenih i drugih važećih vrednosnica;

– ljudskih organa, tkiva, telesnih tečnosti i ćelija, krvi i majčinog mleka;

– dobara koja se uvoze na osnovu ugovora o donaciji, odnosno kao humanitarna pomoć, u skladu sa zakonom kojim se uređuju donacije, odnosno humanitarna pomoć;

– dobara koja su izvezena, a koja se u Republiku vraćaju kao neprodata ili zato što ne odgovaraju obavezama koje proističu iz ugovora, odnosno poslovnog odnosa na osnovu kojeg su bila izvezena;

– dobara po osnovu zamene u garantnom roku;

– dobara čija se isporuka vrši preko prenosne, transportne i distributivne mreže, i to: električne energije, prirodnog gasa i energije za grejanje odnosno hlađenje;

– dobara koja lica, osim fizičkih, besplatno prime iz inostranstva ili su nabavljena iz sredstava koja su dobila iz inostranstva kao novčanu pomoć, ako je namenjena otklanjanju posledica prouzrokovanih elementarnim nepogodama (zemljotresi, poplave, suše, ekološki udesi i sl.), ratom ili oružanim sukobom i dr.

1.750.000

6.2 Uvoz dobara na koji se plaća PDV

Iskazuje se vrednost uvezenih dobara utvrđena po carinskim propisima, uvećana za troškove iz člana 19. Zakona, što znači da u osnovicu za obračun PDV-a carinski organ uračunava i akcizu kod akciznih proizvoda, carinu i druge uvozne dažbine i druge javne prihode (osim PDV-a), kao i sve sporedne troškove koji su nastali do prvog odredišta u Republici (npr. prevoz).

Troškovi uvoza su: 1.400 evra po srednjem kursu NBS na dan carinjenja od 119,00 = 166.600 dinara

Uvoz je oslobođen carine i carinskih dažbina, pa se podatak o vrednosti od 216.600 u julu unosi u polje 6.2.1.

Carina je PDV obračunala na osnovici od 216.600 (166.600 + 50.000) x 10% = 21.660, a obveznik ga je platio 15. jula 2018. i stekao pravo na odbitak u tom poreskom periodu, pa ga i unosi pod 6.4.

Iskazuje se podatak o iznosu za koji je povećana osnovica za obračun PDV-a pri uvozu po odgovarajućem carinskom dokumentu. Pošto osnovicu za uvoz dobara utvrđuje nadležni carinski organ, on utvrđuje i povećanje svojim aktom u skladu sa carinskim propisima.

Kao i za povećanje, tako i za smanjenje osnovice za uvoz dobara carinski organ rešenjem utvrđuje tu izmenu, s tim što se podatak unosi sa predznakom „minus” (-).

– automatski se unosi podatak o iznosu ukupne vrednosti, odnosno osnovici za uvoz dobara (bilo da je uvoz oslobođen PDV-a ili nije, što pokazuje i zbir polja).

– Unosi se samo PDV koji obveznik može da odbije kao prethodni porez u određenom poreskom periodu, jer ispunjava uslove za odbitak, shodno članu 28. Zakona, nezavisno od toga da li će ga stvarno iskoristiti ili ne!

– PDV se evidentira ovde u poreskom periodu kada je plaćen, jer samo tada obveznik i stiče pravo, ako ispunjava druge uslove, na odbitak PDV-a.

7. NABAVKA DOBARA I USLUGA OD POLJOPRIVREDNIKA

Iskazuje se ukupan iznos nabavke u poreskom periodu, bez obzira na to da li je plaćena i da li je obveznik PDV-a stekao pravo na odbitak PDV nadoknade, uvećane za iznos povećanja odnosno umanjene za iznos smanjenja te vrednosti.

60.000

Iskazuje se iznos koji je poljoprivredniku plaćen u poreskom periodu, nezavisno od toga kada je nabavka izvršena.

60.000

Iskazuje se iznos PDV nadoknade koja je u poreskom periodu plaćena poljoprivredniku na njegov račun, nezavisno od toga kada je nabavka izvršena.

4.800

Iskazuje se iznos PDV nadoknade u poreskom periodu, koju obveznik može da odbije nezavisno od toga da li će je i odbiti ili ne.

4.800

Iskazuje se iznos osnovice i obračunati PDV za prvi prenos prava raspolaganja na novoizgrađenim građevinskim objektima, ekonomski deljivim celinama u okviru novoizgrađenih građevinskih objekata i vlasničkim udelima na tim dobrima, za koji je poreski dužnik obveznik PDV-a koji vrši taj promet.

To znači da se ovde ne iskazuje promet za koji je poreski dužnik primalac (član 10. stav 2. tačka 2) i tačka 5) podt. (1) i (3) Zakona).

10.000.000

2.000.000

U oktobru obveznik ovde iskazuje podatke kako stoji pod Osnovica i PDV.

Iskazuje se ukupan iznos nabavki – prometa koji je izvršen obvezniku u poreskom periodu od strane drugog obveznika PDV-a, za koji je poreski dužnik obveznik PDV-a koji vrši promet, osim prometa sa 8a.1.

Ovaj promet obuhvata osnovicu i iznos obračunatog PDV-a po osnovu izdatog računa za usluge iz člana 5. stav 3. tačka 1) Zakona, ako je po osnovu tog računa nastala poreska obaveza u smislu člana 16. tačka 2a) Zakona.

155.000

31.000

50.000

5.000

Napomena: Prethodni PDV sa ovog polja automatski se iskazuje u polju 8a.8 (zbir iskazanog PDV-a po računima dobavljača), koji se prenosi u polje 8e.1, ali se u ovom polju neće naći PDV od 7.000.

Unosi se podatak o osnovici i PDV za promet bez naknade koji je obvezniku izvršio drugi obveznik PDV-a.

Ako dobavljač ne dostavi dokument – račun (dešava se u praksi), obveznik će moći da iskaže procenu osnovice (primenom člana 18. Zakona) bez PDV-a.

5.000

1.000

Napomena: Prethodni PDV sa 8a.3 automatski se iskazuje u polju 8a.8, koji se prenosi u polje 8e.1 nakon umanjenja za PDV koji ne može da se odbije.

Unosi se iznos za koji je povećana osnovica za nabavljena dobra i usluge i iznos za koji je povećan prethodni PDV po osnovu povećanja osnovice (po primljenim dokumentima – knjižnim zaduženjima o povećanju naknade i PDV-a).

8.000

1.600

Napomena: Prethodni PDV sa 8a.4 automatski se iskazuje u polju 8a.8, koji se prenosi u polje 8e.1 nakon umanjenja za PDV koji ne može da se odbije.

Unosi se iznos za koji je smanjena osnovica za nabavljena dobra i usluge i iznos za koji je smanjen prethodni PDV po osnovu smanjenja osnovice (po primljenim dokumentima – knjižnim odobrenjima o smanjenju naknade i PDV-a).

Ovaj podatak se unosi sa predznakom „minus” (-).

– 3.000

– 600

Napomena: Prethodni PDV sa 8a.5 automatski se uključuje u polje 8a.8, koji se prenosi u polje 8e.1 nakon umanjenja za PDV koji ne može da se odbije. Ukupno pravo na odbitak biće korigovano i za 600 din.

– automatski se unosi podatak putem aplikacije u elektronskoj formi POPDV.

U slučaju negativnog rezultata, trebalo bi da se automatski zbir osnovice svodi na nulu.

Podatak o iznosu plaćenog avansa i obračunatog PDV-a (podaci sa ulaznih avansnih računa u kojima je iskazan PDV).

12.000

2.400

Napomena: PDV obveznik unosi PDV samo ako je dobio račun, bez obzira na to da li ima pravo na odbitak ili ne. Osnovicu unosi uvek kada je platio avans, pa i kada nije dobio račun.

Prethodni PDV sa 8a.7 automatski se iskazuje u polju 8a.8, koji se prenosi u polje 8e.1 nakon umanjenja za PDV koji ne može da se odbije.

– automatski se unosi podatak.

– U slučaju negativnog rezultata, automatski će se iskazati podatak u minusu.

8b Nabavka dobara i usluga u Republici od obveznika PDV-a – promet za koji je poreski dužnik primalac dobara odnosno usluga

Iskazuje se iznos osnovice za prenos prava raspolaganja na građevinskim objektima, ekonomski deljivim celinama u okviru tih objekata i vlasničkim udelima na tim dobrima, za koji je poreski dužnik primalac, tj. iskazuje se promet iz člana 10. Zakona, i to:

– stav 2. tačka 2) – kada je ugovorom zaključenim između obveznika PDV-a predviđeno da će se na taj promet obračunati PDV, pod uslovom da sticalac ima pravo na odbitak istog u potpunosti;

– stav 2. tačka 5) podt. (1) Zakona – prenos prava raspolaganja na hipotekovanoj nekretnini prilikom realizacije hipoteke (koji može biti i prvi prenos prava raspolaganja na novoizgrađenom objektu, ali i promet za koji je ugovoreno oporezivanje PDV-om);

– stav 2. tačka 5) podt. (3) Zakona – prenos prava raspolaganja na nepokretnosti nad kojom se sprovodi izvršenje u izvršnom postupku koji može biti oporeziv samo ako je reč o prvom prenosu prava raspolaganja na novoizgrađenom objektu (prenos se ovde ne vrši na osnovu ugovora – nije moguće ugovaranje obračuna PDV-a).

8.000.000

Interno obračunat PDV od 1.600.000 obveznik iskazuje u septembru u polju 3a.1, a osnovicu u polju 8b.1.

Napomena: PDV iskazan u polju 3a.1 ulazi u ukupan zbir PDV-a u polju 3a.9, koji se prenosi kao prethodni PDV na koji obveznik ima pravo na odbitak – u polje 8e.2, a po umanjenju PDV-a za koji nema pravo na odbitak.

Ovde se iskazuje ukupan iznos prometa koji je izvršen obvezniku u poreskom periodu od strane drugog obveznika PDV-a, a za koji je poreski dužnik obveznik PDV-a primalac dobara i usluga, osim prometa sa polja 8b.1.

To znači da obuhvata nabavke – promet realizovan u skladu sa čl. 10. stav 2. Zakona, tačke:

– 1) – nabavka sekundarnih sirovina* i usluga neposredno povezanih sa ovim prometom;

– 3) – nabavka dobra i usluge iz oblasti građevinarstva;

– 4) – nabavka električne energije i prirodnog gasa koji se isporučuje preko prenosne, transportne i distributivne mreže za dalju prodaju;

– t. 5) podt. (2) – promet predmeta založnog prava prilikom realizacije ugovora o zalozi i

– t. 5) podt. (3) – promet dobara i usluga, osim nepokretnosti, nad kojim se sprovodi izvršenje u izvršnom postupku.

20.000

Interno obračunat PDV od 4.000 obveznik iskazuje u polju 3a.3, a osnovicu u polju 8b.2.

Napomena: PDV iskazan u polju 3a.3 ulazi u ukupan zbir PDV-a u polju 3a.9, koji se prenosi kao prethodni PDV na koji obveznik ima pravo na odbitak – u polje 8e.2, a po umanjenju PDV-a za koji obveznik nema pravo na odbitak.

Podatak o osnovici za promet bez naknade koji je obvezniku izvršio drugi obveznik PDV-a, a za koji je poreski dužnik primalac dobara i usluga.

Članom 43. Pravilnika propisano je da ako za promet bez naknade prethodni učesnik nije izdao račun ili drugi dokument koji služi kao račun, a za koji postoji obaveza iskazivanja podataka u POPDV, podaci o iznosu osnovice iskazuju se procenom, u skladu sa članom 18. st. od 1. do 3. Zakona. Pri tome treba imati u vidu da za promet bez naknade, u smislu Zakona, ne postoji obaveza izdavanja računa (član 2. stav 1. tačka 3) Pravilnika o računima…).

56.000

Unosi se iznos za koji je povećana osnovica za nabavljena dobra i usluge (po primljenim knjižnim zaduženjima o povećanju naknade), za koju je poreski dužnik primalac.

Unosi se iznos za koji je smanjena osnovica za nabavljena dobra i usluge (po primljenim knjižnim odobrenjima o smanjenju naknade), za koju je poreski dužnik primalac.

Podatak treba da se unosi sa predznakom minus.

PDV obračunat na osnovicu povećanu knjižnim zaduženjem dobavljača, obveznik kao poreski dužnik unosi u polje 3a.4. Kada je u pitanju smanjenje osnovice, pa samim tim i PDV, iznos ispravke PDV-a unosi se u polje 3a.5 sa predznakom „minus”.

(8b.1 + 8b.2 + 8b.3 + 8b.4 + 8b.5)

– automatski se unosi podatak, sa svim korekcijama o smanjenju ili povećanju osnovice, ali ne ulazi osnovica koja se iskazuje u 8b.7 i ne prenosi se u 8đ.

U slučaju negativnog rezultata, trebalo bi da se automatski zbir osnovice svodi na nulu.

Podatak o iznosu plaćenog avansa po osnovu kog je poreski dužnik primalac dobara i usluga – platac avansa.

Napomena: Kada je obveznik PDV-a – primalac dobara i usluga iz člana 10. stav 2. Zakona – platio naknadu avansno, dužan je da, u skladu sa članom 16. stav 1. tačka 2) Zakona, na dati avans interno obračuna PDV. Primalac avansa nema obavezu da izda račun u ovom slučaju, shodno članu 4. Pravilnika o računima.

Iznos PDV-a obračunat za promet dobara i usluga, umanjuje se za iznos PDV-a obračunatog po osnovu plaćenog avansa za taj promet, ako je po osnovu plaćenog avansa nastala poreska obaveza u poreskom periodu različitom od poreskog perioda u kojem je izvršen promet dobara i usluga.

Iskazuje se podatak o ukupnoj naknadi/vrednosti za stečenu imovinu ili deo imovine po članu 6. stav 1. tačka 1) Zakona, kada se smatra da promet nije ni izvršen, odnosno unosi se:

– naknada – kada je izvršen prenos uz naknadu ili kao ulog,

– vrednost – kada je izvršen prenos bez naknade,

– iznos povećanja ili smanjenja naknade.

15.000.000

Napomena: U slučaju avansnog plaćanja za prenos imovine po članu 6. stav 1. tačka 1) Zakona, podatak se NE iskazuje.

Ukoliko sticaocu imovine po članu 6. stav 1. tačka 1) Zakona pre isteka roka od 3 godine od dana prenosa prestanu uslovi za izuzimanje od oporezivanja, dužan je da, kao poreski dužnik, obračuna PDV na imovinu koja mu je preneta, a koju ima na dan prestanka uslova (osim opreme i objekata za vršenje delatnosti i ulaganja u objekte), koji iskazuje u polju 3a.3 u odgovarajućem poreskom periodu, koji se automatski uključuje u 3a.7 i 3a.9. Ako ima i pravo na odbitak obračunatog PDV-a, iznos PDV-a biće u polju 8e.a.

U slučaju da mora da sprovede i ispravku odbitka PDV-a za opremu i objekte i za ulaganja, podatak unosi u polje 8e.4

Iskazuje se podatak o iznosu naknade za nabavku dobara i usluga od obveznika PDV-a na teritoriji R. Srbije za promet koji je oslobođen PDV-a po čl. 24. i 25. Zakona, a za koji se mestom prometa smatra Srbija u skladu sa čl. 11. i 12. Zakona.

100.000

Napomena: U slučaju avansnog plaćanja za ovakve nabavke, podatak se NE iskazuje nigde u POPDV.

U slučaju naknadnog povećanja ili smanjenja naknade, podatak se takođe iskazuje ovde u poreskom periodu kada je došlo do te izmene i kada se poseduje odgovarajući dokument.

Iskazuje se podatak o iznosu vrednosti nabavke dobara i usluga bez naknade od obveznika PDV-a na teritoriji R. Srbije za promet koji je oslobođen PDV-a po čl. 24. i 25, kao i nabavka po članu 6. stav 1. tač 2)–4) Zakona (nabavke koje se ne smatraju prometom dobara).

1.000.000

Napomena: Promet usluga bez naknade u poslovne svrhe ne unosi se u POPDV (npr. odobrava se obvezniku grejs-period prilikom zakupa poslovnog prostora).

Ovde se iskazuje ukupan iznos naknade, osnovice za nabavku dobara i usluga od stranog lica koje nije u sistemu PDV-a, a za koje je poreski dužnik obveznik PDV-a primalac

Unosi se i osnovica po osnovu računa za usluge iz člana 5. stav 3. tačka 1) Zakona, ako je po osnovu tog računa nastala poreska obaveza u smislu člana 16. tačka 2a) Zakona (prenos, ustupanje i davanje na korišćenje autorskih i srodnih prava, patenata, licenci, zaštitnih znakova, kao i drugih prava intelektualne svojine za čiji promet poreska obaveza nastaje danom izdavanja računa, ako je račun za taj promet izdat pre izvršenog prometa usluga). To je nabavka za koju obveznik PDV-a sačinjava interni račun u smislu člana 24b Pravilnika o računima. Ako je na računu stranog lica iskazan PDV domicilne zemlje, taj PDV ulazi u osnovicu za obračun PDV-a.

95.200

Napomena: PDV koji se obračunava po osnovu ovih nabavki, iskazuje se u polju 3a.2. Ako obveznik ima pravo na odbitak, iznos PDV-a automatski se generiše u polje 8e.2.

Kada je u pitanju promet usluga iz člana 5. stav 3. tačka 1) Zakona, ako obveznik dobije račun i pre izvršenog prometa, podatak o osnovici unosi ovde. Za ove usluge treba voditi računa o momentu nastanka poreske obaveze, načinu utvrđivanja osnovice (da li se primenjuje za porez po odbitku UIDO ili ne i da li se osnovica naknadno uvećava za taj porez ili ne i dr.). O načinu iskazivanja podataka u ovom slučaju posebno će se pisati.

Iskazuje se podatak o iznosu osnovice za nabavljena dobra i usluge bez naknade – promet za koji je poreski dužnik primalac dobara i usluga, shodno članu 10. stav 1. tačka 3) Zakona (promet bez naknade koji je oporeziv PDV-om i koji se smatra izvršenim u Republici Srbiji u skladu sa čl. 11. i 12. Zakona).

Ako strano lice ne izda račun za taj promet, osnovica se utvrđuje procenom – član 43. Pravilnika.

33.220

PDV koji je obračunat iskazuje u polju 3a.6 sa predznakom „minus” jer za ovu popravku nema pravo na odbitak.

Napomena: Ako su u pitanju pružene usluge bez naknade, koje se smatraju uslugama pruženim u poslovne svrhe, ne iskazuje se podatak u POPDV.

Unosi se podatak o povećanju osnovice za nabavke iz 8g.1 i 8g.2

Iznos smanjenja osnovice za nabavke iz 8g.1 i 8g.2, koji ide sa predznakom „minus”.

– 9.536

Napomene za polja 8g.3 i 8g.4: Kada je u pitanju povećanje osnovice, obračunat PDV obveznik unosi u polje 3a.4, koji će se sadržati i u polju 8e.2 ako ima pravo na odbitak istog. Kada je u pitanju smanjenje osnovice, PDV unosi u polje 3a.5 sa predznakom „minus”.

Unosi se podatak o iznosu plaćenog avansa za promet stranog lica koje nije PDV obveznik, a po osnovu kog je poreski dužnik primalac dobara i usluga – platac avansa.

59.500

U poreskom periodu u kojem se izvrši promet usluge ili obveznik dobije račun za avans pre izvršenog prometa za promet usluga iz člana 5. stav 3. tačka 1) Zakona, osnovica se unosi u polje 8g.1 – što je i navedeno u tom delu.

Napomena (važno): Izuzetno, u slučaju kada za usluge iz člana 5. stav 3. tačka 1) Zakona obveznik primi račun pre izvršenog prometa, pri čemu dan primanja računa i dan izdavanja računa obuhvata dva poreska perioda, obveznik, kao poreski dužnik, sastavlja interni račun u poreskom periodu kada je primio račun i tada podatak unosi u polje 8g.1.

PDV koji se obračunava po osnovu avansnog plaćanja iskazuje se u polju 3a.8. Ako obveznik ima pravo na odbitak, iznos PDV-a automatski se generiše u polje 8e.2.

Kada je u pitanju promet usluga iz člana 5. stav 3. tačka 1) Zakona, treba voditi računa o momentu nastanka poreske obaveze, načinu utvrđivanja osnovice (da li se primenjuje za porez po odbitku UIDO ili ne i da li se osnovica naknadno uvećava za taj porez ili ne i dr.). O načinu iskazivanja podataka u ovom slučaju posebno će se pisati.

8d Nabavka dobara i usluga, osim iz t. od 8a do 8g

Iskazuje se naknada/vrednost za promet dobara i usluga nabavljenih u Srbiji od stranog lica koje nije u sistemu PDV-a u Srbiji, a koji je oslobođen po čl. 24. i 25. Zakona.

Naknada se iskazuje ako je ima, a ako je nabavka bez naknade, onda se iskazuje vrednost koju, ukoliko nema računa ino-lica, obveznik utvrđuje procenom u skladu sa članom 43. Pravilnika.

Takođe se iskazuje i povećanje ili smanjenje naknade odnosno vrednosti. Smanjenje ide sa predzakom „minus”.

Za avansno plaćanje ovakvih nabavki podaci o plaćenom avansu NE iskazuju se u POPDV, već kada bude realizovan promet, odnosno kada su u pitanju usluge iz člana 5. stav 3. tačka 1) Zakona, koje su oslobođene PDV-a (npr. pružene su po članu 24. stav 1 tačka 16a), ako stranac izda račun pre prometa – podatak se unosi ovde.

83.300

Iskazuje se naknada za nabavku dobara i usluga od:

– malih obveznika (iz člana 33. Zakona);

– lica koja nisu poreski obveznici u smislu člana 9. stav 1. Zakona i

– fizičkih lica koja ne obavljaju delatnost (npr. usluge po ugovoru o delu i sl.), mada ovo nije decidirano propisano odredbom člana 36. stav 6. tačka 2) Pravilnika.

Podrazumeva se da je u pitanju promet za koji se mestom prometa smatra Srbija u skladu sa čl. 11. i 12. Zakona.

73.000
– 8.000

Napomena: Naknada se iskazuje ako je ima, a ako je nabavka bez naknade, onda se iskazuje vrednost koju, ukoliko nema računa dobavljača, obveznik utvrđuje procenom, u skladu sa članom 43. Pravilnika.

Iskazuje se podatak o iznosu naknade za promet dobara i usluga nabavljenih van R. Srbije (bez obzira na to od koga je izvršena nabavka):

– od obveznika PDV-a ili lica koja to nisu;

– od stranih lica ili lica sa teritorije Republike (pravnih ili fizičkih lica, uključiv i preduzetnike).

Unosi se i podatak o povećanju odnosno smanjenju te naknade, kao i vrednost dobara i usluga nabavljenih bez naknade.

To je promet za koji se mestom prometa NE smatra Srbija u skladu sa čl. 11. i 12. Zakona. Nabavke mogu biti npr. nabavke dobara u inostranstvu koja se ne unose u R. Srbiju, već se vrši npr. direktni reeksport, zatim nabavka usluga od domaćih ili stranih lica za koje je mesto prometa van Srbije u smislu člana 12. Zakona (npr. procena nepokretnosti u inostranstvu i dr.).

Ovde se unosi i nabavka dobara koja su uvezena, a nisu stavljena u slobodan promet u skladu sa carinskim propisima – deo iz čl. 26.

Napomena: Naknada se iskazuje ako je ima, a ako je nabavka bez naknade, onda se iskazuje vrednost koju, ukoliko nema računa dobavljača, obveznik utvrđuje procenom u skladu sa članom 43. Pravilnika.

Takođe se iskazuje i povećanje ili smanjenje naknade odnosno vrednosti, s tim što smanjenje ide sa predzakom „minus”.

iznos

Iskazuje se podatak o iznosu ukupno obračunatog PDV-a za promet nabavljenih dobara i usluga za koji je poreski dužnik obveznik PDV-a – isporučilac dobara, odnosno pružalac usluga, koji može da se odbije kao prethodni porez, umanjen za PDV koji obveznik ne može da odbije, tj. razlika između iznosa ukupno obračunatog PDV-a za promet nabavljenih dobara i usluga za koji je poreski dužnik obveznik PDV-a – isporučilac dobara, odnosno pružalac usluga i iznosa PDV-a koji ne može da se odbije kao prethodni porez.

Iskazuje se podatak o iznosu ukupno obračunatog PDV-a za promet nabavljenih dobara i usluga za koji je poreski dužnik obveznik PDV-a – primalac dobara odnosno usluga, koji može da se odbije kao prethodni porez (razlika između iznosa ukupno obračunatog PDV-a za promet nabavljenih dobara i usluga za koji je poreski dužnik obveznik PDV-a – primalac dobara, odnosno usluga i iznosa PDV-a koji ne može da se odbije kao prethodni porez).

Iskazuje se podatak o iznosu za koji je povećan odbitak prethodnog poreza po bilo kom osnovu u skladu sa Zakonom, osim po osnovu izmene osnovice za promet dobara i usluga i po osnovu PDV-a plaćenog pri uvozu dobara.

Ova ispravka odbitka – povećanje prava na odbitak vezana je za:

– ispravku odbitka prethodnog poreza na osnovu rešenja poreskog organa u skladu sa članom 31a st. 1. i 4. Zakona;

– naknadno sticanje prava na odbitak prethodnog poreza u skladu sa članom 32a Zakona i

– ispravku srazmernog poreskog odbitka u poslednjem poreskom periodu (kada je iznos ispravke srazmernog odbitka veći od zbira iznosa ovog odbitka utvrđenog tokom godine, tj. do poslednjeg poreskog perioda).

1. Ispravka odbitka prethodnog poreza na osnovu rešenja poreskog organa u skladu sa članom 31a st. 1. i 4. Zakona

– Prema stavu 1, ako je poreski organ u postupku kontrole rešenjem utvrdio obavezu po osnovu PDV-a za izvršeni promet dobara i usluga, obveznik PDV-a koji je primio dobra i usluge može da ispravi odbitak prethodnog poreza ako je iznos PDV-a obračunat od strane poreskog organa platio obvezniku PDV-a koji mu je izvršio promet dobara i usluga.

– Prema stavu 4, ako je poreski organ u postupku kontrole rešenjem utvrdio obavezu po osnovu PDV-a za izvršeni promet dobara i usluga obvezniku PDV-a – poreskom dužniku iz člana 10. stav 1. tačka 3), odnosno stava 2. ovog zakona, taj obveznik PDV-a može da ispravi odbitak prethodnog poreza ako je platio iznos PDV-a utvrđen od strane nadležnog poreskog organa.

2. Naknadno sticanje prava na odbitak prethodnog poreza u skladu sa članom 32a Zakona  Obveznik PDV-a koji nije imao pravo na odbitak prethodnog poreza po osnovu nabavke opreme i objekata za vršenje delatnosti i ulaganja u objekte, može da ostvari pravo na odbitak dela prethodnog poreza ako u rokovima iz člana 32. stav 1. ovog zakona (rok kraći od pet godina od momenta prve upotrebe opreme, deset godina od momenta prve upotrebe objekta, odnosno deset godina od momenta završetka ulaganja u objekte) ispuni uslove za ostvarivanje prava na odbitak prethodnog poreza.

Pravo na odbitak dela prethodnog poreza ostvaruje se srazmerno periodu koji je jednak razlici između navedenih rokova i perioda u kojem obveznik nije ispunjavao uslove za ostvarivanje prava na odbitak prethodnog poreza.

Sticalac imovine iz člana 6. stav 1. tačka 1) Zakona može da ostvari pravo na odbitak dela prethodnog poreza za opremu i objekte za vršenje delatnosti, odnosno za ulaganja u objekte, po osnovu kojih prenosilac imovine nije imao pravo na odbitak prethodnog poreza, ako stekne uslove za ostvarivanje ovog prava u napred navedenim rokovima i ako mu prenosilac imovine dostavi neophodne podatke za ostvarivanje prava na odbitak prethodnog poreza, pri čemu se ne prekidaju ti rokovi prenosom iz članu 6. stav 1. tačka 1) Zakona.

3. Ispravka srazmernog poreskog odbitka u poslednjem poreskom periodu – vrši se u skladu sa članom 30. stav 6. Zakona. Kada se dogodi da je iznos ispravljenog srazmernog odbitka veći od zbira iznosa ovog odbitka utvrđenog tokom godine, tj. do poslednjeg poreskog perioda, obveznik uvećanje prava na odbitak evidentira ovde.

Primeri:

1) Poreski organ je, kontrolom poreskog obveznika, rešenjem utvrdio poresku obavezu za izvršen promet za izdavanje stana u zakup drugom obvezniku PDV-a za potrebe obavljanja delatnosti, pošto na taj promet obveznik nije obračunao PDV. Po rešenju je obveznik platio dugovani PDV i kamatu i izdao dokument (izmenjeni račun) zakupcu stana sa utvrđenim iznosom PDV-a. Zakupac je platio zakupodavcu taj iznos i time stekao pravo na odbitak.

2) Banka je, kao obveznik PDV-a, stekla nepokretnost iz prvog prenosa prava raspolaganja na objektima, po osnovu čega je bio obračunat PDV. Nije koristila pravo na odbitak jer se bavi delatnošću za koju nema pravo na odbitak. Nakon 2 godine rešava da taj objekat izdaje u zakup jer joj više nije potreban za obavljanje delatnosti. Tada stiče pravo na odbitak srazmerno vremenu korišćenja za oporezivu delatnost, jer je u roku kraćem od 10 godina od momenta prve upotrebe objekta stekla pravo na odbitak i to iskazuje ovde.

Unosi se podatak o iznosu za koji je smanjen odbitak prethodnog poreza po bilo kom osnovu u skladu sa Zakonom, osim po osnovu izmene osnovice za promet dobara i usluga. Ova ispravka odbitka – smanjenje prava na odbitak vezana je za:

– gubitak prava na odbitak prethodnog poreza u skladu sa članom 32. Zakona;

– ispravku odbitka prethodnog poreza na osnovu poništenog rešenja poreskog organa u skladu sa članom 31a st. 2. i 3. Zakona;

– odluku carinskog organa – po članu 31a stav 8. Zakona;

– ispravku srazmernog poreskog odbitka u poslednjem poreskom periodu (kada je iznos ispravke srazmernog odbitka manji od zbira iznosa ovog odbitka utvrđenog tokom godine, tj. do poslednjeg poreskog perioda);

– ispravku odbitka PDV-a po osnovu avansa na osnovu koga je obveznik ostvario pravo na odbitak, bilo da je PDV koristio po avansnom računu ili ga je obračunao kao poreski dužnik, a došlo je do raskida ugovora na osnovu kog je plaćen avans.

Smanjenje prethodnog poreza iskazuje se sa predznakom „minus”.

1. Smanjenje prava na odbitak prethodnog poreza u skladu sa članom 32. Zakona

Obveznik koji je ostvario pravo na odbitak prethodnog poreza po osnovu nabavke opreme i objekata za vršenje delatnosti, kao i ulaganja u sopstvene ili tuđe objekte, osim ulaganja koja se odnose na redovno održavanje objekata, dužan je da izvrši ispravku odbitka prethodnog poreza ako prestane da ispunjava uslove za ostvarivanje ovog prava, i to u roku kraćem od pet godina od momenta prve upotrebe za opremu, deset godina od momenta prve upotrebe za objekte, odnosno deset godina od momenta završetka ulaganja u objekte, a za period koji je jednak razlici između navedenih rokova i perioda u kojem je obveznik ispunjavao uslove za ostvarivanje prava na odbitak.

Nema obavezu da izvrši ispravku odbitka prethodnog poreza u slučaju:

1) prometa opreme i objekata za vršenje delatnosti, sa pravom na odbitak prethodnog poreza;

2) ulaganja u objekte za vršenje delatnosti za koja naplaćuje naknadu;

3) prenosa imovine ili dela imovine iz člana 6. stav 1. tačka 1) Zakona – kada se ne prekidaju propisani rokovi.

Sticalac imovine takođe vrši ispravku odbitka prethodnog poreza koji je za objekte i opremu za vršenje delatnosti, odnosno ulaganja u objekte za vršenje delatnosti ostvario prenosilac imovine, ako prestane da ispunjava uslove za ostvarivanje prava na odbitak prethodnog poreza.

Skreće se pažnja: Ako obveznik PDV-a koji je ostvario pravo na odbitak dela prethodnog poreza, u skladu sa stavom 1. člana 32a, prestane da ispunjava uslove za ostvarivanje prava na odbitak prethodnog poreza zbog brisanja iz PDV evidencije, a pre isteka propisanih rokova, dužan je da ispravi odbitak prethodnog poreza u skladu sa članom 32. Zakona, srazmerno periodu u kojem ne ispunjava uslove za odbitak prethodnog poreza. Ova ispravka evidentira se u polju 3.5 jer se taj PDV evidentira kao dugovani, a u skladu sa članom 40. Zakona.

2. Ispravka odbitka prethodnog poreza na osnovu poništenog rešenja poreskog organa u skladu sa članom 31a st. 2. i 3. Zakona

Ako se rešenje kojim je poreski organ obvezniku utvrdio poresku obavezu poništeno, izmenjeno ili ukinuto u delu kojim je utvrđena obaveza po osnovu PDV-a, obveznik PDV-a koji je izvršio promet dobara i usluga dužan je da o tome pismeno obavesti primaoca dobara i usluga, na osnovu kog dokumenta je primalac dobara i usluga dužan da izvrši ispravku odbitka prethodnog poreza.

Ako je poreski organ u postupku kontrole rešenjem utvrdio obavezu po osnovu PDV-a za izvršeni promet dobara i usluga obvezniku PDV-a – poreskom dužniku iz člana 10. stav 1. tačka 3), odnosno stav 2. Zakona, pa rešenje bude poništeno, izmenjeno ili ukinuto u delu kojim je utvrđena obaveza po osnovu PDV-a, obveznik PDV-a je dužan da izvrši ispravku odbitka prethodnog poreza po tom osnovu.

3. Smanjenje prava na odbitak na osnovu odluke carinskog organa – ako je PDV za uvoz dobara, koji je odbijen kao prethodni porez, smanjen, refundiran ili je obveznik oslobođen obaveze plaćanja, obveznik je dužan da, na osnovu carinskog dokumenta ili odluke carinskog organa, ispravi odbitak prethodnog poreza u skladu sa tom izmenom.

4. Ispravka srazmernog poreskog odbitka u poslednjem poreskom periodu – vrši se u skladu sa članom 30. stav 6. Zakona. Kada se dogodi da je iznos ispravljenog srazmernog odbitka manji od zbira iznosa ovog odbitka utvrđenog tokom godine, tj. do poslednjeg poreskog perioda, obveznik je dužan da koriguje – smanji prava na odbitak i taj iznos evidentira ovde.

– automatski se iskazuje podatak o iznosu ukupno obračunatog PDV-a.

– automatski se iskazuje i podatak o iznosu ukupno obračunatog PDV-a za promet dobara i usluga koji može da se odbije kao prethodni porez, uvećanog za iznos za koji ne može da se umanji obračunati PDV.

To je iznos iz polja 6.4 POPDV. Taj iznos može da bude umanjen za iznos prethodnog poreza koji obveznik želi da koristi u nekom narednom periodu ili uvećan za iznos prethodnog poreza plaćenog pri uvozu u nekom od prethodnih poreskih perioda, koji obveznik PDV-a tada nije iskazao u polju 9a.1. Ovaj podatak iskazuje se u polju 106 PPPDV.

Unosi se podatak o iznosu PDV nadoknade plaćene poljoprivredniku, koji se u poreskoj prijavi iskazuje kao prethodni porez – iznos iz polja 7.4 POPDV ili taj iznos umanjen za iznos plaćene PDV nadoknade koji obveznik želi da koristi u nekom od narednih poreskih perioda ili uvećan za iznos plaćene PDV nadoknade u nekom od prethodnih poreskih perioda, koji obveznik tada nije iskazao u polju 9a.2. Ovaj podatak iskazuje se u polju 107 PPPDV

Unosi se podatak o iznosu PDV-a obračunatom za nabavke dobara i usluga, koji se u PPPDV iskazuje kao prethodni porez, osim iz polja 9a.1 i 9a.2. To je iznos iz polja 8e.6 POPDV ili taj iznos umanjen za iznos prethodnog poreza koji obveznik želi da koristi u nekom narednom periodu ili uvećan za iznos prethodnog poreza iz nekog od prethodnih poreskih perioda, koji tada nije iskazan u polju 9a.3. Ovaj podatak iskazuje se u polju 108 PPPDV

– automatski se iskazuje podatak, koji ide i u polje 109 PPPDV.

Obveznik ima mogućnost da u poljima 9a.1, 9a.2 i 9a.3 unese iznos PDV-a koji je manji ili veći od iznosa prethodnog poreza koji može da se odbije u poreskom periodu (manji ako ne žele da koriste svoje pravo u celini u određenom poreskom periodu, a veći ako stečeno pravo na odbitak prenosi iz nekog od prethodnih poreskih perioda kada je ostvario pravo, ali ga nije i iskoristio, što praktično znači da sam odlučuje o realizaciji prava.

Možda bi ovakav pristup na početku primene novog načina iskazivanja u POPDV mogao da dovede do nekih komplikacija, barem za sada, pa bi za početak bilo bolje da se u navedenim poljima iskazuje tačan iznos PDV-a koji može da se odbije kao prethodni porez u tom poreskom periodu. Optimizaciju prava na prethodni porez obveznik inače vrši opredeljivanjem za poreski kredit na rednom broju 11. PPPDV. Ovakav postupak je realniji i ispravniji jer, ako bi obveznik odlučio da iskaže manji iznos prethodnog poreza u delu 9a POPDV od onog koji ima pravo da odbije, u tom slučaju bi i u polju 108 poreske prijave iskazao manji iznos, a o razlici prethodnog PDV-a, koji bi kasnije koristio, morao bi da vodi posebnu evidenciju.

Iznos

Unosi se podatak o iznosu naknade za promet dobara i usluga koji je izvršen van Republike, odnosno promet koji nije predmet oporezivanja u Srbiji (u skladu sa čl. 11. i 12. Zakona)

Unosi se podatak o iznosu naknade, odnosno vrednosti prenosa celokupne, odnosno dela imovine u skladu sa članom 6. stav 1. tačka 1) Zakona.

Takođe je i Pravilnikom o utvrđivanju prenosa celokupne ili dela imovine, sa ili bez naknade, ili kao ulog kod kojeg se smatra da promet dobara i usluga nije izvršen („Sl. glasnik RS” br. 118/2012), bliže pojašnjen ovaj prenos imovine.

Ako je za ovaj prenos naplaćena naknada (u celini ili ne) pre izvršenog prenosa – taj iznos se iskazuje ovde.

Iskazuje se podatak o iznosu naknade, odnosno vrednosti prometa dobara i usluga iz člana 6. Zakona, osim sa polja 11.2, tj. unosi se iznos naknade za: zamenu dobara u garantnom roku; besplatno davanje poslovnih uzoraka u uobičajenim količinama za tu namenu kupcima ili potencijalnim kupcima, odnosno trećim licima za potrebe analize na osnovu akta nadležnog organa, kao i davanje reklamnog materijala i drugih poklona manje vrednosti.

– zamena dobara u garantnom roku, što je bliže uređeno Pravilnikom o postupku zamene dobara u garantnom roku kod kojeg se smatra da promet dobara i usluga nije izvršen („Sl. glasnik RS” br. 118/2012);

– besplatno davanje poslovnih uzoraka u uobičajenim količinama za tu namenu kupcima ili potencijalnim kupcima, odnosno trećim licima za potrebe analize na osnovu akta nadležnog organa i

– davanje reklamnog materijala i drugih poklona manje vrednosti, ako se daju povremeno različitim licima, što je bliže uređeno Pravilnikom o utvrđivanju šta se smatra uzimanjem i upotrebom dobara, drugim prometom dobara i pružanjem usluga, bez naknade, o utvrđivanju uobičajenih količina poslovnih uzoraka reklamnog materijala i drugih poklona manje vrednosti („Sl. glasnik RS” br. 118/2012).

Ako je za ovaj prenos naplaćena naknada (u celini ili ne) pre izvršenog prenosa – taj iznos se iskazuje ovde.