Prema odredbama Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju („Sl. glasnik RS”, br. 34/2003… i 142/2014 – u daljem tekstu: Zakon), do 30. aprila 2018. godine za sve osiguranike koji su u toku 2017. godine svojim radom i zaradom ostvarivali pravo na penzijsko i invalidsko osiguranje, treba prijaviti u matičnu evidenciju podatke o stažu osiguranja, plaćenim doprinosima i osnovicama osiguranja. Poslodavci će to učiniti putem podnošenja prijava na propisanim obrascima, za šta je Vlada Republike Srbije donela odgovarajuća podzakonska akta, i to:
1) Odluku o jedinstvenim metodološkim principima za vođenje matične evidencije o osiguranicima i korisnicima prava iz penzijskog i invalidskog osiguranja („Sl. glasnik RS”, br. 118/2003);
2) Odluku o jedinstvenom kodeksu šifara za unošenje podataka u matičnu evidenciju o osiguranicima i korisnicima prava iz penzijskog i invalidskog osiguranja („Sl. glasnik RS”, br. 118/2003 i 11/2006);
3) Odluku o obrascima prijava podataka za matičnu evidenciju o osiguranicima i korisnicima prava iz penzijskog i invalidskog osiguranja („Sl. glasnik RS”, br. 118/2003, 11/2006 i 54/2010).
Napomena: U toku 2017. godine nije bilo izmena propisa o penzijskom i invalidskom osiguranju, tako da se i za 2017. godinu na isti način kao i prethodnih godina popunjavaju sledeći obrasci prijava za matičnu evidenciju:
1) Obrazac M-4 – prijava podataka za utvrđivanje staža osiguranja, zarade, naknade zarade, odnosno osnovice i visine uplaćenog doprinosa za osiguranike zaposlene;
2) Obrazac M-4K – prijava podataka za utvrđivanje staža osiguranja, zarade, naknade zarade, odnosno osnovice i visine uplaćenog doprinosa za više lica za osiguranike zaposlene.
3) Obrazac M-4UN – prijava o stažu osiguranja po osnovu ugovorene naknade, odnosno naknade po osnovu ugovora o dopunskom radu i visine te naknade (popunjava Fond PIO na osnovu posebne evidencije o isplaćenim ugovorenim naknadama iz prijave M-UN i M-UNK);
4) Obrazac M-6 – prijava podataka za utvrđivanje iznosa isplaćenih novčanih naknada po osnovu invalidskog osiguranja (za invalide II i III kategorije kao zatečene korisnike po ranijim propisima).
U nastavku teksta pažnja će se pre svega obratiti na popunjavanje podataka po osnovu zaposlenja u obrascu M-4, odnosno M-4K.
Obveznici podnošenja prijava matične evidencije – poslodavci
Poslodavci su obveznici podnošenja godišnjih prijava podataka za matičnu evidenciju, koji na obrascima M-4 (za jedno lice), odnosno M-4K (za više lica) podnose prijavu za 2017. godinu najkasnije do 30. 4. 2018. godine, i to za sledeće osiguranike koji su kod njih bili radno angažovani (shodno čl. 11. t. od 1) do 6) i t. od 8) do 11) Zakona):
1) lica u radnom odnosu, odnosno zaposlena u preduzeću, drugom pravnom licu, državnom organu, organu jedinice lokalne samouprave ili kod fizičkih lica (u daljem tekstu: poslodavac), izuzev lica iz člana 12. stav 1. tačka 2) Zakona (lica koja su osnivači, odnosno članovi privrednih društava u skladu sa Zakonom, koji u njima rade, bez obzira na to da li su u radnom odnosu u privrednom društvu čiji su osnivači odnosno članovi);
2) civilna lica na službi u Vojsci Srbije;
2a) profesionalna vojna lica prema propisima o Vojsci Srbije;
3) izabrana ili postavljena lica ako za obavljanje funkcije ostvaruju zaradu, odnosno naknadu zarade;
4) lica koja su, u skladu sa propisima o radu, u radnom odnosu, odnosno zaposlena van prostorija poslodavca;
5) lica u radnom odnosu, odnosno zaposleni upućeni na rad u inostranstvo, odnosno zaposleni u preduzeću koje obavlja delatnost ili usluge u inostranstvu, ako nisu obavezno osigurana po propisima te zemlje ili ako međunarodnim ugovorom nije drugačije određeno;
6) domaći državljani koji su na teritoriji Republike Srbije zaposleni kod stranih ili međunarodnih organizacija i ustanova, stranih diplomatskih i konzularnih predstavništava ili kod stranih pravnih ili fizičkih lica, ako međunarodnim ugovorom nije drugačije određeno;
8) strani državljani i lica bez državljanstva koji su na teritoriji Republike Srbije zaposleni kod stranih pravnih ili fizičkih lica, ako međunarodnim ugovorom nije drugačije određeno, kao i kod međunarodnih organizacija i ustanova i stranih diplomatskih i konzularnih predstavništava, ako je takvo osiguranje predviđeno međunarodnim ugovorom;
9) lica koja, u skladu sa Zakonom, obavljaju privremene i povremene poslove, ako nisu osigurani po drugom osnovu;
10) lica koja, u skladu sa Zakonom, obavljaju privremene i povremene poslove preko omladinskih zadruga, koje se, u smislu ovog zakona, smatraju poslodavcem, a imaju navršenih 26 godina života, odnosno bez obzira na godine života ako nisu na školovanju;
11) lica za čijim je radom prestala potreba, kao i lica kojima je prestalo zaposlenje zbog stečaja, likvidacije, odnosno u svim slučajevima prestanka rada poslodavca, dok ostvaruju novčanu naknadu prema propisima o radu i zapošljavanju.
Za sve navadene osiguranike podaci se podnose filijali Republičkog Fonda za PIO u kojoj su zaposleni prijavljeni na osiguranje, odnosno filijali Fonda prema sedištu poslodavca, odnosno njegove organizacione jedinice (poslovnica, ispostava, ekspozitura i sl., ako ih poslodavac ima).
Pojam poslodavca definisan je u članu 11. tačka 1) Zakona kao privredno društvo, drugo pravno lice, državni organ, organ jedinice lokalne samouprave ili fizilko lice – koje ima zaposlene.
Unošenje podataka o stažu osiguranja zaposlenog
Na rednom broju 7 Obrasca M-4 (ako poslodavac ima jednog zaposlenog), odnosno u kolonu 4 Obrasca M-4K (ako poslodavac ima više zaposlenih) poslodavac unosi vreme koje je zaposleni kod njega proveo na obaveznom osiguranju tokom 2017. godine, i to u mesecima ili u mesecima i danima.
Prema odredbi člana 46. Zakona, u staž osiguranja računa se:
– vreme koje je osiguranik proveo na radu po osnovu koga je bio obavezno osiguran i
– za koje je uplaćen doprinos za penzijsko i invalidsko osiguranje.
Konkretno, prema članu 47. Zakona, u staž osiguranja računa se vreme provedeno na radu, odnosno u osiguranju u efektivnom (kalendarskom) trajanju. Prema tome, ukoliko je zaposleni celu godinu neprekidno proveo na radu kod poslodavca, dakle – od 1. januara do 31. decembra 2017. godine, sa punim radnim vremenom ili sa radnim vremenom koje je izjednačeno sa punim radnim vremenom, u Obrazac M-4 odnosno Obrazac M-4K poslodavac će za njega uneti staž osiguranja od 12 meseci ili, ako je zaposleni zasnovao prvi put radni odnos kod poslodavca 1. septembra, uneće staž osiguranja od četiri meseca.
Broj časova nije bitan za utvrđivanje staža osiguranja, već je bitan samo podatak o kalendarskom vremenu provedenom u osiguranju, dakle – dani i meseci u toku godine. To konkretno znači da, ako je zaposleni proveo šest meseci kod poslodavca radeći sa polovinom punog radnog vremena, njemu će se priznati, odnosno u Obrazac M-4 će se uneti kao staž osiguranja šest meseci.
Kada se predaje Obrazac M-4 odnosno Obrazac M-4K, unose se podaci samo za mesece za koje je plaćen doprinos. Dakle, ukoliko za četiri meseca doprinos nije plaćen, u obrascu će se utvrditi staž osiguranja od osam meseci. Kada za preostala četiri meseca poslodavac naknadno uplati doprinos, podneće Obrazac M-8 radi promene podataka u matičnoj evidenciji ili, ako je zaposleni celu godinu radio kod jednog poslodavca sa polovinom punog radnog vremena, za koju je uplaćen doprinos, kao staž osiguranja uneće se 12 meseci. Takođe, dovoljno je da je poslodavac platio doprinose i na najnižu osnovicu za konkretan mesec (ako nije isplatio zaradu i platio doprinose na nju), pa da ta uplata doprinosa omogući priznavanje konkretnog meseca u staž osiguranja.
Napomene u slučaju rada kod dva ili više poslodavaca
Mogući su slučajevi da je jedno lice zaposleno i radi u toku godine kod više poslodavaca. Na primer, ako jedno lice radi kod dva poslodavca istovremeno sa nepunim radnim vremenom, i to ako kod svakog poslodavaca radi po četiri časa dnevno u toku 12 meseci, oba poslodavca podneće prijavu na 12 meseci staža osiguranja u toku 2017. godine. Naravno, u ovom slučaju neće se priznati staž osiguranja od 24 meseca, već od 12 meseci, ali se u vezi sa ovim primerom postavlja pitanje kako regulisati prijavu godišnjeg staža osiguranja kada jedno lice radi kod dva poslodavca. Rešenje za ovakve probleme svakako može biti da svaki poslodavac na prijavi napiše napomenu da to lice radi kod još jednog poslodavca ili da se ta dva poslodavca dogovore da jedan od njih ne popuni podatak o stažu osiguranja, uz unošenje napomene u obrazac da je to zbog rada kod dva poslodavca i da je taj podatak popunio drugi poslodavac. Drugim rečima: ako se podaci o stažu osiguranja poklapaju kod dva poslodavca, dovoljno je da samo jedan od njih unese podatke o stažu osiguranja, uz napomenu da konkretan zaposleni u isto vreme radi i kod drugog poslodavca.
Unošenje podataka o zaradama i naknadama zarada, odnosno osnovicama osiguranja za 2017. godinu
U matičnu evidenciju za 2017. godinu biće prijavljeni podaci o primanjima zaposlenih zavisno od toga na koju su osnovicu poslodavci u toku 2017. godine uplaćivali doprinos za penzijsko i invalidsko osiguranje svojim zaposlenima. U 2017. godini važile su sledeće najniže (bruto) osnovice za obračun doprinosa:
| NAJNIŽE (BRUTO) OSNOVICE ZA OBRAČUN DOPRINOSA ZA PENZIJSKO I INVALIDSKO OSIGURANJE U 2017. GODINI | ||
| Period primene u toku 2017. | Iznos najniže osnovice | „Službeni glasnik RS” |
| od 1. 1. 2017. do 31. 1. 2017. | 22.204 | 88/2016 |
| od 1. 2. 2017. do 30. 4. 2017. | 23.229 | 7/2017 |
| od 1. 5. 2017. do 31. 7. 2017. | 21.906 | 41/2017 |
| od 1. 8. 2017. do 31. 10. 2017. | 23.446 | 73/2017 |
| od 1. 11. 2017. do 31. 12. 2017. | 23.074 | 96/2017 |
Zarade i naknade zarada koje su zaposleni ostvarili u 2017. godini unose se u Obrazac M-4 odnosno Obrazac M-4K u bruto iznosu (neto + porez + doprinos na teret zaposlenog). U iznos zarade uključeni su:
1) zarada koju zaposleni ostvari za rad i vreme provedeno na radu (osnovna zarada, deo zarade za radni učinak) i deo zarade po osnovu doprinosa poslovnom uspehu poslodavca (nagrade, bonusi i dr.);
2) uvećana zarada – za prekovremeni rad, noćni rad i rad na praznik, za rad u smenama, za rad nedeljom, za minuli rad i druga uvećanja zarade za posebne uslove rada koje je poslodavac isplatio u skladu sa svojim aktom;
3) naknade zarade – za vreme odsustvovanja sa rada na dan praznika koji je neradni dan, godišnjeg odmora, plaćenog odsustva, vojne vežbe i odazivanja na poziv državnog organa i u drugim slučajevima utvrđenim aktom poslodavca, a na teret poslodavca;
4) druga primanja sa karakterom zarade – topli obrok, regres, terenski dodatak i druge isplate sa karakterom zarade koje je poslodavac isplatio u skladu sa svojim aktom i platio doprinose za penzijsko i invalidsko osiguranje (na primer: pokloni za Novu godinu iznad neoporezivog iznosa, pokloni za 8. mart bez obzira na način isplate, određeni oblici solidarne pomoći na koje se plaćaju doprinosi, otpremnine prilikom sporazumnog raskida radnog odnosa, premije dobrovoljnog osiguranja iznad neoporezive granice i druga primanja na koja je plaćen doprinos za penzijsko i invalidsko osiguranje); ova primanja su ujedno i primanja koja se evidentiraju radi utvrđivanja godišnjeg ličnog koeficijenta po zaposlenom u svim slučajevima kada je njihov mesečni zbir veći od važeće najniže osnovice.
Ukoliko je uplata doprinosa u toku godine vršena na najniže osnovice utvrđene Zakonom, u Obrazac M-4 unose se iznosi tih najnižih osnovica (bruto) na koje je plaćen doprinos za penzijsko i invalidsko osiguranje.
U praksi su i u 2017. godini važili propisi o tzv. najvišoj osnovici, koja se utvrđuje u visini pet prosečnih zarada u Republici, iznad koje se nisu mogli uplaćivati mesečni doprinosi za socijalno osiguranje. Iznos najviše (bruto) osnovice se unosi kao zarada u Obrazac M-4, odnosno Obrazac M-4K ukoliko je za konkretan mesec zarada zaposlenog bila veća od najviše važeće osnovice za obračun doprinosa.
Pregled najviših osnovica važećih za 2017. godinu dat je u narednoj tabeli:
| NAJVIŠE (BRUTO) OSNOVICE ZA PLAĆANJE DOPRINOSA U 2017. GODINI | ||
| Period | Iznos najviše osnovice | „Službeni glasnik RS” |
| 1 | 2 | 3 |
| od 1. 1. 2017. do 31. 1. 2017. | 315.305 | 105/2016 |
| od 1. 2. 2017. do 28. 2. 2017. | 368.205 | 5/2017 |
| od 1. 3. 2017. do 31. 3. 2017. | 286.155 | 13/2017 |
| od 1. 4. 2017. do 30. 4. 2017. | 324.235 | 29/2017 |
| od 1. 5. 2017. do 31. 5. 2017. | 328.475 | 40/2017 |
| od 1. 6. 2017. do 30. 6. 2017. | 341.230 | 52/2017 |
| od 1. 7. 2017. do 31. 7. 2017. | 324.300 | 63/2017 |
| od 1. 8. 2017. do 31. 8. 2017. | 339.285 | 72/2017 |
| od 1. 9. 2017. do 30. 9. 2017. | 331.255 | 79/2017 |
| od 1. 10. 2017. do 31. 10. 2017. | 325.470 | 87/2017 |
| od 1. 11. 2017. do 30. 11. 2017. | 332.190 | 96/2017 |
| od 1. 12. 2017. do 31. 12. 2017. | 323.010 | 106/2017 |
Uvek kada je obračunata mesečna zarada zaposlenog bila veća od najviše važeće osnovice, doprinosi su se u 2017. godini obračunavali na najvišu osnovicu, a porez na stvarno obračunatu zaradu, pri čemu se u Obrazac M-4 unosi iznos te najviše osnovice (bruto).
Unošenje podataka o naknadi zarade za vreme porodiljskog odsustva i bolovanja na teret Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje
Vreme porodiljskog odsustva računa se u staž osiguranja kao vreme efektivno provedeno na radu, a prilikom obračunavanja naknada zarade ne uzimaju se u obzir najniže osnovice, već se doprinosi uvek obračunavaju na utvrđenu naknadu zarade porodilje. Zato se zaposlenoj ženi vreme porodiljskog odsustva i odsustva sa rada radi nege deteta unosi u Obrazac M-4 kao staž osiguranja u efektivnom trajanju, a časovi porodiljskog odsustva – kao časovi rada. Naknada zarade koja se isplaćivala porodilji unosi se u godišnju prijavu staža u iznosu u kome je isplaćivana, dakle – bez obzira na visinu te naknade zarade i rok isplate, odnosno bez obzira na to da li je niža ili viša od najniže osnovice osiguranja, doprinosi na ovu naknadu zarade plaćaju se na stvarno isplaćenu naknadu, tako da se u Obrazac M-4 unose obračunate bruto naknade zarade, i to u kolonu „Iznos naknade…”.
Iste napomene mogu se dati i za evidentiranje podataka o ostvarenim naknadama zarade za vreme bolovanja na teret Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje (preko 30 dana). I u ovom slučaju se naknada zarade za vreme ovog bolovanja unosi u Obrazac M-4, odnosno u Obrazac M-4K, a prilikom obračunavanja naknada zarade ne uzimaju se u obzir najniže osnovice, već se doprinosi uvek obračunavaju na utvrđenu naknadu zarade i unose u kolonu „Iznos naknade…”.
Penzijski osnov za zaposlene kojima su isplaćivane minimalne zarade
Za svaki mesec 2017. godine minimalna zarada iznosila je 130,00 dinar po času rada neto, odnosno cele 2017. godine minimalna zarada iznosila je 130,00 dinar.
Ako je za neki od meseci u toku 2017. godine poslodavac svim zaposlenima ili samo nekim zaposlenima isplatio minimalnu zaradu, u Obrazac M-4, odnosno u Obrazac M-4K unosi iznos bruto minimalne zarade za mesec isplate, naravno ako je taj iznos minimalne zarade veći od važeće najniže osnovice u trenutku isplate. Ukoliko je iznos minimalne zarade niži od najniže osnovice doprinosa, doprinosi se obračunavaju na najnižu osnovicu doprinosa, a u obrazac se unosi iznos te najniže osnovice.
Penzijski osnov za zaposlene kojima su uplaćivani samo doprinosi za socijalno osiguranje
Prema članu 51. st. 3. i 4. Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje („Sl. glasnik RS”, br. 84/2004… i 113/2017 – u daljem tekstu: Zakon o doprinosima), ako ne isplati zaradu do 30. u tekućem mesecu za prethodni mesec, poslodavac je dužan da najkasnije do tog roka obračuna i uplati doprinose za prethodni mesec na najnižu mesečnu osnovicu doprinosa. U skladu sa navedenim propisom, poslodavac koji je za neki od meseci u toku 2017. godine uplaćivao doprinose bez isplate zarade, u Obrazac M-4 unosi iznos najniže osnovice (bruto) utvrđene za mesece za koje je uplaćivan doprinos.
Zaposlena lica upućena na rad u inostranstvu
Prema članu 14. Zakona o doprinosima, osnovica doprinosa za socijalno osiguranje za radnike upućene na rad u inostranstvu, ako nisu obavezno osigurani po propisima države u koju su upućeni ili ako međunarodnim ugovorom nije drukčije određeno, kao i za poslodavce, jeste iznos zarade koju bi, u skladu sa Zakonom, opštim aktom i ugovorom o radu, ostvarili u Republici na istim ili sličnim poslovima, s tim što navedena osnovica doprinosa ne može biti niža od zakonske dvostruke najniže mesečne osnovice doprinosa, niti viša od zakonske najviše osnovice doprinosa. Ova pravila važe i za popunjavanje prijava za osiguranje kod poslodavaca koji imaju zaposlene na radu u inostranstvu.
Evidencija podataka za novozaposlene u 2017. godini za koje poslodavci ostvaruju poreske olakšice
U proteklim godinama, pa i u toku 2017. godine Vlada je sprovodila mere stimulisanja zapošljavanja, oslobađajući poslodavce od obaveze uplate doprinosa u celini ili delimično, pri čemu je razliku do umanjenih doprinosa plaćala Nacionalna služba za zapošljavanje na osnovu propisane dokumentacije koju dostavlja poslodavac. Za ove zaposlene poslodavci u prijave podataka unose zarade sa ukupno plaćenim doprinosima, a navedenim novozaposlenim licima, iako za njih poslodavci nisu uplatili pun iznos doprinosa za penzijsko i invalidsko osiguranje za 2017. godinu, od dana zapošljavanja priznaje se puno vreme provedeno na radu.
Naknada zarade za invalide II i III kategorije
Iznos naknade za rad sa skraćenim radnim vremenom i naknade zbog manje zarade na drugom odgovarajućem poslu unosi u matičnu evidenciju Fond, a ne poslodavci invalida rada II i III kategorije, budući da i ove naknade padaju na teret sredstava Fonda.
Primeri popunjavanja Obrasca M-4K za 2017. godinu
U Obrazac M-4K unose se podaci o iznosu uplaćenih doprinosa za penzijsko i invalidsko osiguranje, i to zbirno na teret zaposlenog i na teret poslodavca, pa treba imati u vidu da je stopa ovih doprinosa u toku 2017. godine iznosila:
– 26% (14% + 12%) za period od 1. januara do 31. decembra 2017. godine.
Sledi više primera popunjavanja Obrasca M-4 (u ovim primerima pod pojmom „zarada” podrazumevamo bruto zaradu), u kojima se pošlo od pretpostavke da su iznosi zarade ili naknade zarade isplaćeni u iznosu većem od važećih najnižih osnovica.
- Pun fond časova na radu u toku cele godine
Zaposleni ima 12 meseci redovnog rada sa punim radnim vremenom i ostvarenu zaradu od 800.000,00 dinara. U kolonu „Podaci o stažu” unosi se 12 meseci, a u kolonu „Zarada” – iznos ostvarene zarade zaposlenog od 800.000,00 dinara. U kolonu „Uplaćeni doprinos” treba uneti uplaćene doprinose za penzijsko i invalidsko osiguranje na isplaćenu zaradu. U ovom primeru ukupni doprinosi za penzijsko i invalidsko osiguranje na ovu zaradu iznose: 800.000 x 26% = 208.000,00 din.
Prema tome, ukupan iznos uplaćenih doprinosa od 208.000 dinara unose se u kolonu „Uplaćeni doprinos”. U ostale kolone unose se nule.
- Cela godina provedena na bolovanju
Ako je zaposleni celu 2017. godinu proveo na bolovanju, u kolonu „Podaci o stažu” unosi se 12 meseci, a u kolone „Zarada” i „Uplaćeni doprinos” unose se nule. U kolonu „Iznos naknade zarade…” unosi se naknada zarade koju je zaposleni primio za vreme bolovanja. U ovom primeru ta naknada zarade iznosi 500.000,00 dinara, pa ukupni doprinos za penzijsko i invalidsko osiguranje na ovu naknadu zarade iznosi: 500.000 x 26% = 130.000,00 din.
Ukupan iznos uplaćenih doprinosa od 130.000 dinara upisuje se u kolonu „Uplaćeni doprinos” (po osnovu naknade). Za mesece kada je zaposleni bio na bolovanju preko 30 dana, dakle – dobijao naknadu zarade od Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje, podatke o visini isplaćene naknade zarade i obračunatim doprinosima za penzijsko i invalidsko osiguranje poslodavac može da dobije od tog fonda na svoj zahtev.
- Rad i bolovanje u toku godine
Ako je zaposleni deo godine (na primer 11 meseci) proveo na radu i deo godine (jedan mesec) na bolovanju, za mesece rada ostvario je zaradu u visini od 660.000,00 dinara, a za vreme bolovanja ostvario je naknadu zarade od 50.000,00 dinara na teret poslodavca.
U ovom slučaju se u kolonu „Podaci o stažu” unosi 12 meseci, u kolonu „Zarada” – iznos ostvarene zarade zaposlenog od 660.000,00 dinara, a u kolonu „Iznos naknade zarade…” – iznos od 50.000,00 dinara.
Obračun podataka o uplaćenim doprinosima u ovom primeru je sledeći: zarada za 11 meseci iznosi 660.000,00 dinara, a doprinos za penzijsko i invalidsko osiguranje na ovu zaradu iznosi: 660.000 x 26% = 171.600,00 din.
Iznos doprinosa na zaradu od 171.600 dinara upisuje se u kolonu „Uplaćeni doprinos” (na zaradu). Na naknadu zarade od 50.000,00 dinara obračunat je doprinos za penzijsko i invalidsko osiguranje po stopi od 26%, koji iznosi 13.000,00 dinara, što se unosi u kolonu „Uplaćeni doprinos” (na naknadu zarade).
- Ostvaren redovan rad i prekovremeni rad
Zarada zaposlenog ostvarena u vremenu dužem od punog radnog vremena unosi se u Obrazac M-4K samo ako je takav rad obavljen u skladu sa propisima o radnim odnosima. Pri tome takođe treba napomenuti da se časovi prekovremenog rada ne uračunavaju u dužinu staža, već se efekat ovog rada vidi samo kroz zaradu i uvećanje zarade koje je zaposlenom isplaćeno za vreme prekovremenog rada. Prilikom popunjavanja sabiraju se zarada za redovan rad i zarada za prekovremeni rad i unose zbirno u Obrazac M-4K.
Na primer, zaposleni je proveo na redovnom radu 12 meseci, a uz to je ostvario 50 časova prekovremenog rada. Za redovan rad je primio zaradu od 800.000,00 dinara, a za prekovremeni rad 50.000,00 dinara.
Na osnovu ovih podataka u kolonu „Podaci o stažu” unosi se 12 meseci, a u kolonu „Zarada” – iznos ostvarene zarade zaposlenog za redovan i prekovremeni rad od 850.000,00 dinara.
Obračun podataka o uplaćenim doprinosima je sledeći: ukupna zarada iznosi 850.000,00 dinara, a doprinos za penzijsko i invalidsko osiguranje na ovu zaradu iznosi: 850.000 x 26% = 221.000,00 din.
Ukupan iznos uplaćenih doprinosa od 221.000 dinara upisuje se u kolonu „Uplaćeni doprinos” (na zaradu).
- Podaci za invalida rada II i III kategorije
Kod poslodavaca mogu da se nađu i zaposleni koji rade sa radnim vremenom kraćim od punog radnog vremena (na primer: invalidi rada II kategorije), kojima zaradu za časove rada isplaćuje poslodavac, a naknadu zarade za ostatak do punog radnog vremena isplaćuje Fond. Za ove zaposlene se u kolonu „Podaci o stažu” unosi 12 meseci, a u kolonu „Zarada” – iznos ostvarene zarade koju je isplatio poslodavac (na primer 460.000,00 dinara).
Obračun podataka o uplaćenim doprinosima u ovom primeru je sledeći: ukupna zarada iznosi 460.000,00 dinara, a doprinos za penzijsko i invalidsko osiguranje na ovu zaradu je: 460.000 x 26% = 119.600,00 din. Ukupan iznos doprinosa od 119.600 dinara upisuje se u kolonu „Uplaćeni doprinos” (na zaradu).
Podaci o broju časova i naknadi zarade koju su invalidi primili ne unose se u Obrazac M-4K, već se unose u Obrazac M-6, koji popunjava Fond kao isplatilac naknade zarade invalidu rada.
Ukoliko je invalid rada II kategorije, radeći u toku cele 2017. godine, tri meseca bio na bolovanju, za njega se obrazac popunjava na sledeći način:
1) u kolonu „Podaci o stažu” unosi se 12 meseci, u kolonu „Zarada” – iznos ostvarene zarade za devet meseci rada, a u kolonu „Uplaćeni doprinos” – iznos doprinosa za penzijsko i invalidsko osiguranje obračunat na tu zaradu;
2) u kolonu „Iznos naknade zarade…” unosi se iznos koji je zaposleni primio od poslodavca na ime naknade zarade za bolovanje, a obračunati doprinos za penzijsko i invalidsko osiguranje na ovu naknadu zarade upisuje se u kolonu „Uplaćeni doprinos” (na naknadu zarade).
U ovom slučaju Fond u Obrazac M-6 unosi podatke o naknadi zarade na teret Fonda samo za devet meseci u toku 2017. godine, jer invalidu rada II kategorije ne pripada naknada zarade na teret Fonda dok je na bolovanju.
Kada je reč o invalidu III kategorije, on radi sa preostalom radnom sposobnošću i punim radnim vremenom na drugom odgovarajućem poslu. Osim redovne zarade na poslu koji radi, on ima pravo i na naknadu zbog manje zarade na drugom odgovarajućem poslu. Zaradu koju ostvaruje isplaćuje poslodavac i kao takva se unosi u obrasce matične evidencije, dok naknadu zbog manje zarade na drugom odgovarajućem poslu utvrđuje i isplaćuje Fond, a takođe i popunjava Obrazac M-6, u koji unosi iznos te naknade radi unosa u matičnu evidenciju.
- Porodiljsko odsustvo za celu 2017. godinu
Za zaposlenu koja je celu 2017. godinu bila na porodiljskom odsustvu, u kolonu „Podaci o stažu” unosi se 12 meseci, a u kolone „Zarada” i „Uplaćeni doprinos” upisuju se nule jer zaposlena ne ostvaruje zaradu kod poslodavca.
Zaposlena na porodiljskom odsustvu ostvaruje naknadu zarade, pa se u kolonu „Iznos naknade zarade…” unosi iznos koji je ona primila u toku 2017. godine. Ako je, na primer, porodilji u toku 2017. godine isplaćena naknada zarade u visini od 800.000,00 dinara, na ovu naknadu zarade obračunati doprinos za penzijsko i invalidsko osiguranje iznosi: 800.000 x 26% = 208.000,00 din. Ukupan iznos doprinosa od 208.000 dinara upisuje se u kolonu „Uplaćeni doprinos” (na naknadu zarade).
Međutim, ako je zaposlena u toku 2017. godine četiri meseca bila na radu, dva meseca na održavanju trudnoće i šest meseci na porodiljskom odsustvu, podaci se u obrazac unose na sledeći način:
1) u kolonu „Podaci o stažu” unosi se 12 meseci, u kolonu „Zarada” – iznos ostvarene zarade za četiri meseca rada, a u kolonu „Uplaćeni doprinos” – iznos doprinosa za penzijsko i invalidsko osiguranje obračunat na tu zaradu;
2) u kolonu „Iznos naknade zarade…” unosi se iznos koji je zaposlena primila na ime naknade zarade za bolovanje i za porodiljsko odsustvo, a obračunati doprinos za penzijsko i invalidsko osiguranje na ove naknade zarade upisuje se u kolonu „Uplaćeni doprinos” (na naknadu zarade).
- Korišćenje neplaćenog odsustva u toku godine
Za zaposlenog koji je određeni broj meseci u toku 2017. godine proveo na neplaćenom odsustvu, u staž osiguranja računaju se samo meseci na radu. Na primer, ako je zaposleni koristio neplaćeno odsustvo tri meseca (u periodu oktobar–decembar), a za devet meseci rada ostvario je zaradu od 600.000,00 dinara, u kolonu „Podaci o stažu” unosi se devet meseci, u kolonu „Zarada” – iznos ostvarene zarade od 600.000,00 dinara, a u kolonu „Uplaćeni doprinos” – iznos od 156.000,00 dinara (600.000 x 26%).
- Obavljanje privremenih ili povremenih poslova
Prema odredbi člana 11. t. 9. i 10. Zakona, zaposleni su i lica koja, u skladu sa Zakonom, obavljaju privremene ili povremene poslove ako nisu osigurana po drugom osnovu. Zato se vreme ovog rada i naknada ostvarena za taj rad unose u Obrazac M-4, jer se vreme ovog rada priznaje kao staž osiguranja, budući da se na isplaćenu naknadu plaća puna stopa doprinosa za penzijsko i invalidsko osiguranje.
Na primer, nezaposleno lice je 95 dana radilo povremene poslove u toku drugog polugodišta 2017. godine i za to vreme ostvarilo naknadu u visini od 96.000,00 dinara.
Za njega se obrazac popunjava na sledeći način: u kolonu „Podaci o stažu” unosi se tri meseca i pet dana, u kolonu „Zarada” – iznos ostvarene zarade od 96.000,00 dinara, a u kolonu „Uplaćeni doprinos” – iznos od 24.960,00 dinara (96.000,00 x 26%).
- Rad sa polovinom punog radnog vremena
Ako je zaposleni radio celu 2017. godinu sa polovinom punog radnog vremena, staž osiguranja mu se računa u kalendarskoj dužini, odnosno kao cela godina. Kao što je ranije istaknuto, zarada koju zaposleni prima za umanjeno radno vreme upoređuje se sa punom (a ne umanjenom) najnižom osnovicom za obračun doprinosa (doprinosi se obračunavaju na punu najnižu osnovicu ukoliko je zarada zaposlenog niža), pa se zato i vreme koje provede na radu računa kao puno radno vreme.
Na primer, ako je zaposleni radio sa polovinom punog radnog vremena u toku cele godine i za to vreme ostvario zaradu u iznosu od 400.000,00 dinara, koja je bila veća od najnižih osnovica za doprinose, popunjavaju se tri kolone obrasca: u kolonu „Podaci o stažu” unosi se 12 meseci, u kolonu „Zarada” – iznos ostvarene zarade od 400.000,00 dinara, a u kolonu „Uplaćeni doprinos” – iznos od 104.000,00 dinara (400.000 x 26%).
- Rad na određeno vreme u toku godine
Ako je zaposleni radio na određeno vreme kod istog poslodavca u više navrata u toku godine, u staž osiguranja upisuju mu se ti meseci rada. Na primer, zaposleni je radio tri puta u toku godine kod poslodavca, u junu, od avgusta do oktobra i u decembru (ukupno pet meseci), i za te mesece rada ostvario je zaradu od 240.000,00 dinara.
Prema ovim podacima, u kolonu „Podaci o stažu” unosi se pet meseci, u kolonu „Zarada” – iznos ostvarene zarade od 240.000,00 dinara, a u kolonu „Uplaćeni doprinos” – iznos od 62.400,00 dinara (240.000,00 x 26%).
U posebnom slučaju, ako rad na određeno vreme nije trajao pun mesec, zaposlenom se priznaju i dani rada mimo punog meseca, pri čemu se pun mesec računa kao 30 dana (član 67. stav 2. Zakona). Konkretno, ako je imao ukupno 80 dana rada u toku godine, oni se računaju kao dva meseca i 20 dana, što se upisuje u kolonu „Podaci o stažu”. U kolonu „Zarada” unosi se iznos ostvarene zarade za 80 dana rada, a u kolonu „Uplaćeni doprinos” – iznos obračunatog doprinosa za penzijsko i invalidsko osiguranje na tu zaradu.
- Rad na poslovima za koje se priznaje beneficirani staž
U poslednje četiri kolone Obrasca M-4K unose se podaci o poslovima i radnim zadacima na kojima se staž osiguranja zaposlenima računa sa uvećanim trajanjem. Naime, osiguraniku – zaposlenom koji radi na naročito teškim i za zdravlje štetnim radnim mestima ili u određenim delatnostima na naročito teškim poslovima, odnosno na poslovima na kojima posle navršenja određenih godina života ne može uspešno da obavlja svoju profesionalnu delatnost – staž osiguranja računa se sa uvećanim trajanjem.
Na zarade isplaćene po osnovu rada na mestima na kojima se priznaje beneficirani radni staž, u 2017. godini dodatno su se plaćale sledeće stope doprinosa:
| Vrsta obaveze | Procenti uvećanja |
| Stope dodatnog doprinosa za penzijsko i invalidsko osiguranje za staž osiguranja koji se računa sa uvećanim trajanjem | |
| Ako se 12 meseci računa kao 14 meseci | 3,70% |
| Ako se 12 meseci računa kao 15 meseci | 5,50% |
| Ako se 12 meseci računa kao 16 meseci | 7,30% |
| Ako se 12 meseci računa kao 18 meseci | 11% |
| Osnovica: bruto zarada, ali ne niža od najnižih zakonskih osnovica i ne viša od najviše osnovice (pet prosečnih zarada u Republici). | |
Ako je, na primer, zaposleni cele 2017. godine radio na radnom mestu na kome se svakih 12 meseci rada računa kao 16 meseci, Obrazac M-4K popunjava se na sledeći način:
1) u kolonu „Podaci o stažu” upisuje se 12 meseci;
2) u kolonu „Zarada” upisuje se isplaćena zarada za rad na radnom mestu na kome se priznaje benificirani radni staž (na primer: zarada iznosi 800.000,00 dinara);
3) u kolonu „Uplaćeni doprinos” unosi se iznos obračunatog doprinosa za penzijsko i invalidsko osiguranje na isplaćenu zaradu, pri čemu je u navedenom primeru za penzijsko i invalidsko osiguranje uplaćeno 208.000,00 dinara (800.000,00 x 26%);
4) u kolonu „Efektivno trajanje” upisuje se 12 meseci (ako zaposleni ima celu godinu na radu);
5) u kolonu „Naziv radnog mesta” upisuje se radno mesto na kome zaposleni radi;
6) kolonu „Šifra” popunjava Fond, zavisno od stepena uvećanja staža (u ovom primeru unosi se šifra 12/16);
7) u kolonu „Uplaćeni doprinos” unosi se iznos obračunatog dodatnog doprinosa za penzijsko i invalidsko osiguranje za staž osiguranja koji se računa sa uvećanim trajanjem (uz primenu stopa iz prethodne tabele na zaradu zaposlenog); pošto se u ovom primeru 12 meseci računa kao 16 meseci, iznos dodatnog doprinosa za penzijsko i invalidsko osiguranje jeste 58.400,00 dinara (800.000,00 x 7,30%); ovi doprinosi se odnose samo na staž osiguranja sa uvećanim trajanjem i padaju u celini na teret poslodavca.
U posebnom slučaju, ukoliko je zaposleni koji radi na radnom mestu na kome se priznaje beneficirani staž, jedan mesec bio na bolovanju, u obrazac se unose podaci na sledeći način:
1) u kolonu „Podaci o stažu” unosi se 12 meseci, u kolonu „Zarada” – iznos ostvarene zarade za 11 meseci rada, a u kolonu „Uplaćeni doprinos” – iznos doprinosa za penzijsko i invalidsko osiguranje obračunat na tu zaradu;
2) u kolonu „Iznos naknade zarade…” unosi se iznos koji je zaposleni primio na ime naknade zarade za bolovanje, a obračunati doprinos za penzijsko i invalidsko osiguranje na naknadu zarade za bolovanje upisuje se u kolonu „Uplaćeni doprinos” (na naknadu zarade);
3) u kolonu „Efektivno trajanje” upisuje se 11 meseci, pošto zaposleni nema pravo na uvećanje staža osiguranja za vreme provedeno na bolovanju.
Prelazna odredba
Poslodavac podnosi Obrazac M-4 – ako ima jednog zaposlenog, odnosno Obrazac M-4K – ako ima više zaposlenih, filijali Fonda u kojoj su zaposleni prijavljeni na osiguranje, odnosno filijali Fonda prema sedištu poslodavca, odnosno njegove organizacione jedinice (poslovnica, ekspozitura, ispostava, predstavništvo, zastupništvo i druge poslovne jedinice), najkasnije do 30. aprila 2018. godine. Ovaj rok je prekluzivan, pa njegovo nepoštovanje povlači kaznene mere iz člana 213. Zakona. Prema odredbama ovog člana Zakona, za obveznika su propisane novčane kazne za prekršaj u iznosu od 10.000 do 800.000 dinara – za nepodnošenje prijave podataka za matičnu evidenciju, odnosno za podnošenje prijave nakon isteka roka propisanog Zakonom. Takođe, za navedene radnje propisane su i novčane kazne za prekršaj za odgovorno lice u iznosu od 2.500 do 50.000 dinara.
Elektronska predaja prijava M-4
Republički fond za penzijsko i invalidsko osiguranje omogućio je poslodavcima uslugu elektronskog podnošenja zahteva i predaju prijave M-4 preko veb-servisa ELEKTRONSKA PREDAJA PRIJAVA M-4 (E-M4) na sajtu Fonda (www.pio.rs), na kome se nalaze potrebna objašnjenja, tehničko uputstvo i svi obrasci za prijavu. Po uspešno predatom zahtevu i prijavi M-4 poslodavac će dobijati sistemski generisanu poruku Fonda da su zahtev i prijava primljeni. Osim elektronskog zahteva i popunjene prijave M-4, poslodavci neće dostavljati drugu dokumentaciju jer će Fond proveru podataka unetih u prijavu M-4 vršiti na osnovu podataka Centralnog registra obaveznog socijalnog osiguranja. Postupak elektronske predaje prijava M-4 započinje popunjavanjem elektronskog zahteva za predaju, koji ima 12 polja za popunjavanje, a radi se o osnovnim podacima poslodavca koji predaje podatke.
Pored podnošenja zahteva elektronskim putem, poslodavci će zahtev za podnošenje prijava M-4 za 2017. godinu, sa popunjenim obrascima prijava M-4, moći da podnose i preko šaltera Fonda PIO, dakle i dalje ostaje mogućnost da se M-4 dostavlja i u papirnom obliku na šalteru RFPIO. Elektronsko dostavljanje prijave ne utiče na način popunjavanja obrasca M-4. Elektronska prijava M-4 biće ispravna ukoliko je potpisana kvalifikovanim elektronskim potpisom zakonskog zastupnika poslodavca.