Uskršnji praznici kao osnov za ostvarivanje prava na odsustvo sa rada, naknadu zarade i uvećanje zarade

U skladu sa članom 2. tačka 2. Zakona o državnim i drugim praznicima u Republici Srbiji („Sl. glasnik RS”, broj 43/2001, 101/2007 i 92/2011 – u daljem tekstu: Zakon), vaskršnji odnosno uskršnji praznici praznuju se u Republici Srbiji počev od Velikog petka, zaključno sa drugim danom Vaskrsa, dakle četiri dana. Saglasno kalendaru, u to­ku meseca marta i apri­la 2018. godine da­ni ver­skih pra­zni­ka su:

1) za katolike i pripadnike drugih hrišćanskih verskih zajednica – uskršnji praznici, počev od Velikog petka 30. marta, zaključno sa drugim danom Uskrsa u ponedeljak 2. aprila;

2) za pravoslavce – vaskršnji praznici, počev od Velikog petka 6. aprila, zaključno sa drugim danom Vaskrsa u ponedeljak 9. aprila.

Prema tome, neradni dani za ove praznike su:

– 30. mart (pe­tak) – za za­po­sle­ne katolike i pripadnike drugih hrišćanskih verskih zajednica;

– 31. mart i 1. april (su­bo­ta i ne­de­lja) – za zaposlene katolike i pripadnike drugih hrišćanskih verskih zajednica, ko­ji­ma su po ras­po­re­du ovo da­ni ra­da;

– 2. april (ponedeljak) – za za­po­sle­ne katolike i pripadnike drugih hrišćanskih verskih zajednica;

– 6. april (pe­tak) – za sve za­po­sle­ne (na­i­me, vas­kr­šnji pra­zni­ci su ne­rad­ni da­ni za sve za­po­sle­ne, bez ob­zi­ra na ver­sku pri­pad­nost);

– 7. i 8. april (su­bo­ta i ne­de­lja) – da­ni su ne­delj­nog od­mo­ra za ve­ći­nu za­po­sle­nih, a pra­vo od­su­stva na ove da­ne, bez obzira na versku pripadnost, ima­ju za­po­sle­ni koji­ma su ovo da­ni ra­da po ras­po­re­du;

– 9. april (ponedeljak) – za sve za­po­sle­ne (na­i­me, vas­kr­šnji pra­zni­ci su ne­rad­ni da­ni za sve za­po­sle­ne, bez ob­zi­ra na ver­sku pri­pad­nost).

Za od­su­stvo u navedene da­ne verskih praznika za­po­sle­ni ima­ju pra­vo na nakna­du za­ra­de/plate, a za rad u ne­ki od ovih da­na za­po­sle­ni ostva­ru­ju pra­vo na zara­du/platu i uve­ća­nje za­ra­de/plate. Pra­vo za­po­sle­nih da ne ra­de na ver­ske prazni­ke i da za to vre­me do­bi­ju na­kna­du za­ra­de/plate, od­no­sno ako ra­de – da do­bi­ju uve­ća­nu za­ra­du/platu, re­gu­li­sa­no je Za­ko­nom o ra­du („Sl. gla­snik RS”, br. 24/2005… i 113/2017).

Varijante odsustva sa rada u dane praznika i pra­vo na na­kna­du za­ra­de

Kao što je rečeno, ove godine se u različite datume slave Vaskrs, odnosno Uskrs, pa tako zaposleni:

1) koji rade u petodnevnom rasporedu radnog vremena (ponedeljak–petak), dakle subota i nedelja su im dani nedeljnog odmora, ostvaruju pravo na naknadu zarade za Veliki petak (katolici na 30. mart, odnosno svi zaposleni na 6. april) i na drugi dan Uskrsa (Vaskrsa), odnosno 2. aprila katolici, a 9. aprila svi zaposleni;

2) koji rade u šestodnevnom rasporedu radnog vremena (ponedeljak–subota), a nedelja im je dan nedeljnog odmora, ostvaruju pravo na naknadu zarade ako odsustvuju za Veliki petak (katolici 30. mart, odnosno svi zaposleni na 6. april), u Veliku subotu (katolici 31. marta, odnosno svi zaposleni 7. aprila) i na drugi dan Uskrsa (Vaskrsa), odnosno ponedeljak 2. aprila katolici, a 9. aprila svi zaposleni.

Osim ovih zaposlenih koji rade u redovnom radnom vremenu u prvoj smeni, treba imati u vidu i zaposlene koji rade u smenskom radu ili u turnusima, pa za njih za predstojeće praznike važi osnovno pravilo da naknadu zarade za odsustvovanje u dane praznika ostvaruju samo za dane koji su prema rasporedu radnog vremena njihovi radni dani. Na primer, zaposleni koji radi u smenskom rasporedu radnog vremena, pa mu je subota 7. april (Velika subota) radni dan, a nedelja 8. april dan nedeljnog odmora, u subotu ima pravo da odsustvuje sa rada uz naknadu zarade po osnovu praznika, a u nedelju odsustvuju sa posla po osnovu nedeljnog odmora, bez prava na naknadu zarade.

Zaposlenom kome je rasporedom radnog vremena utvrđen rad u turnusu, pravo na naknadu zarade za dane verskog praznika utvrđuje se u zavisnosti od toga da li su dani praznika radni ili dani nedeljnog odmora. Kada su dani praznika istovremeno i dani nedeljnog odmora, zaposleni ne ostvaruje pravo na naknadu zarade jer su ovi dani plaćeni kroz 40-časovnu radnu nedelju (Mišljenje Ministarstva za rad, boračka i socijalna pitanja, broj 120-02-75/97).

Visina naknade zarade za odsustvo na dan praznika

Prema članu 114. stav 1. Zakona o radu, zaposleni ima pravo na naknadu zarade za vreme odsustvovanja sa rada na dan praznika koji je neradan dan, u visini prosečne zarade zaposlenog (po satu) u prethodnih 12 meseca, u skladu sa opštim aktom i ugovorom o radu. U osnovicu za obračun naknade zarade ulaze sva primanja koja, u smislu člana 105. stav 3. Zakona o radu, čine zaradu, a to su:

– isplaćena zarada po satu za efektivne sate rada u prethodnih 12 meseci i deo zarade po osnovu radnog učinka (stimulacije, nagrade, bonusi);

– uvećana zarada isplaćena u prethodnih 12 meseci po osnovu rada na dan praznika, noćnog rada, rada u smenama, prekovremenog rada, „minulog rada” i drugih uvećanja propisanih opštim aktom poslodavca;

– druga primanja koja imaju karakter zarade, a isplaćena su u prethodni 12 meseci („topli obrok”, regres, terenski dodatak, dodatak za odvojeni život i druga davanja zaposlenima koja imaju karakter zarade).

Uz evidentiranje navedenih isplata sa karakterom zarade, prilikom obračuna prosečne zarade po satu u prethodnih 12 meseci poslodavci moraju da paralelno utvrde ukupno ostvarene efektivne sate rada, a to su sati po osnovu redovnog rada, prekovremenog rada, sati rada na dan praznika i dr.

Međutim, isplaćena naknada zarade (za vreme bolovanja, godišnjeg odmora, plaćenog odsustva i dr.), kao i sati odsustvovanja za koje je isplaćena naknada zarade – ne ulaze u osnovicu.

U skladu sa Zakonom o radu, treba istaći nekoliko modaliteta obračuna naknade zarade za predstojeće praznike:

1) Kada je zaposleni u poslednjih 12 meseci koji prethode mesecu u kome je započeo da koristi odsustvo sa rada, deo vremena radio i za to primao zaradu, a deo vreme proveo na godišnjem odmoru ili drugoj vrsti odsustva sa rada, za šta je primao naknadu zarade – prosečna zarada, kao osnov za obračun naknade zarade, utvrđuje se tako što se sabere ukupno isplaćen iznos zarada za časove rada u prethodnih 12 meseci i dobijeni zbir se podeli sa zbirom ostvarenih efektivnih sati rada u prethodnih 12 meseci.

Na primer, zaposleni ostvaruje pravo na dva neradna dana, uz pravo na naknadu zarade za Vaskrs, 6. i 9. aprila, a osnov za ovu naknadu zarade utvrđuje se na osnovu prosečne zarade zaposlenog za prethodnih 12 meseci, dakle za period april 2017 – mart 2018. godine. Za ovih prethodnih 12 meseci zaposleni je imao 1.512 sati efektivnog rada, za koje je po svim osnovama (osnovna zarada, „minuli rad” i druga uvećanja zarade, topli obrok i regres) primio 756.000 dinara. Za ostale sate u prethodnih 12 meseci isplaćena mu je naknada zarade po raznim osnovama. Pošto zaposleni u aprilu ima (2 x 8) 16 časova odsustva sa rada zbog praznika, obračun naknade zarade je:

1) Broj časova odsustva	16 čas.
2) Osnovica za naknadu zarade po času rada iz prethodnih 12 meseci (756.000 din. : 1.512 sati)	500,00 dinara
3) Ukupna osnovica za naknadu zarade za časove odsustva (1 x 2)	8.000,00 din.
4) Procenat za utvrđivanje iznosa naknade zarade	100%
5) Iznos naknade zarade (3 x 4) za 2 dana odsustva na praznik	8.000,00 din.

 

2) U posebnom slučaju, ako je zaposleni u prethodnih 12 meseci bio na radu, ali mu poslodavac nije isplaćivao zaradu redovno za svaki mesec (zbog poremećaja u poslovanju), elementi za naknadu zarade zaposlenom mogu se naći u njegovim mesečnim obračunima koje je dostavio poslodavac. Naime, prema članu 121. Zakona o radu, poslodavac je dužan da zaposlenom dostavi obračun i za mesec za koji nije izvršio isplatu zarade. Iz tog obračuna mogu se videti elementi zarade i časovi rada, pa može da se izračuna prosečna zarada po satu u prethodnih 12 meseci. Dakle, obračun se izvodi po satu za prethodnih 12 meseci, kao da je zarada isplaćivana.

3) U drugom posebnom slučaju može da se dogodi da zaposleni u prethodnih 12 meseci uopšte nije imao zaradu, što je slučaj kod novozaposlenog radnika koji odsustvuje sa rada u prvom mesecu rada. Tada je osnovica za obračun naknade zarade ugovorena osnovna zarada koju bi zaposleni primio da je radio, uvećana za minuli rad, ako to pravo zaposleni ima.

4) U trećem posebnom slučaju, ako zaposlenom u poslednjih 12 meseci nije isplaćivana zarada, već naknada zarade (jer je svih 12 meseci proveo na raznim vrstama odsustva sa rada – bolovanje, porodiljsko i sl.), zarada nije ostvarena u prethodnih 12 meseci, nego je u svih 12 meseci ostvarena naknada zarade, pa se obračun naknade zarade u tekućem mesecu obavlja na osnovicu koju čini ugovorena osnovna zarada koju bi zaposleni primio da je radio, uvećana za minuli rad, ako to pravo zaposleni ima.

Napomena: Na utvrđenu naknadu zarade za odsustvo u dane praznika ne obračunava se dodatak za „minuli rad” jer je on već ušao u osnovicu za obračun naknade zarade.

Pra­vo zaposlenog na za­ra­du i uve­ća­nu za­ra­du za rad na dane praznika

Uve­ća­nje za­ra­de po osno­vu ra­da na pra­znik ima­će za­po­sle­ni ko­ji ra­de u peto­dnev­nom ili še­sto­dnev­nom ras­po­re­du rad­nog vre­me­na i ko­ji zbog po­tre­ba posla mo­ra­ju da ra­de u ne­ki od da­na pred­sto­je­ćih pra­zni­ka. Ako zaposleni svojom voljom radi u neki od dana praznika, nema pravo na uvećanu zaradu za rad na taj dan.

Imajući na početku u vidu navedene dane predstojećih praznika, može da se rezimira da:

1) za rad na dane 30. i 31. marta i 1, 2, 6, 7, 8. i 9. aprila 2018. godine – svi zaposleni, bez obzira na versku pripadnost, imaju pravo na zaradu i uvećanje te zarade za rad na praznik;

2) za rad na dane od 30. marta do 2. aprila 2018. godine – zaposleni katolici i pripadnici drugih hrišćanskih zajednica imaju pravo na zaradu i uvećanje te zarade za rad na praznik.

U slu­ča­ju ra­da u tur­nu­su, pra­vo za­po­sle­nog na uve­ća­nu za­ra­du tre­ba utvrđiva­ti u od­no­su na ras­po­red da­na ra­da i da­na ne­delj­nog od­mo­ra ko­ji za zaposle­ne mo­gu bi­ti dru­ga­či­ji od ovih da­na kod za­po­sle­nih ko­ji stal­no ra­de u prvoj sme­ni, u re­ži­mu po­ne­de­ljak–pe­tak ili po­ne­de­ljak–su­bo­ta.

Pri­me­ri ob­ra­ču­na uve­ća­ne za­ra­de

Uve­ća­nje za­ra­de po osno­vu ra­da na pra­znik ima­će za­po­sle­ni ko­ji zbog potreba po­sla ra­de u ne­ki od da­na pred­sto­jećih ver­skih pra­zni­ka. Kon­kret­no, ka­da za­po­sle­ni ko­me je ras­po­re­dom rad­nog vre­me­na utvr­đe­na rad­na ne­de­lja u tra­ja­nju od pet rad­nih da­na, mo­ra da ra­di na dan pra­zni­ka, od­no­sno na dan ko­ji je po ras­po­re­du rad­nog vre­me­na nje­gov rad­ni dan (na primer, zaposleni katoličke veroispovesti 30. marta ili 2. aprila, odnosno svi zaposleni 6. ili 9. aprila), ta­da ostva­ru­je:

1) zaradu za rad na praznik prema merilima raspodele kod poslodavca i sopstvenom radnom učinku na taj dan rada;

2) uvećanje zarade za rad na dan državnog praznika.

Ista uve­ća­nja ostva­ri­će i za­po­sle­ni kojima je ras­po­re­dom rad­nog vre­me­na utvr­đe­na rad­na ne­de­lja u tra­ja­nju od šest rad­nih da­na (ponedeljak–subota), ko­ji mo­raju da ra­de na dan pra­zni­ka, od­no­sno na dan ko­ji je po ras­po­re­du rad­nog vremena njihov rad­ni dan, s tim da ovi zaposleni ostvaruju pravo na uvećanu zaradu i ako rade na dan svog redovnog radnog dana u subotu 31. marta (zaposleni katoličke veroispovesti), odnosno u subotu 7. aprila (svi zaposleni).

Za ob­ra­čun uve­ća­nja za­ra­de za pred­sto­je­će pra­zni­ke mo­ra­ju da se upo­tre­be od­red­be čla­na 108. Za­ko­na o ra­du, pre­ma ko­ji­ma za­po­sle­ni ima pra­vo na uve­ća­nu zara­du u vi­si­ni utvr­đe­noj op­štim ak­tom i ugo­vo­rom o ra­du, i to:

1) za rad na dan pra­zni­ka ko­ji je ne­rad­ni dan – naj­ma­nje 110% od osno­vi­ce;

2) za rad no­ću i rad u sme­na­ma, ako ta­kav rad ni­je vred­no­van pri utvr­đi­va­nju osnov­ne za­ra­de – naj­ma­nje 26% od osno­vi­ce.

Tre­ba ima­ti u vi­du još dve za­kon­ske od­red­be u ve­zi sa ob­ra­ču­nom uve­ća­ne za­ra­de:

1) Osno­vi­cu za ob­ra­čun uve­ća­ne za­ra­de či­ni osnov­na za­ra­da utvr­đe­na za za­po­sle­nog u skla­du sa za­ko­nom, op­štim ak­tom ili ugo­vo­rom o ra­du.

2) Pro­ce­nat uve­ća­ne za­ra­de, ako su se isto­vre­me­no ste­kli uslo­vi po vi­še uve­ća­nja za­ra­de, ne mo­že da bude ni­ži od zbi­ra pro­ce­na­ta po sva­kom od osno­va uve­ća­nja, što zna­či da, ako se ob­ra­ču­na­va uve­ća­nje za rad na pra­znik, ono mo­ra bi­ti kumulisano sa uve­ća­njem za prekovremeni rad na primer, ako i takav rad zaposleni ostvaruje radeći na praznik.

Ob­ra­čun uve­ća­nja za­ra­de za rad na pra­znik za za­po­sle­nog ko­ji je 9. apri­la radio osam ča­so­va, sa pro­cen­tom uve­ća­nja za rad na pra­znik od 110%, mo­že bi­ti sle­de­ći:

1. Osnovna zarada zaposlenog za april (bruto) za 20 dana rada u aprilu	62.000,00 din.
2. Zarada za rad na dan praznika 9. aprila (62.000 : 20) (učinak 100%)	3.100,00 dinara
3. Procenat uvećanja zarade za rad na praznik	110%
4. Uvećanje zarade za rad na praznik (red. br. 2 x 110%)	3.410,00 din.
5. Primanja zaposlenog po osnovu zarade i uvećane zarade za rad na dan praznika 9. aprila (3.100 + 3.410)	6.510,00 din.

 

Pre­ma to­me, ra­de­ći na dan pra­zni­ka, za­po­sle­ni ostva­ru­je za­ra­du pre­ma rezul­ta­ti­ma ra­da tog da­na (u pri­me­ru za­ra­da u vi­si­ni osnov­ne za­ra­de po da­nu ra­da) i uve­ća­nje za­ra­de po sto­pi od 110% za rad na pra­znik, ko­je je pri­me­nje­no na iz­nos osnov­ne dnev­ne za­ra­de.

Iz­u­zet­no, ka­da je za­po­sle­ni ko­me je ras­po­re­dom rad­nog vre­me­na utvr­đe­na rad­na ne­de­lja u tra­ja­nju od pet rad­nih da­na, mo­rao da ra­di na dan pra­zni­ka, na primer u su­bo­tu 7. apri­la, da­kle – na dan ko­ji je dan nje­go­vog ne­delj­nog od­mo­ra, lista nje­go­vih pri­ma­nja se pro­ši­ru­je. U tom slu­ča­ju za­po­sle­ni pri­ma:

1) za­ra­du za rad na pra­znik pre­ma me­ri­li­ma ras­po­de­le kod po­slo­dav­ca i sopstvenom rad­nom učin­ku na taj dan ra­da;

2) uve­ća­nje za­ra­de za rad na dan dr­žav­nog pra­zni­ka;

3) uve­ća­nje za­ra­de za pre­ko­vre­me­ni rad.

Na­i­me, u ovom slu­ča­ju za­po­sle­ni je ra­dio i u dan svog nedeljnog od­mo­ra, pa će na kra­ju me­se­ca ima­ti do­dat­ne sa­te ra­da, od­no­sno pre­ko­vre­me­ni rad, zbog če­ga mu sle­di i is­pla­ta uve­ća­nja za­ra­de za pre­ko­vre­me­ni rad. Po­što se u ovom slu­ča­ju ostva­ru­ju isto­vre­me­no uve­ća­nja za­ra­de po vi­še osno­va, tre­ba vo­di­ti ra­ču­na da se sa­bi­ra­ju pro­cen­ti po­je­di­nač­nih uve­ća­nja, i to:

1) uve­ća­nje za­ra­de za rad na pra­znik 110%;

2) uve­ća­nje za­ra­de za pre­ko­vre­me­ni rad 26%.

3) ukup­no uve­ća­nje za rad na pra­znik i pre­ko­vre­me­no je 136% (110 + 26).

Na pri­mer, za­po­sle­ni je ra­dio na verski pra­znik u su­bo­tu 7. apri­la, što ima ka­rak­ter i ra­da na pra­znik i pre­ko­vre­me­nog ra­da za za­po­sle­nog ko­ji ra­di u peto­dnev­nom ras­po­re­du ra­da (po­ne­de­ljak–pe­tak). Po­što se ov­de po­kla­pa­ju sa istim bro­jem ča­so­va i rad na pra­znik i pre­ko­vre­me­ni rad, na ostva­re­nu za­ra­du na dan pra­zni­ka pri­me­ni­će se zbir­ni pro­ce­nat od 136% i ta­ko utvr­di­ti ukup­no uve­ća­nje za­ra­de za taj dan. Ob­ra­čun je sle­de­ći:

1. Broj časova rada na praznik	8 časova
2. Broj časova prekovremenog rada	8 časova
3. Ostvarena zarada za rad na dan praznika – u visini osnovne zarade po danu (učinak 100%)	3.100,00 din.
4. Procenat ukupnog uvećanja zarade	136%
5. Iznos uvećanja zarade (red. br. 3 x 136%)	4.216,00 din.
6. Ukupno primanje na dan praznika (3 + 5)	7.316,00 din.

 

U posebnom slučaju, ako zaposleni koji radi u petodnevnoj radnoj nedelji (ponedeljak–petak), radi sva četiri dana verskog praznika (npr. od 6. do 9. aprila):

– za rad u dane (petak ) 6. i (ponedeljak) 9. aprila dobija zaradu i uvećanu zaradu za rad na dan praznika;

– za rad u subotu 7. aprila dobija zaradu, uvećanu zaradu za rad na dan praznika i uvećanu zaradu za prekovremeni rad, jer mu je subota po rasporedu rada dan odmora;

– za rad u nedelju 8. aprila pripada mu pravo na zaradu, uvećanu zaradu za rad na dan praznika i jedan slobodan dan u narednoj nedelji koji mu neće biti ponovo plaćen jer će imati tretman njegovog nedeljnog odmora.

Utvrđivanje naknade plate za odsustvo na dan praznika, plate i uvećane plate za rad na dan praznika za zaposlene u javnom sektoru

U javnim preduzećima

U javnim preduzećima zarade zaposlenih utvrđuju se Programom poslovanja usvojenim od strane osnivača. Ova utvrđena masa sredstava za zarade u Programu u sebi treba da sadrži i uvećanja zarade za rad u dane državnih praznika po mesecima i po broju zaposlenih koji taj rad obavljaju, ako se takav rad u javnom preduzeću planira zbog potreba korisnika usluga. Sam način obračuna naknade zarade i uvećane zarade za praznike za zaposlene u javnim preduzećima isti je kao što je prethodno navedeno za privredna društva, pošto se na zaposlene u javnim preduzećima primenjuje Zakon o radu.

U javnim službama

Prema  članu 114. Zakona o radu, za odsustvo u dane praznika zaposleni u javnim službama (prosveta, zdravstvo) imaju pravo na naknadu plate u visini svoje prosečne plate u prethodnih 12 meseci, u skladu sa opštim aktom i ugovorom o radu. Izuzetno, za zaposlene u organizacijama obaveznog socijalnog osiguranja (Republički Fond PIO, Republički fond za zdravstveno osiguranje, Nacionalna služba za zapošljavanje i Centralni registar obaveznog socijalnog osiguranja) naknade plate isplaćuju se u skladu sa Uredbom o naknadama i drugim primanjima zaposlenih u organizacijama obaveznog socijalnog osiguranja.

Međutim, način uvećanja plate za rad na praznik za zaposlene u javnim službama regulisan je Zakonom o platama u državnim organima i javnim službama, koji reguliše uvećanja – dodatak na osnovnu platu – po istim osnovama i po istim procentima kao Zakon o radu. Osnovna plata koja služi kao osnovica za obračun uvećane plate po osnovu rada na dan praznika, utvrđuje se množenjem koeficijenta utvrđenog Uredbom o koeficijentima za obračun i isplatu plata zaposlenih u javnim službama i osnovice za obračun plate koju je zaključkom utvrdila Vlada Republike Srbije za 2018. godinu.

Za državne službenike i nameštenike

Prema Zakonu o platama državnih službenika i nameštenika, državni službenici i nameštenici imaju pravo na naknadu plate u visini osnovne plate kao da su radili (član 32). Dakle, državnom službeniku i namešteniku koji odsustvuje na dan praznika, isplaćuje se naknada plate u istom iznosu kao i plata koju bi ostvario da je radio u te dane.

Državni službenik i nameštenik ima pravo na dodatak na osnovnu platu za rad na dan praznika koji nije radni dan. Dodatak za svaki sat rada na dan praznika koji nije radni dan iznosi 110% vrednosti radnog sata osnovne plate državnog službenika i nameštenika. Kako prema članu 30. Zakona o platama … , dodatak za rad noću i dodatak za rad na dan praznika koji nije radni dan isključuju dodatak za prekovremeni rad, državni službenici i nameštenici za rad na dan državnog praznika ne mogu da ostvare dodatak za prekovremeni rad.

Za zaposlene u organima teritorijalne autonomije i lokalne samouprave

Za zaposlene u organima i organizacijama teritorijalne autonomije i lokalne samouprave utvrđeno je u članu 37. stav 3. Zakona o radnim odnosima u državnim organima da zaposleni u ovim organima primaju platu za dane praznika za koje je Zakonom propisano da se ne radi. To znači da zaposleni u ovim organima i organizacijama za vreme odsustvovanja sa rada u dane praznika ne primaju naknadu plate, već platu u visini koju bi ostvarili da rade u mesecu u kome odsustvuju sa rada po ovom osnovu.