Zasnivanje radnog odnosa ili drugo radno angažovanje korisnika penzije

Prema članu 24. stav 1. Zakona o radu („Sl. glasnik RS”, br. 24/2005 … i 113/2017 – u daljem tekstu: Zakon), radni odnos može da se zasnuje sa licem koje ima najmanje 15 godina života i ispunjava druge uslove za rad na određenim poslovima, utvrđene Zakonom, odnosno Pravilnikom o organizaciji i sistematizaciji poslova u skladu sa Zakonom. Zakon ne postavlja gornju starosnu granicu za zaključivanje ugovora o radu između poslodavca i nezaposlenog lica, bez obzira na to da li je to lice korisnik starosne ili porodične penzije. Iz navedenog sledi da poslodavac može da zaključi ugovor o radu, odnosno da zasnuje radni odnos sa korisnikom starosne ili porodične penzije.

Pošto u praksi postoje korisnici starosne, porodične i invalidske penzije, u nastavku sledi uvid u mogućnosti za njihovo ponovno radno angažovanje.

Radno angažovanje korisnika starosne i prevremene starosne penzije

Korisnici starosne penzije mogu ponovo da steknu svojstvo osiguranika:

1) zasnivanjem radnog odnosa i

2) obavljanjem poslova van radnog odnosa – po osnovu raznih ugovorenih poslova van radnog odnosa.

Radni odnos sa penzionisanim licem zasniva se, u skladu sa članom 30. Zakona, zaključivanjem ugovora o radu koji, prema članu 31. stav 1. Zakona, može da se zaključi na neodređeno ili određeno vreme. Zaključivanjem ugovora o radu sa penzionerom na neodređeno ili određeno vreme penzionisano lice stiče status zaposlenog i po tom osnovu izjednačeno je sa ostalim zaposlenima kod poslodavca. To znači da prima zaradu koja se utvrđuje opštim aktom i ugovorom o radu.

Takođe, penzionisana lica mogu da budu angažovana van radnog odnosa da obavljaju poslove po nekom od ugovora van radnog odnosa. To može da bude neki od sledećih ugovora: ugovor o delu, ugovor o povremenom ili privremenom obavljanju poslova, ugovor o autorskom delu, ugovor o trgovinskom zastupanju, ugovor o primanjima člana nadzornog i upravnog odbora pravnog lica i drugi slični ugovori. Pri tome treba imati u vidu da, shodno članu 197. Zakona, za obavljanje poslova koji su po svojoj prirodi takvi da ne traju duže od 120 radnih dana u kalendarskoj godini poslodavac može da zaključi ugovor o obavljanju privremenih i povremenih poslova sa nezaposlenim licem, zaposlenim koji radi nepuno radno vreme – do punog radnog vremena i sa korisnikom starosne penzije. Dakle, ugovorno obavljanje privremeno-povremenih poslova može da se poveri samo korisniku starosne penzije, a ne i korisnicima drugih vrsta penzija.

Svim navedenim ugovorima za obavljanje poslova van radnog odnosa zajedničko je to da se izvršiocu na naknadu za izvršeni posao, dakle penzionisanom licu, uplaćuje doprinos za penzijsko i invalidsko osiguranje po stopi kao i za zaposlene, odnosno trenutno po stopi od 26%, uz različite stope poreza, zavisno od vrste ugovorenog posla.

Ako penzionisano lice obavlja poslove po ugovoru o privremenim ili povremenim poslovima, dobija status obavezno osiguranog lica po osnovu penzijskog i invalidskog osiguranja. Zato se za ova lica podnosi prijava na osiguranje i odjava osiguranja po prestanku obavljanja posla. Naime, penzionisana lica nisu obavezno osigurana lica, već korisnici prava, pa kada, u skladu sa Zakonom, obavljaju privremene ili povremene poslove, postaju obavezno osigurana lica.

Kada je u pitanju ugovor o delu, on može da se zaključi sa korisnikom bilo koje penzije, s tim da penzionisano lice koje obavlja ove poslove u sistemu penzijskog i invalidskog osiguranja stiče svojstvo osiguranika samostalnih delatnosti (a ne osiguranika zaposlenog). Isto svojstvo stiču i penzionisana lica koja rade po drugim pomenutim ugovorima van radnog odnosa (osim po ugovoru o povremeno-privremenim poslovima).

Za vreme dok penzionisano lice (starosni penzioner) radi i prima zaradu, odnosno naknadu za rad po ugovoru van radnog odnosa, istovremeno mu se isplaćuje i penzija jer je penzija njegovo Zakonom stečeno pravo, pa bi ukidanje prava na penziju bilo protivustavno.

Prema članu 121. stav 1. Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju („Sl. glasnik RS”, br. 34/2003 … i 142/2014 – u daljem tekstu: Zakon o PIO), korisnik starosne penzije koji se zaposli na teritoriji Republike, odnosno obavlja samostalnu delatnost po osnovu koje je obavezno osiguran na teritoriji Republike, po prestanku tog zaposlenja, odnosno obavljanja te samostalne delatnosti, ima pravo na ponovno određivanje penzije ako je bio u osiguranju najmanje godinu dana. Pri tome treba napomenuti da ne postoji zakonski osnov za obavezno ponovno utvrđivanje visine penzije, već to sam penzioner treba da zahteva.

Radno angažovanje korisnika porodične penzije

Nema smetnji da se radni odnos zasnuje sa porodičnim penzionerom jer je porodični penzioner radno sposobno lice koje porodičnu penziju nasleđuje navršavanjem propisanih godina života, pa se zato sve što je navedeno o mogućnosti zasnivanja radnog odnosa sa starosnim penzionerom odnosi i na porodičnog penzionera.

Međutim, korisniku porodične penzije koji stekne svojstvo osiguranika obustavlja se isplata porodične penzije shodno članu 117. stav 2. Zakona o PIO, osim u slučaju kada korisnik penzije ostvaruje ugovorenu naknadu na mesečnom nivou u iznosu nižem od najniže osnovice u osiguranju zaposlenih, važeće u momentu uplate doprinosa (član 117. stav 4. Zakona o PIO, do 31. 12. 2018. godine ona iznosi 23.053 dinara).

Takođe treba imati u vidu da se korisnicima porodične penzije koji steknu svojstvo osiguranika po osnovu obavljanja:

– povremenih i privremenih poslova za koje ostvaruju ugovorenu naknadu ako nisu osigurani po drugom osnovu;

– privremenih i povremenih poslova za koje ostvaruju ugovorenu naknadu preko omladinskih zadruga koje se smatraju poslodavcem, a imaju navršenih 26 godina života, odnosno bez obzira na godine života ako nisu na školovanju;

– poslova po osnovu ugovora o delu, autorskog ugovora i drugih ugovora, po kojima za izvršen rad ostvaruje naknadu, a nisu osigurani po drugom osnovu,

obustavlja isplata porodične penzije za period utvrđenog staža osiguranja (član 117. stav 3. Zakona o PIO) ostvarenog za vreme obavljanja ugovorenog posla, i to nakon utvrđivanja tog staža, pod uslovom da je naknada po ugovoru veća od najniže osnovice doprinosa. To znači da će se, ukoliko korisnik porodične penzije obavlja poslove po kojima ostvaruje ugovorenu naknadu, po isteku obavljanja tih poslova utvrditi staž osiguranja i za taj period utvrđenog staža neće se isplaćivati porodična penzija, odnosno za vreme obavljanja rada vrši se isplata porodične penzije, a tek po završetku i utvrđivanju staža osiguranja ova penzija se u narednom periodu za utvrđeno vreme ne isplaćuje. U slučaju da je naknada za ugovoreni posao niža od najniže osnovice za obračun doprinosa – ne obustavlja se isplata porodične penzije.

Radno angažovanje korisnika invalidske penzije

Kada je reč o radnom angažovanju invalidskog penzionera, ukratko se može reći da lice koje je ostvarilo pravo na invalidsku penziju ne može da zasnuje radni odnos (član 21. Zakona o PIO) jer je u pitanju gubitak radne sposobnosti. Naime, invalidnost postoji kad kod osiguranika nastane potpuni gubitak radne sposobnosti, pa je zato u članu 176. Zakona utvrđeno da zaposlenom prestaje radni odnos nezavisno od njegove volje i volje poslodavca, ako je na način propisan Zakonom utvrđeno da je kod zaposlenog došlo do gubitka radne sposobnosti – danom dostavljanja pravosnažnog rešenja o utvrđivanju gubitka radne sposobnosti. Stoga zasnivanje radnog odnosa sa invalidskim penzionerom nije važeće i automatski prestaje po sili zakona, sve dok je na snazi rešenje o utvrđivanju gubitka radne sposobnosti.

Međutim, promene u stanju invalidnosti koje su od uticaja na pravo na invalidsku penziju utvrđuju se u postupku koji se pokreće na zahtev korisnika ili po službenoj dužnosti (član 96. stav 1. Zakona o PIO). Navedeno znači i da Republički fond za penzijsko i invalidsko osiguranje (u daljem tekstu: Fond PIO), u slučaju saznanja da je korisnik invalidske penzije stekao svojstvo osiguranika, može da pozove na kontrolni pregled, odnosno ponovnu ocenu radne sposobnosti svakog korisnika invalidske penzije u slučaju kada postoji sumnja da je došlo do promena u stanju invalidnosti koje mogu biti od uticaja na ostvareno pravo. Obavezan kontrolni pregled obavlja se najkasnije u roku od tri godine od dana utvrđivanja invalidnosti. Korisniku invalidske penzije koji se ne odazove na kontrolni pregled obustavlja se isplata penzije za sve vreme dok se ne odazove na poziv. Dakle, Zakonom o PIO nije propisan osnov za obustavu isplate invalidske penzije, već samo za gubitak prava ukoliko dođe do promena u stanju invalidnosti, odnosno, ukoliko korisnik invalidske penzije stekne svojstvo obavezno osiguranog lica, osnov prestanka prava na invalidsku penziju nije sticanje svojstva osiguranika, već utvrđivanje činjenice nepostojanja invalidnosti.

Prema tome, sa stanovišta propisa nema smetnji da korisnik invalidske penzije stekne svojstvo osiguranika, ali u tom slučaju postoji osnov da Fond PIO pokrene postupak, odnosno može da „aktivira” postupak utvrđivanja da li je došlo do promena u stanju invalidnosti koje utiču na dalje ostvarivanja prava na invalidsku penziju.

Što se tiče mogućnosti da invalidski penzioner radi na poslovima van radnog odnosa, najpre se ukazuje na stav da „invalidski penzioner, shodno odredbama Zakona o radu, ne može da zasnuje radni odnos, dok druge oblike rada ovaj zakon ne zabranjuje”. Prema mišljenju Sektora za penzijsko i invalidsko osiguranje Ministarstva rada, zapošljavanja i socijalne politike, rad invalidskog penzionera na nekim poslovima van radnog odnosa (rad po ugovoru van radnog odnosa, rad u komisijama, kao sudski porotnik ili veštak i sl.) ne predstavlja zakonski osnov za automatsko gubljenje prava na invalidsku penziju niti za pokretanje postupka za ponovno utvrđivanje invalidnosti tog invalidskog penzionera. Međutim, Zakonom je data mogućnost da u određenim slučajevima i po proteku Zakonom utvrđenog vremena organizacija penzijskog i invalidskog osiguranja po službenoj dužnosti može da pokrene postupak da se kod pojedinih invalidskih penzionera ponovo pristupi oceni radne sposobnosti.

Podrazumeva se da, ako se invalidski penzioner zaposli ili počne da obavlja samostalnu delatnost, nastaje i obaveza uplate doprinosa za penzijsko i invalidsko osiguranje. Međutim, korisnik invalidske penzije u tom slučaju nema pravo na ponovno određivanje penzije, ali postoji mogućnost pokretanja postupka ponovne ocene invalidnosti (Ministarstvo za rad i zapošljavanje, služb. 114/2016-07 od 3. 6. 2016. godine).

Poreske obaveze na zaradu ponovo zaposlenog korisnika penzije

1) Porez na zaradu

Zasnivanjem radnog odnosa penzioner stiče status zaposlenog, sa svim pravima i obavezama po osnovu rada, u skladu sa Zakonom. Na zaradu zaposlenog penzionera poslodavac plaća porez na zarade kao i za ostale zaposlene, dakle po stopi od 10% na osnovicu koju čini bruto zarada umanjena za neoporeziv iznos od 15.000 dinara za ceo mesec rada.

2) Doprinos za obavezno penzijsko i invalidsko osiguranje

Na zaradu zaposlenog korisnika penzije poslodavac plaća doprinos za PIO na teret zaposlenog (14%) i na teret poslodavca (12%). Osnovicu na koju se obračunava i plaća ovaj doprinos čine zarada i naknada zarade, a ne može biti niža od najniže osnovice niti viša od najviše mesečne osnovice doprinosa. Ovako plaćeni doprinosi po prestanku osiguranja predstavljaju osnov za ponovno određivanje penzije (prema članu 121. Zakona o PIO), ako je bio u osiguranju najmanje godinu dana.

Prema tome, vreme koje penzionisano lice provede u radnom odnosu (osiguranju) uračunava se u staž osiguranja, a ostvarena zarada, odnosno osnovica osiguranja uzima se u obzir za ponovno određivanje visine penzije.

3) Doprinos za obavezno zdravstveno osiguranje

Prema članu 21. Zakona o zdravstvenom osiguranju („Sl. glasnik RS”, br. 107/2005 … i 126/2014 – odluka US), ukoliko osiguranik ispunjava uslove za sticanje svojstva osiguranika po više osnova osiguranja, prioritetni osnov osiguranja, koji isključuje druge osnove osiguranja, utvrđuje se po prioritetima, pri čemu je kao prvi naveden osiguranje po osnovu zaposlenja ili penzije. Prema stavu 2. istog člana, lice koje ispunjava uslov za sticanje svojstva osiguranika po više osnova osiguranja dužno je da izabere jedan od osnova osiguranja po kome će biti zdravstveno osigurano, odnosno po kome će ostvarivati prava iz obaveznog zdravstvenog osiguranja.

Imajući u vidu ove zakonske odredbe, kada korisnik penzije ponovo zasnuje radni odnos, ispunjava uslov za sticanje svojstva osiguranika po više osnova, po osnovu zaposlenja i po osnovu penzije. Pošto je prioritetni osnov osiguranja zaposlenje ili penzija, što znači da jedno drugo isključuju, penzioner je dužan da pri ponovnom zasnivanju radnog odnosa izabere jedan od osnova osiguranja po kome će biti zdravstveno osiguran, odnosno po kome će ostvarivati prava iz obaveznog zdravstvenog osiguranja (po osnovu zaposlenja ili po osnovu penzije). Ovaj izbor vrši se dogovorom poslodavca i penzionera pri zasnivanju radnog odnosa. U zavisnosti od ovog dogovora u praksi će postojati dve situacije, i to:

– kada se zaposleni penzioner izjasni da želi da koristi zdravstveno osiguranje po osnovu penzije i

– kada se zaposleni penzioner izjasni da želi da koristi zdravstveno osiguranje po osnovu zaposlenja.

Bilo koju soluciju da izabere, penzioner treba da se izjasni davanjem pisane izjave poslodavcu.

U nastavku su detaljnije izložena dva slučaja.

1. Ako se zaposleni penzioner izjasni da želi da koristi zdravstveno osiguranje PO OSNOVU PENZIJE, to znači sledeće:

– Poslodavac nema obavezu da plaća doprinos za zdravstveno osiguranje iz zarade i na zaradu koja se isplaćuje zaposlenom penzioneru.

– Zaposlenom penzioneru poslodavac ne izdaje zdravstvenu ispravu (knjižicu) po osnovu radnog odnosa, s obzirom na to da se izjasnio da po tom osnovu ne koristi zdravstveno osiguranje, odnosno poslodavac ne prijavljuje penzionera na zdravstveno osiguranje (leči se pomoću zdravstvene knjižice po osnovu penzije).

– U slučaju bolovanja, zaposleni penzioner ima pravo na naknadu zarade za prvih 30 dana bolovanja, ali ne može da ostvari pravo na naknadu zarade zbog bolesti koja se isplaćuje na teret Fonda zdravstva (bolovanje preko 30 dana), s obzirom na to da je uslov za ostvarivanje ovog prava prijavljivanje na zdravstveno osiguranje po osnovu radnog odnosa i redovno plaćanje doprinosa za zdravstveno osiguranje. To praktično znači da će ovo lice samo platiti uslugu izabranog lekara – upućivanje na prvostepenu lekarsku komisiju koja daje mišljenje o potrebi produženja privremene sprečenosti za rad (saglasno instrukciji Ministarstva zdravlja broj 011-00-142/2012-20 od 7. 8. 2012. godine). Dakle, ovaj zaposleni ne ostvaruje pravo na naknadu zarade za bolovanje preko 30 dana, ali je poslodavac dužan da mu i za to vreme uplaćuje doprinos za PIO (na najnižu osnovicu), jer je on još uvek u zaposlenju.

2. Ako se zaposleni penzioner izjasni da želi da koristi zdravstveno osiguranje PO OSNOVU ZAPOSLENJA, to znači sledeće:

– Na zaradu zaposlenog penzionera plaćaju se sve obaveze po osnovu poreza i doprinosa kao i za ostale zaposlene, što znači i doprinos za zdravstveno osiguranje.

– Poslodavac mu izdaje zdravstvenu knjižicu, njemu i članovima porodice koji koriste zdravstvenu zaštitu preko njega.

– Zaposleni penzioner ostvaruje sva prava po osnovu rada (pravo na bolovanje, pravo na naknadu zarade zbog bolovanja na teret poslodavca i na teret Fonda zdravstva i dr.).

Osnovicu na koju se obračunava i plaća ovaj doprinos čini zarada i naknada zarade, a ne može biti niža od najniže osnovice niti viša od najviše mesečne osnovice doprinosa.

4) Doprinos za osiguranje za slučaj nezaposlenosti

Prema Zakonu o zapošljavanju i osiguranju za slučaj nezaposlenosti, lice koje je ispunilo uslov za penziju ne smatra se nezaposlenim. Stoga korisnik starosne penzije ne može da bude nezaposleno lice, pa samim tim, kada ovo lice zasnuje radni odnos, poslodavac nema obavezu da za njega plaća doprinos za slučaj nezaposlenosti (bez obzira na to kako se opredelio u pogledu plaćanja doprinosa za zdravstveno osiguranje).

Obračun poreza i doprinosa na zaradu korisnika penzije koji su zasnovali radni odnos

Prema navedenim karakteristikama oporezivanja zarade zaposlenog penzionisanog lica u narednoj tabeli dat je prikaz stopa poreskih obaveza, a u zavisnosti od toga za koji se način plaćanja doprinosa za zdravstvo ovo lice izjasnilo poslodavcu:

Kada je zarada zaposlenog korisnika penzije najpre utvrđena u bruto iznosu, na taj bruto iznos obračunavaju se doprinosi na teret zaposlenog i porez (po umanjenju bruto zarade za 15.000 dinara poreske olakšice) radi utvrđivanja neto zarade za isplatu.

Međutim, s obzirom na navedene specifične stope doprinosa prilikom obračuna zarada zaposlenih korisnika penzije, kada im je zarada najpre utvrđena u neto iznosu, posebne su i formule koje se u pogledu njihovih zarada primenjuju za prevođenje neto iznosa zarade u bruto, pa se navode u nastavku, pri čemu se ima u vidu da se do 31. 12. 2018. godine primenjuju sledeći parametri:

1) najniža mesečna osnovica doprinosa (NnO) iznosi 23.053,00 dinara;

2) najviša mesečna osnovica za obračun doprinosa (NvO) iznosi 329.330,00 dinara;

3) poresko umanjenje na zarade (Pu) iznosi 15.000,00 dinara.

Na osnovu ovih parametara formule za prevođenje zarade zaposlenih penzionisanih lica su:

Na osnovu navedenih elemenata u narednoj tabeli dati su primeri utvrđivanja bruto zarade i obračun poreza i doprinosa na zaradu penzionera u slučaju kada se plaća porez i doprinos za PIO (kolona 3) i u slučaju kada se plaća porez, doprinos za PIO i doprinos za zdravstveno osiguranje (kolona 4), a neto zarada korisnika penzije veća je od najniže osnovice i niža od najviše osnovice:

U oba slučaja je neto zarada zaposlenog korisnika penzije ista, ali je ukupan trošak poslodavca po osnovu isplaćene zarade u drugom primeru veći zbog obaveze plaćanja doprinosa za zdravstveno osiguranje na teret zaposlenog i na teret poslodavca, pošto se zaposleni korisnik penzije izjasnio da bude zdravstveno osiguran preko zarade kod poslodavca.

Popunjavanje Obrasca PPP-PD

Kao i za ostale zaposlene, tako i za zaposlene korisnike penzije poslodavci pre isplate zarada Poreskoj upravi dostavljaju podatke o obračunatom porezu i doprinosima na Obrascu PPP-PD, uz korišćenje OVP 101. Porez i doprinosi se plaćaju na račun 840-4848-37, uz navođenje broja odobrenja (BOP) dodeljenog od strane Poreske uprave.

Na osnovu podataka iz prethodna dva primera u nastavku sledi način popunjavanja dela Obrasca PPP-PD: