Uvodne napomene
Počevši od 1. jula 2018. godine počinje primena novog Zakona o finansijskoj podršci porodici sa decom, koji je objavljen u „Službenom glasniku RS” br. 113/2017 i 50/2018 (u daljem tekstu: Zakon).
Odredbe ovog zakona predstavljaju deo ukupne društvene brige o deci i odnose se na poboljšanje uslova za zadovoljavanje osnovnih potreba dece, posebne podsticaje za rađanje dece i podršku materijalno ugroženim porodicama, porodicama sa decom sa smetnjama u razvoju i invaliditetom i deci bez roditeljskog staranja. Odredbe Zakona zasnovane su na pravu i dužnosti roditelja da podižu i vaspitavaju decu, pravu deteta na uslove života koji mu omogućavaju pravilan razvoj i obavezi države da podrži dobrobit porodice, deteta i budućih generacija. Otuda ovaj zakon ne predstavlja samo opredeljenje države u oblasti socijalne politike već je, uključujući demografske potrebe, istovremeno i važan instrument populacione politike.
Prava koja omogućava Zakon
Predmet Zakona je uređivanje finansijske podrške porodici sa decom, a konkretna prava na finansijsku podršku porodici sa decom, u smislu Zakona, jesu:
1) naknada zarade, odnosno naknada plate za vreme porodiljskog odsustva, odsustva sa rada radi nege deteta i odsustva sa rada radi posebne nege deteta;
2) ostale naknade po osnovu rođenja i nege deteta i posebne nege deteta;
3) roditeljski dodatak;
4) dečji dodatak;
5) naknada troškova boravka u predškolskoj ustanovi za decu bez roditeljskog staranja;
6) naknada troškova boravka u predškolskoj ustanovi za decu sa smetnjama u razvoju i decu sa invaliditetom;
7) naknada troškova boravka u predškolskoj ustanovi za decu korisnika novčane socijalne pomoći;
8) regresiranje troškova boravka u predškolskoj ustanovi dece iz materijalno ugroženih porodica.
Navedena zakonska prava su lična prava i ne mogu da se prenose na druga fizička i pravna lica niti mogu da se nasleđuju, ali iznosi prava koji su dospeli za isplatu, a ostali su neisplaćeni usled smrti korisnika, mogu da se nasleđuju. Uz to, novčana primanja po osnovu Zakona ne mogu da budu predmet obezbeđivanja ili prinudnog izvršenja.
Takođe treba imati u vidu da su sva navedena prava namenjena porodici sa decom, a, u smislu Zakona, porodicu čine:
– supružnici i vanbračni partneri,
– deca,
– srodnici u pravoj liniji bez obzira na stepen srodstva i
– srodnici u pobočnoj liniji do drugog stepena srodstva,
pod uslovom da žive u zajedničkom domaćinstvu. U smislu Zakona, zajedničko domaćinstvo je zajednica življenja, privređivanja i trošenja sredstava svih članova domaćinstva.
U nastavku ovog priloga biće više reči o zakonskim odredbama koje uređuju naknadu zarade i ostalu naknadu koje se isplaćuju po osnovu rođenja i nege deteta i posebne nege deteta.
Odsustvo sa rada zbog porodiljskog odsustva i nege deteta
Zakon omogućava pravo na naknadu zarade, odnosno naknadu plate za vreme:
– porodiljskog odsustva,
– odsustva sa rada radi nege deteta i
– odsustva sa rada radi posebne nege deteta.
Sledi nekoliko kratkih napomena u vezi sa ovim odsustvima.
– Pravo na odsustvo sa rada po osnovu trudnoće i porođaja – „porodiljsko odsustvo”
Prema odredbama čl. 94. Zakona o radu, zaposlena žena ima pravo:
– da otpočne porodiljsko odsustvo na osnovu nalaza nadležnog zdravstvenog organa najranije 45 dana, a obavezno 28 dana pre vremena određenog za porođaj, i
– na porodiljsko odsustvo (odsustvo sa rada zbog trudnoće i porođaja) u trajanju do navršena tri meseca od dana porođaja.
Dakle, porodiljsko odsustvo može da traje najmanje tri meseca i 28 dana, a najduže četiri meseca i 15 dana.
Prema stavu 5. člana 94. Zakona o radu, otac deteta može da koristi pravo na porodiljsko odsustvo u slučaju kad majka napusti dete, umre ili je iz drugih opravdanih razloga sprečena da koristi to pravo (izdržavanje kazne zatvora, teža bolest i dr.). To pravo otac deteta ima i kada majka nije u radnom odnosu. Odsustvo oca može da traje 3 meseca najviše i može da počne odmah po rođenju deteta.
– Pravo na odsustvo sa rada radi nege deteta
Prema stavu 4. člana 94. Zakona o radu, zaposlena žena po isteku porodiljskog odsustva ima pravo na odsustvo sa rada radi nege (prvog i drugog) novorođenog deteta do isteka 365 dana od dana otpočinjanja porodiljskog odsustva (dakle – ne od dana porođaja).
Izuzetno, prema članu 94a Zakona o radu, zaposlena žena ima pravo na porodiljsko odsustvo i pravo na odsustvo sa rada radi nege deteta u ukupnom trajanju od dve godine:
– za treće i svako naredno novorođeno dete;
– ako u prvom porođaju rodi troje ili više dece;
– ako je rodila jedno, dvoje ili troje dece, a u narednom porođaju rodi dvoje ili više dece.
Dakle, u ovim slučajevima zaposlena žena po isteku porodiljskog odsustva ima pravo na odsustvo sa rada radi nege deteta do isteka dve godine od dana otpočinjanja porodiljskog odsustva. Pravo na odsustvo sa rada radi nege deteta u istoj dužini ima i otac tog deteta.
Ukoliko zaposlena žena iz bilo kojih razloga prekine korišćenje porodiljskog odsustva ili odsustva sa rada radi nege deteta, to odsustvo može da nastavi. To znači da zaposlena žena koja je posle isteka porodiljskog odsustva počela da radi, ima pravo da posle određenog perioda nastavi sa korišćenjem odsustva sa rada radi nege deteta do isteka 365 dana, odnosno dve godine od dana otpočinjanja porodiljskog odsustva.
– Pravo na odsustvo sa rada radi posebne nege deteta
Prema odredbama čl. 96. Zakona o radu, po isteku porodiljskog odsustva i odsustva sa rada radi nege deteta od 365 dana, odnosno dve godine, jedan od roditelja ima pravo da odsustvuje sa rada ili da radi sa polovinom radnog vremena kada je detetu neophodna posebna nega zbog teškog stepena psihofizičke ometenosti, najduže do navršenih pet godina života deteta. Treba obratiti pažnju da zaposlenom koji se brine o detetu pripada:
– u slučaju odsustva sa rada – naknada zarade u skladu sa Zakonom;
– u slučaju rada sa polovinom radnog vremena – za časove rada – zarada u skladu sa ugovorom o radu, a za časove odsustva – naknada zarade u skladu sa Zakonom.
Pravo na naknadu zarade za vreme odsustva sa rada radi posebne nege deteta ne mora da se koristi u kontinuitetu po isteku odsustva sa rada radi nege deteta, ali visina naknade zarade za vreme odsustva sa rada radi posebne nege deteta utvrđuje se u odnosu na početak korišćenja odsustva sa rada radi posebne nege deteta.
1. Pravo na naknadu zarade za vreme porodiljskog odsustva i odsustva radi nege deteta zaposlenih kod poslodavca
Kao što je već izneto, Zakon o radu propisuje pravo na odsustvo sa rada porodilje, a Zakon definiše naknadu zarade, odnosno naknadu plate koja pripada porodilji za vreme porodiljskog odsustva, odsustva sa rada radi nege deteta i odsustva sa rada radi posebne nege deteta. Naknada zarade za vreme porodiljskog odsustva, odsustva sa rada radi nege deteta i odsustva sa rada radi posebne nege deteta jeste klasična mera finansijske podrške porodici putem koje se olakšava usklađivanje rada i roditeljstva.
1.1. Lica koja ostvaruju pravo na naknadu zarade
Saglasno članu 12. Zakona, naknadu zarade, odnosno naknadu plate (u daljem tekstu: naknada zarade) za vreme:
– porodiljskog odsustva,
– odsustva sa rada radi nege deteta i
– odsustva sa rada radi posebne nege deteta,
ostvaruju zaposleni kod pravnih i fizičkih lica (u daljem tekstu: zaposleni kod poslodavca). Izuzetno, zaposleni koji je zasnovao radni odnos nakon rođenja deteta, na primer porodilja koja ima prvo novorođeno dete staro pet meseci, pa se zaposli, može da ostvari pravo na naknadu zarade tokom odsustva čija se dužina trajanja računa od dana rođenja deteta. Naime, u ovakvom slučaju dužina porodiljskog odsustva računa se od dana rođenja deteta, a ne od dana početka porodiljskog odsustva. Konkretno, ukoliko se žena zaposli po rođenju deteta, može da ostvari pravo na naknadu zarade za preostali period korišćenja odsustva čija se dužina trajanja i visina naknade zarade računaju u odnosu na dan rođenja deteta, ili ukoliko zaposlena žena nije koristila pravo na naknadu zarade za vreme porodiljskog odsustva, može da ostvari pravo za preostali period odsustva sa rada radi nege deteta čija se dužina trajanja i visina naknade zarade računaju takođe u odnosu na dan rođenja deteta.
Naknadu zarade po svim navedenim osnovama ostvaruje i otac, jedan od usvojitelja, hranitelj, odnosno staratelj deteta, kada, u skladu sa propisima o radu, koristi porodiljsko, odnosno odsustvo sa rada radi nege ili posebne nege deteta.
Zakon u članu 12. st. 4–6. definiše neke specifičnosti ostvarivanja prava na naknadu zarade roditelja za decu različitog reda rođenja. Konkretno, prema tim odredbama, naknadu zarade za decu različitog reda rođenja:
1) mogu istovremeno da koriste oba roditelja:
– za vreme porodiljskog odsustva i odsustva sa rada radi posebne nege deteta i
– za vreme odsustva sa rada radi nege deteta i odsustva sa rada radi posebne nege deteta;
2) ne mogu istovremeno da koriste oba roditelja:
– za vreme porodiljskog odsustva i odsustva sa rada radi nege deteta.
Međutim, u svakom slučaju pravo na naknadu zarade za vreme odsustva sa rada radi posebne nege deteta ne može da se ostvari za dete za koje je ostvareno pravo na dodatak za pomoć i negu drugog lica.
Kada se govori o redu rođenja deteta i pravu na naknadu zarade, treba imati u vidu odredbe člana 4. Zakona, prema kojima se za ostvarivanje prava na naknadu zarade za vreme porodiljskog odsustva, odsustva sa rada radi nege deteta i odsustva sa rada radi posebne nege deteta – redosled rođenja dece u porodici utvrđuje u odnosu na dan podnošenja zahteva za ostvarivanje prava na naknadu zarade, prema datumu i času rođenja upisanih u matičnu knjigu rođenih. Pri tome se za ostvarivanje prava na naknadu zarade u redosled rođenja računaju i:
– usvojena deca,
– sva živorođena deca,
a ne računaju se mrtvorođena deca.
1.2. Način utvrđivanja naknade zarade
Naknada zarade za vreme porodiljskog odsustva, odsustva sa rada radi nege deteta i odsustva sa rada radi posebne nege deteta (u daljem tekstu: naknada zarade) vrši se u skladu sa članom 13. Zakona, koji glasi:
„Osnovica naknade zarade, odnosno naknade plate za vreme porodiljskog odsustva i odsustva sa rada radi nege deteta, za lica iz člana 12. ovog zakona utvrđuje se na osnovu zbira mesečnih osnovica na koji su plaćeni doprinosi na primanja koja imaju karakter zarade, za poslednjih 18 meseci koji prethode prvom mesecu otpočinjanja odsustva zbog komplikacija u vezi sa održavanjem trudnoće ili porodiljskog odsustva, ukoliko nije korišćeno odsustvo zbog komplikacija u vezi sa održavanjem trudnoće.
Osnovica naknade zarade, odnosno naknade plate, zaposlenog koji je zasnovao radni odnos nakon rođenja deteta, utvrđuje se na osnovu zbira mesečnih osnovica na koji su plaćeni doprinosi na primanja koja imaju karakter zarade, za poslednjih 18 meseci koji prethode mesecu otpočinjanja odsustva po zasnivanju radnog odnosa.
Osnovica naknade zarade, odnosno naknade plate za vreme odsustva sa rada radi posebne nege deteta, za lica iz člana 12. ovog zakona utvrđuje se na osnovu zbira mesečnih osnovica na koji su plaćeni doprinosi na primanja koja imaju karakter zarade, za poslednjih 18 meseci koji prethode mesecu otpočinjanja odsustva.
Mesečna osnovica naknade zarade, odnosno naknade plate, dobija se deljenjem zbira osnovica iz st. od 1. do 3. ovog člana sa 18 i ne može biti veća od tri prosečne mesečne zarade u Republici Srbiji, prema poslednjem objavljenom podatku Republičkog organa nadležnog za poslove statistike na dan podnošenja zahteva.
Mesečna osnovica naknade zarade, odnosno naknade plate predstavlja bruto obračunsku vrednost.”
Prema osnovnom navedenom rešenju iz člana 13. stav 1. Zakona, mesečna osnovica naknade zarade za zaposlene kod poslodavca za odsustvo sa rada zbog porodiljskog i odsustva radi nege deteta utvrđuje se na osnovu:
1) zbira mesečnih osnovica na koji su plaćeni doprinosi na primanja koja imaju karakter zarade, za poslednjih 18 meseci koji prethode prvom mesecu otpočinjanja odsustva zbog komplikacija u vezi sa održavanjem trudnoće ili porodiljskog odsustva, ukoliko nije korišćeno odsustvo zbog komplikacija u vezi sa održavanjem trudnoće,
2) podeljenog sa 18.
Dve su bitne novine u ovoj metodologiji obračuna naknade zarade za porodilje:
prva se sastoji u tome da se sada uzimaju primanja porodilje za prethodnih 18 meseci, dok su se do sada evidentirale isplate za prethodnih 12 meseci;
druga se odnosi na to da se za osnovicu za naknadu zarade uzimaju sve prethodne isplate sa karakterom zarade (do sada su se uzimale osnovne zarade uvećane za „minuli rad”).
Praktično, osnovica za naknadu zarade za vreme porodiljskog odsustva jeste ostvarena prosečna (bruto) zarada porodilje za 18 meseci koji prethode mesecu u kome otpočinje korišćenje odsustva – bilo da je to odsustvo po osnovu održavanja trudnoće bilo da se radi o redovnom porodiljskom odsustvu, npr. 28 dana pre porođaja. Pre svega, u osnovicu za naknadu zarade uključuju se sva primanja „koja imaju karakter zarade”, što znači da treba imati u vidu odredbe člana 105. Zakona o radu, kojima je utvrđeno da zaradu čine iznosi koje je zaposleni ostvario za obavljeni rad i vreme provedeno na radu, zarada po osnovu doprinosa zaposlenog poslovnom uspehu poslodavca (nagrade, bonusi i sl.) i druga primanja po osnovu radnog odnosa, u skladu sa opštim aktom i ugovorom o radu. Konkretno, u zaradu na osnovu koje se obračunava prosek za prethodnih 18 meseci – osnovicu za naknadu zarade – ulaze sva primanja koja, u smislu člana 105. stav 3. Zakona o radu, čine zaradu, a to su:
– isplaćena zarada po satu za efektivne sate rada u prethodnih 18 meseci, deo zarade po osnovu radnog učinka (stimulacija i destimulacija);
– uvećanje zarada isplaćenih u prethodnih 18 meseci po osnovu rada na dan praznika, noćnog rada, rada u smenama, prekovremenog rada, „minulog rada” i drugih uvećanja propisanih opštim aktom poslodavca;
– druga primanja koja imaju karakter zarade, a isplaćena su u prethodnih 18 meseci (topli obrok, regres, terenski dodatak, dodatak za odvojeni život i druga davanja zaposlenima koja imaju karakter zarade).
Isplaćene naknade zarada u prethodnih 18 meseci (za vreme bolovanja, godišnjeg odmora, plaćenog odsustva i dr.), kao i sati odsustvovanja za koje je isplaćena naknada, ne ulaze u zbir zarade koja čini osnovicu za utvrđivanje visine naknade zarade porodiljama.
S druge strane, to znači da se u osnovicu za naknadu zarade porodiljama ne uračunavaju određena primanja koja je ona primila u prethodnih 18 meseci, ali koja nemaju karakter zarade. Takva primanja su naknade troškova za dolazak i odlazak sa rada, naknade troškova za vreme provedeno na službenim putovanjima u zemlji i inostranstvu, otpremnine pri odlasku u penziju, solidarna pomoć, jubilarne nagrade i pomoći u slučaju smrti korisnika ili članova njegovog domaćinstva i druga primanja koja nemaju karakter zarade. Obrazloženja u vezi sa utvrđivanjem osnovice za naknadu zarade ovde se iznose pre svega informativno, jer, saglasno članu 14. stav 1. Zakona, utvrđivanje mesečne osnovice naknade zarade vrši nadležni organ jedinice lokalne samouprave, opštinski ili gradski, na osnovu podataka o visini osnovice na koju su plaćeni doprinosi na primanja koja imaju karakter zarade, a evidentirani su u Centralnom registru obaveznog socijalnog osiguranja na dan podnošenja zahteva za ostvarivanje prava.
Prema tome, saglasno članu 13. Zakona, utvrđivanje mesečne osnovice naknade zarade za porodilju:
1) vrši nadležni organ jedinice lokalne samouprave,
2) na osnovu podataka o visini osnovice na koju su plaćeni doprinosi na primanja koja imaju karakter zarade, a evidentirani su u Centralnom registru obaveznog socijalnog osiguranja na dan podnošenja zahteva za ostvarivanje prava.
Nadležni organ će mesečni iznos naknade zarade obračunavati na osnovu:
a) utvrđene mesečne osnovice naknade zarade iz prethodnih 18 meseci, svedene na jedan dan (na dnevnu vrednost), i
b) srazmernog broja radnih dana u petodnevnoj radnoj nedelji, u kojima se ostvaruje pravo u datom mesecu i ukupnog broja radnih dana u tom mesecu;
odnosno, ako se naknada zarade isplaćuje za ceo mesec, obračunavaće se puna naknada zarade, a srazmerna – ako se isplata vrši za deo meseca. Pošto se radi o bruto obračunu na osnovu obračunatog mesečnog iznosa naknade zarade, obračunava se iznos naknade zarade za isplatu posle umanjenja za pripadajući porez i doprinose.
Konkretno:
Ako je zaposlena započela porodiljsko odsustvo u avgustu 2018. godine, a do tada je imala 5 godina radnog staža, naknada zarade od avgusta 2018. godine utvrđuje joj se sabiranjem svih njenih primanja sa karakterom zarade na koja su plaćeni doprinosi za obavezno socijalno osiguranje, podeljenih sa 18. U konkretnom primeru uzimaju se njene bruto zarade za prethodnih 18 meseci rada – za period februar 2017. godine – jul 2018. godine, sabiraju se i dele sa 18.
Na primer:
|
Red. br. |
Mesec |
Bruto zarada – mesečna osnovica doprinosa |
|
1 |
2 |
3 |
|
1. |
Februar 2017. |
60.000 |
|
2. |
Mart 2017. |
62.000 |
|
3. |
April 2017. |
65.000 |
|
4. |
Maj 2017. |
63.000 |
|
5. |
Jun 2017. |
58.000 |
|
6. |
Jul 2017. |
61.000 |
|
7. |
Avgust 2014. |
62.700 |
|
8. |
Septembar 2017. |
66.700 |
|
9. |
Oktobar 2017. |
67.100 |
|
10. |
Novembar 2017. |
67.200 |
|
11. |
Decembar 2017. |
67.200 |
|
12. |
Januar 2018. |
67.200 |
|
13. |
Februar 2018. |
68.300 |
|
14. |
Mart 2018. |
68.300 |
|
15. |
April 2018. |
68.700 |
|
16. |
Maj 2018. |
68.500 |
|
17. |
Jun 2018. |
68.500 |
|
18. |
Jul 2018. |
67.500 |
|
|
Ukupno – zbir mesečnih osnovica |
1.176.900 |
|
Mesečna osnovica naknade zarade (1.176.900 : 18) |
65.383,33 |
|
U navedenom primeru, a u skladu sa članom 13. Zakona, najpre su utvrđene mesečne osnovice na koje su plaćeni doprinosi na primanja koja imaju karakter zarade, što su pre svega mesečne zarade zaposlene, ali i eventualna druga primanja ostvarena u posmatranom periodu sa karakterom zarade, na primer pokloni za praznike, terenski dodaci, dodatak za odvojeni život. Nakon toga, izvršeno je sabiranje ovih mesečnih osnovica i njihov zbir je podeljen sa 18, čime je utvrđena osnovica naknade zarade koja će se isplaćivati za vreme porodiljskog odsustva i odsustva sa rada radi nege deteta, u skladu sa stavom 1. člana 13. Zakona. Pošto je zaposlena započela porodiljsko odsustvo 28 dana pre porođaja, evidentirana su njena primanja sa karakterom zarade za poslednjih 18 meseci koji prethode prvom mesecu porodiljskog odsustva.
Da se ova zaposlena porodila 1. jula 2018. godine, a zatim zasnovala radni odnos 1. septembra i otvorila odsustvo radi nege deteta 1. oktobra, njena osnovica naknade zarade za odsustvo sa rada zbog nege deteta bila bi utvrđena na osnovu zbira mesečnih osnovica na koji su plaćeni doprinosi na primanja koja imaju karakter zarade, za poslednjih 18 meseci koji prethode mesecu otpočinjanja odsustva po zasnivanju radnog odnosa, saglasno stavu 2. člana 13. Zakona.
U trećem slučaju, shodno stavu 3. člana 13. Zakona, kada se radi o odsustvu sa rada radi posebne nege deteta, i ovo odsustvo ima svoju zasebnu metodologiju obračuna osnovice. Konkretno, osnovica naknade zarade za vreme odsustva sa rada radi posebne nege deteta, za zaposleno lice utvrđuje se na osnovu zbira mesečnih osnovica na koji su plaćeni doprinosi na primanja koja imaju karakter zarade, za poslednjih 18 meseci koji prethode mesecu otpočinjanja odsustva. Dakle, ova vrsta odsustva ima svoju osnovicu za obračun naknade zarade i u slučaju kada zaposlena direktno posle odsustva zbog nege deteta nastavlja odsustvo sa rada zbog posebne nege deteta, što je razumljivo jer se odsustvo radi nege deteta ostvaruje po redovnom zahtevu porodilje, dok su za odsustvo zbog posebne nege potrebni specifični lekarski pregledi i potvrde lekara, u skladu sa posebnim podzakonskim aktom koji reguliše uslove za ostvarivanje posebne nege deteta.
Dakle, u prethodnom primeru je utvrđeno da mesečna osnovica naknade zarade, dobijena deljenjem zbira mesečnih osnovica sa 18, iznosi 65.383,33 dinara, pri čemu ovaj iznos predstavlja bruto obračunsku vrednost naknade zarade porodilje. Utvrđena naknada zarade isplaćuje se u nepromenjenom iznosu za vreme ostvarivanja prava, što znači da se ne vrši njeno usklađivanje. Izuzetno, utvrđeni iznos naknade zarade može da se promeni radi usklađivanja sa kretanjem minimalne zarade u Republici Srbiji, odnosno sa kretanjem prosečne zarade u Republici (prilikom utvrđivanja maksimalne visine naknade zarade) prema podacima koje objavi republički organ nadležan za poslove statistike.
Iznosi navedeni u koloni 3 prethodne tabele predstavljaju, u smislu Zakona, mesečne osnovice na koje su plaćeni doprinosi na primanja koja imaju karakter zarade. Na osnovu zbira ovih mesečnih osnovica utvrđuje se mesečna osnovica naknade zarade, deljenjem zbira osnovica sa 18. Treba obratiti pažnju na to da pomenuta mesečna osnovica naknade zarade (u primeru 65.383,33 dinara) ima gornju i donju granicu, a konkretno:
1) Prema stavu 4. člana 13. Zakona, mesečna osnovica naknade zarade, utvrđena deljenjem zbira osnovica za prethodnih 18 meseci sa 18, ne može biti veća od tri prosečne mesečne zarade u Republici Srbiji prema poslednjem objavljenom podatku republičkog organa nadležnog za poslove statistike na dan podnošenja zahteva.
Na primer, prema poslednjem podatku republičke statistike prosečna zarada za mesec april 2018. godine iznosi 67.901 dinar, što znači da mesečna naknada zarade, u odnosu na taj podatak, za zaposlenu koja podnese zahtev za porodiljsko početkom jula meseca ove godine ne može da bude veća od (67.901 x 3) 203.703 dinara (bruto).
2) Prema st. 8. i 9. člana 14. Zakona, pun mesečni iznos naknade zarade, odnosno naknade plate za vreme porodiljskog odsustva ne može da bude manji od minimalne zarade utvrđene na dan podnošenja zahteva, ako je kod nadležnog organa evidentirano najmanje šest najnižih osnovica na koje su plaćeni doprinosi na primanja koja imaju karakter zarade. Pod minimalnom zaradom podrazumeva se iznos koji se dobija kada se minimalna cena rada po satu, utvrđena u skladu sa Zakonom o radu na dan podnošenja zahteva, pomnoži sa 184 sata i uveća za pripadajuće poreze i doprinose. Ovde se treba podsetiti da za 2018. godinu minimalna cena rada po satu iznosi 143,00 dinara, bez poreza i doprinosa, što znači da za pun mesec porodiljskog odsustva mesečna naknada zarade porodilji ne može da bude niža od (184 č. x 143 din.) 26.312 dinara neto, pod uslovom da su dotičnoj porodilji u prethodnih 18 meseci za koje se evidentira njena zarada, doprinosi za obavezno socijalno osiguranje za najmanje šest meseci obračunati na najnižu osnovicu doprinosa, važeću u momentu tog obračuna.
1.3. Način obračuna poreza i doprinosa na naknadu zarade
Saglasno st. 1–3. člana 14. Zakona, utvrđivanje mesečne osnovice naknade zarade, dakle mesečnog iznosa naknade zarade za porodilje, kao i za porodiljsko i za odsustvo radi nege deteta i za odsustvo radi posebne nege deteta, vrši nadležni organ jedinice lokalne samouprave na osnovu podataka o visini osnovice na koju su plaćeni doprinosi na primanja koja imaju karakter zarade, a evidentirani su u Centralnom registru obaveznog socijalnog osiguranja na dan podnošenja zahteva za ostvarivanje prava. Mesečni (bruto) iznos naknade zarade obračunava se na osnovu utvrđene mesečne osnovice naknade zarade u srazmeri broja radnih dana u petodnevnoj radnoj nedelji, u kojima se ostvaruje pravo u datom mesecu, i ukupnog broja radnih dana u tom mesecu, odnosno mesečni iznos naknade zarade jednak je utvrđenoj mesečnoj osnovici naknade zarade za ceo mesec odsustva, a srazmerno manji kada porodilja odsustvuje deo meseca, pri čemu se ta srazmera izračunava iz odnosa broja dana porodilje na odsustvu prema ukupnom broju radnih dana u toku meseca kod poslodavca, računato prema petodnevnoj radnoj nedelji.
Na osnovu obračunatog mesečnog iznosa naknade zarade obračunava se iznos naknade zarade koji je umanjen za pripadajuće poreze i doprinose.
Na naknadu zarade za porodiljsko odsustvo, odsustvo sa rada radi nege deteta i odsustva sa rada radi posebne nege deteta obračunavaju se i plaćaju iste obaveze kao i prilikom isplate zarade:
1. na teret zaposlenog:
1) porez na zarade – 10%,
2) doprinos za PIO – 14%,
3) doprinos za zdravstveno osiguranje – 5,15%,
4) doprinos za nezaposlenost – 0,75%;
2. na teret poslodavca:
1) doprinos za PIO – 12%,
2) doprinos za zdravstveno osiguranje – 5,15%,
3) doprinos za nezaposlenost – 0,75%.
Osnovicu za obračun poreza na zarade čini bruto naknada zarade umanjena za neoporezivi iznos od 15.000 dinara za ceo mesec odsustva (primenjuje se do kraja 2018. godine).
Osnovicu doprinosa za obavezno socijalno osiguranje čini bruto naknada zarade. Prilikom obračuna i isplate naknade zarade za porodiljsko odsustvo, odsustvo sa rada radi nege deteta i odsustvo sa rada radi posebne nege deteta ne primenjuje se propisana najniža mesečna osnovica doprinosa, saglasno odredbama člana 36. stav 3. Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje (koji se odnosi na član 18. ovog zakona, u kome je utvrđeno da osnovicu doprinosa za osiguranike koji ostvaruju naknadu zarade za vreme porodiljskog odsustva, odsustva sa rada radi nege deteta i odsustva sa rada radi posebne nege deteta, u skladu sa zakonom koji uređuje finansijsku podršku porodici sa decom, kao i za isplatioce naknade, čini iznos te naknade zarade).
U primeru obračuna naknade zarade zaposlena je počela da koristi porodiljsko odsustvo od 1. 8. 2018. godine, u radnom odnosu je neprekidno pet godina i ima pravo na 100% naknade u iznosu od 60.000 dinara bruto. Navodi se obračun naknade za avgust 2018. godine.
|
Red. br. |
Opis |
Iznos |
|
1. |
Naknada zarade koja se isplaćuje porodilji za mesec avgust 2018. godine – bruto |
60.000,00 |
|
2. |
Osnovica za porez (red. br. 1 – 15.000) |
45.000,00 |
|
3. |
Porez na zarade (red. br. 2 x 10%) |
4.500,80 |
|
4. |
Doprinosi iz osnovice (red. br. 1 x 19,9%): |
11.940,00 |
|
4.1. |
Doprinos za PIO (red. br. 1 x 14%) |
8.400,00 |
|
4.2. |
Doprinos za zdravstveno osiguranje (red. br. 1 x 5,15%) |
3.090,00 |
|
4.3. |
Doprinos za osiguranje za slučaj nezaposlenosti (red. br. 1 x 0,75%) |
450,00 |
|
5. |
Neto naknada za isplatu (red. br. 1 – red. br. 3 – red. br. 4) |
43.560,00 |
|
6. |
Doprinosi na osnovicu (red. br. 1 x 17,9%): |
10.740,00 |
|
6.1. |
Doprinos za PIO (red. br. 1 x 12%) |
7.200,00 |
|
6.2. |
Doprinos za zdravstveno osiguranje (red. br. 1 x 5,15%) |
3.090,00 |
|
6.3. |
Doprinos za osiguranje za slučaj nezaposlenosti (red. br. 1 x 0,75%) |
450,00 |
U ovom primeru izvršen je obračun naknade zarade i pripadajućih poreskih obaveza za pun mesec. Poresku prijavu za obračunate poreze i doprinose podnosi ministarstvo nadležno za socijalna pitanja, a centralizovana isplata mesečne naknade zarade vrši se kad poreska uprava prihvati poresku prijavu.
U posebnom slučaju, ukoliko zaposlena u toku meseca ode ili se vrati sa porodiljskog odsustva, poreska olakšica od 15.000 dinara utvrđuje se srazmerno časovima za koje je ostvarila zaradu na teret poslodavca, odnosno naknadu zarade za porodiljsko odsustvo na teret nadležnog organa jedinice lokalne samouprave.
Na primer, ako mesec avgust 2018. godine kod konkretnog poslodavca ima 184 mogućih sati rada, od čega je zaposlena radila 96 sati, a 88 sati koristila je porodiljsko odsustvo, pravo na poresko umanjenje u srazmernom iznosu ima i poslodavac koji vrši isplatu zarade i isplatilac naknade zarade. Konkretno:
– poslodavac ima pravo na srazmernu poresku olakšicu u iznosu od (96 : 184 x 15.000) 7.826,09 dinara, a
– isplatilac naknade zarade – nadležni organ jedinice lokalne samouprave – ima pravo na srazmerni iznos poreske olakšice u iznosu od (88 : 184 x 15.000) 7.173,91 dinar.
Ovakvim obračunom obezbeđeno je da ukupno poresko oslobođenje na nivou punog meseca ne bude veće od 15.000 dinara.
Posebno se napominje da se, saglasno stavu 4. člana 14. Zakona, prilikom isplate iznosa naknade zarade utvrđeni neto iznos za isplatu porodilji ne umanjuje po osnovu novčanih obustava, rate kredita i sl., već je primalac naknade zarade dužan da te obaveze izmiri lično ili preko poslodavca.
U vezi sa obračunom naknade zarade porodiljama treba navesti i odredbu člana 15. Zakona, prema kojoj ni poslodavac ni nadležni organ jedinice lokalne samouprave niti ministarstvo nadležno za socijalna pitanja nemaju obavezu dostavljanja obračunskog listića korisniku naknade zarade, s tim da nadležni organ lokalne samouprave ima obavezu dostavljanja potvrde o godišnjim ostvarenim prihodima korisniku prava na odsustvo po osnovu porođaja i brige o detetu. Izuzetno, nadležni organ lokalne samouprave dužan je da na zahtev korisnika prava dostavi obračunski listić i druge potvrde o isplaćenim naknadama zarade.
Na osnovu navedenih zakonskih odredbi posebno je važno istaći da će u periodu korišćenja naknade zarade za vreme porodiljskog odsustva, odsustva sa rada radi nege deteta i odsustva sa rada radi posebne nege deteta, ministarstvo nadležno za socijalna pitanja preuzeti ulogu poslodavca tako što će obračun i isplatu za ova prava vršiti direktno na račun korisnika. Ovakvo zakonsko rešenje omogućiće smanjenje potrebne dokumentacije i direktnu isplatu prava, kao i bolju zaštićenost zaposlene porodilje čiji redovni prihodi u periodu korišćenja odsustva neće biti uslovljeni voljom i trenutnim finansijskim stanjem poslodavca. Zakonom se predviđa direktna isplata naknada zarada i ostalih naknada na lični račun korisnika prava, a za zaposlene – poreza i doprinosa na odgovarajuće uplatne račune, što će imati za posledicu smanjenje potrebne dokumentacije, kao i redovnu isplatu prihoda u periodu korišćenja odsustva i samim tim bolju zaštitu korisnika prava.
1.4. Zakonske odredbe o ostvarivanju prava porodilja na naknadu zarade
Pravo na naknadu zarade za vreme porodiljskog odsustva, odsustva sa rada radi nege deteta i odsustva sa rada radi posebne nege deteta jeste pravo od opšteg interesa i o njegovom obezbeđivanju stara se Republika Srbija, odnosno ministarstvo nadležno za socijalna pitanja iz sredstava obezbeđenih u budžetu Republike Srbije vrši isplatu mesečnih iznosa naknade zarade bez poreza i doprinosa na tekući račun korisnika, a iznos pripadajućih poreza i doprinosa na Zakonom propisan način.
Saglasno članu 40. stav 1. Zakona, rešavanje o pravima na naknadu zarade porodiljama povereno je nadležnom organu jedinice lokalne samouprave u mestu prebivališta podnosioca zahteva. Praktično, organi opštinske odnosno gradske uprave dužni su da donose rešenje o pravu na naknadu zarade za vreme porodiljskog odsustva, odsustva sa rada radi nege deteta i odsustva sa rada radi posebne nege deteta, za sve korisnike ovih prava, a na osnovu podnetog zahteva zaposlenog.
Saglasno članu 16. Zakona, zahtev za ostvarivanje prava na naknadu zarade može da se podnese do isteka Zakonom utvrđene dužine trajanja prava koje se ostvaruje (dakle, posebno za naknadu zarade za porodiljsko odsustvo, posebno za naknadu zarade za odsustvo radi nege deteta ili radi posebne nege deteta), s tim što je:
1) korisnik prava dužan da do 8. u mesecu obavesti nadležni organ u kome je predao zahtev o svim promenama činjenica koje su od uticaja na isplatu prava;
2) nadležni organ lokalne samouprave dužan da do 15. u mesecu evidentira sve nastale promene koje se odnose na isplatu prava;
3) poslodavac, odnosno korisnik naknade zarade dužan da nadležnom organu lokalne samouprave prijavi svaku promenu u radnopravnom statusu koja je od uticaja na isplatu naknade zarade, odnosno naknade plate.
Saglasno članu 21. Zakona, o pravu na naknadu zarade odlučuje se po osnovu podnetog zahteva, a ukoliko je zahtev za naknadu zarade za vreme porodiljskog odsustva i odsustva sa rada radi nege deteta podnet po otpočinjanju porodiljskog odsustva, odlučuje se privremenim rešenjem u trajanju do tri meseca. Nakon pribavljanja potrebnih dokaza po službenoj dužnosti, koji su potrebni za kompletiranje ovog zahteva, nadležni organ lokalne samouprave odlučuje rešenjem. Po žalbama na prvostepena rešenja o pravu na naknadu zarade porodilje u drugom stepenu rešava ministar nadležan za socijalna pitanja, a na teritoriji AP Vojvodine navedeno se poverava odgovarajućem organu uprave AP Vojvodine. Žalba izjavljena na privremeno i konačno rešenje ne odlaže njegovo izvršenje.
Podatke koji su potrebni za rešavanje zahteva za naknadu zarade porodiljama, a nalaze se u dostupnim službenim evidencijama državnih organa, organa jedinica lokalne samouprave i imalaca javnih ovlašćenja, nadležni organ lokalne samouprave pribavlja po službenoj dužnosti, u skladu sa zakonom koji uređuje opšti upravni postupak.
2. Pravo na ostale naknade po osnovu rođenja i nege deteta i posebne nege deteta
2.1. Uslovi za ostvarivanje prava na naknadu
Zakonom se uvodi novo pravo na ostale naknade po osnovu rođenja, nege i posebne nege deteta, koje takođe predstavlja meru finansijske podrške porodici sa decom. Ovo novo zakonsko pravo omogućiće velikom broju žena da po prvi put steknu mogućnost ostvarivanja prava na ostale naknade u periodu po rođenju deteta. Reč je o ženama koje nisu u radnom odnosu, već samostalno obavljaju delatnost, vlasnice su poljoprivrednog gazdinstva ili su radno angažovane po osnovu privremenih i povremenih poslova, ugovora o delu, autorskih ugovora, ili su u trenutku rođenja deteta nezaposlene i nisu ostvarile pravo na novčanu naknadu po osnovu nezaposlenosti, a radile su u periodu koji je od uticaja na ostvarivanje prava.
Na ovaj način pružiće se posebna zaštita ženama koje su radno angažovane po osnovu fleksibilnih oblika rada i koje sada neće morati da prekidaju svoje delatnosti, odnosno same će odlučivati da li će ih i u kom obliku redukovati, a država će im obezbediti naknadu na osnovu prethodnih izdvajanja po osnovu doprinosa za obavezno socijalno osiguranje.
Konkretno, prema odredbama člana 17. Zakona, za dete rođeno 1. jula 2018. godine i kasnije ostale naknade po osnovu rođenja i nege deteta i posebne nege deteta može da ostvari majka koja je u periodu od 18 meseci pre rođenja deteta ostvarivala prihode:
1) a u momentu rođenja deteta je nezaposlena i nije ostvarila pravo na novčanu naknadu po osnovu nezaposlenosti;
2) po osnovu samostalnog obavljanja delatnosti;
3) kao nosilac porodičnog poljoprivrednog gazdinstva koje ima status lica koje samostalno obavlja delatnost prema zakonu kojim se uređuje porez na dohodak građana;
4) po osnovu ugovora o obavljanju privremenih i povremenih poslova;
5) po osnovu ugovora o delu;
6) po osnovu autorskog ugovora;
7) po osnovu ugovora o pravima i obavezama direktora van radnog odnosa.
Takođe, pravo na ostale naknade po osnovu rođenja i nege deteta i posebne nege deteta može da ostvari i:
– majka koja je u periodu od 24 meseca pre rođenja deteta bila poljoprivredni osiguranik i
– žena koja je usvojitelj, hranitelj ili staratelj deteta.
Kao što se vidi, ostale naknade po osnovu rođenja i nege deteta i posebne nege deteta takođe predstavljaju meru finansijske podrške porodici sa decom putem koje se olakšava usklađivanje rada i roditeljstva lica koja samostalno obavljaju delatnost, uključujući lica koja taj status imaju, a vlasnici su porodičnog poljoprivrednog gazdinstva, zatim lica koja su angažovana po osnovu privremenih i povremenih poslova, po osnovu ugovora o delu i autorskih ugovora, kao i lica koja su u periodu od 18 meseci pre rođenja deteta bila u radnom odnosu ili su samostalno obavljala delatnost, a u momentu rođenja deteta su nezaposlena i nisu ostvarila pravo na novčanu naknadu po osnovu nezaposlenosti, i lica koja su poljoprivredni osiguranici.
Pravo na ostale naknade po osnovu rođenja i nege deteta ostvaruje se u trajanju od godinu dana od dana rođenja deteta, bez obzira na red rođenja deteta, a izuzetno, za lice koje ostvaruje i pravo na naknadu zarade, pravo na ostale naknade po osnovu rođenja i nege deteta ostvaruje se u trajanju od godinu dana od dana otpočinjanja prava na porodiljsko odsustvo.
U posebnim slučajevima:
1) pravo na ostale naknade po osnovu rođenja i nege deteta ostvaruje majka koja ispunjava uslove iz člana 17. Zakona u trajanju od tri meseca od dana rođenja deteta, ako se dete rodi mrtvo ili umre pre navršena tri meseca života, odnosno do smrti deteta ukoliko ono umre kasnije;
2) pravo na ostale naknade po osnovu rođenja i nege deteta može da ostvari i otac deteta ukoliko majka nije živa, ako je napustila dete ili ako je iz objektivnih razloga sprečena da neposredno brine o detetu.
Treba imati u vidu da pravo na ostale naknade po osnovu posebne nege deteta ne može da se ostvari za dete za koje je ostvareno pravo na dodatak za pomoć i negu drugog lica.
Na osnovu iznetih zakonskih odredbi na primer od 1. jula 2018. godine i poljoprivrednice na selu imaće pravo na naknadu za porodiljsko odsustvo. Naravno, to pravo neće moći da ostvare sve poljoprivrednice, već samo one koje su redovno uplaćivale doprinose za penzijsko i invalidsko osiguranje, što podrazumeva i da su vlasnice gazdinstva. Po tumačenju Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, novčanu naknadu po osnovu rođenja i nege deteta u trajanju od godine moći će da ostvare i majke koje su pre 1. jula 2018. godine 24 meseca pre rođenja deteta bile nosioci porodičnog poljoprivrednog gazdinstva i imale status lica koje samostalno obavlja delatnost prema zakonu kojim se uređuje porez na dohodak. Osnov za utvrđivanje mesečne naknade poljoprivrednicama biće visina naknade ostalih prihoda, kao i plaćeni doprinosi za obavezno socijalno osiguranje u 18 meseci pre rađanja deteta.
2.2. Način utvrđivanja ostale naknade po osnovu rođenja i nege deteta i posebne nege deteta
Prema odredbama člana 18. Zakona, osnovica za ostale naknade po osnovu rođenja i nege deteta za lice koje to pravo ostvaruje saglasno članu 17. stav 1. Zakona, utvrđuje se srazmerno zbiru mesečnih osnovica na koji su plaćeni doprinosi, osim osnovice doprinosa za prihode koji imaju karakter zarade, za poslednjih 18 meseci koji prethode prvom mesecu otpočinjanja odsustva zbog komplikacija u vezi sa održavanjem trudnoće ili porodiljskog odsustva, ukoliko nije korišćeno odsustvo zbog komplikacija u vezi sa održavanjem trudnoće, odnosno danu rođenja deteta.
U posebnim slučajevima, osnovica za ostale naknade:
– po osnovu rođenja i nege deteta za majku koja je u periodu od 24 meseca pre rođenja deteta bila poljoprivredni osiguranik utvrđuje se srazmerno zbiru mesečnih osnovica na koji su plaćeni doprinosi za obavezno penzijsko i invalidsko osiguranje za poslednja 24 meseca koji prethode danu rođenja deteta, a po osnovu posebne nege deteta – za poslednja 24 meseca koji prethode mesecu korišćenja prava;
– po osnovu posebne nege deteta utvrđuje se srazmerno zbiru mesečnih osnovica na koji su plaćeni doprinosi, osim osnovice doprinosa za prihode koji imaju karakter zarade, za poslednjih 18 meseci koji prethode mesecu korišćenja prava.
U svim navedenim slučajevima mesečna osnovica za ostale naknade po osnovu rođenja i nege deteta i posebne nege deteta dobija se deljenjem zbira osnovica na koje su plaćeni doprinosi za socijalno osiguranje sa 18, odnosno sa 24 za poljoprivredne osiguranike. Ovako utvrđena mesečna osnovica deli se sa koeficijentom 1,5 i tako se određuje pun mesečni iznos ostale naknade po osnovu rođenja i nege deteta i posebne nege deteta.
Kao i kod naknade zarade za porodilje, mesečna osnovica za ostale naknade ne može da bude veća od tri prosečne mesečne zarade u Republici Srbiji, prema poslednjem objavljenom podatku republičkog organa nadležnog za poslove statistike na dan podnošenja zahteva.
Zakon je u stavu 9. člana 18. izričit da se prilikom utvrđivanja osnovice za ostale naknade ne uzimaju osnovice za prihode koji imaju karakter zarade, osim za lica koja u momentu podnošenja zahteva nisu u radnom odnosu, a u prethodnom periodu su ostvarivala prihode po osnovu zarade.
Saglasno članu 19. Zakona, utvrđivanje mesečnog iznosa za ostale naknade po osnovu rođenja i nege deteta i posebne nege deteta vrši nadležni organ jedinice lokalne samouprave na osnovu podataka o visini osnovice na koju su plaćeni doprinosi za lica koja ovo pravo ostvaruju prema članu 17. Zakona, a evidentirani su kod organa koji vodi evidenciju o uplaćenim doprinosima obaveznog socijalnog osiguranja na dan podnošenja zahteva za ostvarivanje prava. Mesečni iznos ostalih naknada obračunava se na osnovu utvrđenog punog mesečnog iznosa naknade u srazmeri broja radnih dana u kojima se ostvaruje pravo u datom mesecu i ukupnog broja radnih dana u tom mesecu.
Isplatu mesečnih iznosa ostalih naknada po osnovu rođenja i nege i posebne nege deteta, bez poreza i doprinosa, vrši ministarstvo nadležno za socijalna pitanja na tekući račun podnosioca zahteva iz sredstava obezbeđenih u budžetu Republike Srbije, a izuzetno, za lice koje nema tekući račun isplatu mesečnih iznosa ostale naknade po osnovu rođenja i nege i posebne nege deteta, bez poreza i doprinosa, vrši ministarstvo nadležno za socijalna pitanja na račun podnosioca zahteva za ostvarivanje prava, otvorenog kod finansijske organizacije određene od strane ministarstva nadležnog za socijalna pitanja, iz sredstava obezbeđenih u budžetu Republike Srbije.
Treba imati u vidu i posebno ograničenje utvrđeno u članu 20. Zakona, koje propisuje da zbir:
a) naknade zarade za vreme porodiljskog odsustva, odsustva sa rada radi nege deteta i odsustva sa rada radi posebne nege deteta, i
b) ostale naknade po osnovu rođenja, nege i posebne nege deteta – ne može da bude veći od tri prosečne mesečne zarade u Republici Srbiji, prema poslednjem objavljenom podatku republičkog organa nadležnog za poslove statistike na dan podnošenja zahteva za naknadu zarade.
2.3. Ostvarivanje prava na ostale naknade
Shodno članu 21. Zakona, o pravu na ostale naknade odlučuje se po osnovu podnetog zahteva u mestu prebivališta podnosioca zahteva, a ostvaruje se po propisima o opštem upravnom postupku. Podatke koji su potrebni za rešavanje zahteva na ostalu naknadu, a nalaze se u dostupnim službenim evidencijama državnih organa, organa jedinica lokalne samouprave i imalaca javnih ovlašćenja, organi lokalne samouprave pribavljaju po službenoj dužnosti u skladu sa zakonom koji uređuje opšti upravni postupak.
Zahtev za ostvarivanje prava na ostale naknade po osnovu rođenja i nege deteta i posebne nege deteta može da se podnese do isteka Zakonom utvrđene dužine trajanja prava koje se ostvaruje.
Pravo na ostale naknade po osnovu posebne nege deteta ne može da se ostvari za dete za koje je ostvareno pravo na dodatak za pomoć i negu drugog lica.
Kaznena odredba
Prema članu 53. Zakona, novčanom kaznom od 50.000 do 150.000 dinara kazniće se za prekršaj poslodavac sa svojstvom pravnog lica i drugo pravno lice ako nadležnom organu ne prijave svaku promenu u radnopravnom statusu koja je od uticaja na isplatu naknade zarade svog zaposlenog. Za isti prekršaj kazniće se poslodavac koji je preduzetnik novčanom kaznom od 20.000 do 100.000 dinara.
Prelazne i završne odredbe Zakona
Kao što je već rečeno, primena Zakona počinje 1. jula ove godine, pa zato treba imati u vidu sledeće prelazne odredbe Zakona:
1) Postupci za ostvarivanje prava na odsustvo sa rada i naknadu zarade za vreme porodiljskog odsustva, odsustva sa rada radi nege deteta i posebne nege deteta, koji su započeti pre početka primene Zakona, okončaće se u skladu sa propisima koji su bili na snazi u vreme otpočinjanja porodiljskog odsustva.
2) Isplate po rešenjima donetim pre početka primene Zakona vršiće se u skladu sa propisima koji su bili na snazi do početka primene Zakona.
3) Danom početka primene Zakona prestaju da važe odredbe čl. od 73. do 75. Zakona o društvenoj brizi o deci („Sl. glasnik RS”, br. 49/92, 29/93, 53/93, 67/93 – dr. zakon, 28/94, 47/94, 48/94 – dr. zakon, 25/96, 29/01, 16/02 – dr. zakon, 62/03 – dr. zakon, 64/03 – ispravka dr. zakon, 101/05 – dr. zakon i 18/10 – dr. zakon).
4) Danom početka primene Zakona prestaje da važi Zakon o finansijskoj podršci porodici sa decom („Sl. glasnik RS”, br. 16/02, 115/05 i 107/09).
Donošenje podzakonskih akata
U prethodnom tekstu date su detaljnije zakonske odredbe o pravu zaposlenih na naknadu zarade i ostalu naknadu za vreme porodiljskog odsustva i odsustva sa rada radi nege i posebne nege deteta. Na osnovu ovih zakonskih rešenja potrebno je doneti odgovarajuća podzakonska akta koja će u celini omogućiti primenu Zakona, kako sledi u nastavku.
1) Saglasno članu 38. Zakona, ministar nadležan za socijalna pitanja propisuje:
a) bliže uslove i način ostvarivanja prava na: naknadu zarade, odnosno naknadu plate za vreme porodiljskog odsustva, odsustva sa rada radi nege deteta i odsustva sa rada radi posebne nege deteta; ostale naknade po osnovu rođenja i nege deteta i posebne nege deteta; roditeljski dodatak; dečji dodatak; naknadu troškova boravka u predškolskoj ustanovi za decu bez roditeljskog staranja i naknadu troškova boravka u predškolskoj ustanovi za decu sa smetnjama u razvoju i decu sa invaliditetom, kao i naknadu troškova boravka u predškolskoj ustanovi za decu korisnika novčane socijalne pomoći;
b) bliže uslove odsustva sa rada ili rada sa polovinom punog radnog vremena roditelja, odnosno usvojitelja, hranitelja ili staratelja deteta mlađeg od pet godina, kome je potrebna posebna nega.
2) Saglasno članu 46. Zakona, ministar nadležan za socijalna pitanja propisuje bliže uslove i način uspostavljanja informacionog sistema za isplatu prava po Zakonu, kao i način prikupljanja, unosa, ažuriranja, dostupnosti podataka i druga pitanja od značaja za rad tog sistema.