Izmirivanje obaveza putem asignacije

Plaćanja između privrednih subjekata prenosom novčanih sredstava sa računa na račun osnovni je način plaćanja, ali nije redak slučaj da se u praksi svog poslovanja pravna lica služe i drugim načinima izmirivanja obaveze, pored ovog direktnog plaćanja dospelih obaveza. Naime, u određenim okolnostima, kada je to moguće, ekonomski je opravdano sprovesti i neki od vidova plaćanja koji ne podrazumeva potrebu raspolaganja novčanim sredstvima, kao što su izmirivanja obaveza putem kompenzacije, asignacije, cesije, preuzimanjem – ustupanjem duga ili pristupanjem dugu. Ovakav način izmirivanja dugova omogućava pravnim licima brže poslovanje, veći obrt dobara, usluga i novca, a time i ekonomičnije poslovanje.

Izmirivanje obaveza putem kompenzacije, asignacije, cesije, preuzimanjem – ustupanjem duga i pristupanja dugu regulisano je pre svega Zakonom o obligacionim odnosima („Sl. list SFRJ”, br. 29/78, 39/85, 45/89 – Odluka USJ, 57/89, „Sl. list SRJ”, br. 31/93 i „Sl. list SCG”, br. 1/2003 – Ustavna povelja – u daljem tekstu: Zakon o obligacionim odnosima). Međutim, treba imati u vidu da je  mogućnost izmirivanja međusobnih novčanih obaveza ugovaranjem promene poverilaca, odnosno dužnika u određenom obligacionom odnosu (asignacija, cesija, pristupanje dugu, preuzimanje duga, ustupanje duga i dr.), prebijanjem (kompenzacija) i na drugi način, propisana i članom 5. Zakona o obavljanju plaćanja pravnih lica, preduzetnika i fizičkih lica koja ne obavljaju delatnost („Sl. glasnik RS”, br. 68/2015). Pri tome treba upozoriti na to da, prema odredbama ovog zakona, pravna lica ne mogu da izmiruju međusobne novčane obaveze ugovaranjem promene poverilaca, odnosno dužnika u određenom obligacionom odnosu (asignacija, cesija, pristupanje dugu, preuzimanje duga, ustupanje duga i dr.), prebijanjem (kompenzacija) i na drugi način, ukoliko su njihovi računi u trenutku plaćanja blokirani radi izvršenja prinudne naplate, osim ako drukčije nije utvrđeno zakonom kojim se uređuje poreski postupak. Istim zakonom je propisano i da se obaveze koje su izmirene na neki od navedenih načina, osim ako su izmirene prebijanjem (kompenzacija), evidentiraju preko računa kod pružaoca platnih usluga najmanje jedanput mesečno, po pravilu krajem meseca.

U nastavku teksta uslediće detaljniji opisi sprovođenja izmirivanja obaveza putem asignacije.

Osnovna načela asignacije

Asignacija (asignatio – doznaka) je pisana izjava jednog pravnog lica (asignanta, uputioca) drugom privrednom društvu (asignatu, upućeniku) da za njegov račun isplati određeni iznos trećem privrednom društvu (asignataru, primaocu uputa), a to treće lice ovlašćuje da tu isplatu primi u svoje ime. Prilikom izmirivanja obaveza asignacijom postoji obligacioni odnos između tri pravna lica radi izmirivanja dve obaveze, od kojih se jedno privredno društvo nalazi u ulozi poverioca. Za izmirivanje obaveza asignacijom mora da postoji ugovor o asignaciji kojim se reguliše izmirivanje obaveza na ovaj način.

Prema tome, u poslu asignacije jedno privredno društvo ovlašćuje drugo privredno društvo da za njegov račun isplati određeni iznos sredstava trećem privrednom društvu, a treće privredno društvo ovlašćuje da to plaćanje primi u svoje ime. Prihvatanjem uputa od strane primaoca između primaoca uputa i upućenika nastaje dužnički odnos koji je nezavisan od odnosa između uputioca i upućenika.

Zakonske karakteristike asignacije

Zakon o obligacionim odnosima reguliše upućivanje (asignaciju) u čl. od 1020. do 1034. Konkretno, prema članu 1020. Zakona o obligacionim odnosima, upućivanjem (asignacijom) jedno lice, uputilac (asignant), ovlašćuje drugo lice, upućenika (asignat), da za njegov račun izvrši nešto određenom trećem licu, primaocu uputa (asignatar), a ovoga ovlašćuje da to izvršenje primi u svoje ime. Prema ovim zakonskim odredbama, asignacija se sastoji u toma da asignant daje dva ovlašćenja: jedno asignatu da izvrši uplatu, a drugo asignataru da primi uplatu. Pri tome asignaciju vrši dužnik, koji upućuje drugo lice (koje je najčešće njegov dužnik) da isplati njegovog poverioca, a poverioca ovlašćuje da primi isplatu. Primalac uputa stiče pravo da zahteva od upućenika ispunjenje tek kad mu ovaj izjavi da prihvata uput. Prihvatanje uputa ne može da se opozove.

Kao što je već rečeno, asignaciju obično vrši dužnik. On upućuje drugo lice da isplati njegovog poverioca, a poverioca ovlašćuje da primi isplatu. Asignaciju, na primer, mogu da preduzimaju pravna lica koja imaju kredit kod banke za likvidnost. Pravna lica upućuju svoje poverioce da od banke kod koje imaju odobren kredit, kojoj daju nalog da izvrši isplatu, zahtevaju isplatu kupoprodajne cene. Obično je upućivač kupac, tj. dužnik, a platac – banka dužnika. U tom slučaju asignacija predstavlja dve isplate koje se skraćeno vrše i dovode do gašenja dva duga.

Asignacijom mogu da se izvrše i avansna plaćanja, ako su avansi ugovoreni.

Sadržaj asignacije

Asignacija se sastoji u tome da asignant daje dva ovlašćenja: jedno asignatu da izvrši isplatu, a drugo asignataru da primi isplatu. U vezi s tim, kod asignacije treba razlikovati tri vrste odnosa:

– odnos uputioca (asignanta) i upućenika (asignata);

– odnos primaoca uputa (asignatara) i uputioca (asignanta);

– odnos upućenika (asignata) i primaoca uputa (asignatara).

            a) Odnos uputioca (asignanta) i upućenika (asignata) daje odgovor na pitanje zašto asignat treba da izvrši neku prestaciju. Treba praviti razliku između toga da li je asignat dužnik asignantov ili nije. Ako asignat nije dužnik asignanta, ne mora da pristane na asignaciju. Ako je asignantov dužnik, obavezan je da izvrši isplatu po uputu asignanta, pri čemu se njom oslobađa duga prema asignantu u meri u kojoj je platio. Ako je asignat dao više asignataru, ima pravo na naknadu od asignanta. Odnos između asignanta i asignata predstavlja odnos pokrića i objašnjava zašto asignat vrši isplatu. Ako asignat nije dužnik asignanta, a ipak pristaje na asignaciju, onda između njih nastaje odnos punomoćstva.

            b) Odnos primaoca uputa (asignatara) i uputioca (asignanta) objašnjava zašto se asignataru čini isplata. To su izvesna prava i dužnosti asignatara, određena valutnim odnosom. Obično je to odnos duga, ali može da bude i poklon i zajam. Asignatar mora da pristane na asignaciju. U slučaju da asignat ne izvrši isplatu asignataru, ovaj će moći da se obrati asignantu i da od njega traži isplatu na osnovu tražbine koju ima prema njemu, ali, ako poverilac pristane na uput, tada je dužan da pozove upućenika da ga izvrši. U tom slučaju asignatar treba da naplati svoje potraživanje od asignata, pri čemu, pre svega, vodi računa o sopstvenim interesima.

            v) U odnosu asignata i asignatara treba razlikovati to da li je asignat dužnik asignantov ili nije. Ako je asignat dužnik asignanta i ako je dobio nalog da asignataru isplati ono što duguje asignantu, onda je odnos između asignatara i asignata isti kao odnos između cesionara i cezusa. Asignat je cezus, a asignatar cesionar. U tom slučaju se ne traži pristanak asignata na asignaciju, zato što je asignacija u tom slučaju cesija. Tada asignatu pripadaju, prema asignataru, svi prigovori koje ima prema asignantu. Ako asignat nije dužnik asignanta, on postaje dužnik asignatara tek kad se izjasni da pristaje na asignaciju. Tada nastaje nov obligacioni odnos između asignata i asignatara. U tom slučaju asignant ne može da istakne asignataru nijedan od prigovora iz valutnog odnosa, odnosno iz odnosa pokrića, jer nastaje nova obaveza.

Ugovor o asignaciji

Posao asignacije sprovodi se pisanim ugovorom u kome se utvrđuje:

– ovlašćenje (uput) jednog lica (asignanta) drugom licu (asignatu) da za njegov račun plati određeni iznos trećem licu (asignataru), a treće lice ovlašćuje da to plaćanje primi u svoje ime,

– prihvatanje uputa od strane primaoca uputa (asignata) i

– saglasnost poverioca (asignatara) na uput za izmirivanje obaveza.

Pored toga, ugovor mora da sadrži i broj i naziv računa sva tri učesnika u asignaciji. Ugovor je valjan ako je potpisan od strane sva tri učesnika – asignanta, asignata i asignatara.

U narednom primeru privredno društvo A (asignant) potražuje od privrednog društva B (asignata) 50.000 dinara, a ima obavezu (duguje) prema privrednom društvu V (asignataru) od 50.000 dinara. Privredno društvo B (asignat) ima obavezu prema privrednom društvu A (asignant) od 50.000 dinara. Privredno društvo A ima nameru da svoju obavezu prema privrednom društvu V izmiri asignacijom.

Navedena privredna društva zaključila su sledeći ugovor:

Na osnovu članova od 1020. do 1037. Zakona o obligacionim odnosima privredno društvo A, kao uputilac (asignant), privredno društvo B, kao upućenik (asignat), i privredno društvo V, kao primalac uputa (asignatar), zaključili su

UGOVOR O ASIGNACIJI

broj 1 od 1. 10. 2018. godine

Član 1.

            Privredno društvo A (asignant) upućuje privredno društvo B (asignat) da, na teret obaveze koju ima, izvrši uplatu privrednom društvu V u iznosu od 50.000 dinara.

Član 2.

            Privredno društvo B prihvata uput od privrednog društva A da izvrši uplatu privrednom društvu V u iznosu od 50.000 dinara, koji potiče iz kupoprodajnog ugovora br. 12/03 od 31. 8. 2015. godine, kao i da time izmiri svoju obavezu prema privrednom društvu A.

Član 3.

            Privredno društvo V (asignatar) prihvata ovlašćenje za naplatu potraživanja, koje ima od privrednog društva A, u iznosu od 50.000 dinara, od privrednog društva B.

Izvršenjem uputa od privrednog društva B privredno društvo A izmiruje svoju obavezu prema privrednom društvu V.

Član 4.

            Ovaj ugovor je sačinjen u tri istovetna primerka, od kojih po jedan zadržava svaki od potpisnika ugovora.

UPUTILAC                                 UPUĆENIK                     PRIMALAC UPUTA

(ASIGNANT)                              (ASIGNAT)                         (ASIGNATAR)

Pečat i potpis                             Pečat i potpis                  Pečat i potpis

—————————————————————————————————-

Posle potpisivanja ugovora o asignaciji, izmirivanje obaveza asignacijom evidentira se preko računa kod pružaoca platnih usluga najmanje jedanput mesečno, po pravilu na kraju meseca. Pri tome:

– nalog za prenos – obrazac br. 3 (propisan Odlukom o obliku, sadržini i načinu korišćenja obrazaca platnih naloga za izvršenje platnih transakcija u dinarima – „Sl. glasnik RS”, br. 55/2015, 78/2015 i 82/2017) ispostavlja asignat (upućenik), privredno društvo B, na teret svog računa, a u korist računa asignatara (primalac uputa), privrednog društva V, pri čemu je šifra plaćanja 320 (3 je oznaka za obračunska plaćanja, a 20 je šifra za plaćanja za robu), a u odeljak „Poziv na broj” upisuje se broj računa asignanta;

– nalog za prenos na teret i u korist svog računa na iznos sprovedene asignacije ispostavlja asignant (privredno društvo A), pri čemu se u odeljak „Poziv na broj – zaduženje” upisuje broj računa asignata, a u „Poziv na broj – odobrenje” – broj ugovora o asignaciji.

Privredno društvo A ne može da podnese nalog za obračun pre izvršenog plaćanja od strane asignata – privrednog društva B, s obzirom na to da tek tada prestaje obaveza asignanta prema primaocu uputa, kada može da podnese nalog za obračun u korist i na teret svog računa.

Uz naloge za prenos, pružaocu platnih usluga ne dostavljaju se ni ugovori niti bilo koja druga dokumentacija.

Sledi knjiženje navedenog primera kod učesnika asignacije:

1. Kod privrednog društva A (uputilac – asignant):

2. Kod privrednog društva B (upućenik – asignat):

3. Kod privrednog društva V (primalac uputa – asignatar):

Primena asignacije u uslovima blokade računa

            Prema članu 5. Zakona o obavljanju plaćanja pravnih lica, preduzetnika i fizičkih lica koja ne obavljaju delatnost, pravna lica i preduzetnici ne mogu da izmiruju novčane obaveze, između ostalog, i putem asignacije, ukoliko su njihovi računi u trenutku plaćanja blokirani radi izvršenja prinudne naplate, osim ako drukčije nije utvrđeno zakonom kojim se uređuje poreski postupak. Istovremeno, članom 7. ovog zakona precizirano je da će se novčanom kaznom od 50.000 do 2.000.000 dinara kazniti za prekršaj pravno lice čiji su računi u trenutku plaćanja blokirani radi izvršenja prinudne naplate, koje novčane obaveze izmiruje suprotno prethodno navedenim odredbama člana 5. Za isti prekršaj kazniće se i odgovorno lice u pravnom licu – novčanom kaznom od 5.000 do 150.000 dinara.

            Istovremeno, prema članu 19. stav 3. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji („Sl. glasnik RS”, br. 80/2002… i 30/2018 – u daljem tekstu: ZPPPA), poreski obveznici – pravna lica čiji su računi u trenutku plaćanja blokirani radi izvršenja prinudne naplate kod organizacije nadležne za prinudnu naplatu – mogu da izmiruju međusobne novčane obaveze i ugovaranjem promene poverioca, odnosno dužnika u određenom obligacionom odnosu (asignacija, cesija i dr.), isključivo radi ispunjenja obaveza po osnovu javnih prihoda na koje se primenjuje ZPPPA. Drugim rečima: privredno društvo i preduzetnik čiji je račun blokiran radi izvršenja prinudne naplate mogu asignacijom da izmiruju obaveze po osnovu javnih prihoda koje naplaćuje Poreska uprava, kao i obaveze po osnovu izvornih javnih prihoda jedinica lokalne samouprave (npr. poreze i doprinose za obavezno socijalno osiguranje, PDV, porez na dobit, porez na imovinu itd.).

            Pri tome, mogućnost pravnog lica i preduzetnika čiji je račun u trenutku plaćanja blokiran da izmiri novčanu obavezu asignacijom zavisi od toga da li mu je Poreska uprava, u skladu sa inoviranim članom 95. ZPPPA-a, rešenjem ustanovila privremenu meru obezbeđenja naplate poreskog potraživanja. Naime, privremena mera iz člana 95. ovog zakona jeste zabrana poreskom obvezniku da novčane obaveze koje ima prema trećim licima, između ostalog, izmiruje i asignacijom. Istovremeno, odredbom stava 9. ovog člana propisano je da je banka dužna da, po prijemu naloga od strane organizacije nadležne za prinudnu naplatu, izdatog na osnovu rešenja o prinudnoj naplati, odmah obustavi izmirenje novčanih obaveza koje poreski obveznik ima prema trećim licima na osnovu ugovora o asignaciji, osim za plaćanja po osnovu isplata zarada i naknada troškova (za dolazak na rad i odlazak sa rada, kao i za vreme provedeno na službenom putu u zemlji i inostranstvu), kao i po osnovu drugih primanja (otpremnina pri odlasku u penziju, solidarna pomoć i pomoć u slučaju smrti zaposlenog ili člana njegove uže porodice) i novčanih naknada iz socijalnog programa za zaposlene kojima prestaje radni odnos u procesu restrukturiranja preduzeća i pripreme za privatizaciju, stečaja i likvidacije.

            Prema tome, treba obratiti pažnju na to da, za razliku od privrednog društva kome je račun blokiran radi izvršenja prinudne naplate, a nije mu ustanovljena privremena mera, pa ugovaranjem asignacije može da izmiruje samo obaveze po osnovu javnih prihoda, privredno društvo kome je u postupku prinudne naplate poreza i sporednih poreskih obaveza, rešenjem Poreske uprave ustanovljena privremena mera obezbeđenja naplate poreskog potraživanja, za vreme trajanja privremene mere, ugovaranjem asignacije, može da izmiruje obaveze:

– po osnovu isplata zarada i naknada troškova (za dolazak na rad i odlazak sa rada, kao i za vreme provedeno na službenom putu u zemlji i inostranstvu),

– po osnovu drugih primanja (otpremnina pri odlasku u penziju, solidarna pomoć i pomoć u slučaju smrti zaposlenog ili člana njegove uže porodice) i

– po osnovu novčanih naknada iz socijalnog programa za zaposlene kojima prestaje radni odnos u procesu restrukturiranja preduzeća i pripreme za privatizaciju, stečaja i likvidacije.