Uvodne napomene   Uopšteno govoreći, zaduživanje predstavlja posledicu nedostatka novčanih sredstava radi servisiranja dospelih obaveza iz tekućeg poslovanja ili pak finansiranja kapitalnih ulaganja iz dugoročnih tuđih izvora (u nedostatku sopstvenih izvora), zasnovano na tehnološko-ekonomskoj opravdanosti takvog ulaganja. U obavljanju poslova iz svoje nadležnosti sva pravna lica, bez obzira na to da li su svrstana u privrednu ili vanprivrednu delatnost, mogu da uzimaju kredite kako bi rešila pitanje nelikvidnosti zbog, vremenski gledano, neravnomernog priliva i odliva novčanih sredstava. Međutim, valja imati na umu da davaoci kredita (finansijske institucije) prethodno proveravaju kreditnu sposobnost tražioca kredita. Budući da je predmet razmatranja u ovom tekstu zaduživanje jedinica lokalne samouprave, u nastavku će uslediti osvrt na zakonsku regulativu koja pobliže određuje njen karakter, ulogu i zadatke, koji proističu iz zakonske regulative.             Lokalna samouprava, prema opšteprihvaćenoj definiciji, predstavlja autonomni sistem upravljanja lokalnim zajednicama konstituisanim na užim delovima državne teritorije, pri čemu obavlja izvorne poslove iz nadležnosti koji joj pripadaju po Ustavu i drugim zakonima zasnovanim na Ustavu. Nadležnost lokalne samouprave odnosi se i na prenesene, poverene ili delegirane poslove koji su joj preneti od strane Republike Srbije ili autonomne pokrajine.             Pitanje zaduživanja jedinica lokalne samouprave biće posmatrano kroz dva vida. Prvi vid je zakonski okvir, kao pravni osnov koji omogućuje zaduživanje jedinica lokalne samouprave za određene slučajeve predviđene zakonom, koji definiše uslove pod kojima je zaduživanje moguće, kao i ko preuzima obavezu garanta za vraćanje duga i kakve posledice nastaju zbog nemogućnosti vraćanja kredita ili izmirenja obaveza po emitovanim hartijama od vrednosti. Drugi vid je finansijsko-računovodstveni tretman uzetog kredita ili emitovanih hartija od vrednosti. Međutim, ovde će se analiza ograničiti na zaduživanje jedinica lokalne samouprave posmatrano u kontekstu emitovanja municipalnih obveznica. 1. Zakonski propisi koji uređuju status, nadležnost i delokrug rada jedinica lokalne samouprave Postoji više zakonskih propisa koji iz različitih uglova posmatranja uređuju određena pitanja kojima se bave jedinice lokalne samouprave, šta je njihova društvena uloga i zadatak, kako sastavljaju budžet, kako sastavljaju završni račun i donose odluku o njegovom usvajanju i kako se zadužuju u skladu sa važećim propisima. Tu su pre svega Ustav Republike Srbije i Zakon o lokalnoj samoupravi, ali, sa stanovišta odabrane teme, od posebnog interesa ovde su i: – Zakon o budžetskom sistemu („Sl. glasnik RS”, br. 54/09… 113/2017); – Zakon o finansiranju lokalne samouprave („Sl. glasnik RS”, broj 62/2006… 96/2017); – Zakon o javnom dugu („Sl. glasnik RS”, broj 61/05, 107/09, 78/11 i 68/2015) i – Odluka






POŠTOVANI KORISNIČE, DA BISTE MOGLI DA VIDITE INTEGRALNE VERZIJE TEKSTOVA NAŠEG INTERNET IZDANJA POTREBNO JE DA BUDETE REGISTROVANI KORISNIK NAŠEG PORTALA I DA SE NA NJEMU PRIJAVITE. POGLEDAJTE KOJE SU SVEPREDNOSTI REGISTRACIJE I PRETPLATE. ZA PITANJA PRETPLATE POGLEDAJTE STRANICU PRETPLATA.

Existing Users Log In