Minimalna zarada za 2019. godinu utvrđuje se prema novoj minimalnoj ceni rada od 155,30 dinara (neto)

Vlada Republike Srbije donela je Odluku o visini minimalne cene rada za period januar–decembar 2019. godine („Sl. glasnik RS” 69/2018 od 14. 9. 2018), prema kojoj je minimalna cena rada, bez poreza i doprinosa za obavezno socijalno osiguranje, za period januar–decembar 2019. godine utvrđena u iznosu od 155,30 dinara („neto”) po radnom času.

Utvrđivanje minimalne zarade u 2019. godini

Vlada je donela odluku o minimalnoj ceni rada za 2019. godinu, međutim, Zakon o radu garantuje zaposlenom pravo na mi­ni­mal­nu za­ra­du za stan­dard­ni uči­nak i vre­me pro­ve­deno na ra­du. Naime, prema sta­vu 2. čla­na 111. Zakona o radu, mi­ni­mal­na za­rada se odre­đu­je na osno­vu:

– mi­ni­mal­ne ce­ne ra­da, utvr­đe­ne u skla­du sa Za­ko­nom,

– vre­me­na pro­ve­de­nog na ra­du i

– po­re­za i do­pri­no­sa ko­ji se pla­ća­ju iz za­ra­de,

a zaposleni ima pravo na minimalnu zaradu za standardni učinak i vreme provedeno na radu.

Kao što može da se vi­di, Za­kon o radu raz­li­ku­je mi­ni­mal­nu ce­nu ra­da i mini­mal­nu za­ra­du, pri če­mu:

1) mi­ni­mal­nu ce­nu ra­da usva­ja So­ci­jal­no-eko­nom­ski sa­vet, od­no­sno Vla­da, i ona se iskazu­je po ča­su ra­da u ne­to iz­no­su, a shodno za­kon­skoj re­gu­la­ti­vi, ona je je­di­ni­ca za obra­čun mi­ni­mal­ne za­ra­de;

2) mi­ni­mal­na za­ra­da je za­ra­da ko­ja se do­bi­ja mno­že­njem ča­so­va ra­da u kon­kret­nom me­se­cu sa mi­ni­mal­nom ce­nom ra­da, uz do­da­va­nje pri­pa­da­ju­ćih po­re­za i do­pri­no­sa.

Činjenica da je minimalna cena rada utvrđena po času rada znači da će ukupan mesečni iznos minimalne zarade varirati u zavisnosti od broja časova rada u svakom mesecu, pri čemu se broj časova rada izračunava mesečno, na osnovu broja kalendarskih dana, bez subota i nedelja, i množenjem radnih dana sa osam. Može se primetiti da je minimalna plata po času utvrđena u jedinstvenom neto iznosu od 155,30 dinara, što treba tumačiti tako da je minimalna zarada po času rada u iznosu za isplatu (neto) jednaka za sve zaposlene, bez obzira na stepen njihove stručne spreme, vrstu radnog mesta i poslove koje obavljaju.

Pun mesečni iznos neto minimalne zarade (na primer: za 176 časova u mesecu: 155,30 din. x 176 č. = 27.332,80 dinara neto) pripada zaposlenom za puno radno vreme provedeno na radu i ostvareni standardni učinak (član 111. stav 1. Zakona o radu). Ako zaposleni u određenom mesecu nije ostvario pun fond časova rada (zasnovao je radni odnos ili mu je prestao radni odnos u tom mesecu), pripada mu minimalna zarada samo za ostvarene časove rada. Na primer, zaposleni je zasnovao radni odnos u toku meseca i ostvario 80 časova rada. Njegova neto minimalna zarada u tom slučaju je: 80 č. x 155,30 din./č. = 12.424,00 din. Za ostatak časova u tom mesecu ne sleduje mu ništa jer nije bio u radnom odnosu. U ovakvom slučaju ne treba zaboraviti na to da prilikom utvrđivanja osnovice za plaćanje doprinosa za socijalno osiguranje kao parametar služi srazmerni iznos važeće najniže osnovice, do koga se dolazi tako što se Zakonom propisani iznos najniže osnovice podeli sa mogućim fondom časova rada za mesec za koji se vrši obračun i pomnoži sa ostvarenim časovima rada zaposlenog u mesecu za koji se vrši obračun.

Sve poslodavce koji sada planiraju isplate minimalne zarade za 2019. godinu na osnovu nove minimalne cene rada od 155,30 dinara treba podsetiti na obavezu da zaposlenima koji primaju ovu zaradu isplate i uvećanje za minuli rad, topli obrok i regres, kao i druga uvećanja koja zaposleni ostvari u toku meseca (noćni rad, rad na praznik, prekovremeni rad i sl.). Naime, prema st. 6. i 7. člana 111. Zakona o radu, zaposleni koji prima minimalnu zaradu ima pravo na uvećanu zaradu (za prekovremeni rad, za rad na praznik, za minuli rad, za rad noću i ostala uvećanja prema opštem aktu poslodavca), kao i na naknadu troškova i druga primanja koja se smatraju zaradom u skladu sa Zakonom. Osnovica za obračun svih uvećanja zarade je minimalna zarada zaposlenog, koja u ovom slučaju ima karakter osnovne zarade zaposlenog.

Pritom, kada Zakon o radu u članu 111. stav 1. propisuje da zaposleni ima pravo na minimalnu zaradu za standardni učinak i vreme provedeno na radu, to znači da:

1) zaposlenom se garantuje osnovna zarada najmanje u nivou minimalne zarade;

2) poslodavac ne može da ispunjava navedenu zakonsku obavezu tako što će na osnovnu zaradu, nižu od minimalne zarade za konkretni mesec, dodati minuli rad i topli obrok ili neke druge dodatke, kako bi taj iznos zarade bio veći od minimalne zarade, već prvo mora da se obezbedi osnovna zarada u visini minimalne, pa da se na taj iznos obračunaju pomenuti dodaci – uvećanja zarade.

Kontrola visine osnovnih zarada kod poslodavaca u 2019. godini

Prilikom sagledavanja svojih planova poslovanja za 2019. godinu poslodavci moraju da, kao bitan faktor, imaju u vidu i aktuelno povećanje minimalne cene rada za 8,6% u 2019. godini (sa 143,00 din. na 155,30 din.). Ovo se pre svega odnosi na poslodavce koji su u 2018. godini isplaćivali zaposlenima osnovne zarade u visini mesečne minimalne zarade ili su imali zaposlene kojima su osnovne zarade bile relativno blizu mesečnih minimalnih zarada. U ovakvim slučajevima poslodavci moraju da planiraju zarade po novim višim iznosima, dakle po sili zakona moraju da povećavaju svoje troškove poslovanja, kada se praktično pokazuje da povećanje minimalne cene rada od 8,6% i nije tako malo.

Naime, moglo je da se vidi da je Zakonom o radu utvrđeno da zaposleni ima pravo na minimalnu zaradu za standardni učinak i vreme provedeno na radu. To takođe znači da osnovna zarada zaposlenog za puno radno vreme i standardni radni učinak ne može biti niža od minimalne zarade, odnosno u mesecu kada je osnovna zarada manja od minimalne zarade zaposlenom se obračunava i isplaćuje osnovna zarada u visini minimalne zarade. U konkretnom slučaju ovo znači da zaposleni čija je osnovna zarada manja od minimalne zarade ima pravo na osnovnu zaradu u visini minimalne zarade, kao i pravo na dodatke na zaradu, u skladu sa kolektivnim ugovorom i ugovorom o radu, za puno radno vreme i ostvaren standardni učinak.

Konkretno:

1) U prvom primeru poslodavac je zaposlenima u 2018. godini isplaćivao osnovne zarade u visini minimalnih zbog teškoća u poslovanju. Na ove osnovne zarade poslodavac je obračunavao i minuli rad i topli obrok. Na primer, za mesec oktobar 2018. godine poslodavac je za puno radno vreme zaposlenom obračunao osnovnu zaradu po minimalnoj ceni rada od 143 dinara (143 din. x 184 č. = 26.312,00 din.), zatim minuli rad od 10% (na osnovicu koju čini osnovna zarada u visini minimalne) u iznosu od 2.631,20 dinara, kao i topli obrok fiksno od 1.000 dinara. Ako i dalje bude isplaćivao minimalne zarade, od 1. januara 2019. godine poslodavac će ovom zaposlenom i svim drugima koji primaju minimalnu zaradu morati da isplaćuje za 8,6% veću osnovnu zaradu po minimalnoj ceni rada od 155,30 dinara (155,30 din. x 184 č. u januaru = 28.575,00 dinara), kao i da obračuna veći minuli rad od 10% u iznosu od 2.857,52 dinara, dok će isplatu „toplog obroka fiksno u visini od 1.000 dinara moći da ostavi. Na ovim osnovama poslodavci koji isplaćuju minimalnu zaradu u 2018. godini, a to planiraju i u 2019. godini, moraju da postave plan visine zarada, odnosno povećanje zarada i povećanje svojih troškova poslovanja. Ne treba zaboraviti da se povećanjem osnovne zarade povećava i osnovica za obračun uvećanja zarade (za minuli rad, za noćni i prekovremeni rad itd.).

2) U drugom primeru poslodavac ne isplaćuje minimalne zarade zaposlenima u 2018. godini, ali neki od njegovih zaposlenih imaju niske koeficijente svojih poslova, tako da su njihove osnovne zarade blizu minimalnih. Na primer, za mesec oktobar 2018. godine poslodavac je za puno radno vreme obračunao osnovnu zaradu zaposlenom u visini od 27.000 dinara na bazi koeficijenta radnog mesta od 5,00 i cene rada kod poslodavca od 5.400 dinara (5,00 x 5.400 = 27.000 dinara neto osnovna zarada). Ova osnovna zarada je iznad važeće minimalne zarade za oktobar u Srbiji (ona iznosi 143 din. x 184 č. za oktobar = 26.312,00 dinara). Međutim, istina je da je ova osnovna zarada u oktobru 2018. godine veća od važeće minimalne zarade, ali u januaru 2019. godine ona će biti niža od minimalne zarade koja će važiti za januar 2019. godine (155,30 din. x 184 č. u januaru = 28.575,20 dinara). Pošto, po Zakonu o radu, isplaćena osnovna zarada za puno radno vreme ne može da bude niža od minimalne zarade, pomenuti poslodavac zaposlenom mora da ponudi aneks ugovora o radu u kome će mu utvrditi povećanu osnovnu zaradu ili u visini minimalne, ili će na nivou poslodavca povećati cenu rada za obračun zarada sa 5.000 na npr. 5.900 dinara, čime bi ovaj zaposleni ostvario osnovnu zaradu veću od važeće minimalne u januaru 2019. godine (5,00 x 5.800 din. = 29.000 din.), što je više od minimalne zarade za januar 2019. godine od 28.575,20 dinara. Naravno, i u ovom slučaju radi se o zakonskoj obavezi povećanja zarada bar onim zaposlenima kojima zarada u 2019. godini „pada” ispod minimalne zbog nominalnog povećanja minimalne cene rada, a to naravno povlači i pitanje raspona u zaradama sa ostalim zaposlenima, kao i povećanje troškova poslovanja. Na ovim osnovama poslodavci koji isplaćuju u 2018. godini blizu minimalnih moraju da postave plan povećanja visine ovih zarada.

Nova minimalna cena rada primenjuje se na isplate od 1. januara 2019. godine

Poslodavce treba podsetiti da se nova minimalna cena rada od 155,30 dinara primenjuje kalendarski od 1. januara 2019. godine, bez obzira na to za koji se prethodni mesec isplata minimalnih zarada vrši. Dakle, ako u mesecu januaru 2019. go­di­ne isplaću­je mi­ni­mal­nu za­ra­du za decembar 2018. go­di­ne, po­slo­da­vac će is­pla­ti­ti va­že­ću mi­ni­mal­nu ne­to cenu rada po ča­su ra­da u vi­si­ni od 155,30 di­na­ra i ob­ra­ču­na­ti broj časova za me­sec za ko­ji vr­ši is­pla­tu, da­kle – za decembar. Isto tako, ako u januaru 2019. godine is­pla­ću­je mi­ni­mal­nu za­ra­du za novembar 2018. go­di­ne ili za bi­lo ko­ji pret­hod­ni me­sec u 2018. ili čak u nekoj prethodnoj godini, po­slo­da­vac će is­pla­ti­ti važeću mi­ni­mal­nu ne­to cenu rada za 2019. godinu od 155,30 di­na­ra po času rada i ob­ra­ču­na­ti broj ča­so­va za me­sec za koji vr­ši is­pla­tu. Pri tome imamo u vidu odredbu člana 111. stav 5. Zakona o radu, prema kojoj je poslodavac dužan da minimalnu zaradu isplati zaposlenom u visini koja se određuje na osnovu odluke o minimalnoj ceni rada koja važi za mesec u kojem se vrši isplata. Naravno, ovo ukazuje na to da je za poslodavce koji u 2018. godini isplaćuju minimalne zarade dobro da, koliko mogu, do 31. decembra regulišu zaostale isplate u toku 2018. godine po minimalnoj ceni rada od 143 dinara, inače će sve te zaostale isplate iz 2018. godine morati da obračunaju po 8,6% višoj minimalnoj ceni rada u 2019. godini.