Domaći izvoznici, naročito oni iz auto-industrije koji su sklopili dugoročne ugovore o isporuci robe u Evropsku uniju po principu just in time, povremeno dolaze u situaciju da zbog kašnjenja u isporuci moraju da plate ugovorne kazne („penale”). Do kašnjenja u isporuci najčešće dolazi usled neočekivanih problema u proizvodnji, neuobičajeno dugog trajanja izvozno-uvoznih carinskih procedura ili usled problema pri prevozu robe (npr. zastoji na granicama, radovi na putu, zabrana vožnje po visokim dnevnim temperaturama ili vikendom i sl.). Dodatni problem predstavlja i činjenica da kupac robu trebuje prema trenutnim potrebama, pa ne može unapred da se predvidi koja količina robe treba da se isporuči u narednoj pošiljci.
Jedan od načina da se smanji rizik od kašnjenja u isporuci robe jeste stvaranje lagera robe, tj. držanje skladišta robe na teritoriji Evropske unije (u daljem tekstu: EU), a po potrebi čak i uvozno carinjenje te robe, što omogućava da se odmah nakon prijema porudžbine od uskladištene robe formira pošiljka u željenoj količini, ispostavi izvozna faktura i pošiljka blagovremeno isporuči u najkraćem roku.
Kako bi se organizovao ovakav način poslovanja uz najniže troškove, neophodno je stvoriti dva osnovna preduslova:
1) omogućiti kontinuirano sprovođenje izvoznog postupka u situacijama kada u trenutku podnošenja izvozne deklaracije još uvek ne postoji tačno određena porudžbina kupca (nepostojanje tačno određene porudžbine znači da nije moguće ispostaviti izvoznu fakturu koju je potrebno priložiti uz izvoznu deklaraciju, u koju pre podnošenja treba uneti podatke o primaocu robe, broju izvozne fakture, količini i vrednosti izvozne robe);
2) dobiti ovlašćenje za upravljanje skladištem za privremeni smeštaj robe na teritoriji neke države članice EU i po potrebi samostalno izvršiti uvozno carinjenje.
Što se prvog preduslova tiče, Sektor za carinski sistem i politiku Ministarstva finansija u mišljenju br. 0113-00-00860/2017-17 od 1. 11. 2017. godine zauzeo je stav da je, u slučajevima kada je robu potrebno izvozno ocariniti, a u tom trenutku izvoznik ne raspolaže svim potrebnim podacima, moguće podneti nepotpunu izvoznu deklaraciju, koja neće sadržati neke od propisanih podataka ili se uz nju neće podnositi neka od propisanih isprava.
Nepotpunu izvoznu deklaraciju, predviđenu čl. 101. Carinskog zakona („Sl. glasnik RS”, br. 18/2010, 111/2012, 29/2015, 108/2016 i 13/2017), treba popuniti shodno Pravilniku o obliku, sadržini, načinu podnošenja i popunjavanja deklaracije i drugih obrazaca u carinskom postupku („Sl. glasnik RS”, br. 7/2015… i 60/2018) i podneti carinskom organu, nakon čega nastaje obaveza podnošenja dopunske deklaracije u roku od mesec dana od dana prihvatanja nepotpune deklaracije. Ako se podaci ili isprave koje nedostaju odnose na carinsku vrednost, na zahtev deklaranta carinski organ može da odredi duži rok ili da produži prvobitno određeni rok za podnošenje tih podataka ili isprava. Prilikom određivanja ukupno dopuštenog roka vodi se računa o važećim propisanim rokovima.
Što se drugog preduslova tiče, prema zakonodavstvu EU, privredni subjekat sa sedištem u Republici Srbiji može da dobije ovlašćenje za upravljanje skladištem na teritoriji EU samo ako je registrovan u EORI sistemu Evropske unije.
Šta je to EORI sistem?
EORI sistem je sistem elektronske registracije i identifikacije poslovnih subjekata i svih drugih lica (uključujući i fizička lica i udruženja lica koja nemaju status pravnog lica, ali imaju pravnu sposobnost) koja na teritoriji EU u okviru svojih poslovnih aktivnosti obavljaju aktivnosti obuhvaćene carinskim zakonodavstvom EU. Ovaj sistem je uveden radi povećanja bezbednosti lanca nabavke, a pravni osnov za njegovo sprovođenje predstavlja Uredba Komisije (EZ) br. 312/2009, objavljena u „Službenom listu Evropske unije” br. L 98 od 17. 4. 2009. godine, koja se na čitavoj teritoriji Evropske unije primenjuje počev od 1. 7. 2009. godine.
Da li svi privredni subjekti sa sedištem ili prebivalištem u Republici Srbiji, koji posluju na teritoriji EU ili posluju sa privrednim subjektima registrovanim u EU, imaju obavezu elektronske registracije u EORI sistemu?
Svi privredni subjekti koji na teritoriji EU obavljaju carinske postupke, carinski odobrena postupanja ili upotrebu, uključujući i privredne subjekte registrovane van teritorije EU, moraju biti elektronski registrovani u EORI sistemu. Pod registracijom u EORI sistemu podrazumeva se dodela EORI broja, a pod carinskim postupcima, carinski odobrenim postupanjima i upotrebom podrazumevaju se:
– podnošenje sažete deklaracije (za privremeni smeštaj) ili carinske deklaracije (osim deklaracije podnete u skladu sa čl. 225–238. Uredbe o sprovođenju Carinskog zakona Zajednice ili Deklaracije za privremeni uvoz robe radi izlaganja na izložbi i Deklaracije za ponovni izvoz privremeno uvezene robe);
– podnošenje ulazne ili izlazne sigurnosne sažete deklaracije (korisno za prevoznike sa sedištem u Republici Srbiji koji prevoze robu preko teritorije EU);
– upravljanje skladištem za privremeni smeštaj robe na teritoriji EU prema zakonodavstvu EU;
– podnošenje zahteva za sticanje statusa AEO (ovlašćeni privredni subjekat);
– podnošenje zahteva za korišćenje pojednostavljenih procedura pri dokazivanju EU statusa robe ili u tranzitnom postupku (korisno za prevoznike sa sedištem u Republici Srbiji, koji prevoze robu preko teritorije EU koristeći TIR karnet ili podnose ulazne ili izlazne sigurnosne sažete deklaracije).
Stoga EORI broj ne moraju da imaju diplomatska predstavništva, fizička lica koja ne preduzimaju privredne aktivnosti, već se u carinskom postupku pojavljuju u svojstvu putnika, kao ni oni privredni subjekti koji u okviru svog poslovanja u EU ne učestvuju u carinskim aktivnostima (procedurama) ili neposredno ne razmenjuju informacije sa carinskim službama država članica EU, što je najčešće slučaj sa licima koja imaju sedište ili prebivalište u Republici Srbiji.
Na primer, preduzeće sa sedištem u Republici Srbiji, koje u svojstvu izvoznika šalje robu u EU, ne mora da ima EORI broj ako pri uvozu predmetne robe u EU uvoznu deklaraciju podnosi uvoznik ili carinski zastupnik izvoznika koji već ima EORI broj. Takođe, ni prevoznicima iz Republike Srbije nije potreban EORI broj ako angažuju zastupnike iz EU, koji će u njihovo ime obavljati carinske procedure i razmenjivati informacije sa carinskim službama EU.
Šta je to EORI broj?
EORI broj (eng. Economic Operators Registration and Identification number) predstavlja jedinstveni broj kojim se privredni subjekti i druga lica identifikuju kod carinskih organa država članica prilikom sprovođenja carinskih procedura. Pravilo je da jedan privredni subjekat ili lice može da ima samo jedan EORI broj. Jednom dodeljeni EORI broj mora da se koristi u svim budućim carinskim transakcijama i aktivnostima širom EU, kad god je potrebna identifikaciona oznaka.
EORI broj privrednih subjekata sa sedištem ili lica sa prebivalištem u Republici Srbiji može da ima neku od sledećih struktura:
1) za lica koja su već po drugom osnovu registrovana u EU i imaju lični identifikacioni broj u EU – slova koja označavaju ISO alpha 2 šifru države članice koja dodeljuje EORI broj + alfanumerička oznaka koju generiše sistem (npr. za Republiku Mađarsku: HU01234567890ABCDE);
2) za lica koja nemaju lični identifikacioni broj u EU – slova koja označavaju ISO alpha 2 šifru države članice koja dodeljuje EORI broj + slova koja označavaju šifru Republike Srbije + alfanumerička oznaka koju generiše sistem (npr. za Republiku Mađarsku: HUSR1234567890ZWX);
3) za nosioca TIR karneta – slova koja označavaju ISO alpha 2 šifru države članice koja dodeljuje EORI broj + oznaka za TIR (slovo T) + cifre jedinstvene šifre nacionalnog udruženja koje izdaje TIR karnet (glavnog obveznika) + oznaka jedinstvenog identifikacionog broja nosioca TIR karneta (prevoznika) (npr. za Republiku Mađarsku: HUT0120123456789).
Valjanost EORI broja može da se proveri na veb-stranici Evropske komisije: http://ec.europa.eu/taxation_customs/dds2/eos/eori_validation.jsp?Lang=hr.
Navedena veb-stranica može da posluži i za proveru podataka o partneru iz EU sa kojim se posluje ili postoji želja da se posluje, pri čemu je njegov EORI broj poznat.
U izuzetnim slučajevima kada postoji potreba za korišćenjem EORI broja, a učesniku u postupku iz nekog razloga taj broj još nije dodeljen ili njegova dodela nije obavezna, bilo koja carinarnica iz EU može da dodeli ad hoc broj u skladu sa nacionalnim zakonodavstvom. Ad hoc broj ima ograničeno vreme važenja (važi samo za konkretnu deklaraciju) i ne predstavlja EORI broj jer se ne unosi u EORI sistem.
EORI broj se izdaje samo u carinske svrhe i treba ga razlikovati od poreskog VAT broja koji ima sličnu strukturu, a dodeljuju ga poreske uprave država članica EU radi poslovanja u EU.
Koji organ i u kom trenutku dodeljuje EORI broj?
Privrednim subjektima registrovanim van EU, nebitno da li su pravna ili fizička lica, EORI broj dodeljuje carinski organ (u izuzetnim slučajevima neki drugi nadležni organ) države članice EU u kojoj se prvi put podnosi carinska deklaracija, ulazna ili izlazna sažeta deklaracija ili zahtev za obavljanje privredne aktivnosti regulisane carinskim propisima.
Kao dokaz o dodeli EORI broja izdaje se potvrda koja je važeća i bez potpisa postupajućeg službenika i bez otiska službenog pečata.
Potvrda se dodeljuje bez naknade i roka važenja. Dostavlja se podnosiocu bez odlaganja, a najkasnije u roku od 30 dana od dana dodeljivanja EORI broja.
Spisak i adrese organa nadležnih za registraciju i informacije o registraciji i potrebnoj dokumentaciji dostupne su na sajtu carinskih službi država članica EU.
Koja dokumenta su najčešće neophodna za dobijanje EORI broja?
Procedura dodeljivanja EORI broja nije u potpunosti ujednačena u svim članicama EU, ali uz popunjen i potpisan obrazac zahteva za EORI broj obično je potrebno dostaviti i sledeća dokumenta:
1) original ili overenu kopiju potvrde o PIB-u, ne stariju od šest meseci (često se traži da od strane sudskog tumača potvrda bude prevedena na službeni jezik postupajuće države članice ili na engleski jezik);
2) IBAN (eng. International Bank Account Number);
3) overenu kopiju kartona deponovanih potpisa;
4) original ili overenu kopiju izvoda koji izdaje Agencija za privredne registre, ne stariji od šest meseci;
5) original ovlašćenja za lice koje predaje dokumentaciju, potpisan i overen od strane odgovornog lica u preduzeću (često se traži i prevod na službeni jezik postupajuće države članice, overen od strane sudskog tumača).
Od prevoznika se, pored navedenog, obično traži i:
1) za vozila pod TIR-om:
– kopija korica TIR karneta,
– kopija pasoša vozača;
2) za vozila koja nisu pod TIR-om:
– izvod koji izdaje Agencija za privredne registre,
– potvrda o PIB-u.
Ukoliko se prilažu kopije gorenavedenih dokumenata, često se traži da iste budu overene od strane notara.