Domaći izvoznici, naročito oni iz auto-industrije koji su sklopili dugoročne ugovore o isporuci robe u Evropsku uniju po principu just in time, povremeno dolaze u situaciju da zbog kašnjenja u isporuci moraju da plate ugovorne kazne („penale”). Do kašnjenja u isporuci najčešće dolazi usled neočekivanih problema u proizvodnji, neuobičajeno dugog trajanja izvozno-uvoznih carinskih procedura ili usled problema pri prevozu robe (npr. zastoji na granicama, radovi na putu, zabrana vožnje po visokim dnevnim temperaturama ili vikendom i sl.). Dodatni problem predstavlja i činjenica da kupac robu trebuje prema trenutnim potrebama, pa ne može unapred da se predvidi koja količina robe treba da se isporuči u narednoj pošiljci. Jedan od načina da se smanji rizik od kašnjenja u isporuci robe jeste stvaranje lagera robe, tj. držanje skladišta robe na teritoriji Evropske unije (u daljem tekstu: EU), a po potrebi čak i uvozno carinjenje te robe, što omogućava da se odmah nakon prijema porudžbine od uskladištene robe formira pošiljka u željenoj količini, ispostavi izvozna faktura i pošiljka blagovremeno isporuči u najkraćem roku. Kako bi se organizovao ovakav način poslovanja uz najniže troškove, neophodno je stvoriti dva osnovna preduslova: 1) omogućiti kontinuirano sprovođenje izvoznog postupka u situacijama kada u trenutku podnošenja izvozne deklaracije još uvek ne postoji tačno određena porudžbina kupca (nepostojanje tačno određene porudžbine znači da nije moguće ispostaviti izvoznu fakturu koju je potrebno priložiti uz izvoznu deklaraciju, u koju pre podnošenja treba uneti podatke o primaocu robe, broju izvozne fakture, količini i vrednosti izvozne robe); 2) dobiti ovlašćenje za upravljanje skladištem za privremeni smeštaj robe na teritoriji neke države članice EU i po potrebi samostalno izvršiti uvozno carinjenje. Što se prvog preduslova tiče, Sektor za carinski sistem i politiku Ministarstva finansija u mišljenju br. 0113-00-00860/2017-17 od 1. 11. 2017. godine zauzeo je stav da je, u slučajevima kada je robu potrebno izvozno ocariniti, a u tom trenutku izvoznik ne raspolaže svim potrebnim podacima, moguće podneti nepotpunu izvoznu deklaraciju, koja neće sadržati neke od propisanih podataka ili se uz nju neće podnositi neka od propisanih isprava. Nepotpunu izvoznu deklaraciju, predviđenu čl. 101. Carinskog zakona („Sl. glasnik RS”, br. 18/2010, 111/2012, 29/2015, 108/2016 i 13/2017), treba popuniti shodno Pravilniku o obliku, sadržini, načinu podnošenja i popunjavanja deklaracije i drugih obrazaca u carinskom postupku („Sl. glasnik RS”, br. 7/2015… i 60/2018) i podneti carinskom organu, nakon čega nastaje obaveza podnošenja dopunske deklaracije u roku od mesec dana od dana prihvatanja nepotpune deklaracije. Ako se podaci




POŠTOVANI KORISNIČE, DA BISTE MOGLI DA VIDITE INTEGRALNE VERZIJE TEKSTOVA NAŠEG INTERNET IZDANJA POTREBNO JE DA BUDETE REGISTROVANI KORISNIK NAŠEG PORTALA I DA SE NA NJEMU PRIJAVITE. POGLEDAJTE KOJE SU SVE PREDNOSTI REGISTRACIJE I PRETPLATE. ZA PITANJA PRETPLATE POGLEDAJTE STRANICU PRETPLATA.



Existing Users Log In