Zakon o finansijskoj podršci porodici sa decom („Sl. glasnik RS”, br. 113/2017 i 50/2018 – u daljem tekstu: Zakon) utvrđuje da zaposleni kod pravnih i fizičkih lica (u daljem tekstu: zaposleni kod poslodavca) ostvaruju pravo na naknadu zarade za vreme porodiljskog odsustva, odsustva sa rada radi nege deteta i odsustva sa rada radi posebne nege deteta. Osnovica naknade zarade za vreme navedenih odsustava zaposlenih sa rada utvrđuje se na osnovu zbira mesečnih osnovica na koje su plaćeni doprinosi na primanja koja imaju karakter zarade, za poslednjih 18 meseci koji prethode prvom mesecu otpočinjanja odsustva zbog komplikacija u vezi sa održavanjem trudnoće ili porodiljskog odsustva ukoliko nije korišćeno odsustvo zbog komplikacija u vezi sa održavanjem trudnoće. Prema stavu 4. člana 13. Zakona, mesečna osnovica naknade zarade za vreme porodiljskog odsustva i odsustva sa rada radi nege deteta i posebne nege deteta, za zaposlene kod poslodavca dobija se deljenjem:
1) zbira mesečnih osnovica na koje su plaćeni doprinosi na primanja koja imaju karakter zarade, za poslednjih 18 meseci koji prethode prvom mesecu otpočinjanja porodiljskog ili odsustva zbog nege ili posebne nege deteta,
2) sa 18.
Na ovaj način izračunava se prosečna mesečna osnovica na koju su za konkretnog zaposlenog plaćeni doprinosi u prethodnih 18 meseci ili manje ako zaposleni nije imao u prethodnom periodu 18 meseci rada i 18 osnovica. To je istaknuto zbog zakonske metodologije da se mesečna osnovica naknade zarade uvek utvrđuje deljenjem mase osnovica naknade zarade sa 18, bez obzira na to da li konkretni zaposleni ima prethodni staž od svih 18 meseci ili manje, odnosno da li je osnovica naknade zarade utvrđena za 18 prethodnih meseci ili manje. Očigledno da će porodilje koje imaju manje od 18 meseci prethodnog staža, odnosno manje od 18 mesečnih osnovica, imati i nižu prosečnu mesečnu osnovicu naknade.
Ovako utvrđena mesečna osnovica naknade plate predstavlja bruto obračunsku vrednost. Ona je pre svega bruto vrednost jer se sve mesečne osnovice na koje su plaćeni doprinosi u prethodnih 18 meseci evidentiraju u bruto iznosu, kao i njihov zbir iskazan u osnovici naknade zarade. Mesečna osnovica je i obračunska vrednost jer je ona osnovica na koju se obračunavaju i plaćaju porez na zarade i doprinosi za socijalno osiguranje, a ostatak se isplaćuje korisniku prava. Ona je obračunska vrednost i zbog činjenice da njen konkretni iznos može da varira u zavisnosti od broja časova odsustva sa rada po osnovama iz Zakona, u odnosu na puno mesečno radno vreme.
Prema tome, mesečni iznos naknade zarade za porodiljsko i odsustvo radi nege i posebne nege deteta obračunava se:
1) na osnovu utvrđene mesečne osnovice naknade zarade,
2) u srazmeri broja radnih dana u petodnevnoj radnoj nedelji, u kojima se ostvaruje pravo u datom mesecu, i ukupnog broja radnih dana u tom mesecu.
Drugim rečima: mesečna osnovica naknade zarade je stalna veličina za sve vreme odsustva radi npr. nege deteta, a mesečna naknada zarade može da varira ako zaposleni ne koristi odsustvo ceo mesec. Konkretno, ako mesečna osnovica naknade zarade iznosi 50.000,00 dinara, a zaposlena je tokom celog meseca novembar (22 radna dana u petodnevnoj radnoj nedelji) na odsustvu, mesečni iznos (bruto) naknade zarade za taj mesec iznosiće 50.000,00 dinara. Ova zaposlena završava odsustvo zbog nege deteta 14. decembra, a 17. decembra vraća se na rad. Znači, u decembru ima 10 radnih dana odsustva sa rada zbog nege deteta, a pošto decembar (računato u petodnevnoj radnoj nedelji) ima 23 radna dana, srazmera za izračunavanje visine mesečnog iznos naknade zarade ovoj zaposlenoj jeste 10/23 = 0,435. Prema tome, zaposlenoj na ime mesečnog iznosa naknade zarade za 10 dana odsustva u mesecu decembru pripada (50.000,00 x 0,435) 21.739,13 dinara (bruto).
Pošto ovako utvrđeni mesečni iznos naknade zarade predstavlja bruto obračunsku vrednost, shodno stavu 3. člana 14. Zakona, na osnovu obračunatog mesečnog iznosa naknade plate obračunava se iznos naknade zarade za isplatu – umanjivanjem mesečnog iznosa naknade plate za pripadajući porez i doprinose.
Prema tome, treba imati u vidu da će porodilje u svim mesecima svog odsustva (porodiljsko ili nega deteta), osim eventualno prvog i poslednjeg, ceo mesec biti odsutne sa rada i u tim mesecima primiće pun iznos (bruto) mesečne osnovice naknade zarade, odnosnu (neto) mesečni iznos naknade zarade, što su i zvanične zakonske kategorije. Eventualno u prvom i poslednjem mesecu odsustva (kada zaposlena počinje odnosno završava odsustvo) ova zaposlena će za deo meseca primiti naknadu zarade od države za dane odsustva, a za ostatak meseca primiće platu za časove rada od poslodavca.
Zakonske odredbe o maksimalnom iznosu mesečne naknade zarade
Navedene napomene u vezi sa utvrđivanjem mesečnog iznosa naknade zarade porodiljama date su radi primene odredbi Zakona o mogućem maksimalnom iznosu te naknade, odnosno o konkretnoj zakonskoj gornjoj granici visine mesečnog iznosa naknade zarade.
Konkretno, prema stavu 4. člana 13. Zakona, mesečna osnovica naknade zarade, koja se dobija deljenjem zbira osnovica za prethodnih 18 meseci sa 18, ne može biti veća od tri prosečne mesečne zarade u Republici Srbiji, prema poslednjem objavljenom podatku republičkog organa nadležnog za poslove statistike na dan podnošenja zahteva (Podsetnik: Jedan od principa Zakona iz člana 9. jeste da se prosečna mesečna (bruto) zarada po zaposlenom, kao bitna veličina u sprovođenju Zakona, utvrđuje prema podacima koje objavi republički organ nadležan za poslove statistike).
Na primer, prema poslednjem podatku republičke statistike, prosečna zarada za mesec septembar 2018. godine iznosi 66.251 dinar, što znači da mesečna osnovica naknade zarade, u odnosu na taj podatak, za zaposlenu koja podnese zahtev za porodiljsko početkom decembra meseca ove godine ne može biti veća od (66.251 x 3) 198.753 dinara (bruto).
Znamo da republička statistika svakog meseca objavljuje nove podatke o prosečnoj zaradi za prethodni mesec, ali to ne znači da će se zbog toga nešto menjati za postojeće korisnike naknade zarade, jer je u ovoj odredbi, stav 4. člana 13, navedeno ograničenje od tri prosečne zarade Zakon postavio na dan podnošenja zahteva. Ovo praktično znači sledeće:
1) Ako se za konkretnu porodilju N. N. na dan podnošenja zahteva utvrdi da, primenom navedene zakonske metodologije, njena mesečna osnovica naknade zarade iznosi 190.000 dinara (bruto), kao i da je to manje od tri prosečne zarade u Srbiji, prema poslednjem podatku republičke statistike u momentu podnošenja zahteva, u njeno rešenje uneće se iznos od 190.000 dinara, bez obzira na to što već u narednom mesecu prosečna zarada u Srbiji može da padne i njena tri iznosa mogu da budu ispod 190.000 dinara. Porodilja će za sve vreme odsustva koje je tražila (porodiljsko ili nega deteta) imati mesečnu osnovicu od 190.000 dinara.
2) Ako se za konkretnu porodilju N. N. na dan podnošenja zahteva utvrdi da, primenom navedene zakonske metodologije, njena mesečna osnovica naknade zarade iznosi 230.000 dinara (bruto), kao i da je to više od tri prosečne zarade u Srbiji, prema poslednjem podatku republičke statistike u momentu podnošenja zahteva, u njeno rešenje uneće se iznos od 198.753 dinara, koliko iznose tri prosečne zarade u Srbiji u momentu podnošenja zahteva. Ovaj iznos će se isplaćivati sve vreme korišćenja prava, bez obzira na to što već u narednom mesecu prosečna zarada u Srbiji može da poraste i njena tri iznosa mogu da budu iznad 230.000 dinara. Porodilja će za sve vreme odsustva koje je tražila (porodiljsko ili nega deteta) imati mesečnu osnovicu od 198.753 dinara, koja je ujedno i maksimalno moguća osnovica u momentu podnošenja zahteva.
Ovakvo propisivanje najvišeg iznosa mesečne osnovice naknade zarade dovešće do određenog ujednačavanja isplata porodiljama. Uostalom, zakonodavac smatra da će se primenom Zakona smanjiti iznos sredstava opredeljenih za isplatu naknada zarada za vreme porodiljskog odsustva, odsustva sa rada radi nege deteta i odsustva sa rada radi posebne nege deteta, kao i ostalih naknada po osnovu rođenja i nege deteta i posebne nege deteta. Ovo stoga što se uvodi nov način obračuna naknada zarada i ostalih naknada, koji, kao osnov za utvrđivanje visine, podrazumeva osnovicu na koju su plaćeni doprinosi za obavezno socijalno osiguranje u 18 meseci koji prethode prvom mesecu u kome je otpočeto odsustvo zbog komplikacija u vezi sa održavanjem trudnoće, odnosno porodiljsko odsustvo.
Na primer:
– Zaposlena A iz prethodnih 18 meseci ima mesečnu osnovicu naknade zarade (sumu 18 mesečnih primanja sa karakterom zarade) 5.400.000 dinara, što daje mesečnu osnovicu naknade zarade (5.400.000 : 18) od 300.000 dinara.
– Zaposlena B iz prethodnih 18 meseci ima mesečnu osnovicu naknade zarade (sumu 18 mesečnih primanja sa karakterom zarade) 3.600.000 dinara, što daje mesečnu osnovicu naknade zarade (3.600.000 : 18) od 165.000 dinara.
S obzirom na navedeno zakonsko ograničenje, zaposlena A može da ostvari pravo na (bruto) mesečnu osnovicu naknade zarade od (66.251 x 3) 198.753 dinara, dok će zaposlena B ostvariti svoju mesečnu osnovicu bez umanjenja, u iznosu od 165.000 dinara, jer je to niže od graničnih 198.753 dinara u momentu podnošenja zahteva (u mesecu decembru na osnovu prosečne zarade u Republici za mesec septembar – poslednji poznat podatak).
Prema tome, mesečna osnovica naknade zarade za sve porodilje koje podnesu zahtev za ostvarivanje prava na porodiljsko odsustvo, odsustvo radi nege deteta ili odsustvo radi posebne nege deteta do 24. decembra, jer se 25. decembra objavljuje novi iznos prosečne zarade u Srbiji, iznosi najviše 198.753 dinara. Sledeći najviši iznos ove osnovice utvrđivaće se počev od 25. decembra, kada se objavi novi podatak o prosečnoj zaradi u Srbiji – za mesec oktobar.
Podatke koji su potrebni za rešavanje zahteva porodilja, a nalaze se u dostupnim službenim evidencijama državnih organa, organa jedinica lokalne samouprave i imalaca javnih ovlašćenja, kao što je podatak o prosečnoj zaradi po zaposlenom u Srbiji, organi nadležni za rešavanje o pravima po ovom zakonu pribavljaju po službenoj dužnosti u skladu sa zakonom koji uređuje opšti upravni postupak (član 39. stav 2. Zakona).
Kontrola izvršavanja zakonske odredbe o najvišem iznosu mesečne osnovice naknade zarade
Prema članu 8. stav 2. Pravilnika o bližim uslovima i načinu ostvarivanja prava na finansijsku podršku porodici sa decom („Sl. glasnik RS”, br. 58/2017 – u daljem tekstu: Pravilnik), mesečna osnovica naknade plate porodiljama ne može biti veća od tri prosečne zarade u Republici Srbiji, prema poslednjem objavljenom podatku republičkog organa nadležnog za poslove statistike na dan podnošenja zahteva.
Prema članu 6. Pravilnika, nadležni organ uprave jedinice lokalne samouprave – Služba dečje zaštite – rešava o pravu na naknadu zarade za vreme porodiljskog odsustva na osnovu podnetog zahteva i donosi rešenje o pravu na naknadu zarade, koje obavezno sadrži dužinu korišćenja prava na naknadu zarade i mesečni iznos naknade zarade. Podaci u rešenju utvrđuju se na osnovu podataka o visini osnovice na koju su plaćeni doprinosi na primanja koja imaju karakter zarade, za poslednjih 18 meseci koji prethode prvom mesecu otpočinjanja odsustva zbog komplikacija u vezi sa održavanjem trudnoće ili porodiljskog odsustva ukoliko nije korišćeno odsustvo zbog komplikacija u vezi sa održavanjem trudnoće, a evidentirani su u Centralnom registru obaveznog socijalnog osiguranja na dan podnošenja zahteva za ostvarivanje prava. Na osnovu ovih podataka Služba dečje zaštite formira izveštaj o evidentiranim osnovicama za period koji je od uticaja na ostvarivanje prava, koji čini sastavni deo spisa predmeta. Mesečna osnovica naknade zarade dobija se deljenjem zbira osnovica iz prethodnih 18 meseci sa 18, bez obzira na to da li postoje evidentirane osnovice za svih 18 meseci. Ovako utvrđen mesečni iznos naknade zarade ne može biti veći od tri prosečne zarade u Srbiji, prema poslednjem objavljenom podatku republičke statistike, o čemu nadležna služba dečje zaštite naročito vodi računa kada unosi iznos mesečne naknade zarade porodilje u rešenje. O pravu na naknadu zarade za vreme porodiljskog odsustva u prvom stepenu rešava Služba dečje zaštite u mestu prebivališta zaposlene – podnosioca zahteva. Ako porodilja smatra da joj je puna mesečna naknada zarade neopravdano obračunata u nižem iznosu, može da se žali na prvostepeno rešenje, o čemu u drugom stepenu rešava ministar nadležan za socijalna pitanja, odnosno na teritoriji AP Vojvodine – odgovarajući organ uprave AP Vojvodine.