Novi neoporezivi iznos za sve isplate sa karakterom zarade iznosi 15.300 dinara, a primenjuje se od 1. februara 2019. godine. Naglašavamo da se ovaj neoporeziv iznos primenjuje od 1. februara, dakle ne od isplate zarada za mesec januar ili februar itd., već kalendarski od 1. februara, na sve isplate zarada od tog datuma, bez obzira na mesec na koji se te isplate odnose.
U nastavku teksta daćemo primere obračuna zarada i korišćenja poreskog umanjenja od 15.300 dinara, koji se primenjuju od 1. februara 2019. godine.
Skip to PDF content
FEBRUAR 2019. ● POSLOVNI SAVETNIK 153
ZARADE
Uvod
Saglasno članu 15a st. 2. i 3. Zakona o pore-
zu na dohodak građana („Sl. glasnik RS”, br.
24/2001… i 95/2018 – u daljem tekstu: Zakon o po-
rezu), osnovicu poreza na zarade čini zarada iz
člana 13. st. 1. i 3, čl. od 14. do 14b i člana 15b
ovog zakona, umanjena za iznos od 15.300 dina-
ra mesečno za lice koje radi sa punim radnim
vremenom. Za lice koje radi sa nepunim radnim
vremenom, umanjenje od 15.300 dinara srazmer-
no je radnom vremenu tog lica u odnosu na puno
radno vreme.
Radi konkretne primene neoporezivog izno-
sa zarade u praksi propisan je Pravilnik o nači-
nu i postupku obračunavanja poreza na zarade u
slučaju umanjenja poreske osnovice („Sl. glasnik
RS”, br. 115/2013 – u daljem tekstu: Pravilnik),
kojim se uređuju način i postupak obračunavanja
poreza na zarade saglasno Zakonu o porezu, kao
i dostavljanje podataka Poreskoj upravi o obra-
čunatom porezu.
Isplate sa karakterom zarade na koje se
primenjuje umanjenje poreske osnovice
Prema članu 15a Zakona o porezu, osnovicu po-
reza na zarade, koja se umanjuje za 15.300 dinara,
čini isplaćena odnosno ostvarena zarada iz čl.
od 13. do 14b i člana 15b ovog zakona, pri čemu su
to sledeće zarade:
1) Zarada koja se ostvaruje po osnovu radnog
odnosa, definisana zakonom kojim se uređuju
radni odnosi i druga primanja zaposlenog (shod-
no odredbama Zakona o radu), i to:
● zarada za obavljeni rad i vreme provedeno
na radu (koja se sastoji od osnovne zarade, dela
zarade za radni učinak i uvećane zarade);
● zarada po osnovu doprinosa zaposlenog po-
slovnom uspehu poslodavca (nagrade, bonusi i
sl.);
● druga primanja po osnovu radnog odnosa, koja
imaju karakter zarade u skladu sa opštim aktom
i ugovorom o radu (npr. topli obrok, regres, nak-
nada za odvojeni život, terenski dodata), osim
primanja iz člana 14, člana 42. stav 3. t. 4) i 5),
člana 118. t. 1–4), člana 119, člana 120. tačka 1) i
člana 158. Zakona o radu;
● naknade zarade po svim slučajevima odsustva
sa rada iz čl. 114, 115, 116. i 117. Zakona o radu, koje
poslodavac isplaćuje zaposlenom;
● naknade zarade koje zaposlenima isplaćuju
drugi zakonski isplatioci (npr. za porodiljsko,
za bolovanje preko 30 dana).
2) Isplaćena lična zarada preduzetnika utvr-
đena u skladu sa Zakonom o porezu.
3) Primanja u obliku bonova, hartija od vredno-
sti, osim akcija stečenih u postupku svojinske
transformacije, novčanih potvrda, robe, kao i
primanja ostvarena činjenjem ili pružanjem po-
godnosti, opraštanjem duga, kao i pokrivanjem
rashoda obveznika novčanom nadoknadom ili
neposrednim plaćanjem (pri čemu se, prema no-
vim odredbama člana 14. Zakona o porezu, harti-
je od vrednosti, osim akcija stečenih u postupku
svojinske transformacije, koje zaposleni dobije
Mr Željko Albaneze
Novi neoporeziv iznos i obračun
zarada od 1. februara 2019.
godine
Novi neoporezivi iznos za sve isplate sa karakterom zarade iznosi 15.300
dinara, a primenjuje se od 1. februara 2019. godine. Naglašavamo da se ovaj ne-
oporeziv iznos primenjuje od 1. februara, dakle ne od isplate zarada za mesec
januar ili februar itd., već kalendarski od 1. februara, na sve isplate zarada
od tog datuma, bez obzira na mesec na koji se te isplate odnose.
U nastavku teksta daćemo primere obračuna zarada i korišćenja poreskog
umanjenja od 15.300 dinara, koji se primenjuju od 1. februara 2019. godine.
154 POSLOVNI SAVETNIK ● poslovnisavetnik.net
ZARADE
od poslodavca ili od s poslodavcem povezanog
lica, smatraju zaradom u momentu sticanja pra-
va raspolaganja na tim hartijama od vrednosti,
odnosno u momentu u kojem se te hartije od vred-
nosti smatraju oporezivom zaradom zaposlenog
prema kriterijumima datim u članu 18. stav 3.
Zakona o porezu).
4) Primanjima po osnovu činjenja ili pruža-
nja pogodnosti: korišćenje službenog vozila
i drugog prevoznog sredstva u privatne svrhe
i korišćenje stambenih zgrada i stanova koji
su u vlasništvu poslodavca ili na raspolaga-
nju poslodavca po osnovu zakupa ili po drugom
osnovu, uz plaćanje zakupnine ili bez plaćanja
zakupnine.
5) Premije svih vidova dobrovoljnog osigura-
nja, kao i penzijski doprinos u dobrovoljni pen-
zijski fond, koje poslodavac plaća za zaposlene
– osiguranike uključene u dobrovoljno osigura-
nje, odnosno za zaposlene – članove dobrovolj-
nog penzijskog fonda, u skladu sa zakonom koji
uređuje dobrovoljno osiguranje, odnosno dobro-
voljne penzijske fondove i penzijske planove –
preko neoporezivog iznosa.
6) Zarada koju bi fizička lica – rezidenti Re-
publike koji su upućeni u inostranstvo radi
obavljanja poslova za pravna lica – rezidente
Republike, kao i rezidenti Republike koji su
upućeni u inostranstvo na stručno osposoblja-
vanje i usavršavanje za potrebe poslodavca u
smislu zakona kojim se uređuje upućivanje za-
poslenih na privremeni rad u inostranstvo, u
skladu sa zakonom, opštim aktom i ugovorom o
radu ostvarili u Republici na istim ili slič-
nim poslovima (član 15b).
Sva navedena primanja imaju karakter zara-
de i umanjuju se prilikom obračuna za 15.300
dinara poreske olakšice, radi određivanja
poreske osnovice.
Konkretno, prema članu 2. Pravilnika, pore-
ska osnovica prilikom isplate utvrđuje se tako
što se iznos zarade kod poslodavca, odnosno
naknade zarade kod drugog isplatioca umanjuje
za neoporezivi iznos koji važi u momentu ispla-
te zarade, odnosno naknade zarade, za:
1) zarade, naknade zarada i druga primanja zapo-
slenog na teret sredstava poslodavca, koja se, u
smislu Zakona o porezu, smatraju zaradom;
2) naknade zarade zaposlenom koje se vrše na
teret sredstava drugog isplatioca.
Podsećamo takođe da se sledeće isplate sa
karakterom zarade ne umanjuju za 15.300 dina-
ra radi utvrđivanja poreske osnovice:
● naknada zarade zbog rada sa skraćenim rad-
nim vremenom (II kategorija invalidnosti) i
naknada zbog manje zarade na drugom odgova-
rajućem poslu (III kategorija invalidnosti),
koja se isplaćuje na teret Fonda PIO;
● ugovorena naknada i druga primanja koja se
ostvaruju obavljanjem privremenih i povre-
menih poslova na osnovu ugovora zaključenog
neposredno sa poslodavcem, kao i na osnovu
ugovora zaključenog preko omladinske ili stu-
dentske zadruge.
Primeri obračuna zarada od 1. februa-
ra 2019. godine
Osnovni parametri obračuna
Prilikom obračuna zarada od 1. februara
2019. godine treba imati u vidu sledeće para-
metre:
1) U primeni je iznos najniže mesečne osnovice
na koju se obračunava i plaća doprinos za oba-
vezno socijalno osiguranje u visini od 23.921,00
dinara („Sl. glasnik RS”, br. 104/2018), koji važi
za celu 2019. godinu.
2) Za 2019. godinu važi najviša mesečna osnovi-
ca za obračun doprinosa, koja iznosi 341.725,00
dinara („Sl. glasnik RS”, br. 104/2018), a prime-
njuje se u toku cele 2018. godine.
3) Od 1. februara 2019. godine u primeni je novi
iznos poreskog umanjenja na zarade u visini od
15.300,00 dinara, koji će se primenjivati na ob-
račun svih primanja sa karakterom zarade do 31.
januara 2020. godine.
4) Prilikom obračuna zarada primenjuje se po-
reska stopa od 10%, a stope doprinosa za obave-
zno socijalno osiguranje na zarade prikazane su
u tabeli 1.
Imajući u vidu ove elemente, u narednom delu
teksta uslediće više primera obračuna zarada
zaposlenih od 1. februara 2019. godine.
FEBRUAR 2019. ● POSLOVNI SAVETNIK 155
ZARADE
Tabela 1: Stope doprinosa za obavezno socijalno
osiguranje na zarade
Vrsta obaveze
Na teret
zaposle-
nog
Na teret
poslodav-
ca
Ukupno
Ukupno 19,90% 17,15% 37,05%
Za penzijsko i
invalidsko osiguranje 14,00% 12,00% 26%
Za zdravstveno
osiguranje 5,15% 5,15% 10,30%
Za osiguranje od
nezaposlenosti 0,75% 0% 0,75%
Obračun zarade i poreskog umanjenja prili-
kom isplate cele zarade za januar 2019. go-
dine u toku februara meseca – PUNO RADNO
VREME
Kada obračunava i isplaćuje zaradu zaposle-
nom za puno radno vreme, poslodavac primenju-
je ceo iznos poreskog umanjenja. Prema članu 4.
stav 1. Pravilnika, za zaposlenog koji radi sa
punim radnim vremenom kod jednog poslodavca
osnovica poreza na zarade utvrđuje se tako što
se zarada umanjuje za neoporezivi iznos u celo-
sti. Na osnovu ove odredbe Pravilnika u tabeli
2 data su tri primera obračuna zarada:
● u prvom primeru obračunata zarada niža je
od važeće najniže mesečne osnovice doprinosa,
● u drugom primeru zarada je veća od važeće
najniže mesečne osnovice doprinosa,
● u trećem primeru zarada je veća od najviše
mesečne osnovice doprinosa.
Pritom treba podsetiti na to da se samo po-
rez plaća na iznos zarade umanjene za 15.300,00
dinara, jer Zakonom o doprinosima za obavezno
socijalno osiguranje nije predviđen ovakav neo-
poreziv iznos, što znači da u sistemu obračuna
zarada postoje dve osnovice – jedna za obračun
doprinosa za socijalno osiguranje, a druga za
porez.
Ovde su prikazani obračuni koji polaze
od bruto iznosa zarada. Međutim, ukoliko
se zarada zaposlenom utvrđuje najpre u neto
iznosu, treba je prevesti u bruto iznos radi
obračuna poreskih obaveza.
U navedenim primerima u tabeli 2 primenju-
ju se formule za prevođenje neto iznosa u bruto
iznos, prikazane u nastavku.
Tabela 2: Primeri obračuna zarada za puno radno vreme
Red.
broj Opis
Bruto zarada
niža od najniže
mesečne osnovice
doprinosa
Bruto zarada
veća od najniže
mesečne osnovice
doprinosa
Bruto zarada
veća od najviše
mesečne osnovice
doprinosa
1 2 3 4 5
1. Obračunata bruto zarada 22.000,00 70.000,00 370.000,00
2. Najniža mesečna bruto osnovica doprinosa 23.921,00 23.921,00 23.921,00
3. Najviša mesečna bruto osnovica doprinosa 341.725,00 341.725,00 341.725,00
4. Osnovica za plaćanje doprinosa (obračunata
zarada, ali ne niža od najniže osnovice
doprinosa i ne viša od najviše osnovice
doprinosa):
– kolona 3: najniža osnovica doprinosa
– kolona 4: obračunata bruto zarada
– kolona 5: najviša osnovica doprinosa 23.921,00 70.000,00 341.725,00
5. Iznos doprinosa za uplatu na teret
zaposlenog (19,90% na red. br. 4) 4.760,28 13.930,00 68.003,27
6. Umanjenje poreske osnovice 15.300,00 15.300,00 15.300,00
7. Osnovica za plaćanje poreza
(red. br. 1 – red. br. 6) 6.700,00 54.700,00 354.700,00
8. Iznos poreza za uplatu (10% na red. br. 7) 670,00 5.470,00 35.470,00
9. Zarada za isplatu zaposlenom
(red. br. 1 – red. br. 5 – red. br. 8) 16.569,72 50.600,00 266.526,73
10. Iznos doprinosa za uplatu na teret
poslodavca (17,15% na red. br. 4) 4.102,45 12.005,00 58.605,84
156 POSLOVNI SAVETNIK ● poslovnisavetnik.net
ZARADE
Obračunata zarada niža od najniže meseč-
ne osnovice doprinosa
Ako je obračunata zarada zaposlenog ili deo
zarade prilikom prve isplate zarade u delovi-
ma niža od najniže mesečne osnovice dopri-
nosa, osnov za obračun doprinosa je najniža
osnovica doprinosa, a osnov za obračun poreza
je bruto obračunata zarada umanjena za poresko
umanjenje od 15.300,00 dinara. U ovakvom slučaju
utvrđeni neto iznos zarade prevodi se u bruto
iznos pomoću formule:
Bruto zarada = [(Neto zarada + 0,199 x NnO) –
(15.300,00 x 10%)] : 0,90,
gde su:
0,199 – stopa zbirnih doprinosa za socijalno
osiguranje na teret zaposlenog,
NnO – važeća najniža osnovica doprinosa,
0,90 – koeficijent utvrđen na osnovu poreske
stope od 10% (100 – 10 = 90 : 100).
Pošto trenutno (do 31. decembra 2019. godi-
ne) najniža osnovica doprinosa iznosi 23.921,00
dinar, a doprinosi obračunati po stopi od
19,90% na tu osnovicu iznose 4.760,28 dinara, ova
formula ima sledeći iskaz:
Bruto zarada = [(Neto zarada + 4.760,28) –
1.530,00] : 0,90, odnosno
Bruto zarada = (Neto zarada + 3.230,28) : 0,90.
Neto iznos najniže osnovice doprinosa, koja
iznosi bruto 23.921,00 dinar, dobija se po formuli:
Neto najniža osnovica = [(0,701 x 23.921,00) +
(15.300,00 x 10%)],
gde je 0,701 – koeficijent dobijen umanjivanjem
stopa doprinosa i poreza od 100 i podeljen sa 100.
Dakle, neto najniža osnovica iznosi 18.298,62
dinara (16.768,62 + 1.530,00).
Istovremeno, neto poreska olakšica utvrđu-
je se prema formuli:
Neto poreska olakšica = [15.300,00 –
(0,199 x NnO)],
gde su:
0,199 – stopa zbirnih doprinosa za socijalno
osiguranje na teret zaposlenog,
NnO – važeća najniža osnovica doprinosa.
Neto poreska olakšica iznosi 10.539,72 di-
nara (15.300,00 – 4.760,28).
Iz ovih računica zaključuje se da je na sve ob-
računate neto zarade veće od neto poreske olak-
šice od 10.539,72 dinara, a manje od neto najniže
osnovice od 18.298,62 dinara za puno radno vre-
me, osnovica doprinosa bruto najniža osnovica
od 23.921 dinar, dok je preko tog iznosa osnovica
obračunata zarada (do najviše osnovice).
U prvom primeru iz prethodne tabele (kolo-
na 3), u kom je neto zarada bila 16.569,72 dinara
za puno radno vreme, pošto je niža od neto naj-
niže osnovice, doprinosi za ovu zaradu obraču-
navaju se na bruto najnižu osnovicu od 23.921,00
dinar, a bruto zarada dobija se preko formule
koja u ovom slučaju glasi:
Bruto zarada = (16.569,72 + 3.230,28) : 0,90 =
22.000,00 dinara.
U obrnutom slučaju, kada je poznat podatak o
bruto iznosu zarade, a nastoji se da se izračuna
neto iznos zarade, koristi se sledeća formula:
Neto zarada = Bruto zarada x 0,90 – 3.230,28.
Konkretno, ako bruto zarada iznosi 22.000,00
dinara, neto zarada iznosi 16.569,72 dinara
((22.000,00 x 0,90) – 3.230,28).
Obračunata zarada veća od najniže osnovi-
ce doprinosa
Ako je konkretna obračunata zarada veća od
važeće najniže osnovice doprinosa, a niža od
važeće najviše osnovice doprinosa, bruto za-
rada dobija se primenom sledeće formule:
Bruto zarada = (Neto zarada – 15.300,00 x 10%) :
((100 – 19,90 – 10) : 100),
Bruto zarada = (Neto zarada – 1.530,00) : 0,701,
gde su:
19,90 – stopa zbirnih doprinosa za socijalno
osiguranje na teret zaposlenog,
10% – poreska stopa na zarade,
0,701 – koeficijent dobijen iz odnosa [100 – (10
+ 19,90)] / 100.
U drugom primeru iz prethodne tabele (kolo-
na 4), u kom je neto zarada bila 50.600,00 dinara,
primenom ove formule dobija se bruto zarada:
Bruto zarada = (50.600,00 – 1.530,00) : 0,701 =
70.000,00 dinara.
Formula za izračunavanje neto zarade kada
nam je poznat podatak o bruto iznosu glasi:
Neto zarada = (Bruto zarada x 0,701) + 1.530,00.
U navedenom prethodnom primeru neto za-
rada iznosi 50.600 dinara [(70.000,00 x 0,701)
+ 1.530,00].
FEBRUAR 2019. ● POSLOVNI SAVETNIK 157
ZARADE
Obračunata zarada veća od najviše mesečne
osnovice doprinosa
Ako je obračunata zarada zaposlenog veća od
najviše mesečne osnovice doprinosa, onda se
neto iznos zarade prevodi u bruto iznos pomo-
ću formule:
Bruto zarada = [(Neto zarada + 0,199 x NvO) –
(15.300,00 x 10%)] : 0,90,
gde su:
0,199 – stopa zbirnih doprinosa za socijalno
osiguranje na teret zaposlenog,
NvO – važeća najviša osnovica doprinosa,
0,90 – koeficijent utvrđen na osnovu poreske
stope od 10% (100 – 10 = 90 : 100).
Kako najviša osnovica doprinosa za 2019.
godinu iznosi 341.725,00 dinara, a doprinosi
obračunati po stopi od 19,90% na tu osnovicu iz-
nose 68.003,27 dinara, ova formula glasi:
Bruto zarada = [(Neto zarada + 68.003,27) –
1.530,00] : 0,90, odnosno
Bruto zarada = (Neto zarada + 66.473,27) : 0,90.
Neto iznos najviše osnovice doprinosa, koja
do kraja 2019. godine iznosi bruto 341.725,00 di-
nara, dobija se po formuli:
Neto najviša osnovica = [(0,701 x NvO) +
(15.300,00 x 10%)],
gde su:
0,701 – koeficijent dobijen umanjivanjem stopa
doprinosa i poreza od 100 i podeljen sa 100,
NvO – važeća najviša osnovica doprinosa.
Neto najviša osnovica doprinosa iznosi
241.079,22 dinara (239.549,22 + 1.530,00).
Pošto najviša osnovica doprinosa za 2019.
godinu iznosi bruto 341.725,00 dinara, a njen
neto iznos je 241.079,22 dinara, na sve obračuna-
te neto zarade preko 241.079,22 dinara za puno
radno vreme osnovica doprinosa je bruto naj-
viša osnovica od 341.725,00 dinara, a ispod tog
iznosa osnovica je stvarno obračunata zarada.
Konkretno, u trećem primeru iz prethod-
ne tabele (kolona 5), u kom je neto zarada bila
266.526,73 dinara, primenom ove formule dobi-
ja se bruto zarada:
Bruto zarada = (266.526,73 + 66.473,27) : 0,90 =
370.000,00 dinara.
Formula za izračunavanje neto zarade kada
nam je poznat podatak o bruto iznosu glasi:
Neto zarada = Bruto zarada x 0,90 – 66.473,27.
Konkretno, ako bruto zarada iznosi
370.000,30 dinara, neto zarada iznosi:
Neto zarada = (370.000,30 x 0,90) – 66.473,27 =
266.526,73 dinara.
Navedeni primeri potvrđuju da pravo na
korišćenje punog neoporezivog iznosa zara-
de poslodavac ima za zaposlenog koji je u rad-
nom odnosu sa punim radnim vremenom i koji
je ostvario zaradu, odnosno naknadu zarade
na teret poslodavca za pun fond sati za ob-
računski mesec. To, na primer, znači da zapo-
sleni koji je u radnom odnosu sa punim radnim
vremenom, ali je počeo da radi 15. u mesecu,
nema pravo na punu, već na srazmernu poresku
olakšicu.
Pomenimo još i slučaj kada zaposleni ima
prekovremene časove rada u toku meseca – i
tada poreska olakšica iznosi 15.300 dinara,
jer zakonski ona ne može da bude veća od pune
propisane olakšice za pun fond časova rada.
Obračun zarade i poreskog umanjenja prili-
kom isplate zarade od 1. februara 2019. godi-
ne – NEPUNO RADNO VREME
Prema članu 15a stav 3. Zakona o porezu, za
lice koje radi sa nepunim radnim vremenom
umanjenje od 15.300 dinara srazmerno je radnom
vremenu tog lica u odnosu na puno radno vre-
me. Pravilnik u članu 4. stav 4. ovakvu situaciju
definiše na sledeći način: „Kada zaposleni u
toku meseca zbog zasnivanja, prestanka ili mi-
rovanja radnog odnosa, odnosno drugog razloga
ne ostvari zaradu za pun fond radnih časova,
osnovica poreza na zaradu utvrđuje se tako što
se ostvarena zarada umanjuje za srazmerni neo-
porezivi iznos, koji se utvrđuje srazmerno od-
nosu broja radnih časova za koje je zaposleni
ostvario zaradu kod poslodavca za taj mesec i
broja radnih časova punog fonda radnih časova
za taj mesec.”
Dakle, ako u toku meseca zaposleni nema puno
radno vreme kod poslodavca, obračun poreskog
umanjenja takođe mora da se prilagodi vremenu
provedenom na radu. Konkretno:
1) kada zaposleni u toku meseca zbog zasnivanja,
prestanka ili mirovanja radnog odnosa, odno-
sno drugog razloga ne ostvari zaradu za pun fond
radnih časova, osnovica poreza na zaradu utvr-
đuje se tako što se ostvarena zarada umanjuje za
srazmerni neoporezivi iznos, koji se utvrđuje
srazmerno odnosu broja radnih časova za koje je
158 POSLOVNI SAVETNIK ● poslovnisavetnik.net
ZARADE
zaposleni ostvario zaradu kod poslodavca za taj
mesec i broja radnih časova punog fonda radnih
časova za taj mesec;
2) za zaposlenog koji radi sa nepunim radnim
vremenom kod jednog ili više poslodavaca i
ukupno ne ostvaruje puno radno vreme, umanjenje
zarade za pripadajući srazmerni iznos vrši se
srazmerno radnom vremenu tog zaposlenog kod
svakog poslodavca u odnosu na puno radno vre-
me, s tim da ukupno umanjenje mora biti manje od
neoporezivog iznosa od 15.300 dinara.
Prema tome, iznos umanjenja poreske osno-
vice zavisi od toga da li je kod poslodavca
zaposleni zasnovao radni odnos sa punim ili
nepunim radnim vremenom, u skladu sa Zako-
nom o radu, odnosno da li je zasnovao radni
odnos kod konkretnog poslodavca prvog dana
u mesecu ili kasnije u toku meseca.
U tabeli 3 dati su primeri obračuna zarada
za puno radno vreme od 184 časa, za rad sa polo-
vinom radnog vremena i za 32 časa rada u toku
tog meseca:
U navedenim primerima zarada se umanjuje za
15.300,00 dinara mesečno u punom iznosu za za-
poslenog koji radi sa punim radnim vremenom,
a srazmerno za zaposlenog koji radi sa nepunim
radnim vremenom. Treći primer odnosi se na
zaposlenog koji u toku meseca zbog zasnivanja,
prestanka ili mirovanja radnog odnosa u toku
meseca ne ostvari zaradu za pun fond radnih
časova. Na primer, zaposleni je zasnovao radni
odnos 25. u mesecu i imao ukupno četiri radna
dana u tom mesecu, odnosno 32 časa rada. Pošto
je u mesecu pun fond časova rada 184 časa, za ovog
zaposlenog srazmerni neoporezivi iznos utvr-
đuje se prema broju časova rada za koje je zaposle-
ni ostvario zaradu kod poslodavca za taj mesec
(a to je 32 časa) i broja radnih časova punog rad-
nog vremena za taj mesec kod poslodavca (što
iznosi 184 časa). U ovom primeru umanjenje pore-
ske osnovice za ovog zaposlenog iznosi 2.660,87
dinara ((32 : 184) x 15.300,00).
Obračun zarade i poreskog umanjenja od 1. fe-
bruara kada zaposleni radi kod više poslo-
davaca
Na osnovu člana 15a Zakona o porezu i odre-
daba Pravilnika mogu se navesti slučajevi pri-
mene poreskog umanjenja, odnosno utvrđivanja
poreske osnovice kada zaposleni radi kod više
poslodavaca:
1) Kad zaposleni ostvaruje puno radno vreme kod
dva poslodavca ili više poslodavaca, umanjenje
od 15.300,00 dinara vrši svaki poslodavac sra-
zmerno radnom vremenu tog zaposlenog kod sva-
kog poslodavca u odnosu na puno radno vreme, s
tim da ukupno umanjenje iznosi 15.300,00 dinara
mesečno (član 15a stav 4. Zakona o porezu).
2) Kad zaposleni ostvaruje nepuno radno vreme
kod dva poslodavca ili više poslodavaca, uma-
njenje zarade za pripadajući srazmerni iznos
vrši se srazmerno radnom vremenu tog zapo-
slenog kod svakog poslodavca u odnosu na puno
radno vreme, s tim što zbir umanjenja mora biti
manji od 15.300,00 dinara mesečno, odnosno sra-
zmerno ukupnom radnom vremenu zaposlenog u
odnosu na puno radno vreme (član 15a stav 5. Za-
kona o porezu).
U nastavku slede primeri primene navedenih
zakonskih odredbi.
Tabela 3: Primeri obračuna zarade za rad sa nepunim radnim vremenom
Red.
br. Opis Puno radno
vreme
Rad sa
polovinom
punog radnog
vremena
Zasnovan radni odnos kod
poslodavca u toku meseca
i ostvarena 32 časa rada u
toku tog meseca
1. Obračunata mesečna bruto zarada 70.000,00 35.000,00 25.000,00
2. Umanjenje poreske osnovice:
a) puno umanjenje 15.300,00
b) umanjenje 50% (15.300 x 50%) 7.650,00
v) srazmerno umanjenje
(32 : 184 = 17,39% x 15.300,00) 2.660,87
3. Poreska osnovica za porez na zarade
(red. br. 1 – red. br. 2) 54.700,00 27.350,00 22.339,13
FEBRUAR 2019. ● POSLOVNI SAVETNIK 159
ZARADE
Primer: Umanjenje poreske osnovice za rad
kod dva poslodavca ili više poslodavaca u
punom radnom vremenu
Ako zaposleni radi kod dva poslodavca (100 č.
+ 84 č.) ostvarujući puno radno vreme, umanjenje
poreske osnovice od 15.300 dinara vrši svaki
poslodavac srazmerno radnom vremenu zapo-
slenog. Konkretno, za puno radno vreme od 184
časa u posmatranom mesecu obračun je prikazan
u tabeli 4.
Pošto zaposleni ostvaruje puno radno vreme
kod dva poslodavca, svaki od njih umanjuje pore-
sku osnovicu za iznos srazmeran vremenu rada
zaposlenog, s tim što ukupno umanjenje iznosi
15.300,00 dinara mesečno. Time je poštovana i
odredba člana 15a stav 4. Zakona o porezu – kad
lice ostvaruje puno radno vreme kod dva ili
više poslodavaca, umanjenje za neoporezovanih
15.300 dinara vrši svaki poslodavac srazmerno
radnom vremenu kod poslodavca u odnosu na puno
radno vreme, s tim što ukupno umanjenje iznosi
13.000 dinara mesečno. Istovremeno je time po-
štovana i odredba člana 4. stav 3. Pravilnika
– da se umanjenje osnovice poreza na zarade za
neoporezivi iznos vrši srazmerno radnom vre-
menu tog zaposlenog kod svakog poslodavca u od-
nosu na puno radno vreme za taj mesec.
Primer: Umanjenje poreske osnovice za rad
kod dva poslodavca ili više poslodavaca
u nepunom radnom vremenu
Ako zaposleni radi kod dva poslodavca ili
više poslodavaca ostvarujući nepuno radno
vreme, umanjenje poreske osnovice vrši svaki
poslodavac srazmerno radnom vremenu zapo-
slenog. Konkretno, ako zaposleni radi kod dva
poslodavca ukupno 150 časova mesečno, a puno
radno vreme je 184 časa za konkretni mesec, uma-
njenje poreske osnovice iznosi 12.472,83 dinara
((15.300,00 : 184) x 150), a obračun po poslodavci-
ma prikazan je u tabeli 5.
Pošto zaposleni ostvaruje nepuno radno vre-
me kod dva poslodavca, svaki od njih umanjuje
poresku osnovicu za iznos srazmeran vremenu
rada zaposlenog, a dobijene srazmerne procente
primenjuje na srazmerno umanjen iznos poreske
Tabela 4: Obračun punog radnog vremena – dva poslodavca
Red.
broj Opis
Poslodavac I – rad
u nepunom radnom
vremenu od 100
časova mesečno
Poslodavac II – rad
u nepunom radnom
vremenu od 84 časa
mesečno
Ukupno za 184
časa punog
radnog vremena
1 2 3 4 5
1. Obračunata mesečna bruto zarada 40.000,00 35.000,00 75.000,00
2. Umanjenje poreske osnovice:
a) srazmerno umanjenje
(100 : 184 = 54,35% x 15.300) 8.315,22 8.315,22
b) srazmerno umanjenje
(84 : 184 = 45,65% x 15.300) 6.984,78 6.984,78
3. Poreska osnovica za porez na zarade
(red. br. 1 – red. br. 2) 31.684,78 28.015,22 59.700,00
Tabela 5: Obračun nepunog radnog vremena kod dva poslodavca
Red.
broj Opis
Poslodavac I – rad u
nepunom radnom vremenu
od 100 časova mesečno
Poslodavac II – rad u
nepunom radnom vremenu
od 40 časova mesečno
Ukupno za 150
časova nepunog
radnog vremena
1. Obračunata mesečna bruto
zarada 30.000,00 25.000,00 55.000,00
2. Ukupno umanjenje poreske
osnovice
8.315,22
(100 : 150 = 66,7% x 12.472,83)
4.157,61
(50 : 150 = 33,3% x 12.472,83) 12.472,83
3. Poreska osnovica za porez
na zarade
(red. br. 1 – red. br. 2) 21.684,78 20.842,39 42.527,17
160 POSLOVNI SAVETNIK ● poslovnisavetnik.net
ZARADE
olakšice od 12.472,83 dinara, jer je ovde reč o
nepunom radnom vremenu. Time je poštovana i
odredba člana 15a stav 5. Zakona o porezu, pre-
ma kojoj, kada lice ostvaruje nepuno radno vreme
kod dva ili više poslodavaca, svaki poslodavac
vrši umanjenje srazmerno radnom vremenu kod
poslodavca u odnosu na ukupno radno vreme, s
tim što zbir umanjenja mora biti manji od 15.300
dinara mesečno, odnosno srazmerno ukupnom
radnom vremenu lica u odnosu na puno radno
vreme. Time je takođe poštovana i odredba čla-
na 4. stav 2. Pravilnika, prema kojoj se za zapo-
slenog koji radi sa nepunim radnim vremenom
kod više poslodavaca i ukupno ne ostvaruje puno
radno vreme, umanjenje osnovice poreza vrši
srazmerno radnom vremenu tog zaposlenog kod
svakog poslodavca u odnosu na puno radno vreme
za taj mesec, s tim da ukupno umanjenje poreske
osnovice obavezno bude manje od važećeg punog
neoporezivog iznosa.
Isplata zarada u delovima
Ako u toku 2019. godine, počev od 1. februara
2019. godine, poslodavac isplaćuje zaradu u dva
dela ili više delova, treba da ima u vidu član
3. Pravilnika. Konkretno:
1) prema odredbi člana 3. stav 1. Pravilnika, u
slučaju kad zaposleni radi sa punim radnim vre-
menom, umanjenje zarade za neoporezivi iznos
vrši se prilikom isplate zarade, odnosno bilo
kog dela zarade kod poslodavca za odgovarajući
mesec, tako da umanjenje može da se izvrši bilo
odjednom i u potpunosti za ceo neoporezivi iz-
nos (dakle u celosti za 15.300 dinara) bilo u iz-
nosu koji opredeli poslodavac (npr. prilikom
isplate zarade u delovima pri svakoj isplati
može da vrši umanjenje za iznos koji opredeli),
s tim da ukupno umanjenje zarade ne može biti
veće od neoporezivog iznosa koji važi u momen-
tu isplate zarade, dakle od 15.300 dinara;
2) prema stavu 2. člana 3. Pravilnika, kada za-
posleni radi sa nepunim radnim vremenom, za-
rada se umanjuje za srazmerni deo neoporezivog
iznosa prilikom isplate zarade, odnosno bilo
kog dela zarade kod poslodavca za odgovarajući
mesec, u potpunosti, odnosno u iznosu koji opre-
deljuje poslodavac, s tim da ukupno umanjenje
zarade ne može biti veće od pripadajućeg sra-
zmernog iznosa.
Prema tome, po odredbama Pravilnika po-
slodavac koji isplaćuje zaradu (odnosno naknadu
zarade) u delovima može da koristi neoporeziv
iznos i prilikom isplate prvog dela zarade, od-
nosno naknade zarade, koja se vrši u mesecu za
tekući mesec, i to u iznosu za koji se on sam opre-
deli, što znači da poslodavac sam odlučuje da li
će odmah da iskoristi ceo pripadajući neopore-
ziv iznos ili deo tog iznosa.
Poseban slučaj isplate zarade u delovima po-
stoji kada u međuvremenu, do konačne isplate za
konkretni mesec, dođe do promene neoporezi-
vog iznosa zarade. Konkretno, poslodavci koji
su u januaru 2019. godine isplatili akontaciju
zarade za januar, a u februaru isplaćuju konač-
ni obračun zarade za januar 2019. godine (dakle
u mesecu u kome važi usklađeni veći iznos po-
reskog umanjenja), prilikom obračuna treba da
imaju u vidu član 8. Pravilnika, koji glasi:
„U slučaju kada zbog usklađivanja dinarskih
iznosa, u skladu sa Zakonom, dođe do povećanja
neoporezivog iznosa, a prilikom prethodnih
isplata plate za odgovarajući mesec nije isko-
rišćeno umanjenje plate u punom iznosu, uma-
njenje plate vrši se tako što se preostali deo
plate koji se isplaćuje umanji za iznos razlike
između usklađenog neoporezivog iznosa koji
važi u momentu isplate tog dela plate kod po-
slodavca i iskorišćenog umanjenja plate kod
prethodne isplate, odnosno isplata.”
Očigledno je da prilikom isplate zarade za
januar u dva dela (jednog u januaru i drugog u fe-
bruaru), zbog promene visine poreskog umanje-
nja poslodavci moraju da imaju u vidu dva moguća
slučaja:
1) ako se pri isplati prvog dela zarade u mesecu
koji prethodi mesecu u kome je usklađena pore-
ska olakšica (na primer, u januaru) iskoristi
ceo iznos tada važećeg poreskog umanjenja (od
15.000 dinara), prilikom isplate drugog dela
zarade u mesecu u kome važi povećana poreska
olakšica zbog usklađivanja zaposleni nema pra-
vo na poresko umanjenje pri isplati razlike za-
rade;
2) ako se pri isplati prvog dela zarade u me-
secu koji prethodi mesecu u kome je usklađena
poreska olakšica (npr. u januaru) ne iskoristi
ceo iznos tada važećeg poreskog umanjenja (od
15.000 dinara), prilikom isplate drugog dela
zarade u mesecu u kome važi povećana poreska
olakšica zbog usklađivanja zaposleni ima pra-
vo na poresko umanjenje pri isplati razlike za-
rade.
FEBRUAR 2019. ● POSLOVNI SAVETNIK 161
ZARADE
Primer: Prilikom isplate prvog dela
zarade u januaru iskorišćen je ceo iznos
tada važećeg poreskog umanjena
U januaru 2019. godine isplaćena je akontacija
za januar od 30.000,00 dinara. Poreska osnovica
je u ovom slučaju iznosila 15.000,00 dinara, što
znači da je iskorišćena puna poreska olakšica
od 15.004,00 dinara, koja je važila u januaru 2019.
godine. Poslodavac u februaru isplaćuje drugi
i konačni deo zarade za januar od 45.000 dina-
ra, pri čemu poresku osnovicu predstavlja cela
isplata bez ikakvog umanjenja jer je prilikom
prve isplate iskorišćena poreska olakšica u
celosti, bez obzira na to što je ona u februaru
nominalno i povećana (i iznosi 15.300 dinara).
Ako se pri isplati prvog dela zarade u mese-
cu koji prethodi mesecu usklađivanja poreske
olakšice (konkretno u januaru) iskoristi deo
pripadajućeg važećeg poreskog umanjenja, prili-
kom isplate drugog dela zarade u mesecu u kome
je poreska olakšica povećana zbog usklađivanja
(u februaru) zaposleni ima pravo na poresku
olakšicu u iznosu razlike između pripadajuće
usklađene poreske olakšice i ranije iskori-
šćene poreske olakšice.
Primer: Prilikom isplate prvog dela
zarade u januaru nije iskorišćen ceo iznos
tada važećeg poreskog umanjena
U januaru 2019. godine isplaćena je akontacija
za mesec januar od 10.000,00 dinara (bruto), pri
čemu je ceo ovaj iznos neoporeziv, a iskorišće-
na je poreska olakšica od 10.000,00 dinara (puna
poreska olakšica u januaru bila je 15.000,00
dinara). Poslodavac u februaru isplaćuje dru-
gi i konačni deo zarade za januar od 60.000,00
dinara, u uslovima važeće poreske olakšice
od 15.300,00 dinara. Prilikom ove isplate za-
posleni ima pravo na poresku olakšicu u iznosu
razlike između pripadajuće usklađene poreske
olakšice i ranije iskorišćene poreske olak-
šice, što u datom primeru iznosi 5.300,00 di-
nara (15.300,00 – 10.000,00), pa će u ovom slučaju
poresku osnovicu predstavljati iznos isplate
od 54.700,00 dinara (60.000,00 – 5.300,00).
Neoporezivi iznos za invalide rada II i III
kategorije
Odredbe Pravilnika koje se odnose na ostale
zaposlene shodno se primenjuju i prilikom uma-
njenja zarade zaposlenog koji je korisnik prava
na naknadu zbog rada sa skraćenim radnim vre-
menom (II kategorije invalidnosti), odnosno
prava na naknadu zbog manje zarade na drugom
odgovarajućem poslu (III kategorije invalidno-
sti) iz sredstava poslodavca. Osnovica poreza
na zarade za tu kategoriju zaposlenih utvrđuje se
tako što se zarada umanji za neoporezivi iznos,
odnosno srazmerni neoporezivi iznos.
Primer: Obračun zarade i naknade zarade
invalida rada II kategorije
Invalid rada II kategorije ostvaruje zara-
du kod poslodavca za pola radnog vremena od
35.000,00 dinara i naknadu zarade koju dobija od
Fonda PIO u iznosu od 20.000 dinara. Obračun
ove zarade je za januar 2019. godine, a isplata je
u februaru prema sledećem:
Red.
broj Opis Iznos
1. Obračunata bruto zarada 35.000,00
2. Iznos doprinosa za uplatu na teret
zaposlenog (19,90% na red. br. 1) 6.965,00
3. Umanjenje poreske osnovice 15.300,00
4. Osnovica za plaćanje poreza
(red. br. 1 – red. br. 3) 19.700,00
5. Iznos poreza za uplatu
(10% na red. br. 4) 1.970,00
6. Zarada za isplatu zaposlenom
(red. br. 1 – red. br. 2 – red. br. 5) 26.065,00
7. Iznos doprinosa za uplatu na teret
poslodavca (17,15% na red. br. 1) 6.002,50
8. Neto naknada zarade invalida rada 20.000,00
9 Doprinos za zdravstveno osiguranje
(10,30% na red. br. 8) 2.060,00
10 Bruto naknada zarade
(20.000,00 : 0,90) 22.222,22
11 Porez (10% na red. br. 10) 2.222,22
12 Iznos koji se refundira od Fonda
PIO
(red. br. 8 + red. br. 9 + red. br. 11) 24.282,22
13 Ukupno neto primanje
(red. br. 6 + red. br. 8) 46.064,00
U ovom slučaju poresko umanjenje u celini je
obračunato iz zarade koju isplaćuje poslodavac,
što je u skladu sa članom 7. Pravilnika, u kome se
kaže da se osnovica poreza na zarade za zaposle-
nog koji je korisnik prava na naknadu zbog rada
162 POSLOVNI SAVETNIK ● poslovnisavetnik.net
ZARADE
sa skraćenim radnim vremenom (II kategorije
invalidnosti), odnosno prava na naknadu zbog
manje zarade na drugom odgovarajućem poslu (III
kategorije invalidnosti), utvrđuje tako što se
zarada zaposlenog umanji za neoporezivi iznos,
odnosno srazmerni neoporezivi iznos (za slučaj
nepunog radnog vremena).
Ostali slučajevi primene Pravilnika
Odredbama Pravilnika utvrđeni su još neki
slučajevi određivanja poreskog umanjenja.
1) Prema članu 5. Pravilnika, kada zaposleni za
odgovarajući mesec, pored zarade kod poslodav-
ca, ostvaruje i naknadu zarade kod drugog ispla-
tioca (po osnovu privremene sprečenosti za rad
preko 30 dana, porodiljskog odsustva i dr.), uma-
njenje zarade kod poslodavca, odnosno naknade
zarade kod drugog isplatioca vrši se srazmer-
no odnosu broja radnih časova za koje ostvaruje
zaradu kod poslodavca, odnosno naknadu zarade
kod drugog isplatioca, u odnosu na pun fond rad-
nih časova za taj mesec.
Konkretno:
a) ako se zaposleni ceo mesec nalazi na bolo-
vanju do 30 dana na teret poslodavca, naknadu
zarade i poresko umanjenje u celini obračunava
poslodavac iz svojih sredstava;
b) ako zaposleni deo meseca radi, a deo meseca
nalazi se na bolovanju do 30 dana na teret po-
slodavca, ukupno poresko umanjenje obračunava
poslodavac na zbirni iznos zarade i naknade
zarade;
c) ako je zaposleni ceo mesec odsutan sa posla
zbog bolovanja na teret Republičkog fonda za
zdravstveno osiguranje (u daljem tekstu: Fond)
ili zbog porodiljskog odsustva, poresko umanje-
nje u celom iznosu od 15.300,00 obračunava se u
okviru naknade zarade na teret drugog isplati-
oca;
d) ako zaposleni deo meseca radi, a deo mese-
ca nalazi se na porodiljskom odsustvu, odnosno
deo meseca bio je na bolovanju na teret Fonda,
ostvaruje u istom mesecu i zaradu kod poslo-
davca i naknadu zarade kod drugog isplatioca,
pri čemu se poresko umanjenje kod poslodavca,
odnosno kod drugog isplatioca vrši srazmerno
odnosu broja radnih časova za koje je ostvarena
zarada kod poslodavca, odnosno naknada zara-
de kod drugog isplatioca, u odnosu na pun fond
radnih časova za taj mesec, što znači da će, ako
je zaposleni najpre u mesecu 48 časova bio na bo-
lovanju na teret Fonda, a zatim počeo da radi
i odradio 136 časova u tom mesecu, od mogućna
184 časa rada u mesecu poslodavac obračunati
poresko umanjenje od 11.308,70 dinara ((136 : 184)
x 15.300,00) iz isplaćene zarade, a Fond će obra-
čunati 3.991,30 dinara ((48 : 184) x 15.000,00) iz
isplaćene naknade zarade.
2) Prema članu 6. Pravilnika, odredbe Pravil-
nika primenjuju se i na utvrđivanje osnovice za
obračun poreza na zaradu zaposlenog po osnovu
radnog odnosa u Republici Srbiji, zasnovanog,
saglasno propisima Republike Srbije, u diplo-
matskom ili konzularnom predstavništvu stra-
ne države, odnosno međunarodne organizacije
ili kod predstavnika i službenika takvog pred-
stavništva, odnosno organizacije. Ovi zaposle-
ni sami obračunavaju i uplaćuju porez na zarade,
ako porez ne obračuna i ne uplati isplatilac za-
rade, odnosno naknade zarade.
O obračunatom i plaćenom porezu ovaj zapo-
sleni, u skladu sa članom 9. Pravilnika, u zako-
nom propisanom roku podnosi poresku prijavu
nadležnoj organizacionoj jedinici Poreske
uprave prema mestu svog prebivališta odnosno
boravišta, na obrascu PP OPO – Poreska pri-
java o obračunatom porezu samooporezivanjem
i pripadajućim doprinosima na zaradu/drugu
vrstu prihoda od strane fizičkog lica kao po-
reskog obveznika, koji je propisan Pravilnikom
o poreskoj prijavi o obračunatom porezu samo-
oporezivanjem i pripadajućim doprinosima na
zaradu, odnosno drugu vrstu prihoda od stra-
ne fizičkog lica kao poreskog obveznika („Sl.
glasnik RS”, br. 15/2016). U slučaju kada radi sa
nepunim radnim vremenom, uz obrazac PP OPO
zaposleni dostavlja i obaveštenje o nepunom
radnom vremenu iskazanom u procentualnom
iznosu u odnosu na puno radno vreme. PS
ZARADE
Uvod
Saglasno članu 15a st. 2. i 3. Zakona o pore-
zu na dohodak građana („Sl. glasnik RS”, br.
24/2001… i 95/2018 – u daljem tekstu: Zakon o po-
rezu), osnovicu poreza na zarade čini zarada iz
člana 13. st. 1. i 3, čl. od 14. do 14b i člana 15b
ovog zakona, umanjena za iznos od 15.300 dina-
ra mesečno za lice koje radi sa punim radnim
vremenom. Za lice koje radi sa nepunim radnim
vremenom, umanjenje od 15.300 dinara srazmer-
no je radnom vremenu tog lica u odnosu na puno
radno vreme.
Radi konkretne primene neoporezivog izno-
sa zarade u praksi propisan je Pravilnik o nači-
nu i postupku obračunavanja poreza na zarade u
slučaju umanjenja poreske osnovice („Sl. glasnik
RS”, br. 115/2013 – u daljem tekstu: Pravilnik),
kojim se uređuju način i postupak obračunavanja
poreza na zarade saglasno Zakonu o porezu, kao
i dostavljanje podataka Poreskoj upravi o obra-
čunatom porezu.
Isplate sa karakterom zarade na koje se
primenjuje umanjenje poreske osnovice
Prema članu 15a Zakona o porezu, osnovicu po-
reza na zarade, koja se umanjuje za 15.300 dinara,
čini isplaćena odnosno ostvarena zarada iz čl.
od 13. do 14b i člana 15b ovog zakona, pri čemu su
to sledeće zarade:
1) Zarada koja se ostvaruje po osnovu radnog
odnosa, definisana zakonom kojim se uređuju
radni odnosi i druga primanja zaposlenog (shod-
no odredbama Zakona o radu), i to:
● zarada za obavljeni rad i vreme provedeno
na radu (koja se sastoji od osnovne zarade, dela
zarade za radni učinak i uvećane zarade);
● zarada po osnovu doprinosa zaposlenog po-
slovnom uspehu poslodavca (nagrade, bonusi i
sl.);
● druga primanja po osnovu radnog odnosa, koja
imaju karakter zarade u skladu sa opštim aktom
i ugovorom o radu (npr. topli obrok, regres, nak-
nada za odvojeni život, terenski dodata), osim
primanja iz člana 14, člana 42. stav 3. t. 4) i 5),
člana 118. t. 1–4), člana 119, člana 120. tačka 1) i
člana 158. Zakona o radu;
● naknade zarade po svim slučajevima odsustva
sa rada iz čl. 114, 115, 116. i 117. Zakona o radu, koje
poslodavac isplaćuje zaposlenom;
● naknade zarade koje zaposlenima isplaćuju
drugi zakonski isplatioci (npr. za porodiljsko,
za bolovanje preko 30 dana).
2) Isplaćena lična zarada preduzetnika utvr-
đena u skladu sa Zakonom o porezu.
3) Primanja u obliku bonova, hartija od vredno-
sti, osim akcija stečenih u postupku svojinske
transformacije, novčanih potvrda, robe, kao i
primanja ostvarena činjenjem ili pružanjem po-
godnosti, opraštanjem duga, kao i pokrivanjem
rashoda obveznika novčanom nadoknadom ili
neposrednim plaćanjem (pri čemu se, prema no-
vim odredbama člana 14. Zakona o porezu, harti-
je od vrednosti, osim akcija stečenih u postupku
svojinske transformacije, koje zaposleni dobije
Mr Željko Albaneze
Novi neoporeziv iznos i obračun
zarada od 1. februara 2019.
godine
Novi neoporezivi iznos za sve isplate sa karakterom zarade iznosi 15.300
dinara, a primenjuje se od 1. februara 2019. godine. Naglašavamo da se ovaj ne-
oporeziv iznos primenjuje od 1. februara, dakle ne od isplate zarada za mesec
januar ili februar itd., već kalendarski od 1. februara, na sve isplate zarada
od tog datuma, bez obzira na mesec na koji se te isplate odnose.
U nastavku teksta daćemo primere obračuna zarada i korišćenja poreskog
umanjenja od 15.300 dinara, koji se primenjuju od 1. februara 2019. godine.
154 POSLOVNI SAVETNIK ● poslovnisavetnik.net
ZARADE
od poslodavca ili od s poslodavcem povezanog
lica, smatraju zaradom u momentu sticanja pra-
va raspolaganja na tim hartijama od vrednosti,
odnosno u momentu u kojem se te hartije od vred-
nosti smatraju oporezivom zaradom zaposlenog
prema kriterijumima datim u članu 18. stav 3.
Zakona o porezu).
4) Primanjima po osnovu činjenja ili pruža-
nja pogodnosti: korišćenje službenog vozila
i drugog prevoznog sredstva u privatne svrhe
i korišćenje stambenih zgrada i stanova koji
su u vlasništvu poslodavca ili na raspolaga-
nju poslodavca po osnovu zakupa ili po drugom
osnovu, uz plaćanje zakupnine ili bez plaćanja
zakupnine.
5) Premije svih vidova dobrovoljnog osigura-
nja, kao i penzijski doprinos u dobrovoljni pen-
zijski fond, koje poslodavac plaća za zaposlene
– osiguranike uključene u dobrovoljno osigura-
nje, odnosno za zaposlene – članove dobrovolj-
nog penzijskog fonda, u skladu sa zakonom koji
uređuje dobrovoljno osiguranje, odnosno dobro-
voljne penzijske fondove i penzijske planove –
preko neoporezivog iznosa.
6) Zarada koju bi fizička lica – rezidenti Re-
publike koji su upućeni u inostranstvo radi
obavljanja poslova za pravna lica – rezidente
Republike, kao i rezidenti Republike koji su
upućeni u inostranstvo na stručno osposoblja-
vanje i usavršavanje za potrebe poslodavca u
smislu zakona kojim se uređuje upućivanje za-
poslenih na privremeni rad u inostranstvo, u
skladu sa zakonom, opštim aktom i ugovorom o
radu ostvarili u Republici na istim ili slič-
nim poslovima (član 15b).
Sva navedena primanja imaju karakter zara-
de i umanjuju se prilikom obračuna za 15.300
dinara poreske olakšice, radi određivanja
poreske osnovice.
Konkretno, prema članu 2. Pravilnika, pore-
ska osnovica prilikom isplate utvrđuje se tako
što se iznos zarade kod poslodavca, odnosno
naknade zarade kod drugog isplatioca umanjuje
za neoporezivi iznos koji važi u momentu ispla-
te zarade, odnosno naknade zarade, za:
1) zarade, naknade zarada i druga primanja zapo-
slenog na teret sredstava poslodavca, koja se, u
smislu Zakona o porezu, smatraju zaradom;
2) naknade zarade zaposlenom koje se vrše na
teret sredstava drugog isplatioca.
Podsećamo takođe da se sledeće isplate sa
karakterom zarade ne umanjuju za 15.300 dina-
ra radi utvrđivanja poreske osnovice:
● naknada zarade zbog rada sa skraćenim rad-
nim vremenom (II kategorija invalidnosti) i
naknada zbog manje zarade na drugom odgova-
rajućem poslu (III kategorija invalidnosti),
koja se isplaćuje na teret Fonda PIO;
● ugovorena naknada i druga primanja koja se
ostvaruju obavljanjem privremenih i povre-
menih poslova na osnovu ugovora zaključenog
neposredno sa poslodavcem, kao i na osnovu
ugovora zaključenog preko omladinske ili stu-
dentske zadruge.
Primeri obračuna zarada od 1. februa-
ra 2019. godine
Osnovni parametri obračuna
Prilikom obračuna zarada od 1. februara
2019. godine treba imati u vidu sledeće para-
metre:
1) U primeni je iznos najniže mesečne osnovice
na koju se obračunava i plaća doprinos za oba-
vezno socijalno osiguranje u visini od 23.921,00
dinara („Sl. glasnik RS”, br. 104/2018), koji važi
za celu 2019. godinu.
2) Za 2019. godinu važi najviša mesečna osnovi-
ca za obračun doprinosa, koja iznosi 341.725,00
dinara („Sl. glasnik RS”, br. 104/2018), a prime-
njuje se u toku cele 2018. godine.
3) Od 1. februara 2019. godine u primeni je novi
iznos poreskog umanjenja na zarade u visini od
15.300,00 dinara, koji će se primenjivati na ob-
račun svih primanja sa karakterom zarade do 31.
januara 2020. godine.
4) Prilikom obračuna zarada primenjuje se po-
reska stopa od 10%, a stope doprinosa za obave-
zno socijalno osiguranje na zarade prikazane su
u tabeli 1.
Imajući u vidu ove elemente, u narednom delu
teksta uslediće više primera obračuna zarada
zaposlenih od 1. februara 2019. godine.
FEBRUAR 2019. ● POSLOVNI SAVETNIK 155
ZARADE
Tabela 1: Stope doprinosa za obavezno socijalno
osiguranje na zarade
Vrsta obaveze
Na teret
zaposle-
nog
Na teret
poslodav-
ca
Ukupno
Ukupno 19,90% 17,15% 37,05%
Za penzijsko i
invalidsko osiguranje 14,00% 12,00% 26%
Za zdravstveno
osiguranje 5,15% 5,15% 10,30%
Za osiguranje od
nezaposlenosti 0,75% 0% 0,75%
Obračun zarade i poreskog umanjenja prili-
kom isplate cele zarade za januar 2019. go-
dine u toku februara meseca – PUNO RADNO
VREME
Kada obračunava i isplaćuje zaradu zaposle-
nom za puno radno vreme, poslodavac primenju-
je ceo iznos poreskog umanjenja. Prema članu 4.
stav 1. Pravilnika, za zaposlenog koji radi sa
punim radnim vremenom kod jednog poslodavca
osnovica poreza na zarade utvrđuje se tako što
se zarada umanjuje za neoporezivi iznos u celo-
sti. Na osnovu ove odredbe Pravilnika u tabeli
2 data su tri primera obračuna zarada:
● u prvom primeru obračunata zarada niža je
od važeće najniže mesečne osnovice doprinosa,
● u drugom primeru zarada je veća od važeće
najniže mesečne osnovice doprinosa,
● u trećem primeru zarada je veća od najviše
mesečne osnovice doprinosa.
Pritom treba podsetiti na to da se samo po-
rez plaća na iznos zarade umanjene za 15.300,00
dinara, jer Zakonom o doprinosima za obavezno
socijalno osiguranje nije predviđen ovakav neo-
poreziv iznos, što znači da u sistemu obračuna
zarada postoje dve osnovice – jedna za obračun
doprinosa za socijalno osiguranje, a druga za
porez.
Ovde su prikazani obračuni koji polaze
od bruto iznosa zarada. Međutim, ukoliko
se zarada zaposlenom utvrđuje najpre u neto
iznosu, treba je prevesti u bruto iznos radi
obračuna poreskih obaveza.
U navedenim primerima u tabeli 2 primenju-
ju se formule za prevođenje neto iznosa u bruto
iznos, prikazane u nastavku.
Tabela 2: Primeri obračuna zarada za puno radno vreme
Red.
broj Opis
Bruto zarada
niža od najniže
mesečne osnovice
doprinosa
Bruto zarada
veća od najniže
mesečne osnovice
doprinosa
Bruto zarada
veća od najviše
mesečne osnovice
doprinosa
1 2 3 4 5
1. Obračunata bruto zarada 22.000,00 70.000,00 370.000,00
2. Najniža mesečna bruto osnovica doprinosa 23.921,00 23.921,00 23.921,00
3. Najviša mesečna bruto osnovica doprinosa 341.725,00 341.725,00 341.725,00
4. Osnovica za plaćanje doprinosa (obračunata
zarada, ali ne niža od najniže osnovice
doprinosa i ne viša od najviše osnovice
doprinosa):
– kolona 3: najniža osnovica doprinosa
– kolona 4: obračunata bruto zarada
– kolona 5: najviša osnovica doprinosa 23.921,00 70.000,00 341.725,00
5. Iznos doprinosa za uplatu na teret
zaposlenog (19,90% na red. br. 4) 4.760,28 13.930,00 68.003,27
6. Umanjenje poreske osnovice 15.300,00 15.300,00 15.300,00
7. Osnovica za plaćanje poreza
(red. br. 1 – red. br. 6) 6.700,00 54.700,00 354.700,00
8. Iznos poreza za uplatu (10% na red. br. 7) 670,00 5.470,00 35.470,00
9. Zarada za isplatu zaposlenom
(red. br. 1 – red. br. 5 – red. br. 8) 16.569,72 50.600,00 266.526,73
10. Iznos doprinosa za uplatu na teret
poslodavca (17,15% na red. br. 4) 4.102,45 12.005,00 58.605,84
156 POSLOVNI SAVETNIK ● poslovnisavetnik.net
ZARADE
Obračunata zarada niža od najniže meseč-
ne osnovice doprinosa
Ako je obračunata zarada zaposlenog ili deo
zarade prilikom prve isplate zarade u delovi-
ma niža od najniže mesečne osnovice dopri-
nosa, osnov za obračun doprinosa je najniža
osnovica doprinosa, a osnov za obračun poreza
je bruto obračunata zarada umanjena za poresko
umanjenje od 15.300,00 dinara. U ovakvom slučaju
utvrđeni neto iznos zarade prevodi se u bruto
iznos pomoću formule:
Bruto zarada = [(Neto zarada + 0,199 x NnO) –
(15.300,00 x 10%)] : 0,90,
gde su:
0,199 – stopa zbirnih doprinosa za socijalno
osiguranje na teret zaposlenog,
NnO – važeća najniža osnovica doprinosa,
0,90 – koeficijent utvrđen na osnovu poreske
stope od 10% (100 – 10 = 90 : 100).
Pošto trenutno (do 31. decembra 2019. godi-
ne) najniža osnovica doprinosa iznosi 23.921,00
dinar, a doprinosi obračunati po stopi od
19,90% na tu osnovicu iznose 4.760,28 dinara, ova
formula ima sledeći iskaz:
Bruto zarada = [(Neto zarada + 4.760,28) –
1.530,00] : 0,90, odnosno
Bruto zarada = (Neto zarada + 3.230,28) : 0,90.
Neto iznos najniže osnovice doprinosa, koja
iznosi bruto 23.921,00 dinar, dobija se po formuli:
Neto najniža osnovica = [(0,701 x 23.921,00) +
(15.300,00 x 10%)],
gde je 0,701 – koeficijent dobijen umanjivanjem
stopa doprinosa i poreza od 100 i podeljen sa 100.
Dakle, neto najniža osnovica iznosi 18.298,62
dinara (16.768,62 + 1.530,00).
Istovremeno, neto poreska olakšica utvrđu-
je se prema formuli:
Neto poreska olakšica = [15.300,00 –
(0,199 x NnO)],
gde su:
0,199 – stopa zbirnih doprinosa za socijalno
osiguranje na teret zaposlenog,
NnO – važeća najniža osnovica doprinosa.
Neto poreska olakšica iznosi 10.539,72 di-
nara (15.300,00 – 4.760,28).
Iz ovih računica zaključuje se da je na sve ob-
računate neto zarade veće od neto poreske olak-
šice od 10.539,72 dinara, a manje od neto najniže
osnovice od 18.298,62 dinara za puno radno vre-
me, osnovica doprinosa bruto najniža osnovica
od 23.921 dinar, dok je preko tog iznosa osnovica
obračunata zarada (do najviše osnovice).
U prvom primeru iz prethodne tabele (kolo-
na 3), u kom je neto zarada bila 16.569,72 dinara
za puno radno vreme, pošto je niža od neto naj-
niže osnovice, doprinosi za ovu zaradu obraču-
navaju se na bruto najnižu osnovicu od 23.921,00
dinar, a bruto zarada dobija se preko formule
koja u ovom slučaju glasi:
Bruto zarada = (16.569,72 + 3.230,28) : 0,90 =
22.000,00 dinara.
U obrnutom slučaju, kada je poznat podatak o
bruto iznosu zarade, a nastoji se da se izračuna
neto iznos zarade, koristi se sledeća formula:
Neto zarada = Bruto zarada x 0,90 – 3.230,28.
Konkretno, ako bruto zarada iznosi 22.000,00
dinara, neto zarada iznosi 16.569,72 dinara
((22.000,00 x 0,90) – 3.230,28).
Obračunata zarada veća od najniže osnovi-
ce doprinosa
Ako je konkretna obračunata zarada veća od
važeće najniže osnovice doprinosa, a niža od
važeće najviše osnovice doprinosa, bruto za-
rada dobija se primenom sledeće formule:
Bruto zarada = (Neto zarada – 15.300,00 x 10%) :
((100 – 19,90 – 10) : 100),
Bruto zarada = (Neto zarada – 1.530,00) : 0,701,
gde su:
19,90 – stopa zbirnih doprinosa za socijalno
osiguranje na teret zaposlenog,
10% – poreska stopa na zarade,
0,701 – koeficijent dobijen iz odnosa [100 – (10
+ 19,90)] / 100.
U drugom primeru iz prethodne tabele (kolo-
na 4), u kom je neto zarada bila 50.600,00 dinara,
primenom ove formule dobija se bruto zarada:
Bruto zarada = (50.600,00 – 1.530,00) : 0,701 =
70.000,00 dinara.
Formula za izračunavanje neto zarade kada
nam je poznat podatak o bruto iznosu glasi:
Neto zarada = (Bruto zarada x 0,701) + 1.530,00.
U navedenom prethodnom primeru neto za-
rada iznosi 50.600 dinara [(70.000,00 x 0,701)
+ 1.530,00].
FEBRUAR 2019. ● POSLOVNI SAVETNIK 157
ZARADE
Obračunata zarada veća od najviše mesečne
osnovice doprinosa
Ako je obračunata zarada zaposlenog veća od
najviše mesečne osnovice doprinosa, onda se
neto iznos zarade prevodi u bruto iznos pomo-
ću formule:
Bruto zarada = [(Neto zarada + 0,199 x NvO) –
(15.300,00 x 10%)] : 0,90,
gde su:
0,199 – stopa zbirnih doprinosa za socijalno
osiguranje na teret zaposlenog,
NvO – važeća najviša osnovica doprinosa,
0,90 – koeficijent utvrđen na osnovu poreske
stope od 10% (100 – 10 = 90 : 100).
Kako najviša osnovica doprinosa za 2019.
godinu iznosi 341.725,00 dinara, a doprinosi
obračunati po stopi od 19,90% na tu osnovicu iz-
nose 68.003,27 dinara, ova formula glasi:
Bruto zarada = [(Neto zarada + 68.003,27) –
1.530,00] : 0,90, odnosno
Bruto zarada = (Neto zarada + 66.473,27) : 0,90.
Neto iznos najviše osnovice doprinosa, koja
do kraja 2019. godine iznosi bruto 341.725,00 di-
nara, dobija se po formuli:
Neto najviša osnovica = [(0,701 x NvO) +
(15.300,00 x 10%)],
gde su:
0,701 – koeficijent dobijen umanjivanjem stopa
doprinosa i poreza od 100 i podeljen sa 100,
NvO – važeća najviša osnovica doprinosa.
Neto najviša osnovica doprinosa iznosi
241.079,22 dinara (239.549,22 + 1.530,00).
Pošto najviša osnovica doprinosa za 2019.
godinu iznosi bruto 341.725,00 dinara, a njen
neto iznos je 241.079,22 dinara, na sve obračuna-
te neto zarade preko 241.079,22 dinara za puno
radno vreme osnovica doprinosa je bruto naj-
viša osnovica od 341.725,00 dinara, a ispod tog
iznosa osnovica je stvarno obračunata zarada.
Konkretno, u trećem primeru iz prethod-
ne tabele (kolona 5), u kom je neto zarada bila
266.526,73 dinara, primenom ove formule dobi-
ja se bruto zarada:
Bruto zarada = (266.526,73 + 66.473,27) : 0,90 =
370.000,00 dinara.
Formula za izračunavanje neto zarade kada
nam je poznat podatak o bruto iznosu glasi:
Neto zarada = Bruto zarada x 0,90 – 66.473,27.
Konkretno, ako bruto zarada iznosi
370.000,30 dinara, neto zarada iznosi:
Neto zarada = (370.000,30 x 0,90) – 66.473,27 =
266.526,73 dinara.
Navedeni primeri potvrđuju da pravo na
korišćenje punog neoporezivog iznosa zara-
de poslodavac ima za zaposlenog koji je u rad-
nom odnosu sa punim radnim vremenom i koji
je ostvario zaradu, odnosno naknadu zarade
na teret poslodavca za pun fond sati za ob-
računski mesec. To, na primer, znači da zapo-
sleni koji je u radnom odnosu sa punim radnim
vremenom, ali je počeo da radi 15. u mesecu,
nema pravo na punu, već na srazmernu poresku
olakšicu.
Pomenimo još i slučaj kada zaposleni ima
prekovremene časove rada u toku meseca – i
tada poreska olakšica iznosi 15.300 dinara,
jer zakonski ona ne može da bude veća od pune
propisane olakšice za pun fond časova rada.
Obračun zarade i poreskog umanjenja prili-
kom isplate zarade od 1. februara 2019. godi-
ne – NEPUNO RADNO VREME
Prema članu 15a stav 3. Zakona o porezu, za
lice koje radi sa nepunim radnim vremenom
umanjenje od 15.300 dinara srazmerno je radnom
vremenu tog lica u odnosu na puno radno vre-
me. Pravilnik u članu 4. stav 4. ovakvu situaciju
definiše na sledeći način: „Kada zaposleni u
toku meseca zbog zasnivanja, prestanka ili mi-
rovanja radnog odnosa, odnosno drugog razloga
ne ostvari zaradu za pun fond radnih časova,
osnovica poreza na zaradu utvrđuje se tako što
se ostvarena zarada umanjuje za srazmerni neo-
porezivi iznos, koji se utvrđuje srazmerno od-
nosu broja radnih časova za koje je zaposleni
ostvario zaradu kod poslodavca za taj mesec i
broja radnih časova punog fonda radnih časova
za taj mesec.”
Dakle, ako u toku meseca zaposleni nema puno
radno vreme kod poslodavca, obračun poreskog
umanjenja takođe mora da se prilagodi vremenu
provedenom na radu. Konkretno:
1) kada zaposleni u toku meseca zbog zasnivanja,
prestanka ili mirovanja radnog odnosa, odno-
sno drugog razloga ne ostvari zaradu za pun fond
radnih časova, osnovica poreza na zaradu utvr-
đuje se tako što se ostvarena zarada umanjuje za
srazmerni neoporezivi iznos, koji se utvrđuje
srazmerno odnosu broja radnih časova za koje je
158 POSLOVNI SAVETNIK ● poslovnisavetnik.net
ZARADE
zaposleni ostvario zaradu kod poslodavca za taj
mesec i broja radnih časova punog fonda radnih
časova za taj mesec;
2) za zaposlenog koji radi sa nepunim radnim
vremenom kod jednog ili više poslodavaca i
ukupno ne ostvaruje puno radno vreme, umanjenje
zarade za pripadajući srazmerni iznos vrši se
srazmerno radnom vremenu tog zaposlenog kod
svakog poslodavca u odnosu na puno radno vre-
me, s tim da ukupno umanjenje mora biti manje od
neoporezivog iznosa od 15.300 dinara.
Prema tome, iznos umanjenja poreske osno-
vice zavisi od toga da li je kod poslodavca
zaposleni zasnovao radni odnos sa punim ili
nepunim radnim vremenom, u skladu sa Zako-
nom o radu, odnosno da li je zasnovao radni
odnos kod konkretnog poslodavca prvog dana
u mesecu ili kasnije u toku meseca.
U tabeli 3 dati su primeri obračuna zarada
za puno radno vreme od 184 časa, za rad sa polo-
vinom radnog vremena i za 32 časa rada u toku
tog meseca:
U navedenim primerima zarada se umanjuje za
15.300,00 dinara mesečno u punom iznosu za za-
poslenog koji radi sa punim radnim vremenom,
a srazmerno za zaposlenog koji radi sa nepunim
radnim vremenom. Treći primer odnosi se na
zaposlenog koji u toku meseca zbog zasnivanja,
prestanka ili mirovanja radnog odnosa u toku
meseca ne ostvari zaradu za pun fond radnih
časova. Na primer, zaposleni je zasnovao radni
odnos 25. u mesecu i imao ukupno četiri radna
dana u tom mesecu, odnosno 32 časa rada. Pošto
je u mesecu pun fond časova rada 184 časa, za ovog
zaposlenog srazmerni neoporezivi iznos utvr-
đuje se prema broju časova rada za koje je zaposle-
ni ostvario zaradu kod poslodavca za taj mesec
(a to je 32 časa) i broja radnih časova punog rad-
nog vremena za taj mesec kod poslodavca (što
iznosi 184 časa). U ovom primeru umanjenje pore-
ske osnovice za ovog zaposlenog iznosi 2.660,87
dinara ((32 : 184) x 15.300,00).
Obračun zarade i poreskog umanjenja od 1. fe-
bruara kada zaposleni radi kod više poslo-
davaca
Na osnovu člana 15a Zakona o porezu i odre-
daba Pravilnika mogu se navesti slučajevi pri-
mene poreskog umanjenja, odnosno utvrđivanja
poreske osnovice kada zaposleni radi kod više
poslodavaca:
1) Kad zaposleni ostvaruje puno radno vreme kod
dva poslodavca ili više poslodavaca, umanjenje
od 15.300,00 dinara vrši svaki poslodavac sra-
zmerno radnom vremenu tog zaposlenog kod sva-
kog poslodavca u odnosu na puno radno vreme, s
tim da ukupno umanjenje iznosi 15.300,00 dinara
mesečno (član 15a stav 4. Zakona o porezu).
2) Kad zaposleni ostvaruje nepuno radno vreme
kod dva poslodavca ili više poslodavaca, uma-
njenje zarade za pripadajući srazmerni iznos
vrši se srazmerno radnom vremenu tog zapo-
slenog kod svakog poslodavca u odnosu na puno
radno vreme, s tim što zbir umanjenja mora biti
manji od 15.300,00 dinara mesečno, odnosno sra-
zmerno ukupnom radnom vremenu zaposlenog u
odnosu na puno radno vreme (član 15a stav 5. Za-
kona o porezu).
U nastavku slede primeri primene navedenih
zakonskih odredbi.
Tabela 3: Primeri obračuna zarade za rad sa nepunim radnim vremenom
Red.
br. Opis Puno radno
vreme
Rad sa
polovinom
punog radnog
vremena
Zasnovan radni odnos kod
poslodavca u toku meseca
i ostvarena 32 časa rada u
toku tog meseca
1. Obračunata mesečna bruto zarada 70.000,00 35.000,00 25.000,00
2. Umanjenje poreske osnovice:
a) puno umanjenje 15.300,00
b) umanjenje 50% (15.300 x 50%) 7.650,00
v) srazmerno umanjenje
(32 : 184 = 17,39% x 15.300,00) 2.660,87
3. Poreska osnovica za porez na zarade
(red. br. 1 – red. br. 2) 54.700,00 27.350,00 22.339,13
FEBRUAR 2019. ● POSLOVNI SAVETNIK 159
ZARADE
Primer: Umanjenje poreske osnovice za rad
kod dva poslodavca ili više poslodavaca u
punom radnom vremenu
Ako zaposleni radi kod dva poslodavca (100 č.
+ 84 č.) ostvarujući puno radno vreme, umanjenje
poreske osnovice od 15.300 dinara vrši svaki
poslodavac srazmerno radnom vremenu zapo-
slenog. Konkretno, za puno radno vreme od 184
časa u posmatranom mesecu obračun je prikazan
u tabeli 4.
Pošto zaposleni ostvaruje puno radno vreme
kod dva poslodavca, svaki od njih umanjuje pore-
sku osnovicu za iznos srazmeran vremenu rada
zaposlenog, s tim što ukupno umanjenje iznosi
15.300,00 dinara mesečno. Time je poštovana i
odredba člana 15a stav 4. Zakona o porezu – kad
lice ostvaruje puno radno vreme kod dva ili
više poslodavaca, umanjenje za neoporezovanih
15.300 dinara vrši svaki poslodavac srazmerno
radnom vremenu kod poslodavca u odnosu na puno
radno vreme, s tim što ukupno umanjenje iznosi
13.000 dinara mesečno. Istovremeno je time po-
štovana i odredba člana 4. stav 3. Pravilnika
– da se umanjenje osnovice poreza na zarade za
neoporezivi iznos vrši srazmerno radnom vre-
menu tog zaposlenog kod svakog poslodavca u od-
nosu na puno radno vreme za taj mesec.
Primer: Umanjenje poreske osnovice za rad
kod dva poslodavca ili više poslodavaca
u nepunom radnom vremenu
Ako zaposleni radi kod dva poslodavca ili
više poslodavaca ostvarujući nepuno radno
vreme, umanjenje poreske osnovice vrši svaki
poslodavac srazmerno radnom vremenu zapo-
slenog. Konkretno, ako zaposleni radi kod dva
poslodavca ukupno 150 časova mesečno, a puno
radno vreme je 184 časa za konkretni mesec, uma-
njenje poreske osnovice iznosi 12.472,83 dinara
((15.300,00 : 184) x 150), a obračun po poslodavci-
ma prikazan je u tabeli 5.
Pošto zaposleni ostvaruje nepuno radno vre-
me kod dva poslodavca, svaki od njih umanjuje
poresku osnovicu za iznos srazmeran vremenu
rada zaposlenog, a dobijene srazmerne procente
primenjuje na srazmerno umanjen iznos poreske
Tabela 4: Obračun punog radnog vremena – dva poslodavca
Red.
broj Opis
Poslodavac I – rad
u nepunom radnom
vremenu od 100
časova mesečno
Poslodavac II – rad
u nepunom radnom
vremenu od 84 časa
mesečno
Ukupno za 184
časa punog
radnog vremena
1 2 3 4 5
1. Obračunata mesečna bruto zarada 40.000,00 35.000,00 75.000,00
2. Umanjenje poreske osnovice:
a) srazmerno umanjenje
(100 : 184 = 54,35% x 15.300) 8.315,22 8.315,22
b) srazmerno umanjenje
(84 : 184 = 45,65% x 15.300) 6.984,78 6.984,78
3. Poreska osnovica za porez na zarade
(red. br. 1 – red. br. 2) 31.684,78 28.015,22 59.700,00
Tabela 5: Obračun nepunog radnog vremena kod dva poslodavca
Red.
broj Opis
Poslodavac I – rad u
nepunom radnom vremenu
od 100 časova mesečno
Poslodavac II – rad u
nepunom radnom vremenu
od 40 časova mesečno
Ukupno za 150
časova nepunog
radnog vremena
1. Obračunata mesečna bruto
zarada 30.000,00 25.000,00 55.000,00
2. Ukupno umanjenje poreske
osnovice
8.315,22
(100 : 150 = 66,7% x 12.472,83)
4.157,61
(50 : 150 = 33,3% x 12.472,83) 12.472,83
3. Poreska osnovica za porez
na zarade
(red. br. 1 – red. br. 2) 21.684,78 20.842,39 42.527,17
160 POSLOVNI SAVETNIK ● poslovnisavetnik.net
ZARADE
olakšice od 12.472,83 dinara, jer je ovde reč o
nepunom radnom vremenu. Time je poštovana i
odredba člana 15a stav 5. Zakona o porezu, pre-
ma kojoj, kada lice ostvaruje nepuno radno vreme
kod dva ili više poslodavaca, svaki poslodavac
vrši umanjenje srazmerno radnom vremenu kod
poslodavca u odnosu na ukupno radno vreme, s
tim što zbir umanjenja mora biti manji od 15.300
dinara mesečno, odnosno srazmerno ukupnom
radnom vremenu lica u odnosu na puno radno
vreme. Time je takođe poštovana i odredba čla-
na 4. stav 2. Pravilnika, prema kojoj se za zapo-
slenog koji radi sa nepunim radnim vremenom
kod više poslodavaca i ukupno ne ostvaruje puno
radno vreme, umanjenje osnovice poreza vrši
srazmerno radnom vremenu tog zaposlenog kod
svakog poslodavca u odnosu na puno radno vreme
za taj mesec, s tim da ukupno umanjenje poreske
osnovice obavezno bude manje od važećeg punog
neoporezivog iznosa.
Isplata zarada u delovima
Ako u toku 2019. godine, počev od 1. februara
2019. godine, poslodavac isplaćuje zaradu u dva
dela ili više delova, treba da ima u vidu član
3. Pravilnika. Konkretno:
1) prema odredbi člana 3. stav 1. Pravilnika, u
slučaju kad zaposleni radi sa punim radnim vre-
menom, umanjenje zarade za neoporezivi iznos
vrši se prilikom isplate zarade, odnosno bilo
kog dela zarade kod poslodavca za odgovarajući
mesec, tako da umanjenje može da se izvrši bilo
odjednom i u potpunosti za ceo neoporezivi iz-
nos (dakle u celosti za 15.300 dinara) bilo u iz-
nosu koji opredeli poslodavac (npr. prilikom
isplate zarade u delovima pri svakoj isplati
može da vrši umanjenje za iznos koji opredeli),
s tim da ukupno umanjenje zarade ne može biti
veće od neoporezivog iznosa koji važi u momen-
tu isplate zarade, dakle od 15.300 dinara;
2) prema stavu 2. člana 3. Pravilnika, kada za-
posleni radi sa nepunim radnim vremenom, za-
rada se umanjuje za srazmerni deo neoporezivog
iznosa prilikom isplate zarade, odnosno bilo
kog dela zarade kod poslodavca za odgovarajući
mesec, u potpunosti, odnosno u iznosu koji opre-
deljuje poslodavac, s tim da ukupno umanjenje
zarade ne može biti veće od pripadajućeg sra-
zmernog iznosa.
Prema tome, po odredbama Pravilnika po-
slodavac koji isplaćuje zaradu (odnosno naknadu
zarade) u delovima može da koristi neoporeziv
iznos i prilikom isplate prvog dela zarade, od-
nosno naknade zarade, koja se vrši u mesecu za
tekući mesec, i to u iznosu za koji se on sam opre-
deli, što znači da poslodavac sam odlučuje da li
će odmah da iskoristi ceo pripadajući neopore-
ziv iznos ili deo tog iznosa.
Poseban slučaj isplate zarade u delovima po-
stoji kada u međuvremenu, do konačne isplate za
konkretni mesec, dođe do promene neoporezi-
vog iznosa zarade. Konkretno, poslodavci koji
su u januaru 2019. godine isplatili akontaciju
zarade za januar, a u februaru isplaćuju konač-
ni obračun zarade za januar 2019. godine (dakle
u mesecu u kome važi usklađeni veći iznos po-
reskog umanjenja), prilikom obračuna treba da
imaju u vidu član 8. Pravilnika, koji glasi:
„U slučaju kada zbog usklađivanja dinarskih
iznosa, u skladu sa Zakonom, dođe do povećanja
neoporezivog iznosa, a prilikom prethodnih
isplata plate za odgovarajući mesec nije isko-
rišćeno umanjenje plate u punom iznosu, uma-
njenje plate vrši se tako što se preostali deo
plate koji se isplaćuje umanji za iznos razlike
između usklađenog neoporezivog iznosa koji
važi u momentu isplate tog dela plate kod po-
slodavca i iskorišćenog umanjenja plate kod
prethodne isplate, odnosno isplata.”
Očigledno je da prilikom isplate zarade za
januar u dva dela (jednog u januaru i drugog u fe-
bruaru), zbog promene visine poreskog umanje-
nja poslodavci moraju da imaju u vidu dva moguća
slučaja:
1) ako se pri isplati prvog dela zarade u mesecu
koji prethodi mesecu u kome je usklađena pore-
ska olakšica (na primer, u januaru) iskoristi
ceo iznos tada važećeg poreskog umanjenja (od
15.000 dinara), prilikom isplate drugog dela
zarade u mesecu u kome važi povećana poreska
olakšica zbog usklađivanja zaposleni nema pra-
vo na poresko umanjenje pri isplati razlike za-
rade;
2) ako se pri isplati prvog dela zarade u me-
secu koji prethodi mesecu u kome je usklađena
poreska olakšica (npr. u januaru) ne iskoristi
ceo iznos tada važećeg poreskog umanjenja (od
15.000 dinara), prilikom isplate drugog dela
zarade u mesecu u kome važi povećana poreska
olakšica zbog usklađivanja zaposleni ima pra-
vo na poresko umanjenje pri isplati razlike za-
rade.
FEBRUAR 2019. ● POSLOVNI SAVETNIK 161
ZARADE
Primer: Prilikom isplate prvog dela
zarade u januaru iskorišćen je ceo iznos
tada važećeg poreskog umanjena
U januaru 2019. godine isplaćena je akontacija
za januar od 30.000,00 dinara. Poreska osnovica
je u ovom slučaju iznosila 15.000,00 dinara, što
znači da je iskorišćena puna poreska olakšica
od 15.004,00 dinara, koja je važila u januaru 2019.
godine. Poslodavac u februaru isplaćuje drugi
i konačni deo zarade za januar od 45.000 dina-
ra, pri čemu poresku osnovicu predstavlja cela
isplata bez ikakvog umanjenja jer je prilikom
prve isplate iskorišćena poreska olakšica u
celosti, bez obzira na to što je ona u februaru
nominalno i povećana (i iznosi 15.300 dinara).
Ako se pri isplati prvog dela zarade u mese-
cu koji prethodi mesecu usklađivanja poreske
olakšice (konkretno u januaru) iskoristi deo
pripadajućeg važećeg poreskog umanjenja, prili-
kom isplate drugog dela zarade u mesecu u kome
je poreska olakšica povećana zbog usklađivanja
(u februaru) zaposleni ima pravo na poresku
olakšicu u iznosu razlike između pripadajuće
usklađene poreske olakšice i ranije iskori-
šćene poreske olakšice.
Primer: Prilikom isplate prvog dela
zarade u januaru nije iskorišćen ceo iznos
tada važećeg poreskog umanjena
U januaru 2019. godine isplaćena je akontacija
za mesec januar od 10.000,00 dinara (bruto), pri
čemu je ceo ovaj iznos neoporeziv, a iskorišće-
na je poreska olakšica od 10.000,00 dinara (puna
poreska olakšica u januaru bila je 15.000,00
dinara). Poslodavac u februaru isplaćuje dru-
gi i konačni deo zarade za januar od 60.000,00
dinara, u uslovima važeće poreske olakšice
od 15.300,00 dinara. Prilikom ove isplate za-
posleni ima pravo na poresku olakšicu u iznosu
razlike između pripadajuće usklađene poreske
olakšice i ranije iskorišćene poreske olak-
šice, što u datom primeru iznosi 5.300,00 di-
nara (15.300,00 – 10.000,00), pa će u ovom slučaju
poresku osnovicu predstavljati iznos isplate
od 54.700,00 dinara (60.000,00 – 5.300,00).
Neoporezivi iznos za invalide rada II i III
kategorije
Odredbe Pravilnika koje se odnose na ostale
zaposlene shodno se primenjuju i prilikom uma-
njenja zarade zaposlenog koji je korisnik prava
na naknadu zbog rada sa skraćenim radnim vre-
menom (II kategorije invalidnosti), odnosno
prava na naknadu zbog manje zarade na drugom
odgovarajućem poslu (III kategorije invalidno-
sti) iz sredstava poslodavca. Osnovica poreza
na zarade za tu kategoriju zaposlenih utvrđuje se
tako što se zarada umanji za neoporezivi iznos,
odnosno srazmerni neoporezivi iznos.
Primer: Obračun zarade i naknade zarade
invalida rada II kategorije
Invalid rada II kategorije ostvaruje zara-
du kod poslodavca za pola radnog vremena od
35.000,00 dinara i naknadu zarade koju dobija od
Fonda PIO u iznosu od 20.000 dinara. Obračun
ove zarade je za januar 2019. godine, a isplata je
u februaru prema sledećem:
Red.
broj Opis Iznos
1. Obračunata bruto zarada 35.000,00
2. Iznos doprinosa za uplatu na teret
zaposlenog (19,90% na red. br. 1) 6.965,00
3. Umanjenje poreske osnovice 15.300,00
4. Osnovica za plaćanje poreza
(red. br. 1 – red. br. 3) 19.700,00
5. Iznos poreza za uplatu
(10% na red. br. 4) 1.970,00
6. Zarada za isplatu zaposlenom
(red. br. 1 – red. br. 2 – red. br. 5) 26.065,00
7. Iznos doprinosa za uplatu na teret
poslodavca (17,15% na red. br. 1) 6.002,50
8. Neto naknada zarade invalida rada 20.000,00
9 Doprinos za zdravstveno osiguranje
(10,30% na red. br. 8) 2.060,00
10 Bruto naknada zarade
(20.000,00 : 0,90) 22.222,22
11 Porez (10% na red. br. 10) 2.222,22
12 Iznos koji se refundira od Fonda
PIO
(red. br. 8 + red. br. 9 + red. br. 11) 24.282,22
13 Ukupno neto primanje
(red. br. 6 + red. br. 8) 46.064,00
U ovom slučaju poresko umanjenje u celini je
obračunato iz zarade koju isplaćuje poslodavac,
što je u skladu sa članom 7. Pravilnika, u kome se
kaže da se osnovica poreza na zarade za zaposle-
nog koji je korisnik prava na naknadu zbog rada
162 POSLOVNI SAVETNIK ● poslovnisavetnik.net
ZARADE
sa skraćenim radnim vremenom (II kategorije
invalidnosti), odnosno prava na naknadu zbog
manje zarade na drugom odgovarajućem poslu (III
kategorije invalidnosti), utvrđuje tako što se
zarada zaposlenog umanji za neoporezivi iznos,
odnosno srazmerni neoporezivi iznos (za slučaj
nepunog radnog vremena).
Ostali slučajevi primene Pravilnika
Odredbama Pravilnika utvrđeni su još neki
slučajevi određivanja poreskog umanjenja.
1) Prema članu 5. Pravilnika, kada zaposleni za
odgovarajući mesec, pored zarade kod poslodav-
ca, ostvaruje i naknadu zarade kod drugog ispla-
tioca (po osnovu privremene sprečenosti za rad
preko 30 dana, porodiljskog odsustva i dr.), uma-
njenje zarade kod poslodavca, odnosno naknade
zarade kod drugog isplatioca vrši se srazmer-
no odnosu broja radnih časova za koje ostvaruje
zaradu kod poslodavca, odnosno naknadu zarade
kod drugog isplatioca, u odnosu na pun fond rad-
nih časova za taj mesec.
Konkretno:
a) ako se zaposleni ceo mesec nalazi na bolo-
vanju do 30 dana na teret poslodavca, naknadu
zarade i poresko umanjenje u celini obračunava
poslodavac iz svojih sredstava;
b) ako zaposleni deo meseca radi, a deo meseca
nalazi se na bolovanju do 30 dana na teret po-
slodavca, ukupno poresko umanjenje obračunava
poslodavac na zbirni iznos zarade i naknade
zarade;
c) ako je zaposleni ceo mesec odsutan sa posla
zbog bolovanja na teret Republičkog fonda za
zdravstveno osiguranje (u daljem tekstu: Fond)
ili zbog porodiljskog odsustva, poresko umanje-
nje u celom iznosu od 15.300,00 obračunava se u
okviru naknade zarade na teret drugog isplati-
oca;
d) ako zaposleni deo meseca radi, a deo mese-
ca nalazi se na porodiljskom odsustvu, odnosno
deo meseca bio je na bolovanju na teret Fonda,
ostvaruje u istom mesecu i zaradu kod poslo-
davca i naknadu zarade kod drugog isplatioca,
pri čemu se poresko umanjenje kod poslodavca,
odnosno kod drugog isplatioca vrši srazmerno
odnosu broja radnih časova za koje je ostvarena
zarada kod poslodavca, odnosno naknada zara-
de kod drugog isplatioca, u odnosu na pun fond
radnih časova za taj mesec, što znači da će, ako
je zaposleni najpre u mesecu 48 časova bio na bo-
lovanju na teret Fonda, a zatim počeo da radi
i odradio 136 časova u tom mesecu, od mogućna
184 časa rada u mesecu poslodavac obračunati
poresko umanjenje od 11.308,70 dinara ((136 : 184)
x 15.300,00) iz isplaćene zarade, a Fond će obra-
čunati 3.991,30 dinara ((48 : 184) x 15.000,00) iz
isplaćene naknade zarade.
2) Prema članu 6. Pravilnika, odredbe Pravil-
nika primenjuju se i na utvrđivanje osnovice za
obračun poreza na zaradu zaposlenog po osnovu
radnog odnosa u Republici Srbiji, zasnovanog,
saglasno propisima Republike Srbije, u diplo-
matskom ili konzularnom predstavništvu stra-
ne države, odnosno međunarodne organizacije
ili kod predstavnika i službenika takvog pred-
stavništva, odnosno organizacije. Ovi zaposle-
ni sami obračunavaju i uplaćuju porez na zarade,
ako porez ne obračuna i ne uplati isplatilac za-
rade, odnosno naknade zarade.
O obračunatom i plaćenom porezu ovaj zapo-
sleni, u skladu sa članom 9. Pravilnika, u zako-
nom propisanom roku podnosi poresku prijavu
nadležnoj organizacionoj jedinici Poreske
uprave prema mestu svog prebivališta odnosno
boravišta, na obrascu PP OPO – Poreska pri-
java o obračunatom porezu samooporezivanjem
i pripadajućim doprinosima na zaradu/drugu
vrstu prihoda od strane fizičkog lica kao po-
reskog obveznika, koji je propisan Pravilnikom
o poreskoj prijavi o obračunatom porezu samo-
oporezivanjem i pripadajućim doprinosima na
zaradu, odnosno drugu vrstu prihoda od stra-
ne fizičkog lica kao poreskog obveznika („Sl.
glasnik RS”, br. 15/2016). U slučaju kada radi sa
nepunim radnim vremenom, uz obrazac PP OPO
zaposleni dostavlja i obaveštenje o nepunom
radnom vremenu iskazanom u procentualnom
iznosu u odnosu na puno radno vreme. PS