Korisnici javnih sredstava imaju zakonsku obavezu da uvedu finansijsko upravljanje i kontrolu i internu reviziju. Takođe imaju obavezu da informacije o finansijskom upravljanju i kontroli i internoj reviziji unutar svojih organizacija svake godine dostavljaju ministru finansija preko CJH do 31. 3. 2019. godine za prethodnu budžetsku godinu, radi izrade objedinjenog godišnjeg izveštaja o stanju sistema interne finansijske kontrole u javnom sektoru, koji usvaja Vlada.
Skip to PDF content
MART 2019. ● POSLOVNI SAVETNIK 115
BUDŽETSKI KORISNICI
Uvod
Pravna tekovina poglavlja 32 – Finansijski
nadzor – odnosi se na usvajanje međunarodno
prihvaćenih standarda javne unutrašnje fi-
nansijske kontrole i najbolje prakse EU, kao i
na njihovu primenu na celi javni sektor. Sistem
unutrašnjih finansijskih kontrola doprinosi
unapređenju discipline i transparentnosti u
korišćenju javnih sredstava, sredstava EU, kao
i zaštite finansijskih interesa EU.
Poglavlje 32 obuhvata četiri glavne oblasti:
javna unutrašnja finansijska kontrola (PIFC),
eksterna revizija, zaštita finansijskih intere-
sa EU i zaštita evra od falsifikovanja.
Koncept interne finansijske kontrole
(PIFC) razvila je Evropska komisija sa ciljem
da pomogne zemljama kandidatima u reformi
njihovih sistema unutrašnjih kontrola, kao i
upravljanja javnim sredstvima (nacionalnim i
sredstvima EU), primenjujući međunarodne stan-
darde i najbolju praksu EU.
Koja je korist od poglavlja 32:
● uspešnije, efektivnije i odgovornije tro-
šenje budžeta na državnom i lokalnom nivou;
● strateško planiranje finansija;
● više kontrolnih mehanizama;
● nezavisna vrhovna revizorska institucija;
● suzbijanje nepravilnosti i prevara u kori-
šćenju finansijskih sredstava.
Značaj efektivnog sistema interne finan-
sijske kontrole u javnom sektoru ogleda se u do-
prinosu uspešnijem i odgovornijem korišćenju
budžetskih sredstava na državnom i lokalnom
nivou. Istovremeno, kroz razvoj ovog sistema
u javni sektor uvodi se novi pristup upravlja-
nju kroz definisanje strateških ciljeva u oba-
vljanju delatnosti i sagledavanje rizika, kao i
kroz uspostavljanje jačih kontrolnih mehaniza-
ma prilikom prikupljanja i trošenja budžetskih
sredstava.
Na Drugoj međuvladinoj konferenciji Repu-
blike Srbije i Evropske unije 14. decembra 2015.
godine u Briselu otvoreno je pregovaračko po-
glavlje 32 – Finansijski nadzor.
Regulatorni okvir
Sistem IFKJ uređen je Zakonom o budžetskom
sistemu („Sl. glasnik RS”, br. 54/09, 73/10, 101/10,
101/11, 93/12, 62/13, 63/13 – ispravka, 108/13, 142/14,
68/15 – dr. zakon, 103/15 i 99/16). Ovim zakonom
utvrđene su komponente sistema IFKJ, koji čine:
finansijsko upravljanje i kontrola, interna re-
vizija i uloga i odgovornosti Centralne jedini-
ce za harmonizaciju (CJH).
U skladu sa Zakonom o budžetskom sistemu
usvojeni su podzakonski akti, i to:
● Pravilnik o zajedničkim kriterijumima i
standardima za uspostavljanje, funkcionisanje
i izveštavanje o sistemu finansijskog upravlja-
nja i kontrole u javnom sektoru („Sl. glasnik RS”,
br. 99/11 i 106/13);
● Pravilnik o zajedničkim kriterijumima za
organizovanje i standardima i metodološkim
uputstvima za postupanje i izveštavanje interne
revizije u javnom sektoru („Sl. glasnik RS”, br.
99/11 i 106/13);
Vesna Jovičić, ovlašćeni interni revizor
Interna finansijska kontrola
kod korisnika javnih sredstava
Korisnici javnih sredstava imaju zakonsku obavezu da uvedu finansijsko upra-
vljanje i kontrolu i internu reviziju. Takođe imaju obavezu da informacije o
finansijskom upravljanju i kontroli i internoj reviziji unutar svojih orga-
nizacija svake godine dostavljaju ministru finansija preko CJH do 31. 3. 2019.
godine za prethodnu budžetsku godinu, radi izrade objedinjenog godišnjeg iz-
veštaja o stanju sistema interne finansijske kontrole u javnom sektoru, koji
usvaja Vlada.
116 POSLOVNI SAVETNIK ● poslovnisavetnik.net
BUDŽETSKI KORISNICI
● Pravilnik o uslovima i postupku polaganja
ispita za sticanje zvanja ovlašćeni interni re-
vizor u javnom sektoru („Sl. glasnik RS”, broj
9/14);
● Priručnik za finansijsko upravljanje i kon-
trolu (u daljem tekstu: Priručnik FUK) i
● Priručnik za internu reviziju (u daljem tek-
stu: Priručnik IR) Ministarstva finansija –
CJH.
Glavni pokretači uspostavljanja i razvoja
sistema interne finansijske kontrole jesu ko-
risnici javnih sredstava i Ministarstvo finan-
sija – CJH.
Članom 2. Zakona o budžetskom sistemu defi-
nisani su sledeći korisnici javnih sredstava:
● direktni i indirektni korisnici budžet-
skih sredstava, pri čemu su direktni korisni-
ci organi i organizacije Republike Srbije,
odnosno organi i službe lokalne vlasti, dok
su indirektni korisnici budžetskih sredstava
pravosudni organi, mesne zajednice; ustanove
osnovane od strane Republike Srbije, odnosno
lokalne vlasti, nad kojima osnivač preko di-
rektnih korisnika budžetskih sredstava vrši
Zakonom utvrđena prava u pogledu upravljanja i
finansiranja;
● korisnici sredstava organizacija za oba-
vezno socijalno osiguranje, u koje spadaju or-
ganizacije za obavezno socijalno osiguranje
i korisnici sredstava Republičkog fonda za
zdravstveno osiguranje (zdravstvene i apote-
karske ustanove čiji je osnivač Republika Srbi-
ja, odnosno lokalna vlast);
● javna preduzeća osnovana od strane Republi-
ke Srbije;
● javna preduzeća osnovana od strane lokalne
vlasti;
● pravna lica osnovana od strane javnih predu-
zeća;
● pravna lica nad kojima Republika Srbija, od-
nosno lokalna vlast ima direktnu ili indirekt-
nu kontrolu nad više od 50% kapitala ili više
od 50% glasova u upravnom odboru;
● druga pravna lica u kojima javna sredstva
čine više od 50% ukupnih prihoda ostvarenih u
prethodnoj poslovnoj godini, kao i
● javne agencije i organizacije na koje se pri-
menjuju propisi o javnim agencijama.
Korisnici budžetskih sredstava su direktni i
indirektni korisnici budžetskih sredstava Re-
publike Srbije, odnosno lokalne vlasti.
Jedan od ključnih dokumenata čiji je cilj da
implementira elemente interne finansijske
kontrole u javni sektor jeste Strategija razvoja
interne finansijske kontrole u javnom sektoru
u Republici Srbiji za period 2017–2020. godine
(„Sl. glasnik RS”, br. 51) od 25. maja 2017. godine.
Cilj Strategije je da implementira finansij-
sko upravljanje i kontrolu i internu reviziju u
sveukupni sistem upravljanja u javnom sektoru
radi obezbeđivanja vrednosti za novac građa-
nima Republike Srbije na efektivan, efikasan
i ekonomičan način, prenošenjem ciljeva na-
cionalne politike u ciljeve institucija javnog
sektora, što će omogućiti efikasnu procenu
rizika u odnosu na definisane ciljeve i uspo-
stavljanje odgovarajućih kontrola.
Strategija IFKJ treba da ugradi standardnu
praksu finansijskog upravljanja i kontrole u
redovne procese rukovođenja i funkciju inter-
ne revizije kao alat rukovodiocima za dobro
upravljanje. Na ovaj način podržavaju se plano-
vi definisani u okviru reforme javne uprave
za poboljšanje kontrolnog okruženja i pružanje
pomoći korisnicima javnih sredstava u proceni
rizika, što omogućava da rukovođenje u javnom
sektoru bude zasnovano na delotvornim kon-
trolnim mehanizmima kojima se ublažava rizik
i poboljšava ekonomičnost, efikasnost, efek-
tivnost i transparentnost u korišćenju javnih
sredstava, bez obzira na izvore finansiranja.
Finansijsko upravljanje i kontrola
Članom 81. Zakona o budžetskom sistemu defi-
nisano je da korisnici javnih sredstava uspo-
stavljaju finansijsko upravljanje i kontrolu koja
se sprovodi politikama, procedurama i aktiv-
nostima, sa zadatkom da se obezbedi razumno
uveravanje da će svoje ciljeve ostvariti kroz:
1) poslovanje u skladu sa propisima, unutra-
šnjim aktima i ugovorima;
2) realnost i integritet finansijskih i poslov-
nih izveštaja;
3) ekonomično, efikasno i efektivno korišće-
nje sredstava;
4) zaštitu sredstava i podataka (informacija).
Finansijsko upravljanje i kontrola obuhvata
sledeće elemente:
1) kontrolno okruženje;
2) upravljanje rizicima;
3) kontrolne aktivnosti;
MART 2019. ● POSLOVNI SAVETNIK 117
BUDŽETSKI KORISNICI
4) informisanje i komunikacije;
5) praćenje i procenu sistema.
Finansijsko upravljanje i kontrola organizu-
ju se kao sistem procedura i odgovornosti svih
lica u organizaciji.
Za uspostavljanje, održavanje i redovno
ažuriranje sistema finansijskog upravljanja i
kontrole odgovoran je rukovodilac korisnika
javnih sredstava. Rukovodilac korisnika javnih
sredstava može da prenese nadležnost za uspo-
stavljanje, održavanje i redovno ažuriranje
sistema finansijskog upravljanja i kontrole na
lice koje on ovlasti.
Za uspostavljanje, održavanje i redovno
ažuriranje sistema finansijskog upravljanja i
kontrole odgovorni su rukovodioci korisnika
javnih sredstava. Rukovodioci mogu da prenesu
ovlašćenja, ali ne i odgovornost za uspostavlja-
nje, održavanje i redovno ažuriranje sistema
finansijskog upravljanja i kontrole na lica koja
oni ovlaste.
Rukovodioci korisnika javnih sredstava
mogu da imenuju jednog višeg rukovodioca koji
će koordinirati rad na uspostavljanju, održava-
nju i redovnom ažuriranju sistema finansijskog
upravljanja i kontrole unutar njihovih organiza-
cija i vršiti koordinaciju između unutrašnjih
organizacionih jedinica u ovim organizacijama
u cilju daljeg razvoja finansijskog upravljanja i
kontrole.
Program osnovne obuke za finansijsko upra-
vljanje i kontrolu sastoji se od četiri oblasti,
i to:
● uvod u internu finansijsku kontrolu u javnom
sektoru;
● integrisani okvir interne kontrole – „COSO”
model;
● sistem upravljanja rizicima;
● upravljački kontrolni sistem.
Interna revizija
Članom 82. Zakona o budžetskom sistemu defi-
nisano je da korisnici javnih sredstava usposta-
vljaju internu reviziju.
Za uspostavljanje i obezbeđenje uslova za ade-
kvatno funkcionisanje interne revizije odgovo-
ran je rukovodilac korisnika javnih sredstava.
Interna revizija je organizaciono nezavi-
sna od delatnosti koju revidira, nije deo ni-
jednog poslovnog procesa, odnosno organiza-
cionog dela organizacije, a u svom radu nepo-
sredno je odgovorna rukovodiocu korisnika
javnih sredstava.
Funkcionalna nezavisnost interne revi-
zije obezbeđuje se samostalnim odlučivanjem
o području revizije na osnovu procene rizika,
načinu obavljanja revizije i izveštavanju o oba-
vljenoj reviziji.
Interna revizija na osnovu objektivnog pre-
gleda dokaza obezbeđuje uveravanje o adekvat-
nosti i funkcionisanju postojećih procesa
upravljanja rizikom, kontrole i upravljanja or-
ganizacijom, odnosno da li ti procesi funkcio-
nišu na predviđen način i omogućuju ostvarenje
ciljeva organizacije.
Interna revizija pruža savetodavne usluge,
koje se sastoje od saveta, smernica, obuke, pomo-
ći ili drugih usluga, u cilju povećanja vrednosti
i poboljšanja procesa upravljanja datom organi-
zacijom, upravljanja rizicima i kontrole.
Internu reviziju obavljaju interni revizori.
Interni revizori prilikom vršenja funk-
cije primenjuju međunarodne standarde inter-
ne revizije, etički kodeks interne revizije i
principe objektivnosti, kompetentnosti i in-
tegriteta.
Za uspostavljanje i obezbeđenje uslova za
adekvatno funkcionisanje interne revizije
odgovoran je rukovodilac korisnika javnih
sredstava. Interna revizija korisnika javnih
sredstava uspostavlja se na jedan od sledećih
načina:
1) organizovanjem posebne funkcionalno neza-
visne organizacione jedinice za internu revi-
ziju u okviru korisnika javnih sredstava, koja
neposredno izveštava rukovodioca korisnika
javnih sredstava;
2) organizovanjem zajedničke jedinice za inter-
nu reviziju na predlog dva ili više korisnika
javnih sredstava, uz prethodnu saglasnost CJH
Ministarstva finansija;
3) obavljanjem interne revizije od strane jedi-
nice interne revizije drugog korisnika javnih
sredstava, na osnovu sporazuma, uz prethodnu
saglasnost CJH Ministarstva finansija.
Izuzetno, kad ne postoje uslovi za organizo-
vanje jedinice za internu reviziju, poslove te
jedinice može da obavlja i interni revizor za-
poslen kod korisnika javnih sredstava.
118 POSLOVNI SAVETNIK ● poslovnisavetnik.net
BUDŽETSKI KORISNICI
Jedinica za internu reviziju ne može da ima
manje od tri interna revizora, od kojih je
jedan rukovodilac navedene jedinice. Broj
internih revizora određuje korisnik javnih
sredstava internim opštim aktom, na osnovu
procene rizika, obima i složenosti poslov-
nih procesa, obima sredstava kojima raspola-
že i broja zaposlenih.
Jedinica za internu reviziju i interni revi-
zor funkcionalno i organizaciono su nezavisni
i direktno izveštavaju rukovodioca korisnika
javnih sredstava.
Što se tiče sertifikovanja za ovlašćenog in-
ternog revizora u javnom sektoru, program obu-
ke za sticanje profesionalnog zvanja ovlašćeni
interni revizor u javnom sektoru obuhvata:
1. osnovnu obuku za finansijsko upravljanje i
kontrolu u trajanju od pet radnih dana, odnosno
35 radnih sati, koja se sastoji od četiri oblasti:
● uvod u internu finansijsku kontrolu u javnom
sektoru,
● integrisani okvir interne kontrole –
„COSO” model,
● sistem upravljanja rizicima,
● upravljački kontrolni sistem;
2. osnovnu obuku za interne revizore u trajanju
od sedam radnih dana, odnosno 49 radnih sati,
koja se sastoji od tri oblasti:
● standardi, politike i okruženje interne re-
vizije,
● vršenje interne revizije,
● veštine i tehnike interne revizije, sa alati-
ma interne revizije;
3. obuku za praktičan rad na internoj reviziji
putem obavljanja dve revizije kod korisnika jav-
nih sredstava kod koga je lice koje se obučava u
radnom odnosu na poslovima interne revizije,
uz stručnu pomoć Ministarstva finansija, na na-
čin utvrđen Pravilnikom IR.
Članom 83. Zakona o budžetskom sistemu de-
finisano je da je Centralna jedinica za harmo-
nizaciju u Ministarstvu finansija zadužena za
harmonizaciju finansijskog upravljanja i kon-
trole i interne revizije. PS
BUDŽETSKI KORISNICI
Uvod
Pravna tekovina poglavlja 32 – Finansijski
nadzor – odnosi se na usvajanje međunarodno
prihvaćenih standarda javne unutrašnje fi-
nansijske kontrole i najbolje prakse EU, kao i
na njihovu primenu na celi javni sektor. Sistem
unutrašnjih finansijskih kontrola doprinosi
unapređenju discipline i transparentnosti u
korišćenju javnih sredstava, sredstava EU, kao
i zaštite finansijskih interesa EU.
Poglavlje 32 obuhvata četiri glavne oblasti:
javna unutrašnja finansijska kontrola (PIFC),
eksterna revizija, zaštita finansijskih intere-
sa EU i zaštita evra od falsifikovanja.
Koncept interne finansijske kontrole
(PIFC) razvila je Evropska komisija sa ciljem
da pomogne zemljama kandidatima u reformi
njihovih sistema unutrašnjih kontrola, kao i
upravljanja javnim sredstvima (nacionalnim i
sredstvima EU), primenjujući međunarodne stan-
darde i najbolju praksu EU.
Koja je korist od poglavlja 32:
● uspešnije, efektivnije i odgovornije tro-
šenje budžeta na državnom i lokalnom nivou;
● strateško planiranje finansija;
● više kontrolnih mehanizama;
● nezavisna vrhovna revizorska institucija;
● suzbijanje nepravilnosti i prevara u kori-
šćenju finansijskih sredstava.
Značaj efektivnog sistema interne finan-
sijske kontrole u javnom sektoru ogleda se u do-
prinosu uspešnijem i odgovornijem korišćenju
budžetskih sredstava na državnom i lokalnom
nivou. Istovremeno, kroz razvoj ovog sistema
u javni sektor uvodi se novi pristup upravlja-
nju kroz definisanje strateških ciljeva u oba-
vljanju delatnosti i sagledavanje rizika, kao i
kroz uspostavljanje jačih kontrolnih mehaniza-
ma prilikom prikupljanja i trošenja budžetskih
sredstava.
Na Drugoj međuvladinoj konferenciji Repu-
blike Srbije i Evropske unije 14. decembra 2015.
godine u Briselu otvoreno je pregovaračko po-
glavlje 32 – Finansijski nadzor.
Regulatorni okvir
Sistem IFKJ uređen je Zakonom o budžetskom
sistemu („Sl. glasnik RS”, br. 54/09, 73/10, 101/10,
101/11, 93/12, 62/13, 63/13 – ispravka, 108/13, 142/14,
68/15 – dr. zakon, 103/15 i 99/16). Ovim zakonom
utvrđene su komponente sistema IFKJ, koji čine:
finansijsko upravljanje i kontrola, interna re-
vizija i uloga i odgovornosti Centralne jedini-
ce za harmonizaciju (CJH).
U skladu sa Zakonom o budžetskom sistemu
usvojeni su podzakonski akti, i to:
● Pravilnik o zajedničkim kriterijumima i
standardima za uspostavljanje, funkcionisanje
i izveštavanje o sistemu finansijskog upravlja-
nja i kontrole u javnom sektoru („Sl. glasnik RS”,
br. 99/11 i 106/13);
● Pravilnik o zajedničkim kriterijumima za
organizovanje i standardima i metodološkim
uputstvima za postupanje i izveštavanje interne
revizije u javnom sektoru („Sl. glasnik RS”, br.
99/11 i 106/13);
Vesna Jovičić, ovlašćeni interni revizor
Interna finansijska kontrola
kod korisnika javnih sredstava
Korisnici javnih sredstava imaju zakonsku obavezu da uvedu finansijsko upra-
vljanje i kontrolu i internu reviziju. Takođe imaju obavezu da informacije o
finansijskom upravljanju i kontroli i internoj reviziji unutar svojih orga-
nizacija svake godine dostavljaju ministru finansija preko CJH do 31. 3. 2019.
godine za prethodnu budžetsku godinu, radi izrade objedinjenog godišnjeg iz-
veštaja o stanju sistema interne finansijske kontrole u javnom sektoru, koji
usvaja Vlada.
116 POSLOVNI SAVETNIK ● poslovnisavetnik.net
BUDŽETSKI KORISNICI
● Pravilnik o uslovima i postupku polaganja
ispita za sticanje zvanja ovlašćeni interni re-
vizor u javnom sektoru („Sl. glasnik RS”, broj
9/14);
● Priručnik za finansijsko upravljanje i kon-
trolu (u daljem tekstu: Priručnik FUK) i
● Priručnik za internu reviziju (u daljem tek-
stu: Priručnik IR) Ministarstva finansija –
CJH.
Glavni pokretači uspostavljanja i razvoja
sistema interne finansijske kontrole jesu ko-
risnici javnih sredstava i Ministarstvo finan-
sija – CJH.
Članom 2. Zakona o budžetskom sistemu defi-
nisani su sledeći korisnici javnih sredstava:
● direktni i indirektni korisnici budžet-
skih sredstava, pri čemu su direktni korisni-
ci organi i organizacije Republike Srbije,
odnosno organi i službe lokalne vlasti, dok
su indirektni korisnici budžetskih sredstava
pravosudni organi, mesne zajednice; ustanove
osnovane od strane Republike Srbije, odnosno
lokalne vlasti, nad kojima osnivač preko di-
rektnih korisnika budžetskih sredstava vrši
Zakonom utvrđena prava u pogledu upravljanja i
finansiranja;
● korisnici sredstava organizacija za oba-
vezno socijalno osiguranje, u koje spadaju or-
ganizacije za obavezno socijalno osiguranje
i korisnici sredstava Republičkog fonda za
zdravstveno osiguranje (zdravstvene i apote-
karske ustanove čiji je osnivač Republika Srbi-
ja, odnosno lokalna vlast);
● javna preduzeća osnovana od strane Republi-
ke Srbije;
● javna preduzeća osnovana od strane lokalne
vlasti;
● pravna lica osnovana od strane javnih predu-
zeća;
● pravna lica nad kojima Republika Srbija, od-
nosno lokalna vlast ima direktnu ili indirekt-
nu kontrolu nad više od 50% kapitala ili više
od 50% glasova u upravnom odboru;
● druga pravna lica u kojima javna sredstva
čine više od 50% ukupnih prihoda ostvarenih u
prethodnoj poslovnoj godini, kao i
● javne agencije i organizacije na koje se pri-
menjuju propisi o javnim agencijama.
Korisnici budžetskih sredstava su direktni i
indirektni korisnici budžetskih sredstava Re-
publike Srbije, odnosno lokalne vlasti.
Jedan od ključnih dokumenata čiji je cilj da
implementira elemente interne finansijske
kontrole u javni sektor jeste Strategija razvoja
interne finansijske kontrole u javnom sektoru
u Republici Srbiji za period 2017–2020. godine
(„Sl. glasnik RS”, br. 51) od 25. maja 2017. godine.
Cilj Strategije je da implementira finansij-
sko upravljanje i kontrolu i internu reviziju u
sveukupni sistem upravljanja u javnom sektoru
radi obezbeđivanja vrednosti za novac građa-
nima Republike Srbije na efektivan, efikasan
i ekonomičan način, prenošenjem ciljeva na-
cionalne politike u ciljeve institucija javnog
sektora, što će omogućiti efikasnu procenu
rizika u odnosu na definisane ciljeve i uspo-
stavljanje odgovarajućih kontrola.
Strategija IFKJ treba da ugradi standardnu
praksu finansijskog upravljanja i kontrole u
redovne procese rukovođenja i funkciju inter-
ne revizije kao alat rukovodiocima za dobro
upravljanje. Na ovaj način podržavaju se plano-
vi definisani u okviru reforme javne uprave
za poboljšanje kontrolnog okruženja i pružanje
pomoći korisnicima javnih sredstava u proceni
rizika, što omogućava da rukovođenje u javnom
sektoru bude zasnovano na delotvornim kon-
trolnim mehanizmima kojima se ublažava rizik
i poboljšava ekonomičnost, efikasnost, efek-
tivnost i transparentnost u korišćenju javnih
sredstava, bez obzira na izvore finansiranja.
Finansijsko upravljanje i kontrola
Članom 81. Zakona o budžetskom sistemu defi-
nisano je da korisnici javnih sredstava uspo-
stavljaju finansijsko upravljanje i kontrolu koja
se sprovodi politikama, procedurama i aktiv-
nostima, sa zadatkom da se obezbedi razumno
uveravanje da će svoje ciljeve ostvariti kroz:
1) poslovanje u skladu sa propisima, unutra-
šnjim aktima i ugovorima;
2) realnost i integritet finansijskih i poslov-
nih izveštaja;
3) ekonomično, efikasno i efektivno korišće-
nje sredstava;
4) zaštitu sredstava i podataka (informacija).
Finansijsko upravljanje i kontrola obuhvata
sledeće elemente:
1) kontrolno okruženje;
2) upravljanje rizicima;
3) kontrolne aktivnosti;
MART 2019. ● POSLOVNI SAVETNIK 117
BUDŽETSKI KORISNICI
4) informisanje i komunikacije;
5) praćenje i procenu sistema.
Finansijsko upravljanje i kontrola organizu-
ju se kao sistem procedura i odgovornosti svih
lica u organizaciji.
Za uspostavljanje, održavanje i redovno
ažuriranje sistema finansijskog upravljanja i
kontrole odgovoran je rukovodilac korisnika
javnih sredstava. Rukovodilac korisnika javnih
sredstava može da prenese nadležnost za uspo-
stavljanje, održavanje i redovno ažuriranje
sistema finansijskog upravljanja i kontrole na
lice koje on ovlasti.
Za uspostavljanje, održavanje i redovno
ažuriranje sistema finansijskog upravljanja i
kontrole odgovorni su rukovodioci korisnika
javnih sredstava. Rukovodioci mogu da prenesu
ovlašćenja, ali ne i odgovornost za uspostavlja-
nje, održavanje i redovno ažuriranje sistema
finansijskog upravljanja i kontrole na lica koja
oni ovlaste.
Rukovodioci korisnika javnih sredstava
mogu da imenuju jednog višeg rukovodioca koji
će koordinirati rad na uspostavljanju, održava-
nju i redovnom ažuriranju sistema finansijskog
upravljanja i kontrole unutar njihovih organiza-
cija i vršiti koordinaciju između unutrašnjih
organizacionih jedinica u ovim organizacijama
u cilju daljeg razvoja finansijskog upravljanja i
kontrole.
Program osnovne obuke za finansijsko upra-
vljanje i kontrolu sastoji se od četiri oblasti,
i to:
● uvod u internu finansijsku kontrolu u javnom
sektoru;
● integrisani okvir interne kontrole – „COSO”
model;
● sistem upravljanja rizicima;
● upravljački kontrolni sistem.
Interna revizija
Članom 82. Zakona o budžetskom sistemu defi-
nisano je da korisnici javnih sredstava usposta-
vljaju internu reviziju.
Za uspostavljanje i obezbeđenje uslova za ade-
kvatno funkcionisanje interne revizije odgovo-
ran je rukovodilac korisnika javnih sredstava.
Interna revizija je organizaciono nezavi-
sna od delatnosti koju revidira, nije deo ni-
jednog poslovnog procesa, odnosno organiza-
cionog dela organizacije, a u svom radu nepo-
sredno je odgovorna rukovodiocu korisnika
javnih sredstava.
Funkcionalna nezavisnost interne revi-
zije obezbeđuje se samostalnim odlučivanjem
o području revizije na osnovu procene rizika,
načinu obavljanja revizije i izveštavanju o oba-
vljenoj reviziji.
Interna revizija na osnovu objektivnog pre-
gleda dokaza obezbeđuje uveravanje o adekvat-
nosti i funkcionisanju postojećih procesa
upravljanja rizikom, kontrole i upravljanja or-
ganizacijom, odnosno da li ti procesi funkcio-
nišu na predviđen način i omogućuju ostvarenje
ciljeva organizacije.
Interna revizija pruža savetodavne usluge,
koje se sastoje od saveta, smernica, obuke, pomo-
ći ili drugih usluga, u cilju povećanja vrednosti
i poboljšanja procesa upravljanja datom organi-
zacijom, upravljanja rizicima i kontrole.
Internu reviziju obavljaju interni revizori.
Interni revizori prilikom vršenja funk-
cije primenjuju međunarodne standarde inter-
ne revizije, etički kodeks interne revizije i
principe objektivnosti, kompetentnosti i in-
tegriteta.
Za uspostavljanje i obezbeđenje uslova za
adekvatno funkcionisanje interne revizije
odgovoran je rukovodilac korisnika javnih
sredstava. Interna revizija korisnika javnih
sredstava uspostavlja se na jedan od sledećih
načina:
1) organizovanjem posebne funkcionalno neza-
visne organizacione jedinice za internu revi-
ziju u okviru korisnika javnih sredstava, koja
neposredno izveštava rukovodioca korisnika
javnih sredstava;
2) organizovanjem zajedničke jedinice za inter-
nu reviziju na predlog dva ili više korisnika
javnih sredstava, uz prethodnu saglasnost CJH
Ministarstva finansija;
3) obavljanjem interne revizije od strane jedi-
nice interne revizije drugog korisnika javnih
sredstava, na osnovu sporazuma, uz prethodnu
saglasnost CJH Ministarstva finansija.
Izuzetno, kad ne postoje uslovi za organizo-
vanje jedinice za internu reviziju, poslove te
jedinice može da obavlja i interni revizor za-
poslen kod korisnika javnih sredstava.
118 POSLOVNI SAVETNIK ● poslovnisavetnik.net
BUDŽETSKI KORISNICI
Jedinica za internu reviziju ne može da ima
manje od tri interna revizora, od kojih je
jedan rukovodilac navedene jedinice. Broj
internih revizora određuje korisnik javnih
sredstava internim opštim aktom, na osnovu
procene rizika, obima i složenosti poslov-
nih procesa, obima sredstava kojima raspola-
že i broja zaposlenih.
Jedinica za internu reviziju i interni revi-
zor funkcionalno i organizaciono su nezavisni
i direktno izveštavaju rukovodioca korisnika
javnih sredstava.
Što se tiče sertifikovanja za ovlašćenog in-
ternog revizora u javnom sektoru, program obu-
ke za sticanje profesionalnog zvanja ovlašćeni
interni revizor u javnom sektoru obuhvata:
1. osnovnu obuku za finansijsko upravljanje i
kontrolu u trajanju od pet radnih dana, odnosno
35 radnih sati, koja se sastoji od četiri oblasti:
● uvod u internu finansijsku kontrolu u javnom
sektoru,
● integrisani okvir interne kontrole –
„COSO” model,
● sistem upravljanja rizicima,
● upravljački kontrolni sistem;
2. osnovnu obuku za interne revizore u trajanju
od sedam radnih dana, odnosno 49 radnih sati,
koja se sastoji od tri oblasti:
● standardi, politike i okruženje interne re-
vizije,
● vršenje interne revizije,
● veštine i tehnike interne revizije, sa alati-
ma interne revizije;
3. obuku za praktičan rad na internoj reviziji
putem obavljanja dve revizije kod korisnika jav-
nih sredstava kod koga je lice koje se obučava u
radnom odnosu na poslovima interne revizije,
uz stručnu pomoć Ministarstva finansija, na na-
čin utvrđen Pravilnikom IR.
Članom 83. Zakona o budžetskom sistemu de-
finisano je da je Centralna jedinica za harmo-
nizaciju u Ministarstvu finansija zadužena za
harmonizaciju finansijskog upravljanja i kon-
trole i interne revizije. PS