Odložena poreska sredstva i obaveze

144
POREZI
Bojan Stanković, poreski savetnik, s višegodišnjim iskustvom u oblasti poreza i računovodstva
Odložena poreska sredstva i
obaveze
Odloženi poreski prihodi i odloženi poreski rashodi utvrđuju se u skladu
sa Međunarodnim računovodstvenim standardom 12 (MRS 12 – Porez na dobit).
Pomenuti standard zahteva da se u finansijskim izveštajima bruto dobit društva
umanji
za tekući
porez
i koriguje
za odložene
poreze,
tako
da u Bilansustanja
bude
iskazan
dobitak
koji
na
kraju
može
da
se
raspodeli
vlasnicima.

Na
ovaj
način
eliminiše
se
uticaj
privremenih poreskih razlika
na visinu
dobiti
koja
se
raspodeljuje
vlasnicima.
Drugim
rečima:
odložena
poreska

sredstva
i odložene
poreske
obaveze
nastaju
pre svega
usled
različitog
računovodstvenog
i poreskog
tretmana
određenih
transakcija.
Uvod
U  domaćem  poreskom  sistemu  mogu  da  se  nabroje:
● stalne
● p
Stalne poreske razlike nastaju po osnovu korekcije prihoda i rashoda po osnovu transfer-
POSLOVNI SAVETNIK
●

poslovnisavetnik.net
nih  cena  i  po  osnovu  nepriznavanja  pojedinih
rashoda po poreskim propisima (visina rashoda
za  reprezentaciju,  reklame  i  propagandu,  za
humanitarne  svrhe  i  dr).  Tako  nastale  stalne
razlike  predstavljaju  stavke  koje  neće  moći  da
se  iskoriste  kako  bi  se  u  nekom  od  budućih  poreskih perioda eventualno umanjila oporeziva
dobit. Tako, na primer, rashod koji nije priznat
u tekućem poreskom periodu po osnovu troškova reprezentacije, neće moći da se koristi ni u
budućem poreskom periodu kako bi se umanjila
oporeziva dobit.
S druge strane, privremene poreske razlike u
našem sistemu prvenstveno nastaju po osnovu:
● f
● r
● revalorizacije – kada se stalna sredstva re-
valorizuju, a iznosi revalorizacije ne priznaju
se u poreske svrhe;
● dugo
● dugo
● obezvređenja zaliha robe i materijala;
● obezvređenja investicionih nekretnina koje
se procenjuju po fer vrednosti;
● obezvređenja HOV kojima se trguje i
● ob
Odložena poreska sredstva
ë
Odložena poreska sredstva predstavljaju
iznose  poreza  na  dobit,  pri  čemu
su utvrđena u skladu sa poreskim propisima, a
mogu
da
se
povrate
(nadoknade)
u

budućim
periodima. Odložena poreska
sredstva odnose se na neiskorišćene poreske
gubitke  i  poreske  kredite  koji  su
preneti  u  naredni  poreski  period,  kao
i  na  odbitne  privremene  razlike  (koje
npr.  ne  mogu  biti  iskazane  kao  odbitne
u  jednom  poreskom  periodu,  već  samo  u
poreskom periodu kada se određeni, zakonom propisani, uslovi ispune).
MART 2019.

●
POREZI
Utvrđena  odložena  poreska  sredstva  po
osnovu  prevremenih  razlika  najčešće  mogu  da
nastanu usled:
● više obračunate amortizacije po računovodstvenim propisima u odnosu na amortizaciju obračunatu po poreskim propisima, što se iskazuje
kao
razlika  između  poreske  i  računovodstvene
osnovice,  zato  što  je  po  poreskim  propisima
dobit veća od računovodstvene dobiti, pa za rezultat daje i veći obračunati porez;
● pr
● prenet
● po osnovu dugoročnih rezervisanja za otpremnine zbog odlaska u penziju i po osnovu jubilarnih nagrada;
● ispravke vrednosti pojedinačnih potraživanja;
● obezvređenja zaliha robe i materijala;
● obezvređenja  investicionih  nekretnina  koje
se procenjuju po fer vrednosti;
● o
● po  osnovu  obračunatih  poreza,  doprinosa  i
javnih  dažbina  u  vezi  sa  kojima  se  u  knjigovodstvu
priznaje  rashod  u  momentu  obračunavanja
(ukalkulisavanja)  u  jednom  poreskom  periodu,  a
u  poreske  svrhe  rashod  se  priznaje  u  narednom
poreskom periodu, kada se izvrši plaćanje.
Odložena  poreska  sredstva  dovode  do  stvaranja
odloženih  poreskih  prihoda  i  knjiže
se  na  kontima  288 (duguje) / 722 (potražuje).  U
Bilansu  stanja  ona  se  iskazuju  na  poziciji  AOP
0042. U Bilansu uspeha odloženi poreski prihodi obuhvaćeni su preko pozicije AOP 1062.
Odložene poreske obaveze
Odložene  poreske  obaveze  predstavljaju
iznose  poreza  na  dobit,  utvrđene  po  poreskim
propisima, koji će biti plaćeni u budućim periodima usled oporezivih privremenih razlika,
pri čemu one mogu da nastanu usled:
● više  obračunate  amortizacije  po  poreskim
propisima  u  odnosu  na  amortizaciju  obračunatu po računovodstvenim propisima (za osnovna
sredstva nabavljena pre 2019. godine), što se do
sada
iskazivalo  kao  pozitivna  razlika  između
računovodstvene  i  poreske  osnovice,  pri  čemu
navedeno  nastaje  zato  što  je,  u  skladu  sa  poreskim
propisima,  dobit  tekućeg  perioda  manja
POSLOVNI SAVETNIK
145
146
POREZI
od raču
● proc
Odloženi poreski rashodi nastaju po osnovu
odloženih  poreskih  obaveza  i  računovodstveno
se  obuhvataju  na  kontima  722 (duguje) / 498
(potražuje).  U  Bilansu  stanja  oni  se  iskazuju  na
poziciji AOP 0441, dok su u Bilansu uspeha obuhvaćeni preko pozicije AOP 1061.
Obračun odloženih poreza po osnovu
obezvređenja investicione
nekretnine
U  s
ë
Dakle,  MRS  40  dozvoljava  slobodan
izbor  između  modela  nabavne  vrednosti
i  modela  fer  vrednosti  prilikom
vrednovanja  investicionih  nekretnina
(s druge strane, entiteti koji primenjuju
MSFI  za  MSP  nemaju  mogućnost  izbora,
već su u obavezi da iskazuju investicione nekretnine po fer vrednosti, osim u
slučaju kada fer vrednost ne može da se
sa
sigurnošću  utvrdi  bez  prekomernih
troškova i napora).
Dakle, u slučaju primene MRS 40, tako utvrđene investicione nekretnine mogu da se vrednuju
pomoću:
● met
POSLOVNI SAVETNIK
●

poslovnisavetnik.net
odnosno  kada  nije  moguće  utvrditi  fer  vrednost;
● met
Primena metode fer vrednosti ili metode nabavne vrednosti prilikom vrednovanja
investicione nekretnine dovodi do različitih poreskih konsekvenci. U slučaju da preduzeće
primenjuje  metodu  fer  vrednosti,  neće
vršiti  obračun  računovodstvene  amortizacije
za  te  nekretnine  (ali  će  vršiti  obračun
poreske  amortizacije),  dok  će  prilikom
primene  metode  nabavne  vrednosti  vršiti
obračun kako računovodstvene tako i poreske
amortizacije.
Osim toga, ukoliko preduzeće primenjuje metodu
fer  vrednosti  za  svoje  investicione  nekretnine, na svaki datum Bilansa stanja moraće
da
izvrši  procenu  fer  vrednosti  investicionih nekretnina. Efekat procene fer vrednosti
(dobitak ili gubitak) priznaje se u Bilansu uspeha
za  period  u  kom  je  nastao.  Dobitak,  odnosno
pozitivni  efekti  procene  fer  vrednosti  investicionih
nekretnina  evidentiraju  se  na  računu
682  –  Prihodi  od  usklađivanja  vrednosti
nekretnina,  postrojenja  i  opreme,  dok  se  gubitak, odnosno negativan efekat procene evidentira
na  računu  582  –  Obezvređenje  nekretnina,
postrojenja i opreme.
Prema  odredbama  Zakona  o  porezu  na  dobit
pravnih  lica  (u  daljem  tekstu:  Zakon),  na  teret
rashoda  u  poreskom  bilansu  preduzeća  ne priznaju
se
rashodi
nastali
po
osnovu
obezvređenja

imovine (kao razlika između nabavne vrednosti
imovine
i  njene  procenjene  nadoknadive  vrednosti), ali se
priznaju
u
poreskom
periodu
u
kom

je
ta
imovina
otuđena odnosno upotrebljena, odnosno u kom je nastalo oštećenje pomenute imovine
usled  više  sile.  Drugim  rečima:  rashodi
nastali  po  osnovu  obezvređenja  investicionih
nekretnina,  koji  se  evidentiraju  kao  rashod  na
računu  582,  priznaju  se  kao  rashod  u  poreskom
bilansu  u  onom  poreskom  periodu  u  kom  je  konkretna
investiciona  nekretnina  otuđena,  što
dovodi do privremenih razlika, odnosno do potrebe
za  obračunom  odloženih  poreskih  sred-
stava ili obaveza.
Primer: Odloženi porez po osnovu
obezvređenja investicione nekretnine
Društvo X, koje u skladu sa svojim računovodstvenim politikama primenjuje MRS 40, poseduje
nekretnine koje koristi za iznajmljivanje, odnosno za ostvarivanje prihoda od zakupnine i koje,
kao
takve,  evidentira  u  svojim  poslovnim  knjigama
kao  investicione  nekretnine.  Preduzeće
se u svojim računovodstvenim politikama opredelilo
da  investicione  nekretnine  vrednuje
primenom metode fer vrednosti. U 2016. godini
izvršilo  je  procenu  svojih  nepokretnosti  i,  u
skladu  sa  tom  procenom,  obezvređenje  u  iznosu
od 15.000.000 dinara.
Tako  izvršeno  obezvređenje  neće biti priznato
u
poreskom
bilansu za 2016. godinu, ali će
biti
priznato  u  poreskom  periodu  u  kom  pomenuta nepokretnost bude otuđena (prodata). U tom
smislu dolazi do stvaranja privremenih razli-
ka usled drugačijeg računovodstvenog i poreskog
tretmana  tog  obezvređenja,  odnosno  dolazi  do
stvaranja  odloženih  poreskih  sredstava  (rashod
po  osnovu  obezvređenja  umanjiće  poresku
obavezu  u  poreskom  periodu  u  kom  bude  došlo
do prodaje investicione nekretnine).
Knjiženje  obezvređenja  i  priznavanje  odloženog poreskog sredstva je sledeće:
Red.
br.
1.
Konto Opis Dug. Potr.
029 Ispravka
vrednosti
investicionih
nekretnina 15.000.000
582 Obezvređenje
investicionih
nekretnina 15.000.000
– knjiženje obezvređenja
2.
288 Odložena poreska
sredstva  2.250.000
722 Odloženi poreski
prihodi 2.250.000
– knjiženje odloženih poreskih sredstava
Odložena  poreska  sredstva  obračunata  su
na  sledeći  način:  15.000.000  ×  15%  =  2.250.000
dinara.
Ukoliko  pomenute  investicione  nekretnine
budu otuđene u 2018. godini, u tom poreskom periodu u poreske svrhe biće priznat rashod obezvređenja
investicione  nekretnine,  odnosno
biće iskorišćena odložena poreska sredstva.
Red.
br.
1.
MART 2019.

●
POREZI
Konto Opis Dug. Potr.
288 Odložena poreska
sredstva  2.250.000
722 Odloženi poreski
prihodi 2.250.000
– knjiženje korišćenja odloženih poreskih sredstava
Obračun odloženih poreskih
sredstava po osnovu obezvređenja
zaliha robe i materijala
U  o
reskom periodu u kom je izvršeno obezvređenje,
dok se, u skladu sa poreskim propisima, taj rashod
priznaje  u  poreskom  periodu  u  kom  se  ova
imovina otuđi odnosno upotrebi.
Primer: Odloženi porez po osnovu
obezvređenja zaliha
Društvo je  u  toku godine izvršilo obezvređenje zaliha robe u iznosu do 10.000.000 dinara.
Obračun i knjiženje odloženih poreza vrši se
na sledeći način:
Red.
br.
1.
Konto Opis Dug. Potr.
139 Ispravka
vrednosti robe 10.000.000
584 Obezvređenje
zaliha robe 10.000.000
– knjiženje obezvređenja
2.
288 Odložena poreska
sredstva  1.500.000
722 Odloženi poreski
prihodi 1.500.000
– knjiženje odloženih poreskih sredstava
Obračun odloženih poreza kao
posledica različito obračunate
amortizacije po poreskim u odnosu na
računovodstvene propise
Zakon o porezu na dobit pravnih lica definiše
da  se  amortizacija  stalnih  sredstava  za
POSLOVNI SAVETNIK
147
148
POREZI
potrebe  utvrđivanja  oporezive  dobiti  određuje
u  skladu  sa  Zakonom  definisanim  pravilima.
Pod  stalnim  sredstvima  smatraju  se  sva
materijalna  sredstva  čiji  je  vek  trajanja  duži
od jedne godine i koja se, saglasno MRS/MSFI,
u  poslovnim  evidencijama  obveznika  priznaju
kao stalna sredstva (osim prirodnih bogatstava
koja  se  troše  i  nematerijalnih  sredstava,
osim  gudvila).  Pomenuta  stalna  sredstva  razvrstavaju se, u skladu sa Zakonom, u pet amortizacionih grupa.
Prema dosadašnjim pravilima, obračun odloženih
poreskih  sredstava  i  odloženih  poreskih
obaveza  za  osnovna  sredstva  koja  se  ne
revalorizuju vršio se na sledeći način:
1.  prvo  se  na  dan  31.  12.  tekuće  godine  utvrđuje
računovodstvena osnovica sa stanjem na taj dan,
nakon  čega  se  vrši  obračun  računovodstvene
amortizacije  za  tu  godinu,  čime  se  dolazi  do
neotpisane vrednosti sredstava;
2. nakon toga se za ista sredstva utvrđuje poreska osnovica po poreskim propisima;
3. utvrđ
4. pret
5.  kumul
Ukoliko  je  poreska  osnovica  sredstava  >
računovodstvene  osnovice  sredstava,  kumulativno
odloženo  poresko  sredstvo  utvrđuje  se
prema formuli:
Kumulativno odloženo poresko sredstvo = (poreska osnovica - računovodstvena osnovica) x 15%.
Međutim,  u  slučaju  da  je  računovodstvena
osnovica  sredstava  >  poreske  osnovice  sredstava,
tada  se  utvrđuje  kumulativno  odložena
poreska obaveza i to prema formuli:
Kumulativno  odložena  poreska  obaveza  =  (računovodstvena osnovica - poreska osnovica) x 15%.
Primer: Obračun odloženog poreza po
osnovu razlike između računovodstvene i
poreske osnovice sredstava
Društvo Y utvrdilo je na kraju poslovne 2017.
godine  sledeće  podatke  i  pristupilo  obračunu
odloženih poreza.
POSLOVNI SAVETNIK
●

poslovnisavetnik.net
Red.
br.
Opis
Neotpisana
vrednost
31. 12. 2017.
1. Konto 022 – Građevinski objekti  15.000.000
2. Konto 023 – Postrojenje i oprema 10.000.000
3. Konto 024 – Investicione
nekretnine koje se vode po nabavnoj
vrednosti 5.000.000
4. Računovodstvene osnovica (1 + 2 + 3) 30.000.000
5. Ukupna neotpisana vrednost u OA-1
obrascu 13.000.000
6. Ukupan iznos u koloni 8 obrasca OA
za 2017. godinu  11.000.000
8. Poreska osnovica (5 + 6) 24.000.000
9. Razlika (4 – 8) 6.000.000
10. Poreska stopa 15%
11. Kumulativna odložena poreska
obaveza (red. br. 9 × 15%) 900.000
Knjiženje u 2017. godini:
Red.
br.
1.
Konto Opis Dug. Potr.
498 Početno stanje računa
498 100.000
498 Odložene poreske
obaveze tekućeg
perioda 800.000
722 Odloženi poreski
rashod 800.000
– knjiženje odloženih poreskih obaveza
Efekti izmena Zakona o porezu na dobit
u pogledu obračuna poreske amortizacije na
utvrđivanje odloženih poreza
Na osnovu izmena propisanih novim članom
10b stav 5. Zakona i počev od osnovnih sredstava
koja  su  nabavljena  od  1.  januara  2019.  godine,
ukoliko  je  računovodstvena  amortizacija
stalnih sredstava utvrđena u iznosu nižem od
onog  koji  bi  bio  utvrđen  primenom  poreskih
pravila  (poreska  amortizacija),  u  poreskom
bilansu  priznaje  se  iznos  (niže)  računovodstvene amortizacije. U suprotnom slučaju, ukoliko
je  iznos  računovodstvene  amortizacije
veći u odnosu na iznos poreske amortizacije,
obvezniku  se  kao  rashod  u  poreskom  bilansu
priznaje iznos (niže) poreske amortizacije.
Primena ovih novih pravila dovešće i do
različite  dinamike  obračuna  odloženih  poreskih
sredstava,  odnosno  obaveza.  Naime,
primena novih pravila podrazumeva da će pri-
likom  pr
Obračun odloženih sredstva po
osnovu gubitaka iz ranijih godina,
podsticaja prilikom ulaganja i po
osnovu neiskorišćenih poreskih
kredita
Odložena  poreska  sredstva  mogu  da  nastanu
i po osnovu gubitaka iz ranijih godina i podsticaja
prilikom  ulaganja,  kao  i  po  osnovu  neiskorišćenih poreskih kredita.
Ukoliko  rukovodstvo  društva  procenjuje  da
će gubitak po poreskom bilansu i neiskorišćene poreske olakšice po osnovu ulaganja u osnovna
sredstva  moći  da  se  iskoriste  u  narednom
periodu  za  smanjenje  tekućeg  poreza  na  dobit,
u  tom  slučaju  treba  da  se  prikažu  odložena
sredstva  po  ovom  osnovu  stavom  za  knjiženje
288/722.  U  kasnijim  periodima,  kada  se  ova  poreska sredstva koriste za smanjenje tekućeg poreza,
iznos  iskorišćenog  odloženog  poreskog
sredstva knjiži se na teret odloženih sredstava stavom za knjiženje 722/288.
Dakle, prilikom procene da li će odloženo
poresko sredstvo biti priznato po osnovu gubitaka
iz  ranijih  godina  i  podsticaja  prilikom
ulaganja, kao i po osnovu neiskorišćenih poreskih kredita, procena rukovodstva društva od
ključnog je značaja. Naime, ukoliko rukovodstvo
društva
ne  očekuje  da  će  društvo  moći da iskoristi

pomenuta odložena poreska sredstva
u svrhe umanjenje poreza ili očekuje da će ih iskoristiti
u

beznačajnom iznosu,  tada  društvo
ne bi trebalo da u svojim poslovnim evidencijama
prizna  odložena  poreska  sredstva  po  tom
osnovu.
Primer: Obračun odloženih poreza po
osnovu gubitka iz ranijih godina
Društvo je u prethodne četiri godine ostvarilo
gubitke  u  iznosu  od  1.000.000  dinara.  Na
osnovu  procena  rukovodstva  društvo  očekuje
MART 2019.

●
POREZI
da  će  u  narednom  periodu  ostvariti  pozitivan
rezultat,  na  osnovu  čega  dolazi  do  priznavanja
odloženih poreskih sredstava.
Red.
br.
Opis
1. Iznos gubitka iz ranijih godina 1.000.000
2. Poreska stopa  15%
3. Odložena poreska sredstva
(red. br. 1 × red. br. 2) 150.000
Knjiženje u 2018. godini:
Red.
br.
1.
Konto Opis Dug. Potr.
288 Odložena poreska
sredstva tekućeg
perioda 150.000
722 Odloženi poreski
prihodi 150.000
– knjiženje odloženih poreskih sredstava
Ukoliko  posle  iskazivanja  odloženih  poreskih
sredstava  po  navedenim  osnovama  rukovodstvo
proceni  da  neće  biti  u  mogućnosti  da
ih  iskoristi  u  zakonskom  roku,  trebalo  bi  izvršiti ukidanje odloženih poreskih sredstava
po ovom osnovu.
Obračun odloženih poreza po osnovu
dugoročnih rezervisanja
Odložena  poreska  sredstva  iskazuju  se  i  po
osnovu  privremenih  razlika  po  osnovu  pojedinih
vrsta  dugoročnih  rezervisanja  (dugoročna
rezervisanja po osnovu otpremnina zbog odlaska
u  penziju,  po  osnovu  sudskih  sporova  itd.)  i  to
kao  posledica  razlike  između  računovodstvenih i poreskih propisa.
Bitno je napomenuti da se u ovom slučaju efekat
obračuna  odloženih  poreza  najpre  odnosi
na dugoročna rezervisanja koja ispunjavaju uslove za priznavanje u skladu sa MRS 37, osim rezervisanja za obnavljanje prirodnih bogatstava, za
troškove
u  garantnom  roku  i  zadržane  kaucije
i  depozite,  kao  i  na  druga  obavezna  dugoročna
rezervisanja izvršena u skladu sa Zakonom.
U ovom slučaju javljaju se privremene poreske
razlike zato što se rashodi po osnovu rezervi-
sanja  za  ove  namene  u  istom  iznosu  priznaju  i  u
računovodstvene i u poreske svrhe, ali u različitim periodima. Po računovodstvenim propisima rashod po osnovu dugoročnih rezervisanja
POSLOVNI SAVETNIK
149
150
POREZI
priznaje  se  u  momentu  rezervisanja,  a  po  poreskim propisima u momentu korišćenja ili u momentu ukidanja dugoročnog rezervisanja.
Primer: Obračun odloženih poreskih
sredstava po osnovu dugoročnih
rezervisanja za sudske sporove
Društvo  je  u  toku  2017.  godine  izvršilo  rezervisanje u iznosu od 500.000 dinara po osnovu
sudskog
spora,  pri  čemu  pravni  tim  ne  očekuje
povoljan ishod po društvo.
Red.
br.
POSLOVNI SAVETNIK
Opis
1. Dugoročno rezervisanje po osnovu
sudskog spora  500.000
2. Poreska stopa  15%
3. Odložena poreska sredstva
(red. br. 1 × red. br. 2) 75.000
Knjiženje u 2017. poreskoj godini:
Red.
br.
Konto Opis Dug. Potr.
1.
288 Odložena poreska
sredstva tekućeg perioda 75.000
722 Odloženi poreski
prihodi 75.000
– knjiženje odloženih poreskih sredstava
Primer: Obračun odloženih poreskih
sredstava po osnovu dugoročnih
rezervisanja za otpremninu zbog odlaska u
penziju
Društvo je u 2018. godini po osnovu rezervisanja za otpremnine radi odlaska u penziju iskazalo iznos od 5.000.000 dinara.
Red.
br.
Opis
1. Dugoročno rezervisanje po osnovu
sudskog spora  5.000.000
2. Poreska stopa  15%
3. Odložena poreska sredstva
(red. br. 1 × red. br. 2) 750.000
Knjiženje u 2018. godini:
Red.
br.
1.
Konto Opis Dug. Potr.
288 Odložena poreska
sredstva tekućeg
perioda 750.000
722 Odloženi poreski
prihodi 750.000
– knjiženje odloženih poreskih sredstava
●

poslovnisavetnik.net
U  slučaju  da  je  društvo,  na  primer,  u  2017.
godini  propustilo  da  izvrši  obračun  odloženih
poreskih  sredstava  po  osnovu  izvršenih
rezervisanja  po  osnovu  otpremnina  za  odlazak
u  penziju,  korektivno  knjiženje  odloženih  poreskih sredstava biće izvršeno u 2018. godini,
pri čemu ono neće tangirati konto 722, već će korektivno knjiženje biti izvršeno kroz poziciju
kapitala koja se odnosi na poziciju rezultata iz
ranijih godina.
Dakle,  u  slučaju  da  je  društvo  u  2017.  godini
propustilo da izvrši obračun i knjiženje odloženih poreskih sredstava po osnovu rezervisanja otpremnina za odlazak u penziju u iznosu od
3.000.000
dinara,  korektivno  knjiženje  po  tom
osnovu  bilo  bi  izvršeno  u  2018.  godini  na  sledeći način:
Red.
br.
Opis
1. Dugoročno rezervisanje po osnovu
sudskog spora  3.000.000
2. Poreska stopa  15%
3. Odložena poreska sredstva
(red. br. 1 × red. br. 2) 450.000
Korektivno  knjiženje  bilo  bi  izvršeno  u
2018. godini na sledeći način:
Red.
br.
1.
Konto Opis Dug. Potr.
288 Odložena poreska
sredstva tekućeg
perioda 450.000
722 Odloženi poreski
prihodi 450.000
– knjiženje odloženih poreskih sredstava
PS