Obezvređenje vrednosti imovine

Računovodstveni propisi i sva tri okvira finansijskog izveštavanja imaju za cilj da se vrednost imovine u poslovnim knjigama iskaže realno, odnosno da vrednost imovine ne bude precenjena, što se postiže obezvređenjem. Društva koja primenjuju MSFI za MSP i Pravilnik za mikro i druga pravna lica, koriste isti postupak za umanjenje vrednosti imovine kao i pravna lica koja primenjuju MRS/MSFI.

RAČUNOVODSTVO
Mr Milica Bjelić, ovlašćeni interni i eksterni revizor
Obezvređenje vrednosti imovine
Računovodstveni propisi i sva tri okvira finansijskog izveštavanja imaju
za cilj da se vrednost imovine u poslovnim knjigama iskaže realno, odnosno
da vrednost imovine ne bude precenjena, što se postiže obezvređenjem. Dru-
štva koja primenjuju MSFI za MSP i Pravilnik za mikro i druga pravna lica,
koriste isti postupak za umanjenje vrednosti imovine kao i pravna lica koja
primenjuju MRS/MSFI.
Uvod
Nekoliko MRS/MSFI reguliše pitanje uma-
njenja vrednosti imovine, ali zbog značaja koju
ima umanjenje vrednosti imovine donesen je po-
seban Međunarodni računovodstveni standard,
MRS 36 – Umanjenje vrednosti imovine („Sl. gla-
snik RS”, br. 35/2014 – u daljem tekstu: MRS 36).
Međunarodni standard finansijskog izveštava-
nja za mala i srednja pravna lica („Sl. glasnik
RS”, br. 83/2018 ), kao i Pravilnik o načinu pri-
znavanja, vrednovanja, prezentacije i obeloda-
njivanja pozicija u pojedinačnim finansijskim
izveštajima mikro i drugih pravnih lica („Sl.
glasnik RS”, br. 118/2013 i 95/2014), propisuje
obavezu umanjenja vrednosti imovine ako se za
to ispune određeni uslovi. Imajući u vidu da se
ti uslovi podudaraju sa odredbama iz MRS 36,
znači da društva koja primenjuju MSFI za MSP
i Pravilnik za mikro i druga pravna lica, kori-
ste isti postupak za umanjenje vrednosti imovi-
ne kao i pravna lica koja primenjuju MRS/MSFI.
Knjiženje obezvređenja imovine propisano
je Pravilnikom o Kontnom okviru i sadržini
računa u Kontnom okviru za privredna društva,
zadruge i preduzetnike („Sl. glasnik RS”, br.
95/2014 – u daljem tekstu: Pravilnik), po kome se
rashodi po osnovu umanjenja vrednosti imovi-
ne iskazuju preko grupe računa 58 – Rashodi po
osnovu obezvređenja imovine koje se vrednuje
po fer vrednosti kroz Bilans uspeha, a ukidanje
umanjenja vrednosti imovine iskazuje se preko
grupe računa 68 – Prihodi od usklađivanja vred-
nosti imovine.
Prema članu 47. Pravilnika, na računima gru-
pe 58 – Rashodi po osnovu obezvređenja imovine
koje se vrednuje po fer vrednosti kroz Bilans
uspeha – iskazuju se negativni efekti vred-
nosnih usklađivanja nematerijalnih ulaganja,
nekretnina, postrojenja, opreme i bioloških
sredstava, dugoročnih i kratkoročnih finan-
sijskih plasmana, zaliha, hartija od vrednosti
i potraživanja u skladu sa MRS 36 i drugim re-
levantnim MRS i računovodstvenom politikom
prema nazivima računa ove grupe.
Indikatori umanjenja vrednosti
imovine
Kada se procenjuje ima li bilo kakvih naznaka
da je došlo do umanjenja vrednosti nekog sred-
stva odnosno imovine, društvo treba da uzme u
obzir najmanje sledeće naznake iz eksternih i
internih izvora informacija.
Eksterni izvori informacija:
(a) uočljive naznake o značajnom padu tržišne
vrednosti sredstva u toku perioda, mnogo veće
nego što bi se to očekivalo, kao rezultat proto-
ka vremena ili uobičajene upotrebe;
(b) značajne promene, sa negativnim dejstvom na
društvo, nastale u toku perioda ili će nastati
u bliskoj budućnosti u tehnološkom, tržišnom,
ekonomskom ili zakonskom okruženju u kome
društvo posluje ili na tržištu kome je dato
sredstvo namenjeno.
Interni izvori informacija:
(e) postojanje raspoloživih dokaza o zastarelo-
sti ili fizičkom oštećenju sredstva;
(f) nastanak značajnih promena sa negativnim dej-
stvom na društvo u toku perioda ili očekivanje
da će takve promene nastati u bliskoj budućnosti,
pri čemu ove promene podrazumevaju prestanak
korišćenja sredstva, planove za obustavljanje
ili restrukturiranje poslovanja jedinice kojoj
dato sredstvo pripada ili planove za otuđivanje
sredstva pre prethodno očekivanog datuma itd.;
APRIL 2019. ● POSLOVNI SAVETNIK 35
RAČUNOVODSTVO
(g) postojanje raspoloživog dokaza na osnovu in-
ternih izveštaja koji ukazuje na to da je ekonom-
ski učinak sredstva lošiji ili će biti lošiji
od očekivanog.
Postupak obezvređenja u skladu sa
MRS 36
MRS 36 primenjuje se na sledeća sredstva:
● nematerijalnu imovinu;
● nekretnine, postrojenja i opremu;
● finansijska sredstva klasifikovana kao ula-
ganja u zavisna pravna lica, ulaganja u pridruže-
na pravna lica i ulaganja u zajedničke poduhvate.
MRS 36 propisuje postupak koji društvo pri-
menjuje radi obezbeđenja da se imovina ne knji-
ži po vrednosti koja je veća odnosno manja od
nadoknadivog iznosa.
Gubitak zbog umanjenja vrednosti nastaje
kada knjigovodstvena vrednost sredstva pre-
vazilazi nadoknadivi iznos. Ako i samo ako je
nadoknadivi iznos sredstva manji od njegove
knjigovodstvene vrednosti, društvo treba da
smanji knjigovodstvenu vrednost na nadoknadi-
vi iznos.
Nadoknadiva vrednost predstavlja fer vred-
nost umanjenu za troškove prodaje ili upotreb-
nu vrednost sredstva, u zavisnosti od toga koja
je od ove dve vrednosti veća.
Fer vrednost umanjena za troškove proda-
je jeste iznos koji može da se dobije prodajom
nekog sredstva ili jedinice koja generiše goto-
vinu u nezavisnoj transakciji između upoznatih
voljnih strana, umanjen za troškove otuđenja.
Upotrebnu vrednost čini sadašnja vrednost
procenjenih budućih neto novčanih tokova koji
se očekuju od kontinuiranog korišćenja sred-
stva i od njegove prodaje na kraju korisnog veka
trajanja.
Nije uvek neophodno da se utvrđuje i fer
vrednost umanjena za troškove otuđenja sred-
stva, kao i njegova upotrebna vrednost. Ako bilo
koji od ova dva iznosa premašuje knjigovodstve-
nu vrednost, vrednost sredstva nije umanjena i
nije neophodno vršiti procenu drugog iznosa.
Postupak umanjenja vrednosti nekretnina,
postrojenja i opreme
Prilikom vrednosnog usklađivanja nekret-
nina, postrojenja i opreme primenjuje se načelo
niže vrednosti, što znači da se upoređuje knji-
govodstvena vrednost, odnosno neto (sadašnja)
knjigovodstvena vrednost, sa nadoknadivim iz-
nosom tog sredstva. U postupku umanjenja vred-
nosti nekretnina, postrojenja i opreme prvo se
utvrđuje da li postoji neko sredstvo kod kojeg
ima indicija da je obezvređeno i ako se utvrdi
da postoji, vrši se procena vrednosti tog sred-
stva koja može da se povrati.
Procenjeni iznos sredstva koji može da se
povrati upoređuje se sa sadašnjom vrednosti
tog sredstva koja se vodi u poslovnim knjigama i
ako je utvrđena vrednost sredstva koja može da
se povrati manja od sadašnje vrednosti, utvrđu-
je se razlika između te dve vrednosti, odnosno
utvrđuje se iznos koji treba knjižiti kao rashod
po osnovu obezvređivanja nekretnina postroje-
nja i opreme. Pre evidentiranja razlike između
procenjene vrednosti sredstva koja može da se
povrati i sadašnje vrednosti tog sredstva, utvr-
đuje se da li se sredstvo u poslovnim knjigama
vodi po revalorizovanoj vrednosti.
Ako se navedeno sredstvo ne vodi po revalo-
rizovanoj vrednosti, ceo iznos utvrđene razli-
ke knjiži se na teret računa 582 – Obezvređenje
nekretnina, postrojenja i opreme u korist odgo-
varajućih analitičkih računa ispravke vredno-
sti nekretnina, postrojenja i opreme po osnovu
obezvređenja u grupi računa 02.
Primer: Obezvređenje nekretnine
Društvo poseduje poslovni prostor čija je
nabavna vrednost bila 5.000.000 dinara. Nakon
nekoliko godina, zbog promene tržišnih uslo-
va dolazi do pada cene građevinskih objekata u
zoni grada u kojoj se nalazi poslovni prostor,
tako da isti vredi 3.500.000 dinara.
Konto Opis Dug. Potr.
582 Obezvređenje nekretnina,
postrojenja i opreme 1.500.000
0292 Ispravka vrednosti
građevinskih objekata 1.500.000
– za smanjenje vrednosti nekretnina
U slučaju da se navedeno sredstvo vodi po re-
valorizovanoj vrednosti, gubitak po osnovu uma-
njenja vrednosti građevinskog objekta upoređuje
se sa iznosom revalorizacije tog sredstva koji
je evidentiran na analitičkom računu u okviru
računa 330 – Revalorizacione rezerve po osnovu
revalorizacije nematerijalne imovine, nekret-
nina, postrojenja i opreme.
36 POSLOVNI SAVETNIK ● poslovnisavetnik.net
RAČUNOVODSTVO
Ako je utvrđeni iznos gubitka zbog umanje-
nja vrednosti sredstva manji ili jednak iznosu
revalorizovane vrednosti tog sredstva, ceo
iznos se knjiži na teret računa revalorizaci-
onih rezervi, u korist računa ispravke vredno-
sti nekretnina, postrojenja i opreme po osnovu
umanjenja u grupi računa 02.
Ako je utvrđeni gubitak zbog umanjenja vred-
nosti osnovnog sredstva veći od iznosa revalo-
rizacionih rezervi tog sredstva, iznos iznad
revalorizacionih rezervi priznaje se u Bilansu
uspeha kao rashod i evidentira se preko računa
582, a iznos u visini revalorizacionih rezer-
vi tog sredstva knjiži se na teret analitičkog
računa 330.
Ukupan iznos gubitka zbog umanjenja vred-
nosti sredstva knjiži se u korist računa 029 –
Ispravka vrednosti nekretnina, postrojenja i
opreme.
Primer: Obezvređenje opreme
Pravno lice je pre pet godina nabavilo te-
retni kamion čija nabavna vrednost iznosi
4.000.000 dinara. Vrednost opreme se, u skladu
sa aktom o računovodstvenim politikama, meri
po modelu revalorizacije. Pripadajuća reva-
lorizaciona rezerva na dan bilansa je 200.000
dinara.
Stanje u knjigama na dan bilansa je:
nabavna vrednost 4.400.000
ispravka vrednosti 2.200.000
sadašnja vrednost 2.200.000
U martu 2019. godine utvrđeno je da je vred-
nost teretnog kamiona umanjena i da vredi
2.000.000 dinara. Razlika između vrednosti
koja se vodi u poslovnim knjigama i tržišne
vrednosti iznosi 200.000 dinara. Gubitak po
osnovu ovog umanjenja jednak je 0 dinara zato što
ovo sredstvo ima raspoložive revalorizacio-
ne rezerve u iznosu od 200.000 dinara, koje će
biti ukinute.
Konto Opis Dug. Potr.
3301 Revalorizacione
rezerve opreme
200.000
0293 Ispravka vrednosti
opreme
200.000
– za obezvređenje
Postupak obezvređenja nematerijalne
imovine
Prema odredbama MRS 36, na svaki datum bi-
lansa društvo treba da proceni da li postoji
neki pokazatelj da vrednost određenog sredstva
može biti umanjena (smanjenje tržišne vredno-
sti, tehnološka zastarelost ili fizičko ošte-
ćenje i sl.).
Ako se utvrdi da je nadoknadivi iznos sred-
stava manji od knjigovodstvene vrednosti,
knjigovodstvenu vrednost treba umanjiti do
nadoknadivog iznosa. To smanjenje predstavlja
gubitak po osnovu umanjenja vrednosti.
Pored zahteva navedenih u MRS 36, obezvre-
đivanje nematerijalne imovine vrši se i na
osnovu posebnih zahteva iz MRS 38.
Prema odredbama MRS 38, društvo vrši
najmanje jednom godišnje obračun nadoknadi-
vog iznosa nematerijalne imovine ako je njegov
korisni vek trajanja duži od dvadeset godina,
računajući od dana kada je društvo stavilo u
upotrebu tu imovinu.
Knjiženje obezvređenja nematerijalne imo-
vine vrši se na teret računa 330 – Revalorizaci-
one rezerve i 581 – Obezvređenje nematerijalne
imovine, u korist računa 019 – Ispravka vred-
nosti nematerijalne imovine. Ukidanje obezvre-
đenja knjiži se na teret računa 019, a u korist
računa 681 – Prihodi od usklađivanja vrednosti
nematerijalne imovine i računa 330 – Revalori-
zacione rezerve.
Primer: Obezvređenje licence
Pravno lice na osnovu ugovora o licenci
koristi tehnološki postupak za proizvodnju
svog proizvoda. Licenca je plaćena za pet godi-
na u iznosu od 10.000.000 dinara. Krajem treće
godine, zbog pojave novog tehnološkog procesa
proizvodnje, pravno lice napušta stari tehno-
loški proces i na osnovu odluke o vrednosnom
usklađivanju nematerijalne imovine vrši otpis
neamortizovane vrednosti stare licence.
Stanje u knjigama:
1. Nabavna vrednost 10.000.000
2. Amortizovana vrednost 6.000.000
3. Sadašnja vrednost (neotpisana) 4.000.000
APRIL 2019. ● POSLOVNI SAVETNIK 37
RAČUNOVODSTVO
Knjiženje:
Red.
br. Konto Opis Dug. Potr.
1.
581 Obezvređenje
nematerijalne
imovine 4.000.000
0191 Ispravka vrednosti
nematerijalne
imovine –
obezvređenje
licence 4.000.000
– za vrednosno usklađivanje po odluci organa
2.
0190 Ispravka vrednosti
nematerijalne
imovine – licence 6.000.000
0191 Ispravka vrednosti
nematerijalne
imovine –
obezvređenje
licence 4.000.000
011 Koncesije, patenti,
licence, robne i
uslužne marke 10.000.000
– za isknjižavanje licence iz knjigovodstvene evidencije
Postupak obezvređenja dugoročnih
finansijskih plasmana i drugih hartija od
vrednosti raspoloživih za prodaju
Na računu 583 – Obezvređenje dugoročnih fi-
nansijskih plasmana i drugih hartija od vred-
nosti raspoloživih za prodaju – obuhvataju se
iznosi vrednosnih usklađivanja dugoročnih
finansijskih plasmana (dugoročne finansijske
imovine – knjižene na grupi računa 04). Za iznos
vrednosnih usklađivanja ne smanjuje se direkt-
no vrednost dugoročnih finansijskih plasmana,
nego se odobrava račun 049 – Ispravka vredno-
sti dugoročnih finansijskih plasmana.
U finansijske instrumente raspoložive za
prodaju, u skladu sa MRS 39, spadaju ulozi u za-
visna i pridružena pravna lica, ostali ulozi
i akcije i dužnički instrumenti (obveznice i
slično).
Akcije i ulozi u zavisna pravna lica iskazu-
ju se u pojedinačnim finansijskim izveštajima
matičnog pravnog lica po nabavnim cenama ili
u skladu sa MSFI 9, odnosno MRS 39 (s obzirom
na to da MSFI 9 nije preveden).
Vrednovanje u skladu sa MRS 39 znači da na-
vedeni ulozi koji se kotiraju na berzi u poje-
dinačnim finansijskim izveštajima matičnog
pravnog lica mogu da se vrednuju po tržišnoj,
odnosno fer vrednosti. Reč je o finansijskim
instrumentima kojima se trguje na organizova-
nom finansijskom tržištu (berze), za koje je
poznata tržišna vrednost. Dobici i gubici po
osnovu promene fer (tržišne) vrednosti fi-
nansijskih sredstava raspoloživih za prodaju
iskazuju se u okviru revalorizacionih rezervi
sve do prodaje ili otuđenja tih sredstava, kada
se neto dobitak ili gubitak iskazan u okviru re-
valorizacionih rezervi prenosi u prihode ili
rashode.
Finansijski instrumenti raspoloživi za
prodaju, čiju fer vrednost nije moguće pouzda-
no utvrditi jer se ne kotiraju na tržištu, vode
se po nabavnoj vrednosti. Na datum bilansiranja
vrši se procena da li njihova vrednost može
da se nadoknadi u skladu sa MRS 36. Ako se tom
prilikom utvrdi obezvređenje, isto se eviden-
tira kroz bilans na teret računa 583 – Obez-
vređenje dugoročnih finansijskih plasmana i
drugih hartija od vrednosti raspoloživih za
prodaju, u korist računa 049 – Ispravka vredno-
sti dugoročnih finansijskih plasmana. Kada se
ustanovi da obezvređenje više ne postoji, vrši
se ukidanje obezvređenja knjiženjem na teret
računa 049 – Ispravka vrednosti dugoročnih
finansijskih plasmana, u korist računa 683 –
Prihodi od usklađivanja vrednosti dugoročnih
finansijskih plasmana i hartija od vrednosti
raspoloživih za prodaju. Povećanje nadoknadi-
ve vrednosti iznad nabavne vrednosti ne evi-
dentira se u poslovnim knjigama sve do otuđenja
ili prodaje finansijskog sredstva.
Primer: Obezvređenje učešća u kapitalu
zavisnog pravnog lica
Pravno lice ima učešće u kapitalu kod za-
visnog pravnog lica u vrednosti od 2.000.000
dinara. Na datum sastavljanja kvartalnih fi-
nansijskih izveštaja, poređenjem sa tržišnom
vrednošću, utvrđeno je da plasmane treba uma-
njiti za 500.000 dinara jer je nova vrednost
1.500.000 dinara.
Konto Opis Dug. Potr.
583 Obezvređenje dugoročnih
finansijskih plasmana i
drugih hartija od vrednosti
raspoloživih za prodaju 500.000
049 Ispravka vrednosti
dugoročnih finansijskih
plasmana 500.000
– za obezvređenje vrednosti učešća u kapitalu zavisnog
pravnog lica
38 POSLOVNI SAVETNIK ● poslovnisavetnik.net
RAČUNOVODSTVO
Postupak obezvređenja zaliha
Zalihe se mere po nabavnoj vrednosti, odno-
sno po neto ostvarivoj (prodajnoj) ceni, ako je
ona niža.
Neto ostvariva, odnosno prodajna vrednost
jeste procenjena cena prodaje u okviru redovnog
poslovanja, umanjena za procenjene troškove do-
vršenja i procenjene troškove neophodne za re-
alizaciju prodaje.
Nabavna vrednost, odnosno cena koštanja za-
liha možda neće moći da se nadoknadi ako su:
● zalihe oštećene,
● ako su potpuno ili delimično zastarele,
● ako je došlo do pada prodajnih cena,
● ako je došlo do povećanja procenjenih tro-
škova dovršenja ili procenjenih troškova koji
će nastati da bi se obavila prodaja.
Praksa svođenja zaliha ispod njihove nabav-
ne vrednosti/cene koštanja do neto ostvarive
cene u skladu je sa principom da imovina ne
treba da se evidentira po iznosima višim od
iznosa čije se ostvarenje očekuje njenom proda-
jom ili upotrebom. Iz tog razloga na dan bilansa
upoređuje se nabavna, odnosno cena koštanja za-
liha sa njihovim neto prodajnim cenama. Ako je
neto prodajna cena niža, neophodno je sprovesti
obezvređenje zaliha.
Zalihe se obično svode na neto ostvarivu
vrednost po principu stavka po stavka. Među-
tim, u nekim okolnostima može da bude oprav-
dano grupisanje sličnih ili povezanih stavki.
To može biti slučaj sa zalihama artikala iste
proizvodne linije, sa sličnom namenom ili kraj-
njom upotrebom, koje se proizvode i prodaju na
istom geografskom području i ne mogu da se pro-
cenjuju odvojeno od drugih stavki iz te proizvod-
ne linije.
Pri proceni neto ostvarive vrednosti pola-
zi se od najpouzdanijih dokaza raspoloživih u
vreme procene iznosa po kojima zalihe mogu da
se realizuju. Ove procene uzimaju u obzir fluk-
tuacije cena ili troškova direktno povezanih
sa događajima nakon završetka perioda u meri
u kojoj takvi događaji potvrđuju okolnosti koje
postoje na kraju perioda.
U skladu sa MRS 2, osnovni i pomoćni materi-
jal koji se drži radi korišćenja u proizvodnji
zaliha ne otpisuje se ispod nabavne vrednosti/
cene koštanja ako se očekuje da će se gotovi pro-
izvodi u kojima će oni biti sadržani prodavati
po ceni koja je jednaka ceni koštanja ili viša
od nje. Međutim, kada pad cene materijala uka-
zuje na to da će cena koštanja gotovog proizvoda
biti veća od neto ostvarive vrednosti, materi-
jal se otpisuje do neto ostvarive vrednosti. U
takvim okolnostima trošak zamene materijala
može biti najbolje raspoloživo merilo njegove
neto ostvarive vrednosti.
Kad više ne postoje okolnosti koje su rani-
je uslovljavale svođenje zaliha ispod nabavne
vrednosti/cene koštanja ili kad postoje jasni
dokazi o povećanju neto ostvarive vrednosti
usled promenjenih ekonomskih okolnosti, ot-
pisani iznos se vraća (ovakvo vraćanje ograni-
čeno je na iznos prvobitnog otpisa), tako da je
nova knjigovodstvena vrednost jednaka nabav-
noj vrednosti/ceni koštanja ili promenjenoj
neto ostvarivoj vrednosti, u zavisnosti od toga
koja je niža. Ovo se dešava, na primer, kada se
stavka zaliha koja je iskazana po neto ostvari-
voj vrednosti, zbog smanjenja njene prodajne
cene još uvek nalazi u skladištu u narednom
periodu, ali je došlo do povećanja prodajne
cene.
Svođenje na nižu neto prodajnu vrednost za-
liha vrši se na teret računa 584 – Obezvređenje
zaliha materijala i robe, u korist odgovarajućeg
računa ispravke vrednosti zaliha (109 i 139).
Ukidanje obezvređenja zaliha koje nastaje
zbog povećanja neto prodajne vrednosti knjiži
se na teret računa 109 i 139, a u korist računa 684
– Prihodi od usklađivanja vrednosti zaliha.
Knjiženje obezvređenja zaliha nedovršene
proizvodnje i gotovih proizvoda vrši se na ra-
čunima tih zaliha u grupama 95 – Nosioci tro-
škova i 96 – Gotovi proizvodi, kao i na računu
983 – Otpisi.
Primer: Obezvređenje zaliha materijala – 1
U postupku procene vrednosti zaliha materi-
jala na dan bilansa društvo je konstatovalo da
treba izvršiti obezvređenje određenih zaliha
materijala:
Mate-
rijal
Procenjena
vrednost
Knjigovodstvena
vrednost
Iznos ispravke
vrednosti
A 80.000 100.000 20.000
B 100.000 140.000 40.000
Ukupno: 60.000
Prethodno stanje računa 109 10.000
Iznos dodatnog obezvređenja 50.000
APRIL 2019. ● POSLOVNI SAVETNIK 39
RAČUNOVODSTVO
Konto Opis Dug. Potr.
584 Obezvređenje zaliha
materijala i robe 50.000
109 Ispravka vrednosti
materijala 50.000
– za obezvređenje zaliha materijala
Primer: Obezvređenje zaliha materijala – 2
Pravno lice je u postupku procene vrednosti
zaliha gotovih proizvoda i materijala na dan
bilansa ustanovilo da se na zalihama nalazi
proizvod čija cena koštanja po komadu iznosi
10.000 dinara, kao i da u ceni koštanja tog pro-
izvoda učestvuje materijal u vrednosti od 5.000
dinara.
Procenom je utvrđeno da neto prodajna cena
gotovog proizvoda iznosi 9.000 dinara po koma-
du, odnosno za 10% niže (10.000 x 10% = 1.000), što
znači da i cena materijala treba da se obezvre-
di za 10%. Popisom je utvrđeno da se na zaliha-
ma ovog materijala nalazi 2.000.000 dinara po
nabavnoj vrednosti, kao i da ta vrednost zaliha
treba da se obezvredi za 10%, odnosno za 200.000
dinara.
Konto Opis Dug. Potr.
584 Obezvređenje zaliha
materijala i robe 200.000
109 Ispravka vrednosti
materijala 200.000
– za obezvređenje zaliha materijala na dan bilansa
PS