U ovom tekstu naglasak će biti na nekim suštinski novim zakonskim rešenjima sa kojima bi privredni subjekti trebalo da budu upoznati imajući u vidu da nas manje od 2 meseca deli od primene novog zakona. Bitno je napomenuti da je, prema prelaznim i završnim odredbama, članom 279. novog CZ-a propisano da će se carinski postupci koji su započeti pre dana početka primene ovog zakona okončati u skladu sa propisima starog Carinskog zakona.
Skip to PDF contentMAJ 2019. ● POSLOVNI SAVETNIK 127
POREZI
Nebojša Jovanović, LL.M., rukovodilac u sektoru za poreski konsalting Deloitte Beograd
Novi Carinski zakon – manje od
dva meseca do početka primene
U ovom tekstu naglasak će biti na nekim suštinski novim zakonskim rešenji-
ma sa kojima bi privredni subjekti trebalo da budu upoznati imajući u vidu
da nas manje od 2 meseca deli od primene novog zakona. Bitno je napomenuti da
je, prema prelaznim i završnim odredbama, članom 279. novog CZ-a propisano
da će se carinski postupci koji su započeti pre dana početka primene ovog
zakona okončati u skladu sa propisima starog Carinskog zakona.
Uvod
Novi Carinski zakon („Sl. glasnik RS” br.
95/2018 – dalje: novi CZ ili novi zakon) stupio je
na snagu 16. decembra 2018. godine, a njegova pri-
mena odložena je za šest meseci, tačnije za 17.
jun 2019. godine. Intencija zakonodavaca je da se
u navedenom periodu donesu podzakonski propi-
si neophodni za njegovu primenu, kao i da se pri-
vrednim subjektima da dovoljno vremena da se
upoznaju sa svim novinama koje donosi novi CZ.
Razlog za donošenje novog zakona je harmoni-
zacija srpskih carinskih propisa sa propisima
Evropske unije (u daljem tekstu: EU) u ovoj obla-
sti, odnosno usaglašavanje sa novim carinskim
zakonom EU – „Union Customs Code – UCC” u okvi-
ru procesa pristupanja Republike Srbije EU, i to
poglavlja 29 – Carinska unija.
Ciljevi donošenja novog CZ-a su:
1) prelazak na bespapirno poslovanje i stvaranje
elektronskog okruženja;
2) pojednostavljenje, modernizacija i raciona-
lizacija carinskih procedura u skladu sa potre-
bama savremenog poslovanja;
3) veća pravna sigurnost, predvidljivost i jed-
noobraznost poslovanja;
4) povećanje konkurentnosti srpskih privred-
nih subjekata na globalnom tržištu i
5) podizanje nivoa bezbednosti, naplate uvoznih
dažbina i priliva sredstava u državni budžet.
Trebalo bi naglasiti da je, pored suštinskih
novina koje donosi, ovaj zakon i u organizaci-
onom smislu drugačije uređen, npr. odredbe o
carinskom dugu i obezbeđenju nalaziće se na
početku.
Elektronska razmena informacija –
bespapirno poslovanje
Kada se počne sa primenom novog CZ-a, sva
razmena, kao i čuvanje informacija poput de-
klaracija, zahteva ili odluka, interno između
carinskih organa, kao i između carinskih or-
gana i privrednih subjekata, vršiće se upotre-
bom tehnika elektronske obrade podataka, tj.
elektronski (član 5. stav 1. novog CZ-a). Drugim
rečima, poslovanje će se obavljati bespapirno,
što podrazumeva da se, između ostalog, ukida i
podnošenje papirnih deklaracija.
Novi CZ istovremeno predviđa mogućnost ko-
rišćenja drugih sredstava za razmenu i čuvanje
informacija, osim tehnike elektronske obra-
de podataka, pod uslovom da takvi elektronski
sistemi još uvek nisu operativni, ali i moguć-
nost korišćenja drugih sredstava za razmenu i
čuvanje informacija, osim tehnike elektronske
obrade podataka, u posebnim slučajevima kada
npr. to opravdava vrsta saobraćaja ili kada
elektronska obrada nije odgovarajuća za date
carinske formalnosti.
U svakom slučaju može da se očekuje da ova
promena rezultira razvojem novih i nadograd-
njom postojećih informacionih sistema koje
privredni subjekti u Republici Srbiji već ko-
riste. S druge strane, privrednim subjektima
koji do početka primene novog zakona ne uspeju
da usklade svoje informacione sisteme sa za-
htevima novog zakona, ostavljena je mogućnost
korišćenja drugih sredstava razmene i skladi-
štenja podataka, uključujući i postojeće sisteme.
Primera radi, u EU je, kao prvobitni i za sada
128 POSLOVNI SAVETNIK ● poslovnisavetnik.net
POREZI
još uvek aktuelni rok za implementaciju novih
informacionih sistema, predviđen kraj 2020.
godine, ali se uveliko razmišlja o produženju
ovog roka na 2023. godinu.
Pooštravanje kriterijuma za
dobijanje statusa ovlašćenog
privrednog subjekta (OPS)
Članom 28. novog CZ-a izvršeno je precizira-
nje uslova koji moraju da budu zadovoljeni radi
dobijanja statusa OPS-a, i to na sledeći način:
● precizirano je da uslov koji se odnosi na pri-
državanje carinskih propisa podrazumeva odsu-
stvo bilo koje ozbiljne povrede ili ponovljenih
povreda carinskih i poreskih propisa, uključuju-
ći nepostojanje krivičnih dela koja se odnose na
privrednu delatnosti podnosioca zahteva;
● precizirano je da uslov koji omogućava vrše-
nje odgovarajuće carinske kontrole podrazumeva
posedovanje visokog nivoa kontrole aktivnosti i
protoka robe od strane podnosioca zahteva, kroz
vođenje odgovarajuće poslovne evidencije i po
potrebi evidencije o prevozu robe;
● finansijska likvidnost smatra se dokazanom
ako podnosilac ima dobro finansijsko stanje, s
obzirom na poslovne aktivnosti, koje omogućava
ispunjavanje obaveza;
● u pogledu odobrenja za ovlašćenog privrednog
subjekta za carinska pojednostavljenja precizira-
no je da to podrazumeva pridržavanje praktičnih
standarda stručnosti ili profesionalnih kvali-
fikacija koje su u neposrednoj vezi sa aktivnošću
koja se sprovodi;
● u pogledu ovlašćenog privrednog subjekta za
sigurnost i bezbednost pojašnjeno je da to pod-
razumeva ispunjenje odgovarajućih sigurnosnih i
bezbednosnih standarda, koji se smatraju ispunje-
nim ako podnosilac zahteva dokaže da preduzima
odgovarajuće mere kako bi se obezbedila sigur-
nost i bezbednost međunarodnog lanca snabde-
vanja, uključujući fizički integritet oblasti i
kontrolu pristupa, logističke procese i rukova-
nje određenim vrstama robe, proveru osoblja i
identifikaciju svojih poslovnih partnera.
Registracija privrednih subjekata kod
carinskog organa
Članom 7. novog CZ-a propisana je obavezna
registracija privrednih subjekata koji su po-
slovno nastanjeni na carinskom području Repu-
blike Srbije. Takva registracija vršiće se kod
carinskog organa nadležnog za mesto u kojem su
osnovani.
U skladu sa članom 4. stav 1. tačka 31) novog CZ-a,
lice poslovno nastanjeno, odnosno osnovano ili
registrovano (u daljem tekstu: lice poslovno
nastanjeno) na carinskom području Republike Sr-
bije je: (1) u slučaju fizičkog lica – svako lice koje
na carinskom području Republike Srbije ima pre-
bivalište ili centar poslovnih i životnih
interesa, (2) u slučaju pravnog lica ili udruženja
lica – svako lice koje ima sedište, registrova-
ni ogranak, predstavništvo ili mesto stalnog
poslovnog nastanjenja na carinskom području Re-
publike Srbije.
U pitanju je obaveza koja nije sadržana u tre-
nutno važećem CZ-u, koja podrazumeva da će u
budućnosti privredni subjekti koji su poslov-
no nastanjeni na carinskom području Republike
Srbije biti u obavezi da se registruju kod nadle-
žnog carinskog organa i dobiju registracioni
i identifikacioni broj koji će se isključivo
koristiti u carinske svrhe.
Primera radi, u Evropskoj uniji već posto-
ji takva praksa. Naime, svi privredni subjekti
koji vrše uvoz odnosno izvoz dobara iz EU u oba-
vezi su da pribave tzv. EORI number – Economic
Operators Registration and Identification number.
Obaveza pribavljanja ovog broja postoji ne samo
za privredne subjekte koji su poslovno nastanje-
ni u EU, već i za lica koja su poslovno nastanjena
izvan nje. Na taj način carinski organ vršiće
prepoznavanje privrednih subjekata preko je-
dinstvenog identifikacionog broja i napustiti
dosadašnju praksu korišćenja PIB-a u te svrhe.
Članom 8. novog CZ-a dato je ovlašćenje Vladi
Republike Srbije da, između ostalog, propiše i
dan početka primene obavezne registracije.
Carinski dug
Ključna novina u odredbama kojima je reguli-
san carinski dug odnosi se na ukidanje instituta
kompenzatorne kamate koju važeći zakon sadrži
u odredbi člana 251. stav 4: Pod uslovima i okol-
nostima koje utvrdi Vlada, na iznos carinskog
duga naplatiće se kompenzatorna kamata radi
sprečavanja neosnovanog sticanja finansijske ko-
risti zbog pomeranja dana nastanka ili obračuna
carinskog duga. Do obračuna kompenzatorne kama-
MAJ 2019. ● POSLOVNI SAVETNIK 129
POREZI
te trenutno dolazi u slučaju kada se stavljaju u
slobodan promet dobra koja su prethodno sta-
vljena u postupak aktivnog oplemenjivanja ili
privremenog uvoza.
Dodatno, član 98. stav 1. novog CZ-a predviđa
uvođenje dodatnih olakšica u vezi sa plaćanjem
carinskog duga. Naime, ako je položeno obezbe-
đenje, carinski organ dužniku može da odobri,
osim odloženog plaćanja, i druge olakšice u
vezi sa plaćanjem. Takođe, stavom 2. istog člana
predviđa se da, ako se odobre olakšice u skladu
sa odredbom stava 1, na iznos uvoznih ili izvo-
znih dažbina naplaćuje se kamata po stopi jed-
nakoj godišnjoj eskontnoj stopi Narodne banke
Srbije, uvećanoj za pet procentnih poena prime-
nom prostog interesnog računa od sto.
Međutim, imajući u vidu da je u toku izrada
celog seta podzakonskih propisa koji će detalj-
nije urediti i „druge olakšice” u vezi sa plaća-
njem carinskog duga, ostaje da se vidi koje će sve
to olakšice privredni subjekti moći da dobiju
u budućnosti.
Obezbeđenje za naplatu carinskog duga
Novim CZ-om propisano je obavezno obezbeđenje
za pokriće potencijalnih i stvarnih
dugova tako da, u situacijama kada je polaganje
obezbeđenja obavezno, carinski organ utvrđuje
iznos tog obezbeđenja na nivou jednakom tačnom
iznosu uvoznih ili izvoznih dažbina koji odgo-
vara carinskom dugu i drugim dažbinama koje
se naplaćuju pri uvozu ili izvozu, ako taj iznos
može sa sigurnošću da se utvrdi u vreme kada se
obezbeđenje zahteva.
S druge strane, ako nije moguće utvrditi ta-
čan iznos, obezbeđenje se utvrđuje u najvišem
iznosu uvoznih ili izvoznih dažbina koji pro-
ceni carinski organ, a odgovara carinskom
dugu i drugim dažbinama koje se naplaćuju pri
uvozu ili izvozu, koje su nastale ili bi mogle
nastati.
Osim toga, ustanovljeno je obavezno obezbeđenje
za većinu posebnih procedura, kao i
za privremeni smeštaj robe. Dakle, obavezno
obezbeđenje za pokriće potencijalnih i stvar-
nih dugova, u formi garancije propisano je za
posebne postupke: postupak smeštaja (uključu-
jući carinsko skladištenje i slobodne zone),
postupke posebne upotrebe koji obuhvataju pri-
vremeni uvoz i upotrebu u posebne svrhe, od-
nosno postupke oplemenjivanja koji obuhvataju
aktivno i pasivno oplemenjivanje.
Privremeni smeštaj
Još jedna novina koju donosi CZ ogleda se u
tome da je rok u kom roba može da ostane u pri-
vremenom smeštaju povećan sa sadašnjih 20 na
90 dana.
Privremeni smeštaj predstavlja stavljanje
strane robe privremeno pod carinski nadzor u
periodu između njenog dopremanja carini i nje-
nog stavljanja u carinski postupak ili ponovni
izvoz. Drugim rečima, novim rešenjem data je
znatno veća fleksibilnost privrednim subjek-
tima prilikom donošenja odluke o stavljanju
robe u jedan od carinskih postupaka, što može
da se oceni kao korak u pozitivnom smeru. Nai-
me, imajući u vidu potrebe savremenog poslova-
nja koje se odvija na globalnom nivou, pri čemu
multinacionalne kompanije imaju sve veću po-
trebu za efikasnijom alokacijom svojih resursa,
davanje mogućnosti da se, u zavisnosti od potre-
ba tržišta, npr. roba koja se nalazi u privre-
menom smeštaju, umesto stavljanja u slobodan
promet u Republici Srbiji i plaćanja uvoznih
dažbina tu, stavi u postupak ponovnog izvoza,
tako da se na taj način izvrši njena alokacija na
tržište treće zemlje u kojoj je u datom momentu
veća potreba za takvom robom, svakako dopri-
nosi većoj mogućnosti planiranja i strukturira-
nja poslovnih modela svih kompanija kojima je
spoljnotrgovinsko poslovanje značajna stavka u
ukupnom poslovanju.
Nova podela carinskih postupaka
Novi CZ predviđa novu podelu carinskih po-
stupaka, i to na:
1) stavljanje robe u slobodan promet,
2) posebne postupke i
3) izvoz.
U okviru posebnih postupaka razlikovaće se:
1. postupci tranzita, koji obuhvataju spoljni i
unutrašnji tranzit;
2. postupci smeštaja, koji obuhvataju carinska
skladišta i slobodne zone;
3. postupci posebne upotrebe, koji obuhvataju
privremeni uvoz i upotrebu u posebne svrhe;
4. postupci oplemenjivanja, koji obuhvataju ak-
tivno i pasivno oplemenjivanje.
130 POSLOVNI SAVETNIK ● poslovnisavetnik.net
POREZI
Drugim rečima, ukidaju se postupci prerade
pod carinskim nadzorom i aktivno oplemenji-
vanje u sistemu povraćaja (prema iskustvima iz
prakse, oni skoro da i nisi bili korišćeni),
dok smeštanje robe u slobodnu zonu postaje ca-
rinski postupak.
Nova carinska pojednostavljenja
Centralizovano carinjenje
Članom 156. novog CZ-a propisano je da carin-
ski organ licu može da odobri, na njegov zahtev,
da deklaraciju za robu podnese carinarnici na-
dležnoj prema mestu u kom to lice ima sedište
ili prebivalište, iako se roba doprema drugoj
carinarnici. Podnosilac zahteva za odobrenje
za centralizovano carinjenje može da bude je-
dino ovlašćeni privredni subjekat za carinska
pojednostavljenja (AEOC).
Evidentiranje u poslovnim knjigama
deklaranta
U skladu sa članom 158. stav 1. novog CZ-a, ca-
rinski organ može da odobri licu, na njegov
zahtev, da podnese deklaraciju, uključujući i po-
jednostavljenu deklaraciju, u obliku evidentira-
nja u poslovnim knjigama deklaranta, pod uslovom
da su podaci iz te deklaracije na raspolaganju
carinskom organu u elektronskom sistemu dekla-
ranta u vreme podnošenja deklaracija u obliku
evidentiranja u poslovnim knjigama deklaranta.
Takođe, stavom 3. istog člana predviđena je
mogućnost da carinski organ oslobodi dekla-
ranta od obaveze dopremanja robe carinarnici,
ali pod određenim uslovima:
1) deklarant je ovlašćeni privredni subjekat za
carinska pojednostavljenja (AEOC);
2) priroda i protok robe to opravdavaju i carin-
ski organ je upoznat s tim;
3) nadzorna carinarnica ima pristup svim in-
formacijama koje smatra neophodnim za pregled
robe, ako se javi potreba za tim;
4) u vreme evidentiranja u poslovnim knjigama
roba više nije predmet zabrana ili ograničenja,
osim ako je drugačije predviđeno u odobrenju.
Samoprocena
U članu 160. novog CZ-a propisano je da carin-
ski organ može da odobri privrednom subjektu
koji je ovlašćeni privredni subjekat za carin-
ska pojednostavljenja (AEOC) da sprovede odre-
đene carinske formalnosti, koje bi trebalo da
sprovede carinski organ, kako bi utvrdio iznos
uvoznih ili izvoznih dažbina koji treba da se
plati, kao i da sprovede određene kontrole pod
carinskim nadzorom.
S obzirom na to da je jedan od ciljeva novog
zakona pojednostavljenje, modernizacija i raci-
onalizacija carinskih procedura u cilju efika-
snijeg poslovanja, navedena pojednostavljena
svakako bi trebalo značajno da doprinesu ostva-
renju ovog cilja, kao i da, što je za privredne su-
bjekte još važnije, utiču na smanjenje troškova
u ovom segmentu njihovog poslovanja.
Novine koje se odnose na postupak
aktivnog oplemenjivanja
Ključna novina koja se odnosi na postupak ak-
tivnog oplemenjivanja ogleda se u tome da, prema
novom CZ-u, ovaj postupak može da se odobri bez
obaveze da se roba koja je bila predmet opleme-
njivanja ponovo izveze iz Republike Srbije, što
je slučaj u trenutno važećem zakonskom rešenju.
Pored toga, novo rešenje predviđa ukidanje
postupka aktivnog oplemenjivanja sa sistemom
povraćaja, imajući u vidu da je ova vrsta postupka
retko bila korišćena u praksi.
Uz to, novi zakon uvodi pretpostavku u vezu sa
upotrebom ekvivalentne robe u postupku aktiv-
nog oplemenjivanja. U skladu sa članom 193. stav
1. novog CZ-a, ekvivalentna roba je domaća roba
koja se smešta, upotrebljava ili prerađuje ume-
sto robe stavljene u poseban postupak.
Član 184. stav 7. novog CZ-a uvodi pretpostav-
ku da će se smatrati da suštinski interesi do-
maćih proizvođača nisu ugroženi, odnosno da
su ispunjeni ekonomski uslovi ukoliko ne posto-
je dokazi o suprotnom. Na ovaj način upotreba
ekvivalente robe u postupku aktivnog opleme-
njivanja postavljena je još fleksibilnije, što
bi trebalo da bude pozdravljeno kao još jedan
korak u pozitivnom smeru.
Za ovlašćene privredne subjekte koji posedu-
ju AEOC sertifikat, a učestvuju u postupku aktiv-
nog oplemenjivanja, uvedena je obaveza vođenja
odgovarajuće evidencije koja sadrži podatke
koji carinskom organu omogućavaju da nadzire
carinski postupak.
Konačno, novim CZ-a izričito je propisano
da postupak aktivnog oplemenjivanja može da se
primeni i na:
MAJ 2019. ● POSLOVNI SAVETNIK 131
POREZI
1) robu namenjenu ispitivanju kako bi se osigura-
la njena usklađenost sa tehničkim zahtevima za
njeno stavljanje u slobodan promet i
2) robu koja treba da se podvrgne uobičajenim
oblicima postupanja u skladu sa članom 191. ovog
zakona. Naime, članom 191. novog CZ-a propisano
je da roba stavljena u postupak carinskog skladi-
štenja ili u postupak oplemenjivanja, ili u slo-
bodnu zonu, može da bude predmet uobičajenih
oblika postupanja koji se obavljaju radi njenog
očuvanja, poboljšanja izgleda ili tržišnog kva-
liteta ili radi njene pripreme za distribuciju
ili dalju prodaju.
Novine koje se odnose na postupak
carinskog skladištenja i
privremenog uvoza
Novi CZ zadržaće podelu na javna i privatna
carinska skladišta, dok s druge strane ukida
podelu na skladišta tipa A, B, C, D, E i F. Osim
toga, predviđena je i upotrebe ekvivalentne
robe u postupku carinskog skladištenja, pod
uslovom da je obezbeđeno pravilno sprovođenje
postupka, naročito u pogledu carinskog nadzora.
Konačno, novim rešenjem omogućena je prodaja
robe na malo direktno iz carinskog skladišta,
što prema sadašnjem rešenju nije bilo dozvo-
ljeno.
S druge strane, propisan je ukupan rok od 10
godina u kojem roba može da ostane u postupku
privremenog uvoza.
Zaključak
Imajući u vidu predložene izmene, utisak
autora je da novi CZ svrstava Republiku Srbiju
u red zemalja sa najmodernijim carinskim zako-
nodavstvom kako u Evropi tako i u svetu. Naime,
predložena rešenja trebalo bi da dovedu do
pojednostavljenja i racionalizacije carinskih
procedura, kao i uštede vremena i troškova na
strani subjekata koji u okviru svog poslovanja ima-
ju svakodnevni kontakt sa carinskim organima.
Stoga bi sve goreopisano trebalo da rezultira
mogućnošću da navedeni subjekti svoje resurse i
vreme usmere više na strateško poslovno plani-
ranje, a manje na dnevna operativna pitanja.
S druge strane, stiče se utisak da bi pomenute
izmene trebalo da jednako pozitivno doprinesu
stvaranju povoljne poslovne klime u Republici
Srbiji, kako za domaće tako i za strane privred-
ne subjekte, ali i da utiču na strateške odluke
multinacionalnih kompanija da svoje poslovanje,
bar kada se radi o prometu dobara, usmere ka Re-
publici Srbiji. Pod tim pretpostavkama trebalo
bi očekivati povećanje naplate uvoznih dažbina
i dodatni priliv sredstava u državni budžet. PS
POREZI
Nebojša Jovanović, LL.M., rukovodilac u sektoru za poreski konsalting Deloitte Beograd
Novi Carinski zakon – manje od
dva meseca do početka primene
U ovom tekstu naglasak će biti na nekim suštinski novim zakonskim rešenji-
ma sa kojima bi privredni subjekti trebalo da budu upoznati imajući u vidu
da nas manje od 2 meseca deli od primene novog zakona. Bitno je napomenuti da
je, prema prelaznim i završnim odredbama, članom 279. novog CZ-a propisano
da će se carinski postupci koji su započeti pre dana početka primene ovog
zakona okončati u skladu sa propisima starog Carinskog zakona.
Uvod
Novi Carinski zakon („Sl. glasnik RS” br.
95/2018 – dalje: novi CZ ili novi zakon) stupio je
na snagu 16. decembra 2018. godine, a njegova pri-
mena odložena je za šest meseci, tačnije za 17.
jun 2019. godine. Intencija zakonodavaca je da se
u navedenom periodu donesu podzakonski propi-
si neophodni za njegovu primenu, kao i da se pri-
vrednim subjektima da dovoljno vremena da se
upoznaju sa svim novinama koje donosi novi CZ.
Razlog za donošenje novog zakona je harmoni-
zacija srpskih carinskih propisa sa propisima
Evropske unije (u daljem tekstu: EU) u ovoj obla-
sti, odnosno usaglašavanje sa novim carinskim
zakonom EU – „Union Customs Code – UCC” u okvi-
ru procesa pristupanja Republike Srbije EU, i to
poglavlja 29 – Carinska unija.
Ciljevi donošenja novog CZ-a su:
1) prelazak na bespapirno poslovanje i stvaranje
elektronskog okruženja;
2) pojednostavljenje, modernizacija i raciona-
lizacija carinskih procedura u skladu sa potre-
bama savremenog poslovanja;
3) veća pravna sigurnost, predvidljivost i jed-
noobraznost poslovanja;
4) povećanje konkurentnosti srpskih privred-
nih subjekata na globalnom tržištu i
5) podizanje nivoa bezbednosti, naplate uvoznih
dažbina i priliva sredstava u državni budžet.
Trebalo bi naglasiti da je, pored suštinskih
novina koje donosi, ovaj zakon i u organizaci-
onom smislu drugačije uređen, npr. odredbe o
carinskom dugu i obezbeđenju nalaziće se na
početku.
Elektronska razmena informacija –
bespapirno poslovanje
Kada se počne sa primenom novog CZ-a, sva
razmena, kao i čuvanje informacija poput de-
klaracija, zahteva ili odluka, interno između
carinskih organa, kao i između carinskih or-
gana i privrednih subjekata, vršiće se upotre-
bom tehnika elektronske obrade podataka, tj.
elektronski (član 5. stav 1. novog CZ-a). Drugim
rečima, poslovanje će se obavljati bespapirno,
što podrazumeva da se, između ostalog, ukida i
podnošenje papirnih deklaracija.
Novi CZ istovremeno predviđa mogućnost ko-
rišćenja drugih sredstava za razmenu i čuvanje
informacija, osim tehnike elektronske obra-
de podataka, pod uslovom da takvi elektronski
sistemi još uvek nisu operativni, ali i moguć-
nost korišćenja drugih sredstava za razmenu i
čuvanje informacija, osim tehnike elektronske
obrade podataka, u posebnim slučajevima kada
npr. to opravdava vrsta saobraćaja ili kada
elektronska obrada nije odgovarajuća za date
carinske formalnosti.
U svakom slučaju može da se očekuje da ova
promena rezultira razvojem novih i nadograd-
njom postojećih informacionih sistema koje
privredni subjekti u Republici Srbiji već ko-
riste. S druge strane, privrednim subjektima
koji do početka primene novog zakona ne uspeju
da usklade svoje informacione sisteme sa za-
htevima novog zakona, ostavljena je mogućnost
korišćenja drugih sredstava razmene i skladi-
štenja podataka, uključujući i postojeće sisteme.
Primera radi, u EU je, kao prvobitni i za sada
128 POSLOVNI SAVETNIK ● poslovnisavetnik.net
POREZI
još uvek aktuelni rok za implementaciju novih
informacionih sistema, predviđen kraj 2020.
godine, ali se uveliko razmišlja o produženju
ovog roka na 2023. godinu.
Pooštravanje kriterijuma za
dobijanje statusa ovlašćenog
privrednog subjekta (OPS)
Članom 28. novog CZ-a izvršeno je precizira-
nje uslova koji moraju da budu zadovoljeni radi
dobijanja statusa OPS-a, i to na sledeći način:
● precizirano je da uslov koji se odnosi na pri-
državanje carinskih propisa podrazumeva odsu-
stvo bilo koje ozbiljne povrede ili ponovljenih
povreda carinskih i poreskih propisa, uključuju-
ći nepostojanje krivičnih dela koja se odnose na
privrednu delatnosti podnosioca zahteva;
● precizirano je da uslov koji omogućava vrše-
nje odgovarajuće carinske kontrole podrazumeva
posedovanje visokog nivoa kontrole aktivnosti i
protoka robe od strane podnosioca zahteva, kroz
vođenje odgovarajuće poslovne evidencije i po
potrebi evidencije o prevozu robe;
● finansijska likvidnost smatra se dokazanom
ako podnosilac ima dobro finansijsko stanje, s
obzirom na poslovne aktivnosti, koje omogućava
ispunjavanje obaveza;
● u pogledu odobrenja za ovlašćenog privrednog
subjekta za carinska pojednostavljenja precizira-
no je da to podrazumeva pridržavanje praktičnih
standarda stručnosti ili profesionalnih kvali-
fikacija koje su u neposrednoj vezi sa aktivnošću
koja se sprovodi;
● u pogledu ovlašćenog privrednog subjekta za
sigurnost i bezbednost pojašnjeno je da to pod-
razumeva ispunjenje odgovarajućih sigurnosnih i
bezbednosnih standarda, koji se smatraju ispunje-
nim ako podnosilac zahteva dokaže da preduzima
odgovarajuće mere kako bi se obezbedila sigur-
nost i bezbednost međunarodnog lanca snabde-
vanja, uključujući fizički integritet oblasti i
kontrolu pristupa, logističke procese i rukova-
nje određenim vrstama robe, proveru osoblja i
identifikaciju svojih poslovnih partnera.
Registracija privrednih subjekata kod
carinskog organa
Članom 7. novog CZ-a propisana je obavezna
registracija privrednih subjekata koji su po-
slovno nastanjeni na carinskom području Repu-
blike Srbije. Takva registracija vršiće se kod
carinskog organa nadležnog za mesto u kojem su
osnovani.
U skladu sa članom 4. stav 1. tačka 31) novog CZ-a,
lice poslovno nastanjeno, odnosno osnovano ili
registrovano (u daljem tekstu: lice poslovno
nastanjeno) na carinskom području Republike Sr-
bije je: (1) u slučaju fizičkog lica – svako lice koje
na carinskom području Republike Srbije ima pre-
bivalište ili centar poslovnih i životnih
interesa, (2) u slučaju pravnog lica ili udruženja
lica – svako lice koje ima sedište, registrova-
ni ogranak, predstavništvo ili mesto stalnog
poslovnog nastanjenja na carinskom području Re-
publike Srbije.
U pitanju je obaveza koja nije sadržana u tre-
nutno važećem CZ-u, koja podrazumeva da će u
budućnosti privredni subjekti koji su poslov-
no nastanjeni na carinskom području Republike
Srbije biti u obavezi da se registruju kod nadle-
žnog carinskog organa i dobiju registracioni
i identifikacioni broj koji će se isključivo
koristiti u carinske svrhe.
Primera radi, u Evropskoj uniji već posto-
ji takva praksa. Naime, svi privredni subjekti
koji vrše uvoz odnosno izvoz dobara iz EU u oba-
vezi su da pribave tzv. EORI number – Economic
Operators Registration and Identification number.
Obaveza pribavljanja ovog broja postoji ne samo
za privredne subjekte koji su poslovno nastanje-
ni u EU, već i za lica koja su poslovno nastanjena
izvan nje. Na taj način carinski organ vršiće
prepoznavanje privrednih subjekata preko je-
dinstvenog identifikacionog broja i napustiti
dosadašnju praksu korišćenja PIB-a u te svrhe.
Članom 8. novog CZ-a dato je ovlašćenje Vladi
Republike Srbije da, između ostalog, propiše i
dan početka primene obavezne registracije.
Carinski dug
Ključna novina u odredbama kojima je reguli-
san carinski dug odnosi se na ukidanje instituta
kompenzatorne kamate koju važeći zakon sadrži
u odredbi člana 251. stav 4: Pod uslovima i okol-
nostima koje utvrdi Vlada, na iznos carinskog
duga naplatiće se kompenzatorna kamata radi
sprečavanja neosnovanog sticanja finansijske ko-
risti zbog pomeranja dana nastanka ili obračuna
carinskog duga. Do obračuna kompenzatorne kama-
MAJ 2019. ● POSLOVNI SAVETNIK 129
POREZI
te trenutno dolazi u slučaju kada se stavljaju u
slobodan promet dobra koja su prethodno sta-
vljena u postupak aktivnog oplemenjivanja ili
privremenog uvoza.
Dodatno, član 98. stav 1. novog CZ-a predviđa
uvođenje dodatnih olakšica u vezi sa plaćanjem
carinskog duga. Naime, ako je položeno obezbe-
đenje, carinski organ dužniku može da odobri,
osim odloženog plaćanja, i druge olakšice u
vezi sa plaćanjem. Takođe, stavom 2. istog člana
predviđa se da, ako se odobre olakšice u skladu
sa odredbom stava 1, na iznos uvoznih ili izvo-
znih dažbina naplaćuje se kamata po stopi jed-
nakoj godišnjoj eskontnoj stopi Narodne banke
Srbije, uvećanoj za pet procentnih poena prime-
nom prostog interesnog računa od sto.
Međutim, imajući u vidu da je u toku izrada
celog seta podzakonskih propisa koji će detalj-
nije urediti i „druge olakšice” u vezi sa plaća-
njem carinskog duga, ostaje da se vidi koje će sve
to olakšice privredni subjekti moći da dobiju
u budućnosti.
Obezbeđenje za naplatu carinskog duga
Novim CZ-om propisano je obavezno obezbeđenje
za pokriće potencijalnih i stvarnih
dugova tako da, u situacijama kada je polaganje
obezbeđenja obavezno, carinski organ utvrđuje
iznos tog obezbeđenja na nivou jednakom tačnom
iznosu uvoznih ili izvoznih dažbina koji odgo-
vara carinskom dugu i drugim dažbinama koje
se naplaćuju pri uvozu ili izvozu, ako taj iznos
može sa sigurnošću da se utvrdi u vreme kada se
obezbeđenje zahteva.
S druge strane, ako nije moguće utvrditi ta-
čan iznos, obezbeđenje se utvrđuje u najvišem
iznosu uvoznih ili izvoznih dažbina koji pro-
ceni carinski organ, a odgovara carinskom
dugu i drugim dažbinama koje se naplaćuju pri
uvozu ili izvozu, koje su nastale ili bi mogle
nastati.
Osim toga, ustanovljeno je obavezno obezbeđenje
za većinu posebnih procedura, kao i
za privremeni smeštaj robe. Dakle, obavezno
obezbeđenje za pokriće potencijalnih i stvar-
nih dugova, u formi garancije propisano je za
posebne postupke: postupak smeštaja (uključu-
jući carinsko skladištenje i slobodne zone),
postupke posebne upotrebe koji obuhvataju pri-
vremeni uvoz i upotrebu u posebne svrhe, od-
nosno postupke oplemenjivanja koji obuhvataju
aktivno i pasivno oplemenjivanje.
Privremeni smeštaj
Još jedna novina koju donosi CZ ogleda se u
tome da je rok u kom roba može da ostane u pri-
vremenom smeštaju povećan sa sadašnjih 20 na
90 dana.
Privremeni smeštaj predstavlja stavljanje
strane robe privremeno pod carinski nadzor u
periodu između njenog dopremanja carini i nje-
nog stavljanja u carinski postupak ili ponovni
izvoz. Drugim rečima, novim rešenjem data je
znatno veća fleksibilnost privrednim subjek-
tima prilikom donošenja odluke o stavljanju
robe u jedan od carinskih postupaka, što može
da se oceni kao korak u pozitivnom smeru. Nai-
me, imajući u vidu potrebe savremenog poslova-
nja koje se odvija na globalnom nivou, pri čemu
multinacionalne kompanije imaju sve veću po-
trebu za efikasnijom alokacijom svojih resursa,
davanje mogućnosti da se, u zavisnosti od potre-
ba tržišta, npr. roba koja se nalazi u privre-
menom smeštaju, umesto stavljanja u slobodan
promet u Republici Srbiji i plaćanja uvoznih
dažbina tu, stavi u postupak ponovnog izvoza,
tako da se na taj način izvrši njena alokacija na
tržište treće zemlje u kojoj je u datom momentu
veća potreba za takvom robom, svakako dopri-
nosi većoj mogućnosti planiranja i strukturira-
nja poslovnih modela svih kompanija kojima je
spoljnotrgovinsko poslovanje značajna stavka u
ukupnom poslovanju.
Nova podela carinskih postupaka
Novi CZ predviđa novu podelu carinskih po-
stupaka, i to na:
1) stavljanje robe u slobodan promet,
2) posebne postupke i
3) izvoz.
U okviru posebnih postupaka razlikovaće se:
1. postupci tranzita, koji obuhvataju spoljni i
unutrašnji tranzit;
2. postupci smeštaja, koji obuhvataju carinska
skladišta i slobodne zone;
3. postupci posebne upotrebe, koji obuhvataju
privremeni uvoz i upotrebu u posebne svrhe;
4. postupci oplemenjivanja, koji obuhvataju ak-
tivno i pasivno oplemenjivanje.
130 POSLOVNI SAVETNIK ● poslovnisavetnik.net
POREZI
Drugim rečima, ukidaju se postupci prerade
pod carinskim nadzorom i aktivno oplemenji-
vanje u sistemu povraćaja (prema iskustvima iz
prakse, oni skoro da i nisi bili korišćeni),
dok smeštanje robe u slobodnu zonu postaje ca-
rinski postupak.
Nova carinska pojednostavljenja
Centralizovano carinjenje
Članom 156. novog CZ-a propisano je da carin-
ski organ licu može da odobri, na njegov zahtev,
da deklaraciju za robu podnese carinarnici na-
dležnoj prema mestu u kom to lice ima sedište
ili prebivalište, iako se roba doprema drugoj
carinarnici. Podnosilac zahteva za odobrenje
za centralizovano carinjenje može da bude je-
dino ovlašćeni privredni subjekat za carinska
pojednostavljenja (AEOC).
Evidentiranje u poslovnim knjigama
deklaranta
U skladu sa članom 158. stav 1. novog CZ-a, ca-
rinski organ može da odobri licu, na njegov
zahtev, da podnese deklaraciju, uključujući i po-
jednostavljenu deklaraciju, u obliku evidentira-
nja u poslovnim knjigama deklaranta, pod uslovom
da su podaci iz te deklaracije na raspolaganju
carinskom organu u elektronskom sistemu dekla-
ranta u vreme podnošenja deklaracija u obliku
evidentiranja u poslovnim knjigama deklaranta.
Takođe, stavom 3. istog člana predviđena je
mogućnost da carinski organ oslobodi dekla-
ranta od obaveze dopremanja robe carinarnici,
ali pod određenim uslovima:
1) deklarant je ovlašćeni privredni subjekat za
carinska pojednostavljenja (AEOC);
2) priroda i protok robe to opravdavaju i carin-
ski organ je upoznat s tim;
3) nadzorna carinarnica ima pristup svim in-
formacijama koje smatra neophodnim za pregled
robe, ako se javi potreba za tim;
4) u vreme evidentiranja u poslovnim knjigama
roba više nije predmet zabrana ili ograničenja,
osim ako je drugačije predviđeno u odobrenju.
Samoprocena
U članu 160. novog CZ-a propisano je da carin-
ski organ može da odobri privrednom subjektu
koji je ovlašćeni privredni subjekat za carin-
ska pojednostavljenja (AEOC) da sprovede odre-
đene carinske formalnosti, koje bi trebalo da
sprovede carinski organ, kako bi utvrdio iznos
uvoznih ili izvoznih dažbina koji treba da se
plati, kao i da sprovede određene kontrole pod
carinskim nadzorom.
S obzirom na to da je jedan od ciljeva novog
zakona pojednostavljenje, modernizacija i raci-
onalizacija carinskih procedura u cilju efika-
snijeg poslovanja, navedena pojednostavljena
svakako bi trebalo značajno da doprinesu ostva-
renju ovog cilja, kao i da, što je za privredne su-
bjekte još važnije, utiču na smanjenje troškova
u ovom segmentu njihovog poslovanja.
Novine koje se odnose na postupak
aktivnog oplemenjivanja
Ključna novina koja se odnosi na postupak ak-
tivnog oplemenjivanja ogleda se u tome da, prema
novom CZ-u, ovaj postupak može da se odobri bez
obaveze da se roba koja je bila predmet opleme-
njivanja ponovo izveze iz Republike Srbije, što
je slučaj u trenutno važećem zakonskom rešenju.
Pored toga, novo rešenje predviđa ukidanje
postupka aktivnog oplemenjivanja sa sistemom
povraćaja, imajući u vidu da je ova vrsta postupka
retko bila korišćena u praksi.
Uz to, novi zakon uvodi pretpostavku u vezu sa
upotrebom ekvivalentne robe u postupku aktiv-
nog oplemenjivanja. U skladu sa članom 193. stav
1. novog CZ-a, ekvivalentna roba je domaća roba
koja se smešta, upotrebljava ili prerađuje ume-
sto robe stavljene u poseban postupak.
Član 184. stav 7. novog CZ-a uvodi pretpostav-
ku da će se smatrati da suštinski interesi do-
maćih proizvođača nisu ugroženi, odnosno da
su ispunjeni ekonomski uslovi ukoliko ne posto-
je dokazi o suprotnom. Na ovaj način upotreba
ekvivalente robe u postupku aktivnog opleme-
njivanja postavljena je još fleksibilnije, što
bi trebalo da bude pozdravljeno kao još jedan
korak u pozitivnom smeru.
Za ovlašćene privredne subjekte koji posedu-
ju AEOC sertifikat, a učestvuju u postupku aktiv-
nog oplemenjivanja, uvedena je obaveza vođenja
odgovarajuće evidencije koja sadrži podatke
koji carinskom organu omogućavaju da nadzire
carinski postupak.
Konačno, novim CZ-a izričito je propisano
da postupak aktivnog oplemenjivanja može da se
primeni i na:
MAJ 2019. ● POSLOVNI SAVETNIK 131
POREZI
1) robu namenjenu ispitivanju kako bi se osigura-
la njena usklađenost sa tehničkim zahtevima za
njeno stavljanje u slobodan promet i
2) robu koja treba da se podvrgne uobičajenim
oblicima postupanja u skladu sa članom 191. ovog
zakona. Naime, članom 191. novog CZ-a propisano
je da roba stavljena u postupak carinskog skladi-
štenja ili u postupak oplemenjivanja, ili u slo-
bodnu zonu, može da bude predmet uobičajenih
oblika postupanja koji se obavljaju radi njenog
očuvanja, poboljšanja izgleda ili tržišnog kva-
liteta ili radi njene pripreme za distribuciju
ili dalju prodaju.
Novine koje se odnose na postupak
carinskog skladištenja i
privremenog uvoza
Novi CZ zadržaće podelu na javna i privatna
carinska skladišta, dok s druge strane ukida
podelu na skladišta tipa A, B, C, D, E i F. Osim
toga, predviđena je i upotrebe ekvivalentne
robe u postupku carinskog skladištenja, pod
uslovom da je obezbeđeno pravilno sprovođenje
postupka, naročito u pogledu carinskog nadzora.
Konačno, novim rešenjem omogućena je prodaja
robe na malo direktno iz carinskog skladišta,
što prema sadašnjem rešenju nije bilo dozvo-
ljeno.
S druge strane, propisan je ukupan rok od 10
godina u kojem roba može da ostane u postupku
privremenog uvoza.
Zaključak
Imajući u vidu predložene izmene, utisak
autora je da novi CZ svrstava Republiku Srbiju
u red zemalja sa najmodernijim carinskim zako-
nodavstvom kako u Evropi tako i u svetu. Naime,
predložena rešenja trebalo bi da dovedu do
pojednostavljenja i racionalizacije carinskih
procedura, kao i uštede vremena i troškova na
strani subjekata koji u okviru svog poslovanja ima-
ju svakodnevni kontakt sa carinskim organima.
Stoga bi sve goreopisano trebalo da rezultira
mogućnošću da navedeni subjekti svoje resurse i
vreme usmere više na strateško poslovno plani-
ranje, a manje na dnevna operativna pitanja.
S druge strane, stiče se utisak da bi pomenute
izmene trebalo da jednako pozitivno doprinesu
stvaranju povoljne poslovne klime u Republici
Srbiji, kako za domaće tako i za strane privred-
ne subjekte, ali i da utiču na strateške odluke
multinacionalnih kompanija da svoje poslovanje,
bar kada se radi o prometu dobara, usmere ka Re-
publici Srbiji. Pod tim pretpostavkama trebalo
bi očekivati povećanje naplate uvoznih dažbina
i dodatni priliv sredstava u državni budžet. PS