У овом тексту нагласак ће бити на неким суштински новим законским решењима са којима би привредни субјекти требало да буду упознати имајући у виду да нас мање од 2 месеца дели од примене новог закона. Битно је напоменути да је, према прелазним и завршним одредбама, чланом 279. новог ЦЗ-а прописано да ће се царински поступци који су започети пре дана почетка примене овог закона окончати у складу са прописима старог Царинског закона.
[pdfjs-viewer url=“https%3A%2F%2Fwww.poslovnisavetnik.net%2Fwp-content%2Fuploads%2F2019%2F04%2FPS29-127.pdf“ viewer_width=100% viewer_height=1360px fullscreen=true download=true print=true]
МАЈ 2019. ● ПОСЛОВНИ САВЕТНИК 127
ПОРЕЗИ
Небојша Јовановић, LL.M., руководилац у сектору за порески консалтинг Deloitte Београд
Нови Царински закон – мање од
два месеца до почетка примене
У овом тексту нагласак ће бити на неким суштински новим законским решењи-
ма са којима би привредни субјекти требало да буду упознати имајући у виду
да нас мање од 2 месеца дели од примене новог закона. Битно је напоменути да
је, према прелазним и завршним одредбама, чланом 279. новог ЦЗ-а прописано
да ће се царински поступци који су започети пре дана почетка примене овог
закона окончати у складу са прописима старог Царинског закона.
Увод
Нови Царински закон („Сл. гласник РС” бр.
95/2018 – даље: нови ЦЗ или нови закон) ступио је
на снагу 16. децембра 2018. године, а његова при-
мена одложена је за шест месеци, тачније за 17.
јун 2019. године. Интенција законодаваца је да се
у наведеном периоду донесу подзаконски пропи-
си неопходни за његову примену, као и да се при-
вредним субјектима да довољно времена да се
упознају са свим новинама које доноси нови ЦЗ.
Разлог за доношење новог закона је хармони-
зација српских царинских прописа са прописима
Европске уније (у даљем тексту: ЕУ) у овој обла-
сти, односно усаглашавање са новим царинским
законом ЕУ – „Union Customs Code – UCC” у окви-
ру процеса приступања Републике Србије ЕУ, и то
поглавља 29 – Царинска унија.
Циљеви доношења новог ЦЗ-а су:
1) прелазак на беспапирно пословање и стварање
електронског окружења;
2) поједностављење, модернизација и рациона-
лизација царинских процедура у складу са потре-
бама савременог пословања;
3) већа правна сигурност, предвидљивост и јед-
нообразност пословања;
4) повећање конкурентности српских привред-
них субјеката на глобалном тржишту и
5) подизање нивоа безбедности, наплате увозних
дажбина и прилива средстава у државни буџет.
Требало би нагласити да је, поред суштинских
новина које доноси, овај закон и у организаци-
оном смислу другачије уређен, нпр. одредбе о
царинском дугу и обезбеђењу налазиће се на
почетку.
Електронска размена информација –
беспапирно пословање
Када се почне са применом новог ЦЗ-а, сва
размена, као и чување информација попут де-
кларација, захтева или одлука, интерно између
царинских органа, као и између царинских ор-
гана и привредних субјеката, вршиће се употре-
бом техника електронске обраде података, тј.
електронски (члан 5. став 1. новог ЦЗ-а). Другим
речима, пословање ће се обављати беспапирно,
што подразумева да се, између осталог, укида и
подношење папирних декларација.
Нови ЦЗ истовремено предвиђа могућност ко-
ришћења других средстава за размену и чување
информација, осим технике електронске обра-
де података, под условом да такви електронски
системи још увек нису оперативни, али и могућ-
ност коришћења других средстава за размену и
чување информација, осим технике електронске
обраде података, у посебним случајевима када
нпр. то оправдава врста саобраћаја или када
електронска обрада није одговарајућа за дате
царинске формалности.
У сваком случају може да се очекује да ова
промена резултира развојем нових и надоград-
њом постојећих информационих система које
привредни субјекти у Републици Србији већ ко-
ристе. С друге стране, привредним субјектима
који до почетка примене новог закона не успеју
да ускладе своје информационе системе са за-
хтевима новог закона, остављена је могућност
коришћења других средстава размене и склади-
штења података, укључујући и постојеће системе.
Примера ради, у ЕУ је, као првобитни и за сада
128 ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● poslovnisavetnik.net
ПОРЕЗИ
још увек актуелни рок за имплементацију нових
информационих система, предвиђен крај 2020.
године, али се увелико размишља о продужењу
овог рока на 2023. годину.
Пооштравање критеријума за
добијање статуса овлашћеног
привредног субјекта (ОПС)
Чланом 28. новог ЦЗ-а извршено је прецизира-
ње услова који морају да буду задовољени ради
добијања статуса ОПС-а, и то на следећи начин:
● прецизирано је да услов који се односи на при-
државање царинских прописа подразумева одсу-
ство било које озбиљне повреде или поновљених
повреда царинских и пореских прописа, укључују-
ћи непостојање кривичних дела која се односе на
привредну делатности подносиоца захтева;
● прецизирано је да услов који омогућава врше-
ње одговарајуће царинске контроле подразумева
поседовање високог нивоа контроле активности и
протока робе од стране подносиоца захтева, кроз
вођење одговарајуће пословне евиденције и по
потреби евиденције о превозу робе;
● финансијска ликвидност сматра се доказаном
ако подносилац има добро финансијско стање, с
обзиром на пословне активности, које омогућава
испуњавање обавеза;
● у погледу одобрења за овлашћеног привредног
субјекта за царинска поједностављења прецизира-
но је да то подразумева придржавање практичних
стандарда стручности или професионалних квали-
фикација које су у непосредној вези са активношћу
која се спроводи;
● у погледу овлашћеног привредног субјекта за
сигурност и безбедност појашњено је да то под-
разумева испуњење одговарајућих сигурносних и
безбедносних стандарда, који се сматрају испуње-
ним ако подносилац захтева докаже да предузима
одговарајуће мере како би се обезбедила сигур-
ност и безбедност међународног ланца снабде-
вања, укључујући физички интегритет области и
контролу приступа, логистичке процесе и рукова-
ње одређеним врстама робе, проверу особља и
идентификацију својих пословних партнера.
Регистрација привредних субјеката код
царинског органа
Чланом 7. новог ЦЗ-а прописана је обавезна
регистрација привредних субјеката који су по-
словно настањени на царинском подручју Репу-
блике Србије. Таква регистрација вршиће се код
царинског органа надлежног за место у којем су
основани.
У складу са чланом 4. став 1. тачка 31) новог ЦЗ-а,
лице пословно настањено, односно основано или
регистровано (у даљем тексту: лице пословно
настањено) на царинском подручју Републике Ср-
бије је: (1) у случају физичког лица – свако лице које
на царинском подручју Републике Србије има пре-
бивалиште или центар пословних и животних
интереса, (2) у случају правног лица или удружења
лица – свако лице које има седиште, регистрова-
ни огранак, представништво или место сталног
пословног настањења на царинском подручју Ре-
публике Србије.
У питању је обавеза која није садржана у тре-
нутно важећем ЦЗ-у, која подразумева да ће у
будућности привредни субјекти који су послов-
но настањени на царинском подручју Републике
Србије бити у обавези да се региструју код надле-
жног царинског органа и добију регистрациони
и идентификациони број који ће се искључиво
користити у царинске сврхе.
Примера ради, у Европској унији већ посто-
ји таква пракса. Наиме, сви привредни субјекти
који врше увоз односно извоз добара из ЕУ у оба-
вези су да прибаве тзв. EORI number – Economic
Operators Registration and Identification number.
Обавеза прибављања овог броја постоји не само
за привредне субјекте који су пословно настање-
ни у ЕУ, већ и за лица која су пословно настањена
изван ње. На тај начин царински орган вршиће
препознавање привредних субјеката преко је-
динственог идентификационог броја и напустити
досадашњу праксу коришћења ПИБ-а у те сврхе.
Чланом 8. новог ЦЗ-а дато је овлашћење Влади
Републике Србије да, између осталог, пропише и
дан почетка примене обавезне регистрације.
Царински дуг
Кључна новина у одредбама којима је регули-
сан царински дуг односи се на укидање института
компензаторне камате коју важећи закон садржи
у одредби члана 251. став 4: Под условима и окол-
ностима које утврди Влада, на износ царинског
дуга наплатиће се компензаторна камата ради
спречавања неоснованог стицања финансијске ко-
ристи због померања дана настанка или обрачуна
царинског дуга. До обрачуна компензаторне кама-
МАЈ 2019. ● ПОСЛОВНИ САВЕТНИК 129
ПОРЕЗИ
те тренутно долази у случају када се стављају у
слободан промет добра која су претходно ста-
вљена у поступак активног оплемењивања или
привременог увоза.
Додатно, члан 98. став 1. новог ЦЗ-а предвиђа
увођење додатних олакшица у вези са плаћањем
царинског дуга. Наиме, ако је положено обезбе-
ђење, царински орган дужнику може да одобри,
осим одложеног плаћања, и друге олакшице у
вези са плаћањем. Такође, ставом 2. истог члана
предвиђа се да, ако се одобре олакшице у складу
са одредбом става 1, на износ увозних или изво-
зних дажбина наплаћује се камата по стопи јед-
накој годишњој есконтној стопи Народне банке
Србије, увећаној за пет процентних поена приме-
ном простог интересног рачуна од сто.
Међутим, имајући у виду да је у току израда
целог сета подзаконских прописа који ће детаљ-
није уредити и „друге олакшице” у вези са плаћа-
њем царинског дуга, остаје да се види које ће све
то олакшице привредни субјекти моћи да добију
у будућности.
Обезбеђење за наплату царинског дуга
Новим ЦЗ-ом прописано је обавезно обезбеђење
за покриће потенцијалних и стварних
дугова тако да, у ситуацијама када је полагање
обезбеђења обавезно, царински орган утврђује
износ тог обезбеђења на нивоу једнаком тачном
износу увозних или извозних дажбина који одго-
вара царинском дугу и другим дажбинама које
се наплаћују при увозу или извозу, ако тај износ
може са сигурношћу да се утврди у време када се
обезбеђење захтева.
С друге стране, ако није могуће утврдити та-
чан износ, обезбеђење се утврђује у највишем
износу увозних или извозних дажбина који про-
цени царински орган, а одговара царинском
дугу и другим дажбинама које се наплаћују при
увозу или извозу, које су настале или би могле
настати.
Осим тога, установљено је обавезно обезбеђење
за већину посебних процедура, као и
за привремени смештај робе. Дакле, обавезно
обезбеђење за покриће потенцијалних и ствар-
них дугова, у форми гаранције прописано је за
посебне поступке: поступак смештаја (укључу-
јући царинско складиштење и слободне зоне),
поступке посебне употребе који обухватају при-
времени увоз и употребу у посебне сврхе, од-
носно поступке оплемењивања који обухватају
активно и пасивно оплемењивање.
Привремени смештај
Још једна новина коју доноси ЦЗ огледа се у
томе да је рок у ком роба може да остане у при-
временом смештају повећан са садашњих 20 на
90 дана.
Привремени смештај представља стављање
стране робе привремено под царински надзор у
периоду између њеног допремања царини и ње-
ног стављања у царински поступак или поновни
извоз. Другим речима, новим решењем дата је
знатно већа флексибилност привредним субјек-
тима приликом доношења одлуке о стављању
робе у један од царинских поступака, што може
да се оцени као корак у позитивном смеру. Наи-
ме, имајући у виду потребе савременог послова-
ња које се одвија на глобалном нивоу, при чему
мултинационалне компаније имају све већу по-
требу за ефикаснијом алокацијом својих ресурса,
давање могућности да се, у зависности од потре-
ба тржишта, нпр. роба која се налази у привре-
меном смештају, уместо стављања у слободан
промет у Републици Србији и плаћања увозних
дажбина ту, стави у поступак поновног извоза,
тако да се на тај начин изврши њена алокација на
тржиште треће земље у којој је у датом моменту
већа потреба за таквом робом, свакако допри-
носи већој могућности планирања и структурира-
ња пословних модела свих компанија којима је
спољнотрговинско пословање значајна ставка у
укупном пословању.
Нова подела царинских поступака
Нови ЦЗ предвиђа нову поделу царинских по-
ступака, и то на:
1) стављање робе у слободан промет,
2) посебне поступке и
3) извоз.
У оквиру посебних поступака разликоваће се:
1. поступци транзита, који обухватају спољни и
унутрашњи транзит;
2. поступци смештаја, који обухватају царинска
складишта и слободне зоне;
3. поступци посебне употребе, који обухватају
привремени увоз и употребу у посебне сврхе;
4. поступци оплемењивања, који обухватају ак-
тивно и пасивно оплемењивање.
130 ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● poslovnisavetnik.net
ПОРЕЗИ
Другим речима, укидају се поступци прераде
под царинским надзором и активно оплемењи-
вање у систему повраћаја (према искуствима из
праксе, они скоро да и ниси били коришћени),
док смештање робе у слободну зону постаје ца-
рински поступак.
Нова царинска поједностављења
Централизовано царињење
Чланом 156. новог ЦЗ-а прописано је да царин-
ски орган лицу може да одобри, на његов захтев,
да декларацију за робу поднесе царинарници на-
длежној према месту у ком то лице има седиште
или пребивалиште, иако се роба допрема другој
царинарници. Подносилац захтева за одобрење
за централизовано царињење може да буде је-
дино овлашћени привредни субјекат за царинска
поједностављења (АЕОЦ).
Евидентирање у пословним књигама
декларанта
У складу са чланом 158. став 1. новог ЦЗ-а, ца-
рински орган може да одобри лицу, на његов
захтев, да поднесе декларацију, укључујући и по-
једностављену декларацију, у облику евидентира-
ња у пословним књигама декларанта, под условом
да су подаци из те декларације на располагању
царинском органу у електронском систему декла-
ранта у време подношења декларација у облику
евидентирања у пословним књигама декларанта.
Такође, ставом 3. истог члана предвиђена је
могућност да царински орган ослободи декла-
ранта од обавезе допремања робе царинарници,
али под одређеним условима:
1) декларант је овлашћени привредни субјекат за
царинска поједностављења (АЕОЦ);
2) природа и проток робе то оправдавају и царин-
ски орган је упознат с тим;
3) надзорна царинарница има приступ свим ин-
формацијама које сматра неопходним за преглед
робе, ако се јави потреба за тим;
4) у време евидентирања у пословним књигама
роба више није предмет забрана или ограничења,
осим ако је другачије предвиђено у одобрењу.
Самопроцена
У члану 160. новог ЦЗ-а прописано је да царин-
ски орган може да одобри привредном субјекту
који је овлашћени привредни субјекат за царин-
ска поједностављења (АЕОЦ) да спроведе одре-
ђене царинске формалности, које би требало да
спроведе царински орган, како би утврдио износ
увозних или извозних дажбина који треба да се
плати, као и да спроведе одређене контроле под
царинским надзором.
С обзиром на то да је један од циљева новог
закона поједностављење, модернизација и раци-
онализација царинских процедура у циљу ефика-
снијег пословања, наведена поједностављена
свакако би требало значајно да допринесу оства-
рењу овог циља, као и да, што је за привредне су-
бјекте још важније, утичу на смањење трошкова
у овом сегменту њиховог пословања.
Новине које се односе на поступак
активног оплемењивања
Кључна новина која се односи на поступак ак-
тивног оплемењивања огледа се у томе да, према
новом ЦЗ-у, овај поступак може да се одобри без
обавезе да се роба која је била предмет оплеме-
њивања поново извезе из Републике Србије, што
је случај у тренутно важећем законском решењу.
Поред тога, ново решење предвиђа укидање
поступка активног оплемењивања са системом
повраћаја, имајући у виду да је ова врста поступка
ретко била коришћена у пракси.
Уз то, нови закон уводи претпоставку у везу са
употребом еквивалентне робе у поступку актив-
ног оплемењивања. У складу са чланом 193. став
1. новог ЦЗ-а, еквивалентна роба је домаћа роба
која се смешта, употребљава или прерађује уме-
сто робе стављене у посебан поступак.
Члан 184. став 7. новог ЦЗ-а уводи претпостав-
ку да ће се сматрати да суштински интереси до-
маћих произвођача нису угрожени, односно да
су испуњени економски услови уколико не посто-
је докази о супротном. На овај начин употреба
еквиваленте робе у поступку активног оплеме-
њивања постављена је још флексибилније, што
би требало да буде поздрављено као још један
корак у позитивном смеру.
За овлашћене привредне субјекте који поседу-
ју АЕОЦ сертификат, а учествују у поступку актив-
ног оплемењивања, уведена је обавеза вођења
одговарајуће евиденције која садржи податке
који царинском органу омогућавају да надзире
царински поступак.
Коначно, новим ЦЗ-а изричито је прописано
да поступак активног оплемењивања може да се
примени и на:
МАЈ 2019. ● ПОСЛОВНИ САВЕТНИК 131
ПОРЕЗИ
1) робу намењену испитивању како би се осигура-
ла њена усклађеност са техничким захтевима за
њено стављање у слободан промет и
2) робу која треба да се подвргне уобичајеним
облицима поступања у складу са чланом 191. овог
закона. Наиме, чланом 191. новог ЦЗ-а прописано
је да роба стављена у поступак царинског склади-
штења или у поступак оплемењивања, или у сло-
бодну зону, може да буде предмет уобичајених
облика поступања који се обављају ради њеног
очувања, побољшања изгледа или тржишног ква-
литета или ради њене припреме за дистрибуцију
или даљу продају.
Новине које се односе на поступак
царинског складиштења и
привременог увоза
Нови ЦЗ задржаће поделу на јавна и приватна
царинска складишта, док с друге стране укида
поделу на складишта типа А, Б, Ц, Д, Е и Ф. Осим
тога, предвиђена је и употребе еквивалентне
робе у поступку царинског складиштења, под
условом да је обезбеђено правилно спровођење
поступка, нарочито у погледу царинског надзора.
Коначно, новим решењем омогућена је продаја
робе на мало директно из царинског складишта,
што према садашњем решењу није било дозво-
љено.
С друге стране, прописан је укупан рок од 10
година у којем роба може да остане у поступку
привременог увоза.
Закључак
Имајући у виду предложене измене, утисак
аутора је да нови ЦЗ сврстава Републику Србију
у ред земаља са најмодернијим царинским зако-
нодавством како у Европи тако и у свету. Наиме,
предложена решења требало би да доведу до
поједностављења и рационализације царинских
процедура, као и уштеде времена и трошкова на
страни субјеката који у оквиру свог пословања има-
ју свакодневни контакт са царинским органима.
Стога би све гореописано требало да резултира
могућношћу да наведени субјекти своје ресурсе и
време усмере више на стратешко пословно плани-
рање, а мање на дневна оперативна питања.
С друге стране, стиче се утисак да би поменуте
измене требало да једнако позитивно допринесу
стварању повољне пословне климе у Републици
Србији, како за домаће тако и за стране привред-
не субјекте, али и да утичу на стратешке одлуке
мултинационалних компанија да своје пословање,
бар када се ради о промету добара, усмере ка Ре-
публици Србији. Под тим претпоставкама требало
би очекивати повећање наплате увозних дажбина
и додатни прилив средстава у државни буџет. ПС
ПОРЕЗИ
Небојша Јовановић, LL.M., руководилац у сектору за порески консалтинг Deloitte Београд
Нови Царински закон – мање од
два месеца до почетка примене
У овом тексту нагласак ће бити на неким суштински новим законским решењи-
ма са којима би привредни субјекти требало да буду упознати имајући у виду
да нас мање од 2 месеца дели од примене новог закона. Битно је напоменути да
је, према прелазним и завршним одредбама, чланом 279. новог ЦЗ-а прописано
да ће се царински поступци који су започети пре дана почетка примене овог
закона окончати у складу са прописима старог Царинског закона.
Увод
Нови Царински закон („Сл. гласник РС” бр.
95/2018 – даље: нови ЦЗ или нови закон) ступио је
на снагу 16. децембра 2018. године, а његова при-
мена одложена је за шест месеци, тачније за 17.
јун 2019. године. Интенција законодаваца је да се
у наведеном периоду донесу подзаконски пропи-
си неопходни за његову примену, као и да се при-
вредним субјектима да довољно времена да се
упознају са свим новинама које доноси нови ЦЗ.
Разлог за доношење новог закона је хармони-
зација српских царинских прописа са прописима
Европске уније (у даљем тексту: ЕУ) у овој обла-
сти, односно усаглашавање са новим царинским
законом ЕУ – „Union Customs Code – UCC” у окви-
ру процеса приступања Републике Србије ЕУ, и то
поглавља 29 – Царинска унија.
Циљеви доношења новог ЦЗ-а су:
1) прелазак на беспапирно пословање и стварање
електронског окружења;
2) поједностављење, модернизација и рациона-
лизација царинских процедура у складу са потре-
бама савременог пословања;
3) већа правна сигурност, предвидљивост и јед-
нообразност пословања;
4) повећање конкурентности српских привред-
них субјеката на глобалном тржишту и
5) подизање нивоа безбедности, наплате увозних
дажбина и прилива средстава у државни буџет.
Требало би нагласити да је, поред суштинских
новина које доноси, овај закон и у организаци-
оном смислу другачије уређен, нпр. одредбе о
царинском дугу и обезбеђењу налазиће се на
почетку.
Електронска размена информација –
беспапирно пословање
Када се почне са применом новог ЦЗ-а, сва
размена, као и чување информација попут де-
кларација, захтева или одлука, интерно између
царинских органа, као и између царинских ор-
гана и привредних субјеката, вршиће се употре-
бом техника електронске обраде података, тј.
електронски (члан 5. став 1. новог ЦЗ-а). Другим
речима, пословање ће се обављати беспапирно,
што подразумева да се, између осталог, укида и
подношење папирних декларација.
Нови ЦЗ истовремено предвиђа могућност ко-
ришћења других средстава за размену и чување
информација, осим технике електронске обра-
де података, под условом да такви електронски
системи још увек нису оперативни, али и могућ-
ност коришћења других средстава за размену и
чување информација, осим технике електронске
обраде података, у посебним случајевима када
нпр. то оправдава врста саобраћаја или када
електронска обрада није одговарајућа за дате
царинске формалности.
У сваком случају може да се очекује да ова
промена резултира развојем нових и надоград-
њом постојећих информационих система које
привредни субјекти у Републици Србији већ ко-
ристе. С друге стране, привредним субјектима
који до почетка примене новог закона не успеју
да ускладе своје информационе системе са за-
хтевима новог закона, остављена је могућност
коришћења других средстава размене и склади-
штења података, укључујући и постојеће системе.
Примера ради, у ЕУ је, као првобитни и за сада
128 ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● poslovnisavetnik.net
ПОРЕЗИ
још увек актуелни рок за имплементацију нових
информационих система, предвиђен крај 2020.
године, али се увелико размишља о продужењу
овог рока на 2023. годину.
Пооштравање критеријума за
добијање статуса овлашћеног
привредног субјекта (ОПС)
Чланом 28. новог ЦЗ-а извршено је прецизира-
ње услова који морају да буду задовољени ради
добијања статуса ОПС-а, и то на следећи начин:
● прецизирано је да услов који се односи на при-
државање царинских прописа подразумева одсу-
ство било које озбиљне повреде или поновљених
повреда царинских и пореских прописа, укључују-
ћи непостојање кривичних дела која се односе на
привредну делатности подносиоца захтева;
● прецизирано је да услов који омогућава врше-
ње одговарајуће царинске контроле подразумева
поседовање високог нивоа контроле активности и
протока робе од стране подносиоца захтева, кроз
вођење одговарајуће пословне евиденције и по
потреби евиденције о превозу робе;
● финансијска ликвидност сматра се доказаном
ако подносилац има добро финансијско стање, с
обзиром на пословне активности, које омогућава
испуњавање обавеза;
● у погледу одобрења за овлашћеног привредног
субјекта за царинска поједностављења прецизира-
но је да то подразумева придржавање практичних
стандарда стручности или професионалних квали-
фикација које су у непосредној вези са активношћу
која се спроводи;
● у погледу овлашћеног привредног субјекта за
сигурност и безбедност појашњено је да то под-
разумева испуњење одговарајућих сигурносних и
безбедносних стандарда, који се сматрају испуње-
ним ако подносилац захтева докаже да предузима
одговарајуће мере како би се обезбедила сигур-
ност и безбедност међународног ланца снабде-
вања, укључујући физички интегритет области и
контролу приступа, логистичке процесе и рукова-
ње одређеним врстама робе, проверу особља и
идентификацију својих пословних партнера.
Регистрација привредних субјеката код
царинског органа
Чланом 7. новог ЦЗ-а прописана је обавезна
регистрација привредних субјеката који су по-
словно настањени на царинском подручју Репу-
блике Србије. Таква регистрација вршиће се код
царинског органа надлежног за место у којем су
основани.
У складу са чланом 4. став 1. тачка 31) новог ЦЗ-а,
лице пословно настањено, односно основано или
регистровано (у даљем тексту: лице пословно
настањено) на царинском подручју Републике Ср-
бије је: (1) у случају физичког лица – свако лице које
на царинском подручју Републике Србије има пре-
бивалиште или центар пословних и животних
интереса, (2) у случају правног лица или удружења
лица – свако лице које има седиште, регистрова-
ни огранак, представништво или место сталног
пословног настањења на царинском подручју Ре-
публике Србије.
У питању је обавеза која није садржана у тре-
нутно важећем ЦЗ-у, која подразумева да ће у
будућности привредни субјекти који су послов-
но настањени на царинском подручју Републике
Србије бити у обавези да се региструју код надле-
жног царинског органа и добију регистрациони
и идентификациони број који ће се искључиво
користити у царинске сврхе.
Примера ради, у Европској унији већ посто-
ји таква пракса. Наиме, сви привредни субјекти
који врше увоз односно извоз добара из ЕУ у оба-
вези су да прибаве тзв. EORI number – Economic
Operators Registration and Identification number.
Обавеза прибављања овог броја постоји не само
за привредне субјекте који су пословно настање-
ни у ЕУ, већ и за лица која су пословно настањена
изван ње. На тај начин царински орган вршиће
препознавање привредних субјеката преко је-
динственог идентификационог броја и напустити
досадашњу праксу коришћења ПИБ-а у те сврхе.
Чланом 8. новог ЦЗ-а дато је овлашћење Влади
Републике Србије да, између осталог, пропише и
дан почетка примене обавезне регистрације.
Царински дуг
Кључна новина у одредбама којима је регули-
сан царински дуг односи се на укидање института
компензаторне камате коју важећи закон садржи
у одредби члана 251. став 4: Под условима и окол-
ностима које утврди Влада, на износ царинског
дуга наплатиће се компензаторна камата ради
спречавања неоснованог стицања финансијске ко-
ристи због померања дана настанка или обрачуна
царинског дуга. До обрачуна компензаторне кама-
МАЈ 2019. ● ПОСЛОВНИ САВЕТНИК 129
ПОРЕЗИ
те тренутно долази у случају када се стављају у
слободан промет добра која су претходно ста-
вљена у поступак активног оплемењивања или
привременог увоза.
Додатно, члан 98. став 1. новог ЦЗ-а предвиђа
увођење додатних олакшица у вези са плаћањем
царинског дуга. Наиме, ако је положено обезбе-
ђење, царински орган дужнику може да одобри,
осим одложеног плаћања, и друге олакшице у
вези са плаћањем. Такође, ставом 2. истог члана
предвиђа се да, ако се одобре олакшице у складу
са одредбом става 1, на износ увозних или изво-
зних дажбина наплаћује се камата по стопи јед-
накој годишњој есконтној стопи Народне банке
Србије, увећаној за пет процентних поена приме-
ном простог интересног рачуна од сто.
Међутим, имајући у виду да је у току израда
целог сета подзаконских прописа који ће детаљ-
није уредити и „друге олакшице” у вези са плаћа-
њем царинског дуга, остаје да се види које ће све
то олакшице привредни субјекти моћи да добију
у будућности.
Обезбеђење за наплату царинског дуга
Новим ЦЗ-ом прописано је обавезно обезбеђење
за покриће потенцијалних и стварних
дугова тако да, у ситуацијама када је полагање
обезбеђења обавезно, царински орган утврђује
износ тог обезбеђења на нивоу једнаком тачном
износу увозних или извозних дажбина који одго-
вара царинском дугу и другим дажбинама које
се наплаћују при увозу или извозу, ако тај износ
може са сигурношћу да се утврди у време када се
обезбеђење захтева.
С друге стране, ако није могуће утврдити та-
чан износ, обезбеђење се утврђује у највишем
износу увозних или извозних дажбина који про-
цени царински орган, а одговара царинском
дугу и другим дажбинама које се наплаћују при
увозу или извозу, које су настале или би могле
настати.
Осим тога, установљено је обавезно обезбеђење
за већину посебних процедура, као и
за привремени смештај робе. Дакле, обавезно
обезбеђење за покриће потенцијалних и ствар-
них дугова, у форми гаранције прописано је за
посебне поступке: поступак смештаја (укључу-
јући царинско складиштење и слободне зоне),
поступке посебне употребе који обухватају при-
времени увоз и употребу у посебне сврхе, од-
носно поступке оплемењивања који обухватају
активно и пасивно оплемењивање.
Привремени смештај
Још једна новина коју доноси ЦЗ огледа се у
томе да је рок у ком роба може да остане у при-
временом смештају повећан са садашњих 20 на
90 дана.
Привремени смештај представља стављање
стране робе привремено под царински надзор у
периоду између њеног допремања царини и ње-
ног стављања у царински поступак или поновни
извоз. Другим речима, новим решењем дата је
знатно већа флексибилност привредним субјек-
тима приликом доношења одлуке о стављању
робе у један од царинских поступака, што може
да се оцени као корак у позитивном смеру. Наи-
ме, имајући у виду потребе савременог послова-
ња које се одвија на глобалном нивоу, при чему
мултинационалне компаније имају све већу по-
требу за ефикаснијом алокацијом својих ресурса,
давање могућности да се, у зависности од потре-
ба тржишта, нпр. роба која се налази у привре-
меном смештају, уместо стављања у слободан
промет у Републици Србији и плаћања увозних
дажбина ту, стави у поступак поновног извоза,
тако да се на тај начин изврши њена алокација на
тржиште треће земље у којој је у датом моменту
већа потреба за таквом робом, свакако допри-
носи већој могућности планирања и структурира-
ња пословних модела свих компанија којима је
спољнотрговинско пословање значајна ставка у
укупном пословању.
Нова подела царинских поступака
Нови ЦЗ предвиђа нову поделу царинских по-
ступака, и то на:
1) стављање робе у слободан промет,
2) посебне поступке и
3) извоз.
У оквиру посебних поступака разликоваће се:
1. поступци транзита, који обухватају спољни и
унутрашњи транзит;
2. поступци смештаја, који обухватају царинска
складишта и слободне зоне;
3. поступци посебне употребе, који обухватају
привремени увоз и употребу у посебне сврхе;
4. поступци оплемењивања, који обухватају ак-
тивно и пасивно оплемењивање.
130 ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● poslovnisavetnik.net
ПОРЕЗИ
Другим речима, укидају се поступци прераде
под царинским надзором и активно оплемењи-
вање у систему повраћаја (према искуствима из
праксе, они скоро да и ниси били коришћени),
док смештање робе у слободну зону постаје ца-
рински поступак.
Нова царинска поједностављења
Централизовано царињење
Чланом 156. новог ЦЗ-а прописано је да царин-
ски орган лицу може да одобри, на његов захтев,
да декларацију за робу поднесе царинарници на-
длежној према месту у ком то лице има седиште
или пребивалиште, иако се роба допрема другој
царинарници. Подносилац захтева за одобрење
за централизовано царињење може да буде је-
дино овлашћени привредни субјекат за царинска
поједностављења (АЕОЦ).
Евидентирање у пословним књигама
декларанта
У складу са чланом 158. став 1. новог ЦЗ-а, ца-
рински орган може да одобри лицу, на његов
захтев, да поднесе декларацију, укључујући и по-
једностављену декларацију, у облику евидентира-
ња у пословним књигама декларанта, под условом
да су подаци из те декларације на располагању
царинском органу у електронском систему декла-
ранта у време подношења декларација у облику
евидентирања у пословним књигама декларанта.
Такође, ставом 3. истог члана предвиђена је
могућност да царински орган ослободи декла-
ранта од обавезе допремања робе царинарници,
али под одређеним условима:
1) декларант је овлашћени привредни субјекат за
царинска поједностављења (АЕОЦ);
2) природа и проток робе то оправдавају и царин-
ски орган је упознат с тим;
3) надзорна царинарница има приступ свим ин-
формацијама које сматра неопходним за преглед
робе, ако се јави потреба за тим;
4) у време евидентирања у пословним књигама
роба више није предмет забрана или ограничења,
осим ако је другачије предвиђено у одобрењу.
Самопроцена
У члану 160. новог ЦЗ-а прописано је да царин-
ски орган може да одобри привредном субјекту
који је овлашћени привредни субјекат за царин-
ска поједностављења (АЕОЦ) да спроведе одре-
ђене царинске формалности, које би требало да
спроведе царински орган, како би утврдио износ
увозних или извозних дажбина који треба да се
плати, као и да спроведе одређене контроле под
царинским надзором.
С обзиром на то да је један од циљева новог
закона поједностављење, модернизација и раци-
онализација царинских процедура у циљу ефика-
снијег пословања, наведена поједностављена
свакако би требало значајно да допринесу оства-
рењу овог циља, као и да, што је за привредне су-
бјекте још важније, утичу на смањење трошкова
у овом сегменту њиховог пословања.
Новине које се односе на поступак
активног оплемењивања
Кључна новина која се односи на поступак ак-
тивног оплемењивања огледа се у томе да, према
новом ЦЗ-у, овај поступак може да се одобри без
обавезе да се роба која је била предмет оплеме-
њивања поново извезе из Републике Србије, што
је случај у тренутно важећем законском решењу.
Поред тога, ново решење предвиђа укидање
поступка активног оплемењивања са системом
повраћаја, имајући у виду да је ова врста поступка
ретко била коришћена у пракси.
Уз то, нови закон уводи претпоставку у везу са
употребом еквивалентне робе у поступку актив-
ног оплемењивања. У складу са чланом 193. став
1. новог ЦЗ-а, еквивалентна роба је домаћа роба
која се смешта, употребљава или прерађује уме-
сто робе стављене у посебан поступак.
Члан 184. став 7. новог ЦЗ-а уводи претпостав-
ку да ће се сматрати да суштински интереси до-
маћих произвођача нису угрожени, односно да
су испуњени економски услови уколико не посто-
је докази о супротном. На овај начин употреба
еквиваленте робе у поступку активног оплеме-
њивања постављена је још флексибилније, што
би требало да буде поздрављено као још један
корак у позитивном смеру.
За овлашћене привредне субјекте који поседу-
ју АЕОЦ сертификат, а учествују у поступку актив-
ног оплемењивања, уведена је обавеза вођења
одговарајуће евиденције која садржи податке
који царинском органу омогућавају да надзире
царински поступак.
Коначно, новим ЦЗ-а изричито је прописано
да поступак активног оплемењивања може да се
примени и на:
МАЈ 2019. ● ПОСЛОВНИ САВЕТНИК 131
ПОРЕЗИ
1) робу намењену испитивању како би се осигура-
ла њена усклађеност са техничким захтевима за
њено стављање у слободан промет и
2) робу која треба да се подвргне уобичајеним
облицима поступања у складу са чланом 191. овог
закона. Наиме, чланом 191. новог ЦЗ-а прописано
је да роба стављена у поступак царинског склади-
штења или у поступак оплемењивања, или у сло-
бодну зону, може да буде предмет уобичајених
облика поступања који се обављају ради њеног
очувања, побољшања изгледа или тржишног ква-
литета или ради њене припреме за дистрибуцију
или даљу продају.
Новине које се односе на поступак
царинског складиштења и
привременог увоза
Нови ЦЗ задржаће поделу на јавна и приватна
царинска складишта, док с друге стране укида
поделу на складишта типа А, Б, Ц, Д, Е и Ф. Осим
тога, предвиђена је и употребе еквивалентне
робе у поступку царинског складиштења, под
условом да је обезбеђено правилно спровођење
поступка, нарочито у погледу царинског надзора.
Коначно, новим решењем омогућена је продаја
робе на мало директно из царинског складишта,
што према садашњем решењу није било дозво-
љено.
С друге стране, прописан је укупан рок од 10
година у којем роба може да остане у поступку
привременог увоза.
Закључак
Имајући у виду предложене измене, утисак
аутора је да нови ЦЗ сврстава Републику Србију
у ред земаља са најмодернијим царинским зако-
нодавством како у Европи тако и у свету. Наиме,
предложена решења требало би да доведу до
поједностављења и рационализације царинских
процедура, као и уштеде времена и трошкова на
страни субјеката који у оквиру свог пословања има-
ју свакодневни контакт са царинским органима.
Стога би све гореописано требало да резултира
могућношћу да наведени субјекти своје ресурсе и
време усмере више на стратешко пословно плани-
рање, а мање на дневна оперативна питања.
С друге стране, стиче се утисак да би поменуте
измене требало да једнако позитивно допринесу
стварању повољне пословне климе у Републици
Србији, како за домаће тако и за стране привред-
не субјекте, али и да утичу на стратешке одлуке
мултинационалних компанија да своје пословање,
бар када се ради о промету добара, усмере ка Ре-
публици Србији. Под тим претпоставкама требало
би очекивати повећање наплате увозних дажбина
и додатни прилив средстава у државни буџет. ПС