Rad van radnog odnosa fizičkih lica za domaće i strane poslodavce

U ovom tekstu istražujemo kakav je poreski tretman primanja naših fizičkih lica na ime izvršenih usluga za potrebe stranih poslodavaca, kao i inostranih fizičkih lica za potrebe domaćih poslodavaca

Poslodavci (privredna društva) često za svoje konkretne potrebe jednokratno angažuju pojedince – fizička lica. U pitanju je angažovanje pojedinaca van radnog odnosa, dakle, radi rešavanja ili analiziranja konkretnih problema, pojava ili činjenica. Kada je reč o intelektualnim poslovima, poslodavci biraju stručne, obrazovane i iskusne pojedince za pojedine oblasti društvenog ili privredno-ekonomskog okruženja, da za njih izrade neko istraživanje, pruže uslugu konsaltinga, urade neki ugovor ili drugu „papirologiju” ili im reše neki drugi praktičan problem.

Poznavajući domaći teren i domicilnu problematiku, mnogi domaći stručnjaci su s dolaskom stranih investitora u Srbiju dobili priliku da im pomognu, baš kao što su i naše firme u prodoru na strana tržišta morale da angažuju strance – specijaliste za konkretna poslovna pitanja.

Pojedinci koje su angažovali poslodavci po ugovorima van radnog odnosa, za taj rad ostvaruju naknadu, koja ima i svoj poreski tretman. Ova naknada podleže plaćanju poreza na dohodak građana i doprinosa za socijalno osiguranje, pri čemu kod ovog oporezivanja postoje značajne specifičnosti ako su naručilac i izvršilac posla iz različitih država. Zato ćemo u ovom radu istražiti kakav je poreski tretman primanja naših i inostranih fizičkih lica na ime izvršenih usluga za potrebe domaćih i stranih poslodavaca.

Prihodi fizičkog lica – rezidenta od pružanja usluga stranim poslodavcima

Shodno članu 7. Zakona o porezu na dohodak građana („Sl. glasnik RS”, br. 24/2001, 80/2002, 80/2002 – dr. zakon, 135/2004, 62/2006, 65/2006 – ispr., 31/2009, 44/2009, 18/2010, 50/2011, 91/2011, 93/2012, 114/2012 – Odluka US, 47/2013, 48/2013 – ispr. i 108/2013, u daljem tekstu: Zakon o porezu), rezident Republike, u smislu ovog zakona, jeste fizičko lice koje:

1) na teritoriji Republike ima prebivalište ili centar poslovnih i životnih interesa, ili

2) na teritoriji Republike, neprekidno ili s prekidima, boravi 183 ili više dana u periodu od 12 meseci koji počinje ili se završava u odnosnoj poreskoj godini.

Ovako definisan rezident Republike Srbije jeste poreski obveznik za dohodak ostvaren na teritoriji Republike Srbije (u daljem tekstu: Republika) i u drugoj državi.

Nezavisno od toga da li su zaposleni u Republici ili ne, naši građani kada rade za strana pravna lica ove poslove rade po nekoj od poznatih vrsta ugovora, kao što su ugovor o delu, o povremenom ili privremenom radu, autorski ugovor, ugovor o posredovanju ili zastupanju, ugovor o konsaltingu i sl. Sami ugovori se razlikuju po vrsti posla koji se ugovara i dužini njegovog obavljanja, ali u načelu možemo reći da su poreske obaveze po njima slične.

Konkretno, prihod koji fizičko lice – rezident Republike ostvari po osnovu naknade u vezi sa određenim radnim angažovanjem za nerezidentno pravno lice (po ugovornom obavljanju poslova van radnog odnosa) oporezuje se porezom na dohodak građana uz plaćanje pripadajućih doprinosa za obavezno socijalno osiguranje. Dakle, kada fizičko lice – rezident Republike, kao ugovorna strana – izvršilac posla, zaključi ugovor sa određenim pravnim licem iz strane države, kao drugom ugovornom stranom – naručiocem posla, kojim su regulisana međusobna prava i obaveze po osnovu datog ugovornog odnosa u vezi sa obavljanjem konkretnog posla, na ugovorenu naknadu plaćaju se sledeće poreske obaveze:

1) porez na lična primanja po stopi od 20% na osnovicu koju čini bruto ugovoren prihod umanjen za 20% normiranih troškova;

2) doprinos za penzijsko i invalidsko osiguranje (doprinos za PIO) na teret izvršioca poslova po stopi od 24% na osnovicu na koju se plaća porez na dohodak građana.

Doprinos za zdravstveno osiguranje na teret izvršioca po stopi od 12,3% na osnovicu na koju se plaća porez na dohodak građana, plaća se samo ako ugovorne poslove obavlja lice koje nije osigurano po drugom osnovu (nezaposleni), a ako ove poslove obavlja već osigurano lice (na primer, zaposleni ili penzioner), nema obračuna ovog doprinosa.

U drugom slučaju, fizičko lice – rezident Republike na osnovu ugovora zaključenog s međunarodnom organizacijom, angažovano je kao naučni istraživač da učestvuje u međunarodnom projektu. U konkretnoj situaciji, to lice je zaposleno kod domaćeg poslodavca, a za stranu organizaciju obavlja poslove po ugovoru o autorskom radu. Na prihode koje svojim radom ostvari ovo lice kao naučni istraživač angažovan na naučnoistraživačkom projektu za stranu organizaciju, obračunavaju se sledeće poreske obaveze:

1) porez po stopi od 20%, koja se primenjuje na osnovicu koju čini oporezivi prihod kao bruto prihod umanjen za propisane normirane troškove koji se za naučna i stručna dela priznaju u visini od 43% od bruto prihoda;

2) doprinos za PIO po stopi od 24%, koji se obračunava na istu osnovicu kao porez.

Budući da je ovo lice zaposleno, dakle, osigurano po drugom osnovu, na isplaćenu naknadu ne obračunava se doprinos za zdravstveno osiguranje.

U pogledu obaveze obračunavanja i plaćanja doprinosa za PIO, saglasno Zakonu o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje („Sl. glasnik RS”, br. 84/2004, 61/2005, 62/2006, 5/2009, 52/2011 i 47/2013, u daljem tekstu: Zakon o doprinosima), treba naglasiti da se, kad osiguranik ostvaruje prihode po više različitih osnova (radni odnos, samostalna delatnost, ugovori i dr.), doprinos za obavezno penzijsko i invalidsko osiguranje obračunava i plaća po svim tim osnovima, do iznosa najviše godišnje osnovice doprinosa.

U praksi su česti i prihodi koje naše fizičko lice ostvari od stranog pravnog lica po osnovu ugovorene naknade za pružene usluge posredovanja – dovođenja u vezu nerezidentnih pravnih lica s pravnim licima iz Srbije, a radi uspostavljanja međusobne poslovne saradnje. Na naknadu po ugovoru o posredovanju, koji se u takvim slučajevima zaključuje između domaćeg izvršioca i stranog naručioca, plaćaju se sledeće poreske obaveze:

1) porez na lična primanja po stopi od 20% na osnovicu koju čini ugovoren bruto prihod umanjen za 20% normiranih troškova;

2) doprinos za PIO na teret izvršioca poslova po stopi od 24% na osnovicu na koju se plaća porez na dohodak građana.

I u ovom slučaju doprinos za zdravstveno osiguranje plaća se samo ako ove poslove obavlja lice koje nije osigurano po drugom osnovu (nezaposleni).

Zakon o porezu uredio je i situaciju kada naš državljanin obavlja ugovorne poslove u inostranstvu. Prema članu 12. tog zakona, ako obveznik – rezident Republike ostvari dohodak u drugoj državi, na koji je plaćen porez u toj državi, na račun poreza na dohodak građana utvrđenog prema odredbama Zakon o porezu, odobrava mu se poreski kredit u visini poreza na dohodak plaćenog u toj državi. Na primer, ako rezident ostvari prihod u drugoj državi, u kojoj je plaćen porez po odbitku po stopi od 20%, ukoliko se na tu vrstu prihoda u Republici Srbiji plaća porez po istoj ili manjoj stopi, obveznik ne bi imao obavezu da sâm obračuna porez, jer je porez plaćen u drugoj državi jednak porezu koji bi obveznik bio dužan da plati u Republici Srbiji. S druge strane, ukoliko obveznik ostvari prihod u drugoj državi, u kojoj je plaćen porez po odbitku po stopi od 15%, a na tu vrstu prihoda u Republici Srbiji se plaća porez po stopi od 20%, obveznik bi bio dužan da u Republici Srbiji plati porez po stopi od 5%, pošto u visini poreza plaćenog u drugoj državi ima pravo na poreski kredit. Napominjemo da poreski kredit rezident Srbije može da ostvari, shodno članu 12. Zakona o porezu, samo za porez plaćen na prihod ostvaren u stranoj državi (ako je rad obavljen u stranoj državi i prihod ostvaren u stranoj državi), a ne i za prihod ostvaren iz strane države (kada je rad obavljan u Srbiji, a isplata izvršena iz strane države).

Preduslov za ostvarivanje prava na pomenuti poreski kredit jeste potvrda o porezu plaćenom u drugoj državi koju, na zahtev obveznika, izdaje nadležni poreski organ te države.

Domaća fizička lica koja obavljaju ugovorne poslove za strance treba upozoriti da ti strani subjekti često nisu u obavezi da zajedno s naknadom uplaćuju i poreske obaveze. Dakle, oni uplate ukupan iznos izvršiocu posla, a njegova je zakonska obaveza da nakon toga sâm uplati pripadajući porez i doprinose. Takva situacija propisana je članom 100a st. 2. Zakona o porezu: „Ako isplatilac prihoda nema obavezu da obračuna i plati porez po odbitku, obavezu utvrđivanja i plaćanja poreza samooporezivanjem ima obveznik koji ostvaruje prihode u ili iz druge države, kod diplomatskog ili konzularnog predstavništva strane države, odnosno međunarodne organizacije ili kod predstavnika i službenika takvog predstavništva, odnosno organizacije.” Ista ovakva obaveza propisana je i Zakonom o doprinosima.

Prema tome, to što strani isplatilac nije obračunao ni uplatio poreske obaveze na ugovorenu naknadu, znači da naš izvršilac mora sâm da ih obračuna i plati iz ostvarene naknade, a za tu namenu donet je Pravilnik o obrascu poreske prijave o obračunatom i plaćenom porezu samooporezivanjem i pripadajućim doprinosima od strane fizičkog lica kao poreskog obveznika („Sl. glasnik RS”, br. 77/2013) koji se primenjuje od 1. januara 2014. godine (u daljem tekstu: Pravilnik). Pravilnikom je propisan obrazac PP OPO – Poreska prijava o obračunatom i plaćenom porezu samooporezivanjem i pripadajućim doprinosima na zaradu/drugu vrstu prihoda od strane fizičkog lica kao poreskog obveznika, koju primalac prihoda dostavlja organizacionoj jedinici Poreske uprave nadležnoj prema mestu prebivališta obveznika, u roku od 45 dana od dana ostvarivanja prihoda.

Dakle, u slučaju kada naš građanin ostvaruje prihode na koje strani isplatilac po zakonu nije u obavezi da obračunava i plaća poreske obaveze, dužan je da ih sâm obračuna i plati, tako što će u obrazac PP OPO uneti ukupan iznos prihoda koji je ostvario i iznos poreza i doprinosa koje je sâm obračunao po propisanim stopama, koje će uplatiti nakon predaje obrasca poreskoj upravi.

Obračun i oporezivanje naknada stranih fizičkih lica od pružanja usluga domaćim poslodavcima

Domaća pravna lica često angažuju strana fizička lica radi obavljanja stručnih, specifičnih, jednokratnih poslova po ugovoru o autorstvu, o konsaltingu i sl. Radi se o stručnjacima koji se ne mogu naći u zemlji, ili o stručnjacima rezidentima zemalja gde naše firme imaju određene poslovne interese. Kako naši privrednici treba da tretiraju takve ugovore i kakve poreske obaveze u tom slučaju moraju da plate?

Strani državljani za domaća pravna ili fizička lica na teritoriji Republike mogu da obavljaju poslove van radnog odnosa po nekom od ugovora predviđenih propisima, a pretežno su to ugovori za obavljanje konsultantskih poslova. S obzirom na to da je reč o stranim državljanima (u daljem tekstu: stranci), koji nisu rezidenti Republike, već su rezidenti države iz koje dolaze, za njih važe i posebne odredbe o oporezivanju primanja po tom ugovoru.

Plaćanje doprinosa za socijalno osiguranje

Prema mišljenju Ministarstva rada, zapošljavanja i socijalne politike, br. 011-00-276/2004-07 od 3. aprila 2008. godine, činjenica da li neko ima državljanstvo države u kojoj se obavlja rad nema uticaja na to da li je on obavezno osiguran na penzijsko i invalidsko osiguranje, već je od značaja samo činjenica da li postoji sporazum o socijalnom osiguranju između Republike i druge države iz koje je to lice. Znači, postoje dve situacije, i to:

– kada je reč o licu iz države s kojom je Republika zaključila sporazum o socijalnom osiguranju;

– kada je reč o licu iz države s kojom Republika nije zaključila sporazum o socijalnom osiguranju.

U prvom slučaju, za lica iz države s kojom je Republika zaključila sporazum o socijalnom osiguranju, koja obavljaju ugovorene konsultantske poslove, u smislu člana 12. st. 1. tač. 3) Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju („Sl. glasnik RS”, br. 34/2003, 64/2004 – Odluka USRS, 84/2004 – dr. zakon, 85/2005, 101/2005 – dr. zakon, 63/2006 – Odluka USRS, 5/2009, 107/2009, 101/2010, 93/2012 i 62/2013, u daljem tekstu: Zakon o PIO) postoje dve mogućnosti:

1) Lica iz države s kojom imamo zaključen sporazum o socijalnom osiguranju, koja obavljaju ugovorene poslove, kod kojih za izvršen posao ostvaruju naknadu (ugovorena naknada), nisu osiguranici obavezno osigurani na penzijsko i invalidsko osiguranje, po osnovu obavljanja tih poslova, ako su osigurani po drugom osnovu u državi s kojom imamo zaključen sporazum o socijalnom osiguranju. Ovo je nesporno ako ta lica imaju svojstvo osiguranika zaposlenog u toj drugoj državi, što znači i da se u tom slučaju po osnovu primene sporazuma o socijalnom osiguranju ne plaća doprinos za penzijsko i invalidsko osiguranje. Dokaz (potvrda, isprava i dr.) o svojstvu obavezno osiguranog lica na penzijsko i invalidsko osiguranje pribavlja se od nadležnog nosioca obaveznog socijalnog osiguranja države rezidentnosti izvršioca posla;

2) Lica iz države s kojom imamo zaključen sporazum o socijalnom osiguranju, koja obavljaju ugovorene poslove, kod kojih za izvršen posao ostvaruju naknadu (ugovorena naknada), jesu osiguranici obavezno osigurani na penzijsko i invalidsko osiguranje, po osnovu obavljanja tih poslova, ako nisu osigurani po drugom osnovu u državi s kojom imamo zaključen sporazum o socijalnom osiguranju, u kom slučaju plaćaju doprinos za penzijsko i invalidsko osiguranje po stopi od 24% na ugovorenu naknadu.

U drugom slučaju, lica iz države s kojom Republika nema zaključen sporazum o socijalnom osiguranju, koja obavljaju ugovorene konsultantske poslove i ostvaruju ugovorenu naknadu, jesu osiguranici obavezno osigurani na penzijsko i invalidsko osiguranje u Republici po osnovu obavljanja tih poslova, bez obzira na to da li u drugoj državi imaju svojstvo osiguranika. Dakle, za ova lica se plaća doprinos za PIO.

U trećem slučaju, strana lica koja su korisnici penzije, kada obavljaju konsultantske poslove uz naknadu za poslodavca u Republici, jesu osiguranici obavezno osigurani na penzijsko i invalidsko osiguranje u Srbiji, po osnovu obavljanja ugovorenih poslova, bez obzira na to da li su iz države s kojom imamo ili nemamo zaključen sporazum o socijalnom osiguranju. To iz razloga što se radi o korisnicima prava iz penzijskog i invalidskog osiguranja, a ne o licima obavezno osiguranim na penzijsko i invalidsko osiguranje.

Ovo mišljenje se odnosi isključivo na plaćanje doprinosa za penzijsko i invalidsko osiguranje, a dok se ne oglasi Ministarstvo zdravlja sa svojim tumačenjem, na ugovorene naknade po konsultantskim poslovima za strance ne treba plaćati doprinos za zdravstveno osiguranje.

Plaćanje poreza

U članu 85. Zakona o porezu utvrđeno je da se ostalim prihodima smatraju i drugi prihodi koji po svojoj prirodi čine dohodak fizičkog lica, a kada je u pitanju angažovanje stranaca, to su, između ostalog, i prihodi po osnovu pružanja usluga po prethodno navedenim ugovorima. Polazeći od odredbe člana 8. Zakona o porezu, u kome je propisano da je za dohodak ostvaren na teritoriji Republike obveznik poreza na dohodak građana i fizičko lice koje je nerezident Republike, to je i strani državljanin koji na teritoriji Republike ostvari ugovorenu naknadu obveznik poreza na dohodak građana. Porez na prihode za ugovorene usluge stranaca plaća se po stopi od 20% na oporezivi prihod, koji čini bruto prihod umanjen za normirane troškove u visini od 20%. Porez na ugovorenu naknadu koju na teritoriji Republike ostvari strani državljanin – nerezident neće se, međutim, plaćati u Republici po navedenim odredbama Zakona o porezu, već u skladu s međunarodnim ugovorima o izbegavanju dvostrukog oporezivanja, koje je Srbija zaključila s većim brojem zemalja.

Naime, polazeći od zakonskih odredaba i zaključenih međunarodnih ugovora o izbegavanju dvostrukog oporezivanja, na ostvarenu ugovorenu naknadu za plaćanje poreza stranaca postoje dve mogućnosti:

1) strani državljani su obavezni da plaćaju porez po stopi od 20% na oporezivi prihod, koji čini bruto prihod umanjen za 20% normiranih troškova, ako ne dokažu rezidentnost države iz koje dolaze ili ako s tom državom Republika nema zaključen ugovor o izbegavanju dvostrukog oporezivanja;

2) strani državljani koji dokažu rezidentnost države iz koje dolaze i s kojom je Republika zaključila ugovor o izbegavanju dvostrukog oporezivanja, ne plaćaju porez na naknadu po ugovornom obavljanju poslova u Republici, kao zemlji rada.

Na primer, u skladu s konkretnim sporazumom o izbegavanju dvostrukog oporezivanja, ukoliko konsultant iz Kraljevine Norveške za obavljanje konsultantskih usluga u Republici ima stalnu bazu koju redovno koristi, ili u Republici boravi duže od 183 dana ili više u dve uzastopne godine, pravo oporezivanja dohotka od konsultantskih usluga, u skladu s rešenjima sadržanim u članu 14. st. 2. Sporazuma, pripada Republici. Ukoliko, međutim, konsultant iz Kraljevine Norveške prilikom pružanja konsultantskih usluga u Republici ne ispunjava nijedan od navedenih uslova (čijim bi ispunjenjem pravo oporezivanja dohotka od konsultantskih usluga pripalo Republici), navedeni dohodak se oporezuje samo u zemlji rezidentnosti pružaoca konsultantskih usluga (u konkretnom slučaju, samo u Kraljevini Norveškoj). Pošto je u članu 1. Sporazuma izričito navedeno da se taj sporazum primenjuje samo na lica koja su rezidenti jedne ili obe države ugovornice, pre primene navedenog rešenja – oporezivanja samo u Kraljevini Norveškoj, neophodno je da odnosno fizičko lice (konsultant iz Kraljevine Norveške) nadležnim poreskim organima Republike, odnosno svom isplatiocu prihoda iz Republike, priloži potvrdu o rezidentnosti svoje matične države (Norveške), koju su potpisali i overili nadležni poreski organi Norveške.

Ovakva rešenja, prema kojima se dohodak koji ostvari rezident strane države od ugovornog obavljanja poslova oporezuje u stranoj državi pod uslovom da strano lice boravi u Republici kraće od 183 dana u toku kalendarske godine i da nema stalnu bazu, nalaze se i u ugovorima, odnosno sporazumima koje je Republika zaključila i sa svim drugim zemljama. Na primer, naknada koju ostvare strani konsultanti (fizička lica, rezidenti Slovenije i Hrvatske) uz, prethodno, ispunjenje uslova predviđenih Ugovorom o izbegavanju dvostrukog oporezivanja, oporezuje se samo u Sloveniji, odnosno samo u Hrvatskoj. Konkretno, „dohodak koji ostvari fizičko lice, rezident države ugovornice (u navedenom slučaju, rezident Slovenije) od profesionalnih delatnosti (samostalne naučne, književne, umetničke, obrazovne ili nastavne delatnosti, kao i samostalne delatnosti lekara, advokata, inženjera, arhitekata, stomatologa i računovođa) oporezuje se samo u toj državi (u Sloveniji) osim ako za obavljanje svojih delatnosti ima stalnu bazu koju redovno koristi u drugoj državi ugovornici (u Republici Srbiji). U tom slučaju, samo deo dohotka koji se pripisuje toj stalnoj bazi oporezuje se u toj drugoj državi ugovornici (u Republici Srbiji).”

Na osnovu navedenih pravila o poreskom tretmanu prihoda koje stranci – nerezidenti u Republici ostvaruju od obavljanja ugovornih poslova, u nastavku dajemo 3 primera (Tabela 1) obračuna naknade po ugovoru o delu, i to:

1) stranac koji je penzionisano lice, pa je stoga obveznik plaćanja doprinosa za PIO (bez obzira na to što sa zemljom njegove rezidentnosti postoji zaključen sporazum o socijalnom osiguranju), budući da nije dokazao rezidentnost države iz koje dolazi (ili s tom državom nije zaključen ugovor o izbegavanju dvostrukog oporezivanja), obveznik je plaćanja poreza;

2) stranac iz države s kojom je zaključen ugovor o izbegavanju dvostrukog oporezivanja i sporazum o socijalnom osiguranju, ali lice nije dostavilo potvrdu o rezidentnosti, već samo potvrdu da je osiguran na PIO po drugom osnovu u toj zemlji, pa je stoga obveznik plaćanja samo poreza;

3) stranac koji je iz države s kojom je zaključen ugovor o izbegavanju dvostrukog oporezivanja (priložena je potvrda o rezidentnosti), kao i sporazum o socijalnom osiguranju (priložena je potvrda da je osiguran na PIO po drugom osnovu u toj zemlji), stoga nije obveznik plaćanja ni poreza ni doprinosa.

Porez obračunat po ovom ugovoru usmerava se prema mestu boravišta stranog državljanina, ako je strani državljanin prijavio boravište u Republici, a ako nema prijavljeno boravište, porez se usmerava prema sedištu isplatioca prihoda. Prilikom obračunavanja i plaćanja poreza isplatilac prihoda je dužan da Poreskoj upravi dostavi poresku prijavu o obračunatom i plaćenom porezu na dohodak građana na Obrascu PP OPJ-6 i specifikaciju uplate poreza prema opštinama. Pri tom, podsećamo, primaoci naknade za obavljene ugovorne poslove status rezidenta države s kojom je zaključen ugovor dokazuju kod isplatioca prihoda potvrdom ili drugim odgovarajućim dokumentom koji je overio nadležni organ druge države čiji je izvršilac posla rezident.

U odnosu na navedeni primer ugovora o delu, gde je porez obračunat po stopi od 20% uz odbijene normirane troškove od 20%, želimo da istaknemo razliku koja u obračunu postoji kod ugovora o autorskom delu. Naime, oporezivanje prihoda od autorskih prava regulisano je odredbama čl. 52–60. Zakona o porezu, koje se primenjuju i prilikom isplate autorskih naknada nerezidentima, pri čemu stopa poreza ne može biti veća od stope propisane u ugovoru o izbegavanju dvostrukog oporezivanja. Imajući u vidu odredbe ugovora o izbegavanju dvostrukog oporezivanja, kojima se propisuje obračun poreza na autorske naknade, koji se u zemlji izvora plaća po poreskoj stopi od (najčešće) 10% od bruto iznosa autorskih naknada, primenom poreskih propisa Republike, u nekim slučajevima, poreskom obvezniku je povoljnije da bude oporezovan poreskom stopom od 20%, koja se primenjuje na poresku osnovicu, odnosno na oporezivi prihod, jer se, zavisno od delatnosti za koju se isplaćuju autorske naknade, normirani troškovi po Zakonu o porezu priznaju u iznosu od 50%, 43% ili 34% od bruto prihoda.

U Tabeli 2 date su stope normiranih troškova za pojedine vrste autorskih dela prema članu 56. Zakona o porezu i uporedni iznosi obračunatih poreza prema tom zakonu i prema povlašćenoj stopi iz ugovora o izbegavanju dvostrukog oporezivanja (najčešća ugovorena stopa je 10%).

Iz ovog poređenja domaće regulative i regulative iz ugovora o izbegavanju dvostrukog oporezivanja može se zaključiti da je prilikom isplate autorskih naknada samo za dela navedena pod tačkom 2. i 3. za stranca – izvršioca posla povoljnija primena poreske stope (10%) predviđene u ugovoru o izbegavanju dvostrukog oporezivanja, jer će u tom slučaju platiti manji porez nego da je primenjena stopa predviđena Zakonom o porezu. Prilikom isplate autorskih naknada navedenih u tački 1, strancu – izvršiocu posla je svejedno da li će biti oporezovan po poreskoj stopi iz ugovora o izbegavanju dvostrukog oporezivanja ili po stopi predviđenoj Zakonom o porezu – u oba slučaja, poreski obveznik će porez platiti po stopi od 10%.

Tabela 1: Primeri obračuna naknade po ugovoru o delu

Tabela 2: Stope normiranih troškova za pojedine vrste autorskih dela

Novi načini prihodovanja

U pogledu poslovnih odnosa naših lica sa strancima, možemo pomenuti i neke novije načina prihodovanja, na primer, izdavanje oglasnog prostora na sajtovima. Konkretno, kada naše fizičko lice, kao autor i vlasnik sajta, ostvari prihod u vidu naknade koju mu isplaćuje strano pravno lice po osnovu korišćenja reklamnog prostora na sopstvenom internet sajtu fizičkog lica, s tim da strano pravno lice ne dobija nikakva prava na sâm sadržaj sajta (fizičko lice ima sva lična i imovinska prava po osnovu toga što je autor sajta), već samo kupuje reklamni prostor na sajtu, taj prihod (po osnovu davanja na korišćenje reklamnog prostora) ima poreski tretman drugih prihoda fizičkog lica i podleže plaćanju poreza na dohodak građana po stopi od 20% uz odbitak normiranih troškova od 20%, kao i doprinosa za PIO po stopi od 24%. Ukoliko naše lice koje prihoduje nije osigurano po drugom osnovu, na prihod treba da plati i doprinos za obavezno zdravstveno osiguranje po stopi od 12,3%.