Zbog brojnosti mogućih oblika poslovanja i različitog poreskog tretmana koji se na njih primenjuje, domaća pravna lica, kada krenu u saradnju sa stranim partnerima, trebalo bi da se dobro upoznaju s poreskim propisima Naša privredna društva su u svom poslovanju neizbežno upućena na saradnju sa inostranim partnerima. Ovo povezivanje prisutno je kako u međusobnom prometu dobara, tako i u pružanju i korišćenju najraznovrsnijih vrsta usluga. U tim odnosima, u primeni su propisi o deviznom i spoljnotrgovinskom poslovanju, ali isto tako i poreski propisi, koji su od posebnog značaja, jer se mora voditi računa o njihovoj „prekograničnoj” primeni. Zato ćemo u narednom tekstu dati više detalja o poreskom aspektu poslovnih odnosa domaćih pravnih lica (privrednih društava – rezidenata) sa inostranim pravnim licima (nerezidentima). Ovaj aspekt njihovog odnosa dobija poseban značaj sada u vreme približavanja naše zemlje Evropskoj uniji, dakle. U pristupu ovoj temi, a u smislu Zakona o porezu na dobit pravnih lica („Sl. glasnik RS”, br. 25/2001, 80/2002, 80/2002 – dr. zakon, 43/2003, 84/2004, 18/2010, 101/2011, 119/2012, 47/2013 i 108/2013, u daljem tekstu: Zakon), možemo najpre izneti sledeće definicije: 1) Rezident je pravno lice koje je osnovano ili ima mesto stvarne uprave i kontrole na teritoriji Republike. Poreski obveznik poreza na dobit je privredno društvo, odnosno preduzeće, odnosno drugo pravno lice koje je osnovano radi obavljanja delatnosti u cilju sticanja dobiti, a kao rezident, odnosno rezidentni obveznik, podleže oporezivanju dobiti koju ostvari na teritoriji Republike Srbije i izvan nje; 2) Nerezident je pravno lice koje je osnovano i ima mesto stvarne uprave i kontrole van teritorije Republike. Nerezident, odnosno nerezidentni obveznik podleže oporezivanju dobiti koju ostvari poslovanjem preko stalne poslovne jedinice koja se nalazi na teritoriji Republike na način propisan Zakonom, ukoliko međunarodnim ugovorom o izbegavanju dvostrukog oporezivanja nije drugačije uređeno. Osim odredaba propisa o porezu na dobit, u međusobnim poslovnim odnosima rezidentnih i nerezidentnih pravnih lica primenjuju se i odredba Zakona o porezu na dodatu vrednost („Sl. glasnik RS”, br. 84/2004, 86/2004 – ispr., 61/2005, 61/2007, 93/2012, 108/2013 i 6/2014 – usklađeni din. izn., u daljem tekstu: Zakon o PDV-u). Naime, porez na dodatu vrednost je opšti porez na potrošnju koji se obračunava i plaća, između ostalog, i na uvoz dobara, osim ako Zakonom o PDV-u nije drugačije propisano. U nastavku ćemo govoriti o načinu primene dva navedena poreska zakona na međusobne poslovne odnose domaćih pravnih lica s nerezidentnim pravnim licima u nekoliko karakterističnih grupa tih odnosa. Poreske obaveze




POŠTOVANI KORISNIČE, DA BISTE MOGLI DA VIDITE INTEGRALNE VERZIJE TEKSTOVA NAŠEG INTERNET IZDANJA POTREBNO JE DA BUDETE REGISTROVANI KORISNIK NAŠEG PORTALA I DA SE NA NJEMU PRIJAVITE. POGLEDAJTE KOJE SU SVE PREDNOSTI REGISTRACIJE I PRETPLATE. ZA PITANJA PRETPLATE POGLEDAJTE STRANICU PRETPLATA.



Existing Users Log In