S namerom da se omogući upoznavanje sa odredbama procesnih zakona u prethodnim brojevima časopisa započeto je tumačenje odredbi Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji (ZPPPA). Obrađene su odredbe od 1. do 37. člana Zakona i ukazano je na povezanost u primeni sa odredbama Zakona o opštem upravnom postupku (ZUP) i Zakona o inspekcijskom nadzoru. U ovom broju dato je tumačenje poreske prijave i izmenjene poreske prijave.
Skip to PDF contentDipl. ekon. Stojanka Tošić
Primena Zakona o poreskom
postupku i poreskoj
administraciji – poreska prijava
i utvrđivanje činjenica
S namerom da se omogući upoznavanje sa odredbama procesnih zakona u pret-
hodnim brojevima časopisa započeto je tumačenje odredbi Zakona o poreskom
postupku i poreskoj administraciji (ZPPPA). Obrađene su odredbe od 1. do 37.
člana Zakona i ukazano je na povezanost u primeni sa odredbama Zakona o op-
štem upravnom postupku (ZUP) i Zakona o inspekcijskom nadzoru. U ovom broju
dato je tumačenje poreske prijave i izmenjene poreske prijave.
Poreska prijava
Poreska prijava je:
● izveštaj poslat Poreskoj upravi po osnovu
ostvarenih prihoda, ostvarenih rashoda, dobiti,
imovine, prometa dobara i usluga;
JUL–AVGUST 2019. ● POSLOVNI SAVETNIK 99
POREZI
● propisana po formi i sadržaju i osnovu za
utvrđivanje poreske obaveze.
Poresku prijavu može da podnese lice ovlašćeno
za podnošenje prijave.
Poreska prijava se podnosi:
● u roku od 15 dana od nastanka poreske obaveze,
● u papirnoj formi ili elektronski.
Zakonom su propisani poreski oblici za koje
prijava može da se podnese u elektronskoj formi,
i to:
● prema Zakonu o porezu na dohodak građana i
Zakonu o doprinosima za obavezno socijalno
osiguranje (dalje: porezi i doprinosi po odbitku):
PPP-PD,PPP;
● prema Zakonu o porezu na dodatu vrednost: PP
PDV, POPDV, REF-1, REF-2, REF -3A, REF-5;
● porez na dobit pravnih lica: PP-PDP;
● godišnji porez na dohodak građana: PPDG-1R,
PPDG-2R, PPDG-3R;
● porez na dobit pravnih lica po odbitku: PP-
PDPO/S;
● porez na dobit pravnih lica po rešenju, saglasno
odgovarajućim odredbama zakona koji uređuje
porez na dobit pravnih lica: PP-KDZN;
● akcize: PP-OA, PP-OAK, PP- OAEL, OAKG, PP-
TOA;
● porez na prihod od samostalnih delatnosti za
preduzetnike koji vode poslovne knjige: PPDG-1S;
● porez na premije neživotnog osiguranja: PP-
PPNO;
● poresku prijavu o obračunatim i plaćenim doprinosima
za obavezno socijalno osiguranje za
osnivače, odnosno članove privrednog društva:
PP ODO;
● poreska prijava o obračunatom i plaćenom porezu
samooporezivanjem i pripadajućim doprinosima
na zaradu, odnosno drugu vrstu prihoda
od strane fizičkog lica kao poreskog obveznika:
PP OPO;
● poreska prijava za utvrđivanje poreza na nasleđe
i poklon: PPI-3;
● poreska prijava za utvrđivanje poreza na prenos
apsolutnih prava: PPI-4;
● poreska prijava o utvrđenom porezu na imovinu:
PPI-1, PPI-2;
● prijava o izvršenju obaveze zapošljavanja
lica sa invaliditetom: IOSI;
● zahtev/potvrda o poreskom oslobođenju za
obveznika PDV-a koji vrši promet dobara ili
usluga, odnosno uvoz dobara, uz poresko oslobođenje:
PPO-PDV.
Uvođenjem mogućnosti da se poreske prijave
podnose elektronskim putem ukinuta je mogućnost
predaje i dostavljanja u pisanoj formi.
Jedini izuzetak predstavlja mogućnost da
fizička lica podnesu poresku prijavu koja nije
vezana za obavljanje delatnosti na oba moguća
načina.
Uvedena je novina da javni beležnik podnosi
poresku prijavu za poreske obaveze po osnovu
poreza na imovinu, a u vezi sa prometom nepokretnosti.
Produženje roka za podnošenje prijave
i izmenjena poreska prijava
U zakonom predviđenim situacijama, a pre
isticanja roka za podnošenje poreske prijave,
poreski obveznik može da podnese zahtev Poreskoj
upravi da mu se odobri produženje roka
za podnošenje poreske prijave. U zahtevu se navode
razlozi za produženje roka sa dokazima
kojima se dokazuje osnovanost zahteva, pri čemu
može da se zahteva odlaganje podnošenja prijave
sve dok ti razlozi ne prestanu, ali ne duže
od 6 meseci od zakonskog roka za podnošenje
prijave.
Poreska uprava odlučuje o zahtevu i donosi
zaključak u roku od 5 dana od dostavljanja zahteva.
Međutim, ako zahtev nije blagovremeno podnet,
već je istekao rok za podnošenje poreske
prijave, Poreska uprava će odbiti takav zahtev
takođe zaključkom, nakon čega je poreski obveznik
u obavezi da poresku prijavu preda u roku od
5 dana od dana dostavljanja zaključka o odbijanju.
U praksi se često dešavaju situacije da se
nakon predaje poreske prijave naknadno utvrdi
da je došlo do određenih propusta, greške
koja utiče na visinu utvrđene poreske obaveze,
tako da je potrebno da se takva predata prijava
izmeni. Poreski obveznik je dužan da najkasnije
do isteka roka zastarelosti podnese izmenjenu
poresku prijavu u kojoj će otkloniti učinjeni
propust ili grešku.
Prvobitno podneta poreska prijava može da
se menja najviše 2 puta.
Ukoliko poreski obveznik izmeni poresku
prijavu na navedeni način, neće se smatrati da
je učinjen poreski prekršaj ili krivično delo.
Veoma je važno napomenuti da poreski obveznik
u toku postupka poreske kontrole ne može
da menja poreske prijave koje su vezane za pred100
POSLOVNI SAVETNIK ● poslovnisavetnik.net
POREZI
met kontrole po nalogu za kontrolu, odnosno
nakon donošenja rešenja od strane Poreske
uprave kojim su utvrđene poreske obaveze. Takođe,
ako su u toku provere od strane Poreske
policije u cilju otkrivanja poreskih krivičnih
dela, nije dozvoljeno podnošenje izmenjene poreske
prijave.
Međutim, vezano za ovu zakonsku odredbu važno
je naglasiti da poreski obveznik prijemom
naloga za kontrolu učestvuje u postupku kontrole,
pa raspolaže činjenicom da ne može da
menja poreske prijave. U praksi je sasvim moguća
situacija da je poreski obveznik predmet provera
od strane Poreske policije, pri čemu tim
informacijama ne raspolaže. U takvim situacijama
softver Poreske uprave (većina poreskih
prijava predaje se elektronski) trebalo bi da
onemogući poreskog obveznika da preda izmenjenu
poresku prijavu.
Kao što je naglašeno u prethodnom broju, pokretanjem
aktivnosti poreske kontrole Poreska
uprava obaveštava Agenciju za privredne registre,
tako da informacija da su u toku provere
ili da je započet postupak kontrole o kome poreski
obveznik nije obavešten može da se proveri
ili u nadležnoj filijali Poreske uprave ili
u Agenciji za privredne registre, na bazi okolnosti
da se putem softvera –elektronski šalje
obaveštenje o pokretanju postupka.
Poreski obveznik ne može da preda izme-
njenu poresku prijavu za PDV (porez na dodatu
vrednost) kojom samo menja opredeljenje za po-
vraćaj poreskog kredita, bez obzira na visinu
poreskog kredita.
Poreski obveznik PDV-a dužan je da podnese
izmenjenu poresku prijavu ako je:
● u poreskoj prijavi iskazao manju obavezu za
PDV nego što je trebalo da iskaže,
● iskazao pravo na odbitak prethodnog PDV-a,
a ne ispunjava uslove za priznavanje tog prava,
● izmenjena osnovica, odnosno iznos PDV obaveze
u skladu sa članom 21. Zakona o PDV-u, a u vezi
sa članom 31. Zakona o PDV-u,
● u prilozima koji prate poresku prijavu iskazao
pogrešne podatke ili nije uopšte uneo podatke,
● učinjen propust u vezi sa iskazivanjem naknade
za izvršen oporezivi promet dobara i usluga,
čime utiče na visinu ukupnog prometa tog obveznika
u prethodnih 12 meseci, usled čega bi bilo
neophodno da se promeni poreski period.
Primer: Poreski obveznik je prodao ugalj
kupcu u novembru 2018. godine i izdao račun u
kome je PDV obračunat po stopi od 10%, pa je takve
podatke iskazao i u poreskoj prijavi koja je predata
do 15. decembra iste godine. Kupac konstatuje
propust tek u februaru 2019. godine, vraća
račun uz primedbu da stopa nije adekvatna i zahteva
da mu se ispostavi ispravan račun u skladu
sa odredbama zakona. Poreski obveznik je dužan
da izda ispravan račun, izvrši obračun po stopi
od 20% i preda izmenjenu poresku prijavu elektronskim
putem.
Poreski obveznik je dužan da plati razliku
između manje obračunatog i plaćenog PDV-a, kao
i kamatu obračunatu na taj iznos.
Poreska obaveza takođe može da poraste ukoliko
je neosnovano korišćeno pravo na odbitak
prethodnog PDV-a. Podnošenjem izmenjene poreske
prijave smanjuje se iznos prethodnog PDV-a,
što dovodi do situacije da ukupna obaveza za
plaćanje poraste ili da se smanjuje pravo na poreski
kredit.
Primer: Poreski obveznik je u poreskom periodu
u kom je izvršen uvoz dobara stavljenih
u slobodan promet, na osnovu validne uvozne
dokumentacije u poreskoj prijavi za mesec novembar
2018. godine, iskazao pravo na prethodni
PDV. Međutim, plaćanje PDV-a po carinskom
računu izvršeno je tek u januaru naredne godine.
Pravo da iskaže i koristi prethodni porez
poreski obveznik ostvaruje tek u januaru 2019.
godine, pa je zbog toga dužan da podnese izmenjenu
poresku prijavu. Korigovani prethodni
PDV može da promeni stanje na poziciji 110 poreske
prijave (PPPDV) u smislu da poveća obavezu
za PDV ili da umanji iznos poreskog kredita.
Ukoliko je posle izvršene korekcije poreski
kredit prerastao u obavezu, dužan je da izvrši
uplatu razlike do iznosa nove poreske obaveze
i izvrši obračun kamate.
Naglašavamo da je potrebno da uvoznik poseduje
svu potrebnu dokumentaciju i da PDV obračunat
prilikom uvoza plati Upravi carina (ili
da PDV plati špediter), kao i da će robu koju je
uvezao koristiti za obavljanje prometa koji je
oporeziv PDV-om (ili prometa iz člana 24. Zakona
o PDV-u). Kumulativno ispunjenje uslova iz
člana 28. Zakona o PDV-u čini osnov za ostvarivanje
prava na odbitak prethodnog PDV-a.
Dakle, posle podnošenja izmenjene poreske
prijave može da dođe do više različitih situJUL–
AVGUST 2019. ● POSLOVNI SAVETNIK 101
POREZI
acija u zavisnosti od toga kakvo je stanje bilo
iskazano u prvobitno podnetoj poreskoj prijavi:
● Podnošenjem izmenjene poreske prijave
može da se poveća ranije iskazana poreska obaveza,
pri čemu nastala razlika mora da se plati
zajedno sa obračunatom kamatom.
● Podnošenjem izmenjene poreske prijave
poreski kredit može da preraste u poresku obavezu,
pri čemu se plaća iznos novonastale obaveze
i obračunava i plaća kamata.
● Podnošenjem izmenjene poreske prijave
može da se smanji poreski kredit.
● Podnošenjem izmenjene poreske prijave
moguća je i situacija da stanje bude nula (nepostojanje
poreskog kredita ni obaveze za PDV).
Treba napomenuti da, ako se poreski obve-
znik opredeli za povraćaj poreskog kredita
tako što na poreskoj prijavi zaokruži DA,
izmenjenu poresku prijavu može da preda sve
dok nije otpočet postupak bilo koje provere
ili kontrole od strane Poreske uprave. Uko-
liko je otvoren nalog za kontrolu, sistem
neće dozvoliti unos izmenjene poreske pri-
jave.
Poreska prijava za porez po odbitku
Pojedinačna poreska prijava (PPP-PO) predstavlja
prijavu koju poreski obveznik, odnosno
poreski platac podnosi Poreskoj upravi po osnovu
svih isplata prihoda izvršenih fizičkim
licima po osnovu kojih postoji zakonska obaveza
da se izvrši obračun poreza i doprinosa po
odbitku, shodno odredbama Zakona o porezu na
dohodak građana („Sl. glasnik RS”, br. 24/2001…
95/2018 i 4/2019 – usklađeni din. izn.) i Zakona o
doprinosima za obavezno socijalno osiguranje
(„Sl. glasnik RS”, br. 84/2004… 95/2018 i 4/2019 –
usklađeni din. izn.) (čl. 51). Poreski obveznik je
dužan da, shodno odredbama zakona, do kraja tekućeg
meseca izvrši obračun i plaćanje doprinosa
za socijalno osiguranje, nezavisno od toga
da li je izvršena isplata naknade. Poreski platac
podnosi poresku prijavu Poreskoj upravi pre
izvršenog plaćanja, a na osnovu odobrene poreske
prijave i dobijene instrukcije za plaćanje
vrši plaćanje poreza i doprinosa po odbitku.
U obrazac PPP-PO unose se podaci o isplaćenim
prihodima i plaćenim porezima i
doprinosima po odbitku, izvršenim u jednoj kalendarskoj
godini za jednog primaoca prihoda.
Poreski platac je dužan da najkasnije do 31. januara
naredne godine izda potvrdu koja sadrži
podatke o plaćenom porezu po odbitku za godinu
koja je okončana.
Zakonom o poreskom postupku i poreskoj
administraciji (čl. 179) propisuje se prekršajna
odgovornost za isplatioca prihoda
koji licima – primaocima prihoda, za koje
je platio porez po odbitku, ne izda potvrdu
o plaćenom porezu po odbitku najkasnije do
31. januara godine koja sledi nakon godine u
kojoj je plaćen porez po odbitku. Novčana kazna
za pravna lica propisana je u rasponu od
100.000 do 2.000.000 dinara, a za odgovorno
lice u pravnom licu u rasponu od 10.000 do
100.000 dinara. Za isti prekršaj preduzetnik
će biti kažnjen novčanom kaznom od 50.000 do
500.000 dinara.
Pravilnikom o poreskoj prijavi za porez po
odbitku („Sl. glasnik RS”, br. 74/2013… 104/2018),
koji je na snazi od 1. 1. 2014. godine, propisan je
obrazac Potvrde o plaćenim porezima i doprinosima
po odbitku PPP-PO.
Izdavanje pojedinačne poreske prijave važno
je za sva fizička lica kako bi znala koliko su
prihoda ostvarila u jednoj kalendarskoj godini
od svih poreskih plataca. Na osnovu svih PPP-
PO koje su dobila mogu da sagledaju da li su obveznici
godišnjeg poreza na dohodak građana.
Obavezni rok za prijavu godišnjeg poreza na
dohodak građana je 15. maj tekuće godine i podnosi
se na obrascu PPDG-2R.
Takođe je važno da se utvrdi da li su fizička
lica ispunila uslov za vraćanje više plaćenih
doprinosa za penzijsko-invalidsko osiguranje,
ukoliko su obračun i plaćanje izvršeni na osnovicu
koja je veća od zakonom propisane.
Informativna poreska prijava
Informativna poreska prijava predstavlja
izveštaj koji sadrži podatke od značaja za utvrđivanje
poreske obaveze podnosioca prijave, a
regulisana je Pravilnikom o informativnoj poreskoj
prijavi („Sl. glasnik RS”, br. 117/12 i 118/12
– ispravka, 16/13 i 28/13).
Obveznici podnošenja informativne poreske
prijave su fizička lica koja raspolažu
imovinom većom od 35.000.000 dinara na dan
102 POSLOVNI SAVETNIK ● poslovnisavetnik.net
POREZI
1. januara 2013. godine. U njoj podnose podatke o
statusnim promenama, poslovnim aktivnostima
i novčanim transakcijama koje se na njih odnose,
kao i podatke o imovini fizičkih lica koja su
povezana sa obveznikom podnošenja prijave.
Fizičkim licima – obveznicima podnošenja
prijave smatraju se:
● obveznici poreza na dohodak građana u skladu
sa zakonom kojim se uređuje porez na dohodak
građana,
● obveznici poreza na imovinu.
U lica povezana sa obveznikom podnošenja
prijave spadaju članovi njegovog porodičnog
domaćinstva, i to: supružnik, roditelji, deca,
usvojenici i usvojioci.
Imovinom se smatraju nepokretnosti, akcije
i udeli u pravnom licu, oprema za obavljanje
delatnosti u svojini obveznika podnošenja prijave,
nezavisno od toga da li je obveznik podnošenja
prijave koristi za obavljanje delatnosti,
kao i motorna vozila, plovila i vazduhoplovi,
štedni ulozi i gotov novac, druga imovinska
prava.
Informativna poreska prijava podnosi se na
sledećim obrascima:
● IPP-I – podaci o ukupnoj imovini obveznika
podnošenja prijave sa stanjem na dan 1. januara
2013. godine, u kojem obveznik podnošenja prijave
iskazuje podatke o svojoj ukupnoj imovini sa
stanjem na dan 1. januara 2013. godine;
● IPP-II – podaci o ukupnoj imovini povezanog
lica sa stanjem na dan 1. januara 2013. godine, u
kojem obveznik podnošenja prijave iskazuje podatke
o imovini povezanog lica sa stanjem na
dan 1. januara 2013. godine.
U slučaju kada obveznik podnošenja prijave
nema povezana lica, podnosi samo deo IPP-I,
a u slučaju kada ih ima, za svako povezano lice
podnosi se deo IPP-II, s tim što svi delovi čine
celinu informativne poreske prijave.
Informativna poreska prijava podnosi se
Poreskoj upravi elektronskim putem, preko portala
Poreske uprave.
Ovu odredbu odlikuje posebna povezanost sa
metodom unakrsne procene poreske osnovice iz
čl. 59. ovog zakona, radi utvrđivanja osnovice
poreza na dohodak građana.
Utvrđivanje činjenica
Izvođenje i ocena dokaza
Činjenice u poreskom postupku utvrđuju se na
osnovu dokaza. Kao dokaz u poreskom postupku
mogu da se upotrebe:
● poreska prijava,
● poreski bilans,
● poslovne knjige i evidencije,
● računovodstveni iskazi,
● poslovna dokumentacija i druge isprave i informacije
kojima raspolaže Poreska uprava,
prikupljene od poreskog obveznika ili trećih
lica, zatim iskaz svedoka, nalaz veštaka, uviđaj
i svako drugo sredstvo kojim činjenice mogu da
se utvrde.
Postupak se vodi tako da se izvedu svi dokazi
potrebni za pravilno i potpuno utvrđivanje
činjeničnog stanja.
Organ je dužan da po službenoj dužnosti, u
skladu sa zakonom, vrši uvid u podatke o činjenicama
neophodnim za odlučivanje o kojima se
vodi službena evidencija, da ih pribavlja i obrađuje.
Organ je dužan da pravilno, istinito i potpuno
utvrdi sve činjenice i okolnosti koje su
od značaja za zakonito i pravilno postupanje u
upravnoj stvari.
Ovlašćeno službeno lice odlučuje po svom
uverenju koje činjenice uzima kao dokazane, na
osnovu savesne i brižljive ocene svakog dokaza
posebno i svih dokaza zajedno, kao i na osnovu
rezultata celokupnog postupka.
Poreska uprava može da vrši uvid u poslovne
knjige poreskog obveznika u prostorijama
Poreske uprave ili u prostorijama poreskog obveznika.
Takođe zaključkom može da naloži da
se u određenom roku dostave i stave na uvid sve
poslovne knjige i evidencije poreskog obveznika.
Lice koje vodi postupak može da uzima izjave
svedoka, trećih lica, da traži nalaze veštaka,
vrši uviđaj i preduzima druge radnje u cilju prikupljanja
odgovarajućih dokaza.
Davanje informacija
Poreski obveznik je dužan da u roku koji mu
odredi Poreska uprava pruži sve informacije
kojima raspolaže, a bitne su i neophodne
za utvrđivanje činjeničnog stanja od značaja za
oporezivanje. U zahtevu se navodi na koga se informacije
odnose, kao i eventualne posledice
JUL–AVGUST 2019. ● POSLOVNI SAVETNIK 103
POREZI
uskraćivanja informacija, odnosno davanja neistinitih
informacija.
Poreska uprava zahtev dostavlja u pismenoj
formi, a i lice koje daje informacije na isti
način odgovara.
Ukoliko je informacija data usmeno, može da
se sačini zapisnik u kom se navode lica koja su
prisutna u momentu davanja izjave, kao i mesto,
datum i sadržaj informacije.
Zapisnik obavezno potpisuje službeno lice i
lice koje daje izjavu. Kopija zapisnika dostavlja
se licu koje je dalo informaciju.
Članovi porodice poreskog obveznika mogu
da uskrate davanje informacija značajnih za oporezivanje,
kao i sveštenici, advokati, poreski
savetnici, revizori, lekari i sl.
Lica koja čuvaju poslovne knjige za poreskog
obveznika ne mogu da uskrate njihovo predočavanje
ako bi i poreski obveznik morao da ih
predoči.
Veštačenje
Poreska uprava u toku vođenja poreskopravnog
postupka može da angažuje veštaka radi veštačenja
određenih dokumenata, obračuna ili
iz bilo kog drugog razloga. Veštak se imenuje
samo onda kada ne postoji opasnost od odlaganja
utvrđivanja i naplate poreskih obaveza. Veštaci
se biraju obično iz reda registrovanih sudskih
veštaka. Pri tome se vodi računa da veštak
nije po bilo kom osnovu povezano lice sa poreskim
obveznikom.
Veštačenje, kao sudskoprocesna radnja, predstavlja
tekovinu modernog pravosuđa. U procesu
utvrđivanja materijalne istine sud se sve više
oslanja na nalaze i mišljenja stručnjaka iz oblasti
na koje se postupak odnosi. Sudski veštak je
stručno lice koje ispunjava formalne i suštinske
uslove da može da se bavi ovim odgovornim
poslom. Veštak je saradnik, pri čemu svojim
stručnim nalazom i mišljenjem u velikoj meri
pomaže da se utvrdi istina, odnosno određena
konkretnost činjenica. Od kvaliteta i sveobuhvatnosti
nalaza i mišljenja sudskog veštaka
zavisi tok i ishod postupka. Zbog toga se pred
veštaka postavlja zadatak koji treba da obavi
u skladu sa raspoloživom dokumentacijom, ali
i najboljim stručnim znanjem i moralnim načelima.
Pored stručnosti, veštak treba da poseduje
i smisao da materiju veštačenja pretvori u izveštaj
sa nalazom i mišljenjem i time pomogne
licu koje vodi postupak, kao i strankama, tako
što materiju veštačenja prezentira nepristrasno,
stručno i na jasan i razumljiv način.
Delatnost veštačenja i status sudskih veštaka
regulisan je Zakonom o sudskim veštacima („Sl.
glasnik RS”, br. 44/2010), kao i Zakonom o parničnom
postupku („Sl. glasnik RS”, br. 72/2011,
49/2013 – odluka US, 74/2013 – odluka US, 55/2014
i 87/2018). Nalaz veštaka odlaže se u spisima
predmeta.
Stranka u toku samog postupka može da izjavi
zahtev za izuzeće veštaka ako postoji osnovana
sumnja u njegovu nepristrasnost, odnosno da
može da izazove bilo kakvu negativnu posledicu
ili štetu po učesnike u postupku. Zahtev za
izuzeće veštaka podnosi se u roku od 3 dana od
dana prijema obaveštenja o imenovanju veštaka.
Uviđaj
Uviđaj je radnja koja se najčešće preduzima da
bi se razjasnile neke činjenice ili okolnosti
koje su bitne za potpuno sagledavanje činjeničnog
stanja. Uviđaj je radnja dokazivanja koja se sastoji
od neposrednog opažanja promena na licu mesta,
koju preduzima ovlašćeni organ. Stranka može
da prisustvuje uviđaju, a takođe može da prisustvuje
i angažovani veštak. Uviđaj se sprovodi
bez odlaganja ukoliko bi to moglo da ugrozi
utvrđivanje i naplatu poreskih obaveza.
Držalac stvari, prostorija ili zemljišta
koje je predmet uviđaja ili u kojima ili na kojima
se nalazi predmet uviđaja ili preko kojih se
prelazi da bi se izveo uviđaj, mora da dozvoli
uviđaj.
Uviđaj u stanu je dozvoljen samo uz saglasnost
držaoca stana ili na osnovu pismene odluke nadležnog
suda.
Ovlašćeno službeno lice ne sme da dozvoli
da se uviđaj zloupotrebi i povredi tajna utvrđena
saglasno zakonu i propisima koji uređuju
tajnost podataka, odnosno poslovnu, profesionalnu,
naučnu ili umetničku tajnu. Držaocu stvari
nadoknađuje se šteta koju uviđaj prouzrokuje,
o čemu se donosi rešenje.
O izvršenom uviđaju i utvrđenom nalazu sačinjava
se zapisnik koji potpisuju svi učesnici.
Ukoliko stranka izjavi primedbe na konstatacije
iskazane u zapisniku o izvršenom uviđaju
, lice koje vodi postupak dužno je da ih unese u
zapisnik. Takođe je dužno da konstatuje i ukoli104
POSLOVNI SAVETNIK ● poslovnisavetnik.net
POREZI
ko stranka odbije da potpiše zapisnik, kao i da
navede razloge odbijanja.
Dokazivanje u poreskom postupku
U poreskopravnom postupku teret dokazi-
vanja je na strani koja nešto dokazuje.
Poreska uprava dokazuje postojanje poreske
obaveze.
Poreski obveznik dokazuje činjenice koje
utiču na smanjenje ili ukidanje poreske obaveze.
Činjenice koje su od značaja za postupanje u
upravnoj stvari utvrđuju se dokazima. Dokazivanje
počinje kada organ ustanovi koje su to činjenice
i koje od njih su sporne. Ne dokazuju se
opštepoznate činjenice, kao ni činjenice čije
postojanje zakon pretpostavlja. Dozvoljeno je do-
kazivati da činjenice ne postoje, ako zakonom
drukčije nije određeno.
O upravnoj stvari može da se odluči na osnovu
činjenica koje nisu potpuno utvrđene ili koje
se dokazima samo posredno utvrđuju (činjenice
koje su verovatne), ako je to zakonom određeno.
Ukoliko stranka tvrdi da neke stvari koje
drži u svojini ili se nalaze u njenoj državini,
drži samo kao zastupnik drugog lica, založni
poverilac ili fiducijar* dužan je da u poreskom
postupku dokaže ko je vlasnik tih stvari
jer će se u suprotnom smatrati njegovim.
* Fiducijar je privremeni primalac zaveštanja, koji
posle izvesnog vremena ili po ispunjenju nekog uslova mora
da preda stvari drugom licu.
Povraćaj u pređašnje stanje
Na zahtev stranke koja je iz opravdanih razloga
propustila da ispuni poresku obavezu
ili neku radnju u zakonskom roku ili roku koji
je odredila Poreska uprava, pa zbog takvog propuštanja
trpi posledicu, dozvoliće se povraćaj
u pređašnje stane. Ukoliko je poreski obveznik
postavio zastupnika, a on izvršio propuštanje
roka, teret takvog propuštanja pada na poreskog
obveznika.
Povraćaj u pređašnje stanje je institut građanskog
procesnog prava koji poreskom obvezniku
omogućava da, ukoliko je mimo svoje volje ili
iz opravdanih razloga propustio da izvrši zakonom
propisanu obavezu, ne bude prekluzivan
u ostvarivanju svojih prava. Ovo daje mogućnost
stranci da joj, na njen zahtev, Poreska uprava dozvoli
da naknadno preduzme određenu radnju za
koju je protekao rok, ukoliko se dokaže da je do
propuštanja došlo iz opravdanih razloga. Vra-
ćanje u pređašnje stanje može da se odobri samo
zbog propuštanja procesnih rokova, a ne i zbog
materijalno pravnih rokova. Prekluzija predstavlja
institut građanskog prava koji podrazumeva
da protek određenog roka za preduzimanje
određene pravne radnje, odnosno vršenje određenog
prava povlači za sobom gubitak prava.
Zahtev za povraćaj u pređašnje stanje podnosi
se u roku od osam dana od dana kada je prestao
razlog koji je prouzrokovao propuštanje, odnosno
od dana kada je poreski obveznik saznao za
uzrok. Razlozi kojima se obrazlaže zahtev moraju
biti opravdani. O zahtevu za povraćaj u pređašnje
stanje Poreska uprava odlučuje zaključkom.
Protiv zaključka nije dopuštena žalba, osim
ako je zahtev za povraćaj u pređašnje stanje podnet
zbog propuštenog roka za žalbu na poresko
rešenje.
Vraćanje u pređašnje stanje dozvoljava se i kad
je iz neznanja ili očigledne greške podnesak predat
blagovremeno, ali nenadležnom organu. Predlog
za vraćanje u pređašnje stanje ne može da se
zasniva na činjenicama koje je organ već ocenio
kao nedovoljan razlog za produženje roka.
Po proteku roka od tri meseca od propuštenog
roka poreski obveznik ne može da podnese
zahtev za povraćaj u pređašnje stanje.
Poreski obveznik može da podnese zahtev
za povraćaj u pređašnje stanje i izvrši propuštenu
radnju i po proteku tri meseca od propuštenog
roka, ako zahtev nije mogao da podnese
blagovremeno zbog više sile. Predlog za vraćanje
u pređašnje stanje ne zaustavlja tok postupka,
ali organ koji odlučuje o predlogu može da
zastane s postupkom dok rešenje o predlogu ne
postane konačno. PS
Primena Zakona o poreskom
postupku i poreskoj
administraciji – poreska prijava
i utvrđivanje činjenica
S namerom da se omogući upoznavanje sa odredbama procesnih zakona u pret-
hodnim brojevima časopisa započeto je tumačenje odredbi Zakona o poreskom
postupku i poreskoj administraciji (ZPPPA). Obrađene su odredbe od 1. do 37.
člana Zakona i ukazano je na povezanost u primeni sa odredbama Zakona o op-
štem upravnom postupku (ZUP) i Zakona o inspekcijskom nadzoru. U ovom broju
dato je tumačenje poreske prijave i izmenjene poreske prijave.
Poreska prijava
Poreska prijava je:
● izveštaj poslat Poreskoj upravi po osnovu
ostvarenih prihoda, ostvarenih rashoda, dobiti,
imovine, prometa dobara i usluga;
JUL–AVGUST 2019. ● POSLOVNI SAVETNIK 99
POREZI
● propisana po formi i sadržaju i osnovu za
utvrđivanje poreske obaveze.
Poresku prijavu može da podnese lice ovlašćeno
za podnošenje prijave.
Poreska prijava se podnosi:
● u roku od 15 dana od nastanka poreske obaveze,
● u papirnoj formi ili elektronski.
Zakonom su propisani poreski oblici za koje
prijava može da se podnese u elektronskoj formi,
i to:
● prema Zakonu o porezu na dohodak građana i
Zakonu o doprinosima za obavezno socijalno
osiguranje (dalje: porezi i doprinosi po odbitku):
PPP-PD,PPP;
● prema Zakonu o porezu na dodatu vrednost: PP
PDV, POPDV, REF-1, REF-2, REF -3A, REF-5;
● porez na dobit pravnih lica: PP-PDP;
● godišnji porez na dohodak građana: PPDG-1R,
PPDG-2R, PPDG-3R;
● porez na dobit pravnih lica po odbitku: PP-
PDPO/S;
● porez na dobit pravnih lica po rešenju, saglasno
odgovarajućim odredbama zakona koji uređuje
porez na dobit pravnih lica: PP-KDZN;
● akcize: PP-OA, PP-OAK, PP- OAEL, OAKG, PP-
TOA;
● porez na prihod od samostalnih delatnosti za
preduzetnike koji vode poslovne knjige: PPDG-1S;
● porez na premije neživotnog osiguranja: PP-
PPNO;
● poresku prijavu o obračunatim i plaćenim doprinosima
za obavezno socijalno osiguranje za
osnivače, odnosno članove privrednog društva:
PP ODO;
● poreska prijava o obračunatom i plaćenom porezu
samooporezivanjem i pripadajućim doprinosima
na zaradu, odnosno drugu vrstu prihoda
od strane fizičkog lica kao poreskog obveznika:
PP OPO;
● poreska prijava za utvrđivanje poreza na nasleđe
i poklon: PPI-3;
● poreska prijava za utvrđivanje poreza na prenos
apsolutnih prava: PPI-4;
● poreska prijava o utvrđenom porezu na imovinu:
PPI-1, PPI-2;
● prijava o izvršenju obaveze zapošljavanja
lica sa invaliditetom: IOSI;
● zahtev/potvrda o poreskom oslobođenju za
obveznika PDV-a koji vrši promet dobara ili
usluga, odnosno uvoz dobara, uz poresko oslobođenje:
PPO-PDV.
Uvođenjem mogućnosti da se poreske prijave
podnose elektronskim putem ukinuta je mogućnost
predaje i dostavljanja u pisanoj formi.
Jedini izuzetak predstavlja mogućnost da
fizička lica podnesu poresku prijavu koja nije
vezana za obavljanje delatnosti na oba moguća
načina.
Uvedena je novina da javni beležnik podnosi
poresku prijavu za poreske obaveze po osnovu
poreza na imovinu, a u vezi sa prometom nepokretnosti.
Produženje roka za podnošenje prijave
i izmenjena poreska prijava
U zakonom predviđenim situacijama, a pre
isticanja roka za podnošenje poreske prijave,
poreski obveznik može da podnese zahtev Poreskoj
upravi da mu se odobri produženje roka
za podnošenje poreske prijave. U zahtevu se navode
razlozi za produženje roka sa dokazima
kojima se dokazuje osnovanost zahteva, pri čemu
može da se zahteva odlaganje podnošenja prijave
sve dok ti razlozi ne prestanu, ali ne duže
od 6 meseci od zakonskog roka za podnošenje
prijave.
Poreska uprava odlučuje o zahtevu i donosi
zaključak u roku od 5 dana od dostavljanja zahteva.
Međutim, ako zahtev nije blagovremeno podnet,
već je istekao rok za podnošenje poreske
prijave, Poreska uprava će odbiti takav zahtev
takođe zaključkom, nakon čega je poreski obveznik
u obavezi da poresku prijavu preda u roku od
5 dana od dana dostavljanja zaključka o odbijanju.
U praksi se često dešavaju situacije da se
nakon predaje poreske prijave naknadno utvrdi
da je došlo do određenih propusta, greške
koja utiče na visinu utvrđene poreske obaveze,
tako da je potrebno da se takva predata prijava
izmeni. Poreski obveznik je dužan da najkasnije
do isteka roka zastarelosti podnese izmenjenu
poresku prijavu u kojoj će otkloniti učinjeni
propust ili grešku.
Prvobitno podneta poreska prijava može da
se menja najviše 2 puta.
Ukoliko poreski obveznik izmeni poresku
prijavu na navedeni način, neće se smatrati da
je učinjen poreski prekršaj ili krivično delo.
Veoma je važno napomenuti da poreski obveznik
u toku postupka poreske kontrole ne može
da menja poreske prijave koje su vezane za pred100
POSLOVNI SAVETNIK ● poslovnisavetnik.net
POREZI
met kontrole po nalogu za kontrolu, odnosno
nakon donošenja rešenja od strane Poreske
uprave kojim su utvrđene poreske obaveze. Takođe,
ako su u toku provere od strane Poreske
policije u cilju otkrivanja poreskih krivičnih
dela, nije dozvoljeno podnošenje izmenjene poreske
prijave.
Međutim, vezano za ovu zakonsku odredbu važno
je naglasiti da poreski obveznik prijemom
naloga za kontrolu učestvuje u postupku kontrole,
pa raspolaže činjenicom da ne može da
menja poreske prijave. U praksi je sasvim moguća
situacija da je poreski obveznik predmet provera
od strane Poreske policije, pri čemu tim
informacijama ne raspolaže. U takvim situacijama
softver Poreske uprave (većina poreskih
prijava predaje se elektronski) trebalo bi da
onemogući poreskog obveznika da preda izmenjenu
poresku prijavu.
Kao što je naglašeno u prethodnom broju, pokretanjem
aktivnosti poreske kontrole Poreska
uprava obaveštava Agenciju za privredne registre,
tako da informacija da su u toku provere
ili da je započet postupak kontrole o kome poreski
obveznik nije obavešten može da se proveri
ili u nadležnoj filijali Poreske uprave ili
u Agenciji za privredne registre, na bazi okolnosti
da se putem softvera –elektronski šalje
obaveštenje o pokretanju postupka.
Poreski obveznik ne može da preda izme-
njenu poresku prijavu za PDV (porez na dodatu
vrednost) kojom samo menja opredeljenje za po-
vraćaj poreskog kredita, bez obzira na visinu
poreskog kredita.
Poreski obveznik PDV-a dužan je da podnese
izmenjenu poresku prijavu ako je:
● u poreskoj prijavi iskazao manju obavezu za
PDV nego što je trebalo da iskaže,
● iskazao pravo na odbitak prethodnog PDV-a,
a ne ispunjava uslove za priznavanje tog prava,
● izmenjena osnovica, odnosno iznos PDV obaveze
u skladu sa članom 21. Zakona o PDV-u, a u vezi
sa članom 31. Zakona o PDV-u,
● u prilozima koji prate poresku prijavu iskazao
pogrešne podatke ili nije uopšte uneo podatke,
● učinjen propust u vezi sa iskazivanjem naknade
za izvršen oporezivi promet dobara i usluga,
čime utiče na visinu ukupnog prometa tog obveznika
u prethodnih 12 meseci, usled čega bi bilo
neophodno da se promeni poreski period.
Primer: Poreski obveznik je prodao ugalj
kupcu u novembru 2018. godine i izdao račun u
kome je PDV obračunat po stopi od 10%, pa je takve
podatke iskazao i u poreskoj prijavi koja je predata
do 15. decembra iste godine. Kupac konstatuje
propust tek u februaru 2019. godine, vraća
račun uz primedbu da stopa nije adekvatna i zahteva
da mu se ispostavi ispravan račun u skladu
sa odredbama zakona. Poreski obveznik je dužan
da izda ispravan račun, izvrši obračun po stopi
od 20% i preda izmenjenu poresku prijavu elektronskim
putem.
Poreski obveznik je dužan da plati razliku
između manje obračunatog i plaćenog PDV-a, kao
i kamatu obračunatu na taj iznos.
Poreska obaveza takođe može da poraste ukoliko
je neosnovano korišćeno pravo na odbitak
prethodnog PDV-a. Podnošenjem izmenjene poreske
prijave smanjuje se iznos prethodnog PDV-a,
što dovodi do situacije da ukupna obaveza za
plaćanje poraste ili da se smanjuje pravo na poreski
kredit.
Primer: Poreski obveznik je u poreskom periodu
u kom je izvršen uvoz dobara stavljenih
u slobodan promet, na osnovu validne uvozne
dokumentacije u poreskoj prijavi za mesec novembar
2018. godine, iskazao pravo na prethodni
PDV. Međutim, plaćanje PDV-a po carinskom
računu izvršeno je tek u januaru naredne godine.
Pravo da iskaže i koristi prethodni porez
poreski obveznik ostvaruje tek u januaru 2019.
godine, pa je zbog toga dužan da podnese izmenjenu
poresku prijavu. Korigovani prethodni
PDV može da promeni stanje na poziciji 110 poreske
prijave (PPPDV) u smislu da poveća obavezu
za PDV ili da umanji iznos poreskog kredita.
Ukoliko je posle izvršene korekcije poreski
kredit prerastao u obavezu, dužan je da izvrši
uplatu razlike do iznosa nove poreske obaveze
i izvrši obračun kamate.
Naglašavamo da je potrebno da uvoznik poseduje
svu potrebnu dokumentaciju i da PDV obračunat
prilikom uvoza plati Upravi carina (ili
da PDV plati špediter), kao i da će robu koju je
uvezao koristiti za obavljanje prometa koji je
oporeziv PDV-om (ili prometa iz člana 24. Zakona
o PDV-u). Kumulativno ispunjenje uslova iz
člana 28. Zakona o PDV-u čini osnov za ostvarivanje
prava na odbitak prethodnog PDV-a.
Dakle, posle podnošenja izmenjene poreske
prijave može da dođe do više različitih situJUL–
AVGUST 2019. ● POSLOVNI SAVETNIK 101
POREZI
acija u zavisnosti od toga kakvo je stanje bilo
iskazano u prvobitno podnetoj poreskoj prijavi:
● Podnošenjem izmenjene poreske prijave
može da se poveća ranije iskazana poreska obaveza,
pri čemu nastala razlika mora da se plati
zajedno sa obračunatom kamatom.
● Podnošenjem izmenjene poreske prijave
poreski kredit može da preraste u poresku obavezu,
pri čemu se plaća iznos novonastale obaveze
i obračunava i plaća kamata.
● Podnošenjem izmenjene poreske prijave
može da se smanji poreski kredit.
● Podnošenjem izmenjene poreske prijave
moguća je i situacija da stanje bude nula (nepostojanje
poreskog kredita ni obaveze za PDV).
Treba napomenuti da, ako se poreski obve-
znik opredeli za povraćaj poreskog kredita
tako što na poreskoj prijavi zaokruži DA,
izmenjenu poresku prijavu može da preda sve
dok nije otpočet postupak bilo koje provere
ili kontrole od strane Poreske uprave. Uko-
liko je otvoren nalog za kontrolu, sistem
neće dozvoliti unos izmenjene poreske pri-
jave.
Poreska prijava za porez po odbitku
Pojedinačna poreska prijava (PPP-PO) predstavlja
prijavu koju poreski obveznik, odnosno
poreski platac podnosi Poreskoj upravi po osnovu
svih isplata prihoda izvršenih fizičkim
licima po osnovu kojih postoji zakonska obaveza
da se izvrši obračun poreza i doprinosa po
odbitku, shodno odredbama Zakona o porezu na
dohodak građana („Sl. glasnik RS”, br. 24/2001…
95/2018 i 4/2019 – usklađeni din. izn.) i Zakona o
doprinosima za obavezno socijalno osiguranje
(„Sl. glasnik RS”, br. 84/2004… 95/2018 i 4/2019 –
usklađeni din. izn.) (čl. 51). Poreski obveznik je
dužan da, shodno odredbama zakona, do kraja tekućeg
meseca izvrši obračun i plaćanje doprinosa
za socijalno osiguranje, nezavisno od toga
da li je izvršena isplata naknade. Poreski platac
podnosi poresku prijavu Poreskoj upravi pre
izvršenog plaćanja, a na osnovu odobrene poreske
prijave i dobijene instrukcije za plaćanje
vrši plaćanje poreza i doprinosa po odbitku.
U obrazac PPP-PO unose se podaci o isplaćenim
prihodima i plaćenim porezima i
doprinosima po odbitku, izvršenim u jednoj kalendarskoj
godini za jednog primaoca prihoda.
Poreski platac je dužan da najkasnije do 31. januara
naredne godine izda potvrdu koja sadrži
podatke o plaćenom porezu po odbitku za godinu
koja je okončana.
Zakonom o poreskom postupku i poreskoj
administraciji (čl. 179) propisuje se prekršajna
odgovornost za isplatioca prihoda
koji licima – primaocima prihoda, za koje
je platio porez po odbitku, ne izda potvrdu
o plaćenom porezu po odbitku najkasnije do
31. januara godine koja sledi nakon godine u
kojoj je plaćen porez po odbitku. Novčana kazna
za pravna lica propisana je u rasponu od
100.000 do 2.000.000 dinara, a za odgovorno
lice u pravnom licu u rasponu od 10.000 do
100.000 dinara. Za isti prekršaj preduzetnik
će biti kažnjen novčanom kaznom od 50.000 do
500.000 dinara.
Pravilnikom o poreskoj prijavi za porez po
odbitku („Sl. glasnik RS”, br. 74/2013… 104/2018),
koji je na snazi od 1. 1. 2014. godine, propisan je
obrazac Potvrde o plaćenim porezima i doprinosima
po odbitku PPP-PO.
Izdavanje pojedinačne poreske prijave važno
je za sva fizička lica kako bi znala koliko su
prihoda ostvarila u jednoj kalendarskoj godini
od svih poreskih plataca. Na osnovu svih PPP-
PO koje su dobila mogu da sagledaju da li su obveznici
godišnjeg poreza na dohodak građana.
Obavezni rok za prijavu godišnjeg poreza na
dohodak građana je 15. maj tekuće godine i podnosi
se na obrascu PPDG-2R.
Takođe je važno da se utvrdi da li su fizička
lica ispunila uslov za vraćanje više plaćenih
doprinosa za penzijsko-invalidsko osiguranje,
ukoliko su obračun i plaćanje izvršeni na osnovicu
koja je veća od zakonom propisane.
Informativna poreska prijava
Informativna poreska prijava predstavlja
izveštaj koji sadrži podatke od značaja za utvrđivanje
poreske obaveze podnosioca prijave, a
regulisana je Pravilnikom o informativnoj poreskoj
prijavi („Sl. glasnik RS”, br. 117/12 i 118/12
– ispravka, 16/13 i 28/13).
Obveznici podnošenja informativne poreske
prijave su fizička lica koja raspolažu
imovinom većom od 35.000.000 dinara na dan
102 POSLOVNI SAVETNIK ● poslovnisavetnik.net
POREZI
1. januara 2013. godine. U njoj podnose podatke o
statusnim promenama, poslovnim aktivnostima
i novčanim transakcijama koje se na njih odnose,
kao i podatke o imovini fizičkih lica koja su
povezana sa obveznikom podnošenja prijave.
Fizičkim licima – obveznicima podnošenja
prijave smatraju se:
● obveznici poreza na dohodak građana u skladu
sa zakonom kojim se uređuje porez na dohodak
građana,
● obveznici poreza na imovinu.
U lica povezana sa obveznikom podnošenja
prijave spadaju članovi njegovog porodičnog
domaćinstva, i to: supružnik, roditelji, deca,
usvojenici i usvojioci.
Imovinom se smatraju nepokretnosti, akcije
i udeli u pravnom licu, oprema za obavljanje
delatnosti u svojini obveznika podnošenja prijave,
nezavisno od toga da li je obveznik podnošenja
prijave koristi za obavljanje delatnosti,
kao i motorna vozila, plovila i vazduhoplovi,
štedni ulozi i gotov novac, druga imovinska
prava.
Informativna poreska prijava podnosi se na
sledećim obrascima:
● IPP-I – podaci o ukupnoj imovini obveznika
podnošenja prijave sa stanjem na dan 1. januara
2013. godine, u kojem obveznik podnošenja prijave
iskazuje podatke o svojoj ukupnoj imovini sa
stanjem na dan 1. januara 2013. godine;
● IPP-II – podaci o ukupnoj imovini povezanog
lica sa stanjem na dan 1. januara 2013. godine, u
kojem obveznik podnošenja prijave iskazuje podatke
o imovini povezanog lica sa stanjem na
dan 1. januara 2013. godine.
U slučaju kada obveznik podnošenja prijave
nema povezana lica, podnosi samo deo IPP-I,
a u slučaju kada ih ima, za svako povezano lice
podnosi se deo IPP-II, s tim što svi delovi čine
celinu informativne poreske prijave.
Informativna poreska prijava podnosi se
Poreskoj upravi elektronskim putem, preko portala
Poreske uprave.
Ovu odredbu odlikuje posebna povezanost sa
metodom unakrsne procene poreske osnovice iz
čl. 59. ovog zakona, radi utvrđivanja osnovice
poreza na dohodak građana.
Utvrđivanje činjenica
Izvođenje i ocena dokaza
Činjenice u poreskom postupku utvrđuju se na
osnovu dokaza. Kao dokaz u poreskom postupku
mogu da se upotrebe:
● poreska prijava,
● poreski bilans,
● poslovne knjige i evidencije,
● računovodstveni iskazi,
● poslovna dokumentacija i druge isprave i informacije
kojima raspolaže Poreska uprava,
prikupljene od poreskog obveznika ili trećih
lica, zatim iskaz svedoka, nalaz veštaka, uviđaj
i svako drugo sredstvo kojim činjenice mogu da
se utvrde.
Postupak se vodi tako da se izvedu svi dokazi
potrebni za pravilno i potpuno utvrđivanje
činjeničnog stanja.
Organ je dužan da po službenoj dužnosti, u
skladu sa zakonom, vrši uvid u podatke o činjenicama
neophodnim za odlučivanje o kojima se
vodi službena evidencija, da ih pribavlja i obrađuje.
Organ je dužan da pravilno, istinito i potpuno
utvrdi sve činjenice i okolnosti koje su
od značaja za zakonito i pravilno postupanje u
upravnoj stvari.
Ovlašćeno službeno lice odlučuje po svom
uverenju koje činjenice uzima kao dokazane, na
osnovu savesne i brižljive ocene svakog dokaza
posebno i svih dokaza zajedno, kao i na osnovu
rezultata celokupnog postupka.
Poreska uprava može da vrši uvid u poslovne
knjige poreskog obveznika u prostorijama
Poreske uprave ili u prostorijama poreskog obveznika.
Takođe zaključkom može da naloži da
se u određenom roku dostave i stave na uvid sve
poslovne knjige i evidencije poreskog obveznika.
Lice koje vodi postupak može da uzima izjave
svedoka, trećih lica, da traži nalaze veštaka,
vrši uviđaj i preduzima druge radnje u cilju prikupljanja
odgovarajućih dokaza.
Davanje informacija
Poreski obveznik je dužan da u roku koji mu
odredi Poreska uprava pruži sve informacije
kojima raspolaže, a bitne su i neophodne
za utvrđivanje činjeničnog stanja od značaja za
oporezivanje. U zahtevu se navodi na koga se informacije
odnose, kao i eventualne posledice
JUL–AVGUST 2019. ● POSLOVNI SAVETNIK 103
POREZI
uskraćivanja informacija, odnosno davanja neistinitih
informacija.
Poreska uprava zahtev dostavlja u pismenoj
formi, a i lice koje daje informacije na isti
način odgovara.
Ukoliko je informacija data usmeno, može da
se sačini zapisnik u kom se navode lica koja su
prisutna u momentu davanja izjave, kao i mesto,
datum i sadržaj informacije.
Zapisnik obavezno potpisuje službeno lice i
lice koje daje izjavu. Kopija zapisnika dostavlja
se licu koje je dalo informaciju.
Članovi porodice poreskog obveznika mogu
da uskrate davanje informacija značajnih za oporezivanje,
kao i sveštenici, advokati, poreski
savetnici, revizori, lekari i sl.
Lica koja čuvaju poslovne knjige za poreskog
obveznika ne mogu da uskrate njihovo predočavanje
ako bi i poreski obveznik morao da ih
predoči.
Veštačenje
Poreska uprava u toku vođenja poreskopravnog
postupka može da angažuje veštaka radi veštačenja
određenih dokumenata, obračuna ili
iz bilo kog drugog razloga. Veštak se imenuje
samo onda kada ne postoji opasnost od odlaganja
utvrđivanja i naplate poreskih obaveza. Veštaci
se biraju obično iz reda registrovanih sudskih
veštaka. Pri tome se vodi računa da veštak
nije po bilo kom osnovu povezano lice sa poreskim
obveznikom.
Veštačenje, kao sudskoprocesna radnja, predstavlja
tekovinu modernog pravosuđa. U procesu
utvrđivanja materijalne istine sud se sve više
oslanja na nalaze i mišljenja stručnjaka iz oblasti
na koje se postupak odnosi. Sudski veštak je
stručno lice koje ispunjava formalne i suštinske
uslove da može da se bavi ovim odgovornim
poslom. Veštak je saradnik, pri čemu svojim
stručnim nalazom i mišljenjem u velikoj meri
pomaže da se utvrdi istina, odnosno određena
konkretnost činjenica. Od kvaliteta i sveobuhvatnosti
nalaza i mišljenja sudskog veštaka
zavisi tok i ishod postupka. Zbog toga se pred
veštaka postavlja zadatak koji treba da obavi
u skladu sa raspoloživom dokumentacijom, ali
i najboljim stručnim znanjem i moralnim načelima.
Pored stručnosti, veštak treba da poseduje
i smisao da materiju veštačenja pretvori u izveštaj
sa nalazom i mišljenjem i time pomogne
licu koje vodi postupak, kao i strankama, tako
što materiju veštačenja prezentira nepristrasno,
stručno i na jasan i razumljiv način.
Delatnost veštačenja i status sudskih veštaka
regulisan je Zakonom o sudskim veštacima („Sl.
glasnik RS”, br. 44/2010), kao i Zakonom o parničnom
postupku („Sl. glasnik RS”, br. 72/2011,
49/2013 – odluka US, 74/2013 – odluka US, 55/2014
i 87/2018). Nalaz veštaka odlaže se u spisima
predmeta.
Stranka u toku samog postupka može da izjavi
zahtev za izuzeće veštaka ako postoji osnovana
sumnja u njegovu nepristrasnost, odnosno da
može da izazove bilo kakvu negativnu posledicu
ili štetu po učesnike u postupku. Zahtev za
izuzeće veštaka podnosi se u roku od 3 dana od
dana prijema obaveštenja o imenovanju veštaka.
Uviđaj
Uviđaj je radnja koja se najčešće preduzima da
bi se razjasnile neke činjenice ili okolnosti
koje su bitne za potpuno sagledavanje činjeničnog
stanja. Uviđaj je radnja dokazivanja koja se sastoji
od neposrednog opažanja promena na licu mesta,
koju preduzima ovlašćeni organ. Stranka može
da prisustvuje uviđaju, a takođe može da prisustvuje
i angažovani veštak. Uviđaj se sprovodi
bez odlaganja ukoliko bi to moglo da ugrozi
utvrđivanje i naplatu poreskih obaveza.
Držalac stvari, prostorija ili zemljišta
koje je predmet uviđaja ili u kojima ili na kojima
se nalazi predmet uviđaja ili preko kojih se
prelazi da bi se izveo uviđaj, mora da dozvoli
uviđaj.
Uviđaj u stanu je dozvoljen samo uz saglasnost
držaoca stana ili na osnovu pismene odluke nadležnog
suda.
Ovlašćeno službeno lice ne sme da dozvoli
da se uviđaj zloupotrebi i povredi tajna utvrđena
saglasno zakonu i propisima koji uređuju
tajnost podataka, odnosno poslovnu, profesionalnu,
naučnu ili umetničku tajnu. Držaocu stvari
nadoknađuje se šteta koju uviđaj prouzrokuje,
o čemu se donosi rešenje.
O izvršenom uviđaju i utvrđenom nalazu sačinjava
se zapisnik koji potpisuju svi učesnici.
Ukoliko stranka izjavi primedbe na konstatacije
iskazane u zapisniku o izvršenom uviđaju
, lice koje vodi postupak dužno je da ih unese u
zapisnik. Takođe je dužno da konstatuje i ukoli104
POSLOVNI SAVETNIK ● poslovnisavetnik.net
POREZI
ko stranka odbije da potpiše zapisnik, kao i da
navede razloge odbijanja.
Dokazivanje u poreskom postupku
U poreskopravnom postupku teret dokazi-
vanja je na strani koja nešto dokazuje.
Poreska uprava dokazuje postojanje poreske
obaveze.
Poreski obveznik dokazuje činjenice koje
utiču na smanjenje ili ukidanje poreske obaveze.
Činjenice koje su od značaja za postupanje u
upravnoj stvari utvrđuju se dokazima. Dokazivanje
počinje kada organ ustanovi koje su to činjenice
i koje od njih su sporne. Ne dokazuju se
opštepoznate činjenice, kao ni činjenice čije
postojanje zakon pretpostavlja. Dozvoljeno je do-
kazivati da činjenice ne postoje, ako zakonom
drukčije nije određeno.
O upravnoj stvari može da se odluči na osnovu
činjenica koje nisu potpuno utvrđene ili koje
se dokazima samo posredno utvrđuju (činjenice
koje su verovatne), ako je to zakonom određeno.
Ukoliko stranka tvrdi da neke stvari koje
drži u svojini ili se nalaze u njenoj državini,
drži samo kao zastupnik drugog lica, založni
poverilac ili fiducijar* dužan je da u poreskom
postupku dokaže ko je vlasnik tih stvari
jer će se u suprotnom smatrati njegovim.
* Fiducijar je privremeni primalac zaveštanja, koji
posle izvesnog vremena ili po ispunjenju nekog uslova mora
da preda stvari drugom licu.
Povraćaj u pređašnje stanje
Na zahtev stranke koja je iz opravdanih razloga
propustila da ispuni poresku obavezu
ili neku radnju u zakonskom roku ili roku koji
je odredila Poreska uprava, pa zbog takvog propuštanja
trpi posledicu, dozvoliće se povraćaj
u pređašnje stane. Ukoliko je poreski obveznik
postavio zastupnika, a on izvršio propuštanje
roka, teret takvog propuštanja pada na poreskog
obveznika.
Povraćaj u pređašnje stanje je institut građanskog
procesnog prava koji poreskom obvezniku
omogućava da, ukoliko je mimo svoje volje ili
iz opravdanih razloga propustio da izvrši zakonom
propisanu obavezu, ne bude prekluzivan
u ostvarivanju svojih prava. Ovo daje mogućnost
stranci da joj, na njen zahtev, Poreska uprava dozvoli
da naknadno preduzme određenu radnju za
koju je protekao rok, ukoliko se dokaže da je do
propuštanja došlo iz opravdanih razloga. Vra-
ćanje u pređašnje stanje može da se odobri samo
zbog propuštanja procesnih rokova, a ne i zbog
materijalno pravnih rokova. Prekluzija predstavlja
institut građanskog prava koji podrazumeva
da protek određenog roka za preduzimanje
određene pravne radnje, odnosno vršenje određenog
prava povlači za sobom gubitak prava.
Zahtev za povraćaj u pređašnje stanje podnosi
se u roku od osam dana od dana kada je prestao
razlog koji je prouzrokovao propuštanje, odnosno
od dana kada je poreski obveznik saznao za
uzrok. Razlozi kojima se obrazlaže zahtev moraju
biti opravdani. O zahtevu za povraćaj u pređašnje
stanje Poreska uprava odlučuje zaključkom.
Protiv zaključka nije dopuštena žalba, osim
ako je zahtev za povraćaj u pređašnje stanje podnet
zbog propuštenog roka za žalbu na poresko
rešenje.
Vraćanje u pređašnje stanje dozvoljava se i kad
je iz neznanja ili očigledne greške podnesak predat
blagovremeno, ali nenadležnom organu. Predlog
za vraćanje u pređašnje stanje ne može da se
zasniva na činjenicama koje je organ već ocenio
kao nedovoljan razlog za produženje roka.
Po proteku roka od tri meseca od propuštenog
roka poreski obveznik ne može da podnese
zahtev za povraćaj u pređašnje stanje.
Poreski obveznik može da podnese zahtev
za povraćaj u pređašnje stanje i izvrši propuštenu
radnju i po proteku tri meseca od propuštenog
roka, ako zahtev nije mogao da podnese
blagovremeno zbog više sile. Predlog za vraćanje
u pređašnje stanje ne zaustavlja tok postupka,
ali organ koji odlučuje o predlogu može da
zastane s postupkom dok rešenje o predlogu ne
postane konačno. PS