Донација је реч латинског порекла, чије је значење у српском језику даровање или поклањање, а може да се тумачи и као акт о поклањању. Донација обично подразумева давање у новцу, стварима или услугама. Донатор (физичко или правно лице које даје донацију – поклонодавац, дародавац) има право не само да тражи већ и да добије информације од примаоца донације (поклонопримца) о томе како су утрошена донирана средства. Међутим, донатор нема право да за износ донације тражи било какву противуслугу јер је донаторство бестеретни правни посао у којем донатор нешто поклања, при чему прималац донације не даје накнаду за примљени поклон.
[pdfjs-viewer url=“https%3A%2F%2Fwww.poslovnisavetnik.net%2Fwp-content%2Fuploads%2F2019%2F07%2FPS3132-105.pdf“ viewer_width=100% viewer_height=1360px fullscreen=true download=true print=true]
ПОРЕЗИ
Мр Жељко Албанезе
Пореске обавезе приликом
примања и давања донација
Донација је реч латинског порекла, чије је значење у српском језику даровање
или поклањање, а може да се тумачи и као акт о поклањању. Донација обично
подразумева давање у новцу, стварима или услугама. Донатор (физичко или
правно лице које даје донацију – поклонодавац, дародавац) има право не само
да тражи већ и да добије информације од примаоца донације (поклонопримца)
о томе како су утрошена донирана средства. Међутим, донатор нема право да
за износ донације тражи било какву противуслугу јер је донаторство бестеретни
правни посао у којем донатор нешто поклања, при чему прималац донаци-
је не даје накнаду за примљени поклон.
Увод
Према Закону о донацијама и хуманитар-
ној помоћи („Сл. лист СРЈ”, бр. 53/2001, 61/2001
– испр., 36/2002, и „Сл. гласник РС”, бр. 101/2005
– др. закон – даље: Закон о донацијама), у Републици
Србији донације могу да примају државни
органи, јединице локалне самоуправе, јавна
предузећа, јавне установе, друге организације и
заједнице које не остварују добит, као и домаће
и стране хуманитарне организације, али не може
политичка странка. Донације, у смислу Закона о
донацијама, могу да буду:
● у роби (осим дувана и дуванских прерађевина,
алкохолних пића и путничких аутомобила),
● услугама,
● новцу, хартијама од вредности,
● имовинским и другим правима.
У наредном делу текста наведени су коментари
у вези са пореским третманом примања и
давања донација које се код донатора појављују
као расход, док код примаоца донације представљају
приход.
Коришћење фискалних повластица
применом Закона о донацијама
Увоз робе и услуга које су предмет донације
Сагласно Закону о донацијама, државни органи,
јединице локалне самоуправе, јавна предузећа,
јавне установе, друге организације и заједнице
које не остварују добит, као и домаће и стране хуманитарне
организације, могу да примају донације
у роби (осим дувана и дуванских прерађевина,
алкохолних пића и путничких аутомобила), услугама,
новцу, хартијама од вредности, имовинским
и другим правима (члан 2. Закона о донацијама и
хуманитарној помоћи). Притом овај закон у члану
3. прецизира да је увоз робе и услуга по основу до-
нације, као и увоз робе и услуга који се купују из
средстава добијених од донације и из средстава
остварених реализацијом хартија од вредности и
по основу коришћења уступљених права – слобо-
дан. Међутим, ова фискална повластица може да
се користи под следећим условима:
● роба може да се увози ако испуњава услове
прописане за стављање у промет, односно за
употребу на домаћем тржишту,
● услуге могу да се увозе у складу са домаћим
прописима и међународним уговорима.
Изузетно, треба имати у виду и следеће:
1) Роба за коју је обавезна здравствена, ветери-
нарска, еколошка или фитопатолошка контрола
или контрола квалитета – може да се увози ако
испуњава прописане услове.
2) Роба, у смислу Закона о донацијама, не може
да се увози:
● ако су њен промет и употреба забрањени у земљи
из које се увози или у земљи у којој је произведена
и
● уколико је одлуком надлежног органа у Србији
забрањен увоз те робе ради спречавања угрожавања
живота и здравља људи и животне средине.
106 ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● poslovnisavetnik.net
ПОРЕЗИ
На пример, ако су предмет донације медицинска
средства (инфузионе шприц-пумпе, инфузионе
волуметријске пумпе за бебе), на стављање у
промет ове робе примењује се Закон о лековима
и медицинским средствима. Када се одредбе
Закона о лековима и медицинским средствима
доведу у везу са наведеним одредбама Закона
о донацијама, намеће се закључак да увоз медицинских
средстава која представљају донацију
може да се обави само преко лиценцираног увозника
и уз одобрење Агенције за лекове и медицинска
средства Србије.
Ослобођење од плаћања царине и других
увозних дажбина
Сагласно чл. од 5. до 7. Закона о донацијама,
прималац донације ослобођен је плаћања ца-
рине, других увозних дажбина и такси које се
плаћају приликом увоза робе која је предмет
донације у смислу овог закона, при чему није
дозвољено лажно приказивање чињеница ради
остваривања наведених повластица.
Ради коришћења ослобођења од плаћања ца-
рине и других увозних дажбина и такси, прима-
лац донације, уз захтев за ослобођење, подноси
царинарници:
1) изјаву донатора из које се види да се роба шаље
бесплатно, односно други доказ да се роба плаћа
из средстава прикупљених по основу донације и
помоћи или из средстава остварених реализацијом
хартија од вредности и по основу коришћења
уступљених права;
2) изјаву да ће роба бити употребљена у хуманитарне,
научне, просветне, културне, спортске,
верске и уметничке сврхе, као и у сврху унапређења
услова живота становништва и здравствене
заштите, заштите животне средине и сл.;
3) извод из регистра или други доказ да се бави
делатношћу из тачке 2).
Извод из регистра или други доказ о делатности
не подносе државни органи и органи јединица
локалне самоуправе.
На основу поднетог захтева царинарница доноси
решење.
Ове одредбе примаоци донације треба да
имају у виду јер, без претходног плаћања царине,
робу ослобођену од плаћања царине, других увозних
дажбина и такси које се плаћају приликом
увоза робе која је предмет донације, не могу да
продају или употребе у друге сврхе, осим у сврхе
за које је донација дата, у року од три године од
дана увоза. Ако утврди да је роба отуђена, предата
на употребу или употребљена у друге сврхе,
а не у сврхе због којих је ослобођена од плаћања
царине других увозних дажбина и такси, царинарница
ће одмах, а најдоцније у року од две
године од дана кад је за ту робу престало ограничење,
донети решење о наплати царине, других
увозних дажбина и такси. У том циљу Управа
царина води евиденцију о роби која је предмет
донације у смислу Закона о донацијама.
Према томе, Закон о донацијама је прецизан
по питању тога да роба ослобођена од увозних
дажбина као донација, за те намене мора и да се
употреби у Србији.
Коришћење девиза примљених као донација
Девизе примљене по основу донације, у смислу
Закона о донацијама, прималац донације држи
на свом девизном рачуну у овлашћеној банци и
користи за плаћање увоза у складу са уговором о
донацији. Предузеће, друго правно лице или предузетник
који је робу продао, односно који је услугу
извршио, дужан је да преко овлашћене банке прода
Народној банци Југославије девизе остварене
продајом робе и пружањем услуга у земљи донаторима
из иностранства. Ова обавеза односи се и
на предузеће или друго правно лице које у име и
за рачун донатора из иностранства посредује у купопродаји
робе, односно пружању услуга. Са своје
стране овлашћена банка дужна је да девизна средства
издвојена за плаћање увоза у складу са уговором
о донацији, положи на посебан девизни рачун и
да их наредног дана прода Народној банци Србије,
која има обавезу да најдоцније у року од два радна
дана од пријема извештаја да су девизе уплаћене на
њен девизни рачун, односно од дана пријема ефективног
страног новца, дозначи овлашћеној банци
динарску противвредност. Динарску противвредност
девиза примљену од Народне банке Србије
овлашћена банка дужна је да наредног дана од
дана уплате дозначи предузећу, другом правном
лицу и предузетнику који је робу продао, односно
извршио услугу донаторима у иностранству.
Примена пореских закона приликом
донација
Примена Закона о порезу на додату вредност
Увоз добара која су предмет донације
Сагласно одредби члана 26. став 1. тачка 1а) Закона
о порезу на додату вредност („Сл. гласник РС”,
ЈУЛ–АВГУСТ 2019. ● ПОСЛОВНИ САВЕТНИК 107
ПОРЕЗИ
бр. 84/2004… и 30/2018 – даље: Закон о ПДВ-у), ПДВ
се не плаћа на увоз добара која се увозе на основу
уговора о донацији, у складу са Законом о дона-
цијама. ПДВ се не плаћа под условом да се увоз
добара врши за рачун примаоца донације, а као
што је претходно наведено, примаоци донације
могу бити државни органи, јединице локалне самоуправе,
јавна предузећа, јавне установе, друге
организације и заједнице које не остварују добит,
као и домаће и стране хуманитарне организације.
Утврђивање да ли се увоз добара врши у складу са
Законом о донацијама врши надлежни царински
орган, тако што утврђује:
● да ли је прималац донације (наведен у Закону
о донацијама) наведен у Јединственој царинској
исправи као власник добара које се увозе и
● да ли се увоз предмета донације у свему врши
према одредбама Закона о донацијама.
Према томе, ако је, на пример, Хемијски факултет
у Београду – прималац донације наведен
у Јединственој царинској исправи (ЈЦИ) за стављање
робе у слободан промет, тј. увоз добара,
издатој у складу са царинским прописима, као
власник добара која се увозе, и ако се увоз у свему
врши у складу са одредбама Закона о донацијама,
што утврђује надлежни царински орган, на
увоз предметних добара ПДВ се не обрачунава
и не плаћа.
Уз то, ако у конкретном случају увоз научноистраживачке
опреме врши представништво
страног удружења, ПДВ се обрачунава и плаћа.
Међутим, ако увоз предметних добара врши
Природно-математички факултет Универзитета
у Нишу у својству примаоца донације, у том случају,
уз испуњење свих прописаних услова, за тај
увоз не постоји обавеза плаћања ПДВ-а.
Донације у роби и услугама у Републици Србији
Одредбама члана 3. Закона о ПДВ-у прописано
је да су предмет опорезивања ПДВ-ом испорука
добара и пружање услуга које порески обвезник
изврши у Републици уз накнаду, у оквиру обављања
делатности, као и увоз добара у Републику.
Одредбом члана 4. став 4. тачка 2) Закона о
ПДВ-у прописано је да се са прометом добара
уз накнаду изједначава сваки други промет добара
без накнаде, а сваки други промет добара
из става 4. овог члана сматра се прометом добара
уз накнаду под условом да ПДВ обрачунат у
претходној фази промета на та добра или њихове
саставне делове може да се одбије у потпуности
или сразмерно, независно од тога да ли је остварено
право на одбитак претходног пореза (члан
4. став 5. Закона о ПДВ-у).
Имајући у виду ове законске одредбе, примена
пореза на додату вредност на донације за
правна лица – донаторе и примаоце донације у
Републици, који не потпадају под дејство Закона
о донацијама, двојака је, и то:
1) ако је давалац донације – обвезник ПДВ-а
имао право да ПДВ обрачунат од стране претходног
учесника у промету приликом набавке добара
за донацију, односно ПДВ плаћен при увозу
добара која су предмет донације, односно добара
од којих су произведена добра која су предмет
донације, одбије као претходни порез у потпуности
или сразмерно (независно од тога да ли је ово
право остварено), овај обвезник ПДВ-а дужан је
да обрачуна и плати ПДВ приликом донације, и
то на пореску основицу коју чини набавна цена,
односно цена коштања тих или сличних добара у
моменту промета, у коју није укључен ПДВ;
2) међутим, ако давалац донације – обвезник
ПДВ-а није користио одбитак претходног поре-
за, у том случају није дужан да обрачуна и плати
ПДВ при давању донације.
У посебном случају, ако промет добара без накнаде
(поклањање добара) врши физичко или правно
лице које није обвезник ПДВ-а, за тај промет не
постоји обавеза обрачунавања и плаћања ПДВ-а.
На пример, Европска банка за обнову и развој
одобрила је новчана средства Правном факултету
у Београду на име реализације мастер
академских студија из области јавних набавки.
Ова новчана средства сматрају се накнадом за
промет услуга високог образовања, за који је
одредбом члана 25. став 2. тачка 13) Закона о
ПДВ-у прописано пореско ослобођење без права
на одбитак претходног пореза. Према томе,
на новчана средства која по том основу добије
Правни факултет у Београду ПДВ се не обрачунава
и не плаћа. Међутим, ако Правни факултет
из добијених новчаних средстава финансира набавку
добара и услуга за чији промет постоји обавеза
обрачунавања ПДВ-а у складу са Законом о
ПДВ-у, уговор закључен са Европском банком за
обнову и развој не садржи основ за остваривање
пореског ослобођења за тај промет.
Када је у питању донација у услугама у Републици
Србији, обвезник ПДВ-а који без накнаде
врши промет услуга по основу донације, дужан
је да за извршени промет ових услуга обрачуна и
108 ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● poslovnisavetnik.net
ПОРЕЗИ
плати ПДВ по прописаној пореској стопи. Пошто
се овде ради о промету услуга без накнаде, који
обвезник ПДВ-а врши у непословне сврхе (то је
пружање услуга које се не врши у циљу повећања
прихода, односно смањења расхода пореског
обвезника), а изједначава се са прометом услуга
уз накнаду, основицом за обрачунавање ПДВ-а за
промет ових услуга сматра се цена коштања тих
или сличних услуга у моменту промета, без ПДВ-а.
Примена Закона о порезима на имовину
Према одредбама члана 14. став 1. Закона о порезима
на имовину („Сл. гласник РС”, бр. 26/2001,
…и 95/2018), порез на поклон плаћа се на право
својине и друга права на непокретности из члана 2.
став 1. овог закона, које поклонопримци приме на
поклон. Према одредби става 2. тог члана, порез
на поклон плаћа се на поклон примљени: 1) готов
новац; 2) штедни улог; 3) депозит у банци; 4) новчано
потраживање; 5) право интелектуалне својине;
6) право својине на возилу, пловилу, односно
ваздухоплову и другим покретним стварима.
Поклоном се, у смислу овог закона, сматра и
пренос без накнаде имовине правног лица која
је предмет опорезивања у складу са одредбама
ст. 1, 2. и 4. до 6. Закона о порезима на имовину.
Према одредбама чл. 14. став 4. Закона о порезима
на имовину, поклоном се не сматра, односно
изузет је од опорезивања порезом на поклон:
1) пренос без накнаде права на непокретностима
и покретним стварима (из члана 14. ст. од
1. до 3. овог закона) на који се плаћа порез на
додату вредност у складу са прописима којима
се уређује порез на додату вредност, независно
од постојања уговора о поклону (примера ради,
када се на поклон робе који изврши поклонодавац
плаћа порез на додату вредност, тај поклон
није предмет опорезивања порезом на поклон);
2) приход физичког лица по основима који
су изузети из дохотка за опорезивање, односно
који је предмет опорезивања порезом на доходак
грађана у складу са законом којим се уређује
опорезивање дохотка грађана;
3) приход правног лица који се укључује у обрачун
основице за опорезивање порезом на добит
тог правног лица, у складу са законом којим
се уређује опорезивање добити правних лица.
На пример, на пренос без накнаде права својине
на непокретностима (у конкретном случају
на земљишту и објекту) на територији Републике
Србије, који физичко лице учини Еванђеоској цркви,
порез на поклон плаћа се ако се на тај пренос
права не плаћа порез на додату вредност у
складу са законом којим се уређује порез на додату
вредност. Наиме, Законом није прописано
пореско ослобођење у случају кад регистрована
црква или верска заједница (што значи и Еванђеоска
црква) на поклон прими право својине на
непокретности на територији Републике Србије.
Осим тога, према одредбама члана 14. у ставу
6. Закона о порезима на имовину, од опорезива-
ња порезом на поклон изузима се поклон, и то:
1) удела у правном лицу, односно хартија од
вредности;
2) мопеда, мото-култиватора, трактора, радних
машина, возила која нису моторна, односно возила
која се не сматрају употребљаваним у смислу
овог закона;
2а) пловила која се не сматрају употребљаваним
у смислу овог закона;
2б) државних ваздухоплова, ваздухоплова без сопственог
погона, односно ваздухоплова који се не
сматрају употребљаваним у смислу овог закона;
2в) људских ћелија, ткива и органа;
3) новца, права, односно ствари из ст. 2. и 3. члана
14, које поклонопримац прими на поклон од истог
лица, за вредност поклона до 100.000 динара
у једној календарској години по сваком од тих
основа.
На пример, поклон покретних ствари (нпр. систем
озвучења, фотеља lazy bag, пројектор променљивих
одраза и др.) који правно лице – резидент
Републике Србије (у конкретном случају школа за
основно и средње образовање) стекне по основу
уговора који је закључило са нерезидентним лицем,
чија је вредност остварена од тог поклонодавца у
истој календарској години преко 100.000 динара,
предмет је опорезивања порезом на поклон, осим
ако се на то давање плаћа порез на додату вредност
или ако то примање чини приход правног лица
који се укључује у обрачун основице за опорезивање
порезом на добит правних лица.
У овом контексту такође треба имати у виду и
одредбе члана 21. Закона о порезима на имовину,
према којима порез на поклон не плаћа:
● фондација − на поклон примљену имовину која
служи искључиво за остваривање општекорисног
циља ради кога је фондација основана;
● задужбина, односно удружење, основано ради
остваривања општекорисног циља у смислу закона
који уређује задужбине, регистровано у
складу са Законом − на поклон примљену имоЈУЛ–
АВГУСТ 2019. ● ПОСЛОВНИ САВЕТНИК 109
ПОРЕЗИ
вину која служи искључиво за намене за које је та
задужбина односно удружење основано;
● поклонопримац амбулантних возила, специјалних
путничких возила за обуку кандидата за
возаче са уграђеним дуплим ножним командама,
као и путничких возила за такси и рентакар која
су посебно означена;
● Република Србија, аутономна покрајина, одно-
сно јединица локалне самоуправе, као поклонопримац;
● прималац донације по међународном уговору
који је закључила Република Србија, када је тим
уговором уређено да се на добијени новац, ствари
или права неће плаћати порез на поклон;
● на имовину примљену од Републике Србије,
аутономне покрајине, односно јединице локалне
самоуправе.
На пример, јединице локалне самоуправе,
што значи општине, градови и Град Београд,
ослобођени су пореза на поклон као поклонопримци.
То подразумева и пореско ослобођење
за поклон који чини приход буџета јединице локалне
самоуправе који она оствари посредством
својих органа (дефинисаних чланом 27. Закона о
локалној самоуправи) који обављају послове у
име и за рачун јединице локалне самоуправе, као
поклонопримца.
Према томе, на поклон примљени готов
новац, штедни улог, депозит у банци, новчано
потраживање, право интелектуалне својине,
право својине на возилу, пловилу, односно
ваздухоплову и другим покретним стварима,
укључујући и стицање тих ствари и права по
основу преноса без накнаде имовине правног
лица, предмет су опорезивања порезом на по-
клон, осим када се, према одредбама Закона
о порезима на имовину, тај поклон, односно
пренос без накнаде не сматра поклоном или
је изузет од опорезивања порезом на поклон.
На пример, донација на коју је плаћен ПДВ не
сматра се поклоном, а за донацију фондацијама
или донацију у уделима правном лицу постоји
пореско ослобођење, односно иста је изузета од
опорезивања, или се донација која чини приход
правног лица на који се плаћа порез на добит не
сматра поклоном, а за донацију до 100.000 динара
у једној години или донацију амбулантног
возила постоји пореско ослобођење, односно
изузета је од опорезивања.
Скрећемо пажњу на то да донације у услу-
гама нису предмет опорезивања порезом на
поклон.
Када је поклон, односно пренос без накнаде
имовине правног лица предмет опорезивања порезом
на поклон, поклонопримац (физичко или
правно лице), као порески обвезник, подноси
пореску пријаву за утврђивање пореза на поклон
(пореска пријава подноси се и када обвезник има
право на пореско ослобођење).
Пореска обавеза у односу на поклон настаје
на дан закључења уговора о поклону, а ако уговор
није закључен у писменој форми – на дан пријема
поклона.
Обвезник пореза на поклон (поклонопримац)
дужан је да поднесе пореску пријаву у року од 30
дана од дана настанка пореске обавезе.
На пример, кад по основу уговора који је закључио
са Европском банком за обнову и развој
(даље: ЕБРД) Правни факултет Универзитета у
Београду (даље: Факултет) од ЕБРД прими искључиво
новац у износу већем од 100.000 динара
у једној календарској години, ради реализације
мастер академских студија из области јавних набавки,
а без обавезе противчинидбе Факултета
по основу пријема тих средстава према ЕБРД
или другом лицу, тако остварена новчана средства
у износу већем од 100.000 динара у једној
календарској години предмет су опорезивања
порезом на наслеђе и поклон, осим у следећим
случајевима:
● када се на пренос тих средстава са ЕБРД на Факултет,
као поклонопримца, плаћа порез на додату
вредност у складу са законом којим се уређује
порез на додату вредност;
● када се примљена средства укључују у обрачун
основице за опорезивање порезом на добит
правних лица.
Међутим, кад на име примљених средстава
Факултет има обавезу противчинидбе према
ЕБРД или трећим лицима (па и кад је та противчинидба
у услугама), пријем поменутих средстава
од стране Факултета није предмет опорезивања
порезом на наслеђе и поклон.
Примена Закона о порезу на добит правних
лица
Сходно члану 15. став 1. Закона о порезу на добит
правних лица („Сл. гласник РС”, бр. 25/2001…
и 95/2018 – даље: Закон о порезу на добит), као
расход у пореском билансу обвезника призна-
110 ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● poslovnisavetnik.net
ПОРЕЗИ
ју се издаци у збирном износу највише до 5% од
укупног прихода за:
1) здравствене, образовне, научне, хуманитарне,
верске и спортске намене, заштиту животне средине,
као и давања учињена установама, односно
пружаоцима услуга социјалне заштите основаним
у складу са законом који уређује социјалну
заштиту, али под условом да су извршени лицима
регистрованим за те намене у складу са посебним
прописима, која наведена давања искључиво
користе за обављање регистрованих наведених
делатности;
2) хуманитарну помоћ, односно отклањање последица
насталих у случају ванредне ситуације,
који су учињени Републици, аутономној покрајини,
односно јединици локалне самоуправе;
3) за улагања у области културе, укључујући и кинематографску
делатност.
Међутим, према одредбама члана 7а. Закона
о порезу на добит, на терет расхода у пореском
билансу не признају се, између осталог, ни:
● поклони и прилози дати политичким организацијама,
● поклони чији је прималац повезано лице,
● трошкови који нису настали у сврху обављања
пословне делатности.
Према томе, треба имати у виду да се на пример
расход који настаје по основу дате донације
не признаје у пореском билансу донатора ако је
прималац донације повезано лице са донатором
(дефиниција повезаног лица дата је у члану 59.
овог закона).
Пореском обвезнику пореза на добит – примаоцу
донације (привредном друштву) донација
примљена у новцу укључује се у порески
биланс (образаца ПБ 1) као приход у износу
утврђеном билансом успеха, у складу с прописима
о рачуноводству, па увећава опорезиву
добит. Изузетно, приход по основу примљене
донације не чини основицу пореза на добит недобитним
организацијама.
Примена Закона о порезу на доходак грађана
Примање физичког лица по основу помоћи
због уништења или оштећења имовине услед
елементарних непогода или других ванредних
догађаја, односно организоване социјалне и хуманитарне
помоћи, не опорезује се порезом на
доходак грађана у складу са одредбама члана 9.
став 1. т. 10) и 11) Закона о порезу на доходак грађана
(„Сл. гласник РС”, бр. 24/2001… и 95/2018)
и одредбама Правилника о остваривању права
на пореска изузимања за примања по основу
помоћи због уништења или оштећења имовине,
организоване социјалне и хуманитарне помоћи,
стипендија и кредита ученика и студената, хранарина
спортиста аматера и права на пореско
ослобођење за примања по основу солидарне
помоћи за случај болести („Сл. гласник РС”, бр.
31/2001 и 5/2005).
Међутим, према члану 14. став 1. овог закона,
примања запосленог у облику бонова,
хартија од вредности, осим акција стечених
у поступку својинске трансформације, новчаних
потврда и робе, затим примања остварена
чињењем или пружањем погодности,
опраштањем дуга, као и покривањем расхода
обвезника новчаном надокнадом или непосредним
плаћањем од стране послодавца,
сматрају се зарадом. Другим речима, донације
у новцу, хартијама од вредности, роби,
услугама и сл., које запослени оствари од свог
послодавца, имају порески карактер зараде,
што значи да се на овакву донацију плаћају
порез на зараде и доприноси за обавезно социјално
осигурање.
Исто тако, сагласно одредбама члана 14. став
2. Закона о порезу на доходак, зарадом се сматрају
и хартије од вредности, осим акција стечених
у поступку својинске трансформације, које
запослени добије од с послодавцем повезаног
лица, с тим да таква донација добија карактер
зараде у моменту стицања права располагања
на поменутим хартијама од вредности.
Треба такође споменути и одредбу члана 85.
став 1. тачка 11) Закона о порезу на доходак грађана,
према којој се осталим приходима на које
се плаћа порез на друге приходе, у смислу овог
закона, сматрају и награде, новчане помоћи и
друга давања физичким лицима која нису запослена
код исплатиоца, а по својој природи чине
доходак физичких лица у износу преко 13.001 динар
годишње, остварено од једног исплатиоца.
Исплаћена донација преко 13.001 динар сматра
се, сходно наведеној одредби, другим приходом,
на који исплатилац утврђује и плаћа порез
по стопи од 20%. ПС
Мр Жељко Албанезе
Пореске обавезе приликом
примања и давања донација
Донација је реч латинског порекла, чије је значење у српском језику даровање
или поклањање, а може да се тумачи и као акт о поклањању. Донација обично
подразумева давање у новцу, стварима или услугама. Донатор (физичко или
правно лице које даје донацију – поклонодавац, дародавац) има право не само
да тражи већ и да добије информације од примаоца донације (поклонопримца)
о томе како су утрошена донирана средства. Међутим, донатор нема право да
за износ донације тражи било какву противуслугу јер је донаторство бестеретни
правни посао у којем донатор нешто поклања, при чему прималац донаци-
је не даје накнаду за примљени поклон.
Увод
Према Закону о донацијама и хуманитар-
ној помоћи („Сл. лист СРЈ”, бр. 53/2001, 61/2001
– испр., 36/2002, и „Сл. гласник РС”, бр. 101/2005
– др. закон – даље: Закон о донацијама), у Републици
Србији донације могу да примају државни
органи, јединице локалне самоуправе, јавна
предузећа, јавне установе, друге организације и
заједнице које не остварују добит, као и домаће
и стране хуманитарне организације, али не може
политичка странка. Донације, у смислу Закона о
донацијама, могу да буду:
● у роби (осим дувана и дуванских прерађевина,
алкохолних пића и путничких аутомобила),
● услугама,
● новцу, хартијама од вредности,
● имовинским и другим правима.
У наредном делу текста наведени су коментари
у вези са пореским третманом примања и
давања донација које се код донатора појављују
као расход, док код примаоца донације представљају
приход.
Коришћење фискалних повластица
применом Закона о донацијама
Увоз робе и услуга које су предмет донације
Сагласно Закону о донацијама, државни органи,
јединице локалне самоуправе, јавна предузећа,
јавне установе, друге организације и заједнице
које не остварују добит, као и домаће и стране хуманитарне
организације, могу да примају донације
у роби (осим дувана и дуванских прерађевина,
алкохолних пића и путничких аутомобила), услугама,
новцу, хартијама од вредности, имовинским
и другим правима (члан 2. Закона о донацијама и
хуманитарној помоћи). Притом овај закон у члану
3. прецизира да је увоз робе и услуга по основу до-
нације, као и увоз робе и услуга који се купују из
средстава добијених од донације и из средстава
остварених реализацијом хартија од вредности и
по основу коришћења уступљених права – слобо-
дан. Међутим, ова фискална повластица може да
се користи под следећим условима:
● роба може да се увози ако испуњава услове
прописане за стављање у промет, односно за
употребу на домаћем тржишту,
● услуге могу да се увозе у складу са домаћим
прописима и међународним уговорима.
Изузетно, треба имати у виду и следеће:
1) Роба за коју је обавезна здравствена, ветери-
нарска, еколошка или фитопатолошка контрола
или контрола квалитета – може да се увози ако
испуњава прописане услове.
2) Роба, у смислу Закона о донацијама, не може
да се увози:
● ако су њен промет и употреба забрањени у земљи
из које се увози или у земљи у којој је произведена
и
● уколико је одлуком надлежног органа у Србији
забрањен увоз те робе ради спречавања угрожавања
живота и здравља људи и животне средине.
106 ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● poslovnisavetnik.net
ПОРЕЗИ
На пример, ако су предмет донације медицинска
средства (инфузионе шприц-пумпе, инфузионе
волуметријске пумпе за бебе), на стављање у
промет ове робе примењује се Закон о лековима
и медицинским средствима. Када се одредбе
Закона о лековима и медицинским средствима
доведу у везу са наведеним одредбама Закона
о донацијама, намеће се закључак да увоз медицинских
средстава која представљају донацију
може да се обави само преко лиценцираног увозника
и уз одобрење Агенције за лекове и медицинска
средства Србије.
Ослобођење од плаћања царине и других
увозних дажбина
Сагласно чл. од 5. до 7. Закона о донацијама,
прималац донације ослобођен је плаћања ца-
рине, других увозних дажбина и такси које се
плаћају приликом увоза робе која је предмет
донације у смислу овог закона, при чему није
дозвољено лажно приказивање чињеница ради
остваривања наведених повластица.
Ради коришћења ослобођења од плаћања ца-
рине и других увозних дажбина и такси, прима-
лац донације, уз захтев за ослобођење, подноси
царинарници:
1) изјаву донатора из које се види да се роба шаље
бесплатно, односно други доказ да се роба плаћа
из средстава прикупљених по основу донације и
помоћи или из средстава остварених реализацијом
хартија од вредности и по основу коришћења
уступљених права;
2) изјаву да ће роба бити употребљена у хуманитарне,
научне, просветне, културне, спортске,
верске и уметничке сврхе, као и у сврху унапређења
услова живота становништва и здравствене
заштите, заштите животне средине и сл.;
3) извод из регистра или други доказ да се бави
делатношћу из тачке 2).
Извод из регистра или други доказ о делатности
не подносе државни органи и органи јединица
локалне самоуправе.
На основу поднетог захтева царинарница доноси
решење.
Ове одредбе примаоци донације треба да
имају у виду јер, без претходног плаћања царине,
робу ослобођену од плаћања царине, других увозних
дажбина и такси које се плаћају приликом
увоза робе која је предмет донације, не могу да
продају или употребе у друге сврхе, осим у сврхе
за које је донација дата, у року од три године од
дана увоза. Ако утврди да је роба отуђена, предата
на употребу или употребљена у друге сврхе,
а не у сврхе због којих је ослобођена од плаћања
царине других увозних дажбина и такси, царинарница
ће одмах, а најдоцније у року од две
године од дана кад је за ту робу престало ограничење,
донети решење о наплати царине, других
увозних дажбина и такси. У том циљу Управа
царина води евиденцију о роби која је предмет
донације у смислу Закона о донацијама.
Према томе, Закон о донацијама је прецизан
по питању тога да роба ослобођена од увозних
дажбина као донација, за те намене мора и да се
употреби у Србији.
Коришћење девиза примљених као донација
Девизе примљене по основу донације, у смислу
Закона о донацијама, прималац донације држи
на свом девизном рачуну у овлашћеној банци и
користи за плаћање увоза у складу са уговором о
донацији. Предузеће, друго правно лице или предузетник
који је робу продао, односно који је услугу
извршио, дужан је да преко овлашћене банке прода
Народној банци Југославије девизе остварене
продајом робе и пружањем услуга у земљи донаторима
из иностранства. Ова обавеза односи се и
на предузеће или друго правно лице које у име и
за рачун донатора из иностранства посредује у купопродаји
робе, односно пружању услуга. Са своје
стране овлашћена банка дужна је да девизна средства
издвојена за плаћање увоза у складу са уговором
о донацији, положи на посебан девизни рачун и
да их наредног дана прода Народној банци Србије,
која има обавезу да најдоцније у року од два радна
дана од пријема извештаја да су девизе уплаћене на
њен девизни рачун, односно од дана пријема ефективног
страног новца, дозначи овлашћеној банци
динарску противвредност. Динарску противвредност
девиза примљену од Народне банке Србије
овлашћена банка дужна је да наредног дана од
дана уплате дозначи предузећу, другом правном
лицу и предузетнику који је робу продао, односно
извршио услугу донаторима у иностранству.
Примена пореских закона приликом
донација
Примена Закона о порезу на додату вредност
Увоз добара која су предмет донације
Сагласно одредби члана 26. став 1. тачка 1а) Закона
о порезу на додату вредност („Сл. гласник РС”,
ЈУЛ–АВГУСТ 2019. ● ПОСЛОВНИ САВЕТНИК 107
ПОРЕЗИ
бр. 84/2004… и 30/2018 – даље: Закон о ПДВ-у), ПДВ
се не плаћа на увоз добара која се увозе на основу
уговора о донацији, у складу са Законом о дона-
цијама. ПДВ се не плаћа под условом да се увоз
добара врши за рачун примаоца донације, а као
што је претходно наведено, примаоци донације
могу бити државни органи, јединице локалне самоуправе,
јавна предузећа, јавне установе, друге
организације и заједнице које не остварују добит,
као и домаће и стране хуманитарне организације.
Утврђивање да ли се увоз добара врши у складу са
Законом о донацијама врши надлежни царински
орган, тако што утврђује:
● да ли је прималац донације (наведен у Закону
о донацијама) наведен у Јединственој царинској
исправи као власник добара које се увозе и
● да ли се увоз предмета донације у свему врши
према одредбама Закона о донацијама.
Према томе, ако је, на пример, Хемијски факултет
у Београду – прималац донације наведен
у Јединственој царинској исправи (ЈЦИ) за стављање
робе у слободан промет, тј. увоз добара,
издатој у складу са царинским прописима, као
власник добара која се увозе, и ако се увоз у свему
врши у складу са одредбама Закона о донацијама,
што утврђује надлежни царински орган, на
увоз предметних добара ПДВ се не обрачунава
и не плаћа.
Уз то, ако у конкретном случају увоз научноистраживачке
опреме врши представништво
страног удружења, ПДВ се обрачунава и плаћа.
Међутим, ако увоз предметних добара врши
Природно-математички факултет Универзитета
у Нишу у својству примаоца донације, у том случају,
уз испуњење свих прописаних услова, за тај
увоз не постоји обавеза плаћања ПДВ-а.
Донације у роби и услугама у Републици Србији
Одредбама члана 3. Закона о ПДВ-у прописано
је да су предмет опорезивања ПДВ-ом испорука
добара и пружање услуга које порески обвезник
изврши у Републици уз накнаду, у оквиру обављања
делатности, као и увоз добара у Републику.
Одредбом члана 4. став 4. тачка 2) Закона о
ПДВ-у прописано је да се са прометом добара
уз накнаду изједначава сваки други промет добара
без накнаде, а сваки други промет добара
из става 4. овог члана сматра се прометом добара
уз накнаду под условом да ПДВ обрачунат у
претходној фази промета на та добра или њихове
саставне делове може да се одбије у потпуности
или сразмерно, независно од тога да ли је остварено
право на одбитак претходног пореза (члан
4. став 5. Закона о ПДВ-у).
Имајући у виду ове законске одредбе, примена
пореза на додату вредност на донације за
правна лица – донаторе и примаоце донације у
Републици, који не потпадају под дејство Закона
о донацијама, двојака је, и то:
1) ако је давалац донације – обвезник ПДВ-а
имао право да ПДВ обрачунат од стране претходног
учесника у промету приликом набавке добара
за донацију, односно ПДВ плаћен при увозу
добара која су предмет донације, односно добара
од којих су произведена добра која су предмет
донације, одбије као претходни порез у потпуности
или сразмерно (независно од тога да ли је ово
право остварено), овај обвезник ПДВ-а дужан је
да обрачуна и плати ПДВ приликом донације, и
то на пореску основицу коју чини набавна цена,
односно цена коштања тих или сличних добара у
моменту промета, у коју није укључен ПДВ;
2) међутим, ако давалац донације – обвезник
ПДВ-а није користио одбитак претходног поре-
за, у том случају није дужан да обрачуна и плати
ПДВ при давању донације.
У посебном случају, ако промет добара без накнаде
(поклањање добара) врши физичко или правно
лице које није обвезник ПДВ-а, за тај промет не
постоји обавеза обрачунавања и плаћања ПДВ-а.
На пример, Европска банка за обнову и развој
одобрила је новчана средства Правном факултету
у Београду на име реализације мастер
академских студија из области јавних набавки.
Ова новчана средства сматрају се накнадом за
промет услуга високог образовања, за који је
одредбом члана 25. став 2. тачка 13) Закона о
ПДВ-у прописано пореско ослобођење без права
на одбитак претходног пореза. Према томе,
на новчана средства која по том основу добије
Правни факултет у Београду ПДВ се не обрачунава
и не плаћа. Међутим, ако Правни факултет
из добијених новчаних средстава финансира набавку
добара и услуга за чији промет постоји обавеза
обрачунавања ПДВ-а у складу са Законом о
ПДВ-у, уговор закључен са Европском банком за
обнову и развој не садржи основ за остваривање
пореског ослобођења за тај промет.
Када је у питању донација у услугама у Републици
Србији, обвезник ПДВ-а који без накнаде
врши промет услуга по основу донације, дужан
је да за извршени промет ових услуга обрачуна и
108 ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● poslovnisavetnik.net
ПОРЕЗИ
плати ПДВ по прописаној пореској стопи. Пошто
се овде ради о промету услуга без накнаде, који
обвезник ПДВ-а врши у непословне сврхе (то је
пружање услуга које се не врши у циљу повећања
прихода, односно смањења расхода пореског
обвезника), а изједначава се са прометом услуга
уз накнаду, основицом за обрачунавање ПДВ-а за
промет ових услуга сматра се цена коштања тих
или сличних услуга у моменту промета, без ПДВ-а.
Примена Закона о порезима на имовину
Према одредбама члана 14. став 1. Закона о порезима
на имовину („Сл. гласник РС”, бр. 26/2001,
…и 95/2018), порез на поклон плаћа се на право
својине и друга права на непокретности из члана 2.
став 1. овог закона, које поклонопримци приме на
поклон. Према одредби става 2. тог члана, порез
на поклон плаћа се на поклон примљени: 1) готов
новац; 2) штедни улог; 3) депозит у банци; 4) новчано
потраживање; 5) право интелектуалне својине;
6) право својине на возилу, пловилу, односно
ваздухоплову и другим покретним стварима.
Поклоном се, у смислу овог закона, сматра и
пренос без накнаде имовине правног лица која
је предмет опорезивања у складу са одредбама
ст. 1, 2. и 4. до 6. Закона о порезима на имовину.
Према одредбама чл. 14. став 4. Закона о порезима
на имовину, поклоном се не сматра, односно
изузет је од опорезивања порезом на поклон:
1) пренос без накнаде права на непокретностима
и покретним стварима (из члана 14. ст. од
1. до 3. овог закона) на који се плаћа порез на
додату вредност у складу са прописима којима
се уређује порез на додату вредност, независно
од постојања уговора о поклону (примера ради,
када се на поклон робе који изврши поклонодавац
плаћа порез на додату вредност, тај поклон
није предмет опорезивања порезом на поклон);
2) приход физичког лица по основима који
су изузети из дохотка за опорезивање, односно
који је предмет опорезивања порезом на доходак
грађана у складу са законом којим се уређује
опорезивање дохотка грађана;
3) приход правног лица који се укључује у обрачун
основице за опорезивање порезом на добит
тог правног лица, у складу са законом којим
се уређује опорезивање добити правних лица.
На пример, на пренос без накнаде права својине
на непокретностима (у конкретном случају
на земљишту и објекту) на територији Републике
Србије, који физичко лице учини Еванђеоској цркви,
порез на поклон плаћа се ако се на тај пренос
права не плаћа порез на додату вредност у
складу са законом којим се уређује порез на додату
вредност. Наиме, Законом није прописано
пореско ослобођење у случају кад регистрована
црква или верска заједница (што значи и Еванђеоска
црква) на поклон прими право својине на
непокретности на територији Републике Србије.
Осим тога, према одредбама члана 14. у ставу
6. Закона о порезима на имовину, од опорезива-
ња порезом на поклон изузима се поклон, и то:
1) удела у правном лицу, односно хартија од
вредности;
2) мопеда, мото-култиватора, трактора, радних
машина, возила која нису моторна, односно возила
која се не сматрају употребљаваним у смислу
овог закона;
2а) пловила која се не сматрају употребљаваним
у смислу овог закона;
2б) државних ваздухоплова, ваздухоплова без сопственог
погона, односно ваздухоплова који се не
сматрају употребљаваним у смислу овог закона;
2в) људских ћелија, ткива и органа;
3) новца, права, односно ствари из ст. 2. и 3. члана
14, које поклонопримац прими на поклон од истог
лица, за вредност поклона до 100.000 динара
у једној календарској години по сваком од тих
основа.
На пример, поклон покретних ствари (нпр. систем
озвучења, фотеља lazy bag, пројектор променљивих
одраза и др.) који правно лице – резидент
Републике Србије (у конкретном случају школа за
основно и средње образовање) стекне по основу
уговора који је закључило са нерезидентним лицем,
чија је вредност остварена од тог поклонодавца у
истој календарској години преко 100.000 динара,
предмет је опорезивања порезом на поклон, осим
ако се на то давање плаћа порез на додату вредност
или ако то примање чини приход правног лица
који се укључује у обрачун основице за опорезивање
порезом на добит правних лица.
У овом контексту такође треба имати у виду и
одредбе члана 21. Закона о порезима на имовину,
према којима порез на поклон не плаћа:
● фондација − на поклон примљену имовину која
служи искључиво за остваривање општекорисног
циља ради кога је фондација основана;
● задужбина, односно удружење, основано ради
остваривања општекорисног циља у смислу закона
који уређује задужбине, регистровано у
складу са Законом − на поклон примљену имоЈУЛ–
АВГУСТ 2019. ● ПОСЛОВНИ САВЕТНИК 109
ПОРЕЗИ
вину која служи искључиво за намене за које је та
задужбина односно удружење основано;
● поклонопримац амбулантних возила, специјалних
путничких возила за обуку кандидата за
возаче са уграђеним дуплим ножним командама,
као и путничких возила за такси и рентакар која
су посебно означена;
● Република Србија, аутономна покрајина, одно-
сно јединица локалне самоуправе, као поклонопримац;
● прималац донације по међународном уговору
који је закључила Република Србија, када је тим
уговором уређено да се на добијени новац, ствари
или права неће плаћати порез на поклон;
● на имовину примљену од Републике Србије,
аутономне покрајине, односно јединице локалне
самоуправе.
На пример, јединице локалне самоуправе,
што значи општине, градови и Град Београд,
ослобођени су пореза на поклон као поклонопримци.
То подразумева и пореско ослобођење
за поклон који чини приход буџета јединице локалне
самоуправе који она оствари посредством
својих органа (дефинисаних чланом 27. Закона о
локалној самоуправи) који обављају послове у
име и за рачун јединице локалне самоуправе, као
поклонопримца.
Према томе, на поклон примљени готов
новац, штедни улог, депозит у банци, новчано
потраживање, право интелектуалне својине,
право својине на возилу, пловилу, односно
ваздухоплову и другим покретним стварима,
укључујући и стицање тих ствари и права по
основу преноса без накнаде имовине правног
лица, предмет су опорезивања порезом на по-
клон, осим када се, према одредбама Закона
о порезима на имовину, тај поклон, односно
пренос без накнаде не сматра поклоном или
је изузет од опорезивања порезом на поклон.
На пример, донација на коју је плаћен ПДВ не
сматра се поклоном, а за донацију фондацијама
или донацију у уделима правном лицу постоји
пореско ослобођење, односно иста је изузета од
опорезивања, или се донација која чини приход
правног лица на који се плаћа порез на добит не
сматра поклоном, а за донацију до 100.000 динара
у једној години или донацију амбулантног
возила постоји пореско ослобођење, односно
изузета је од опорезивања.
Скрећемо пажњу на то да донације у услу-
гама нису предмет опорезивања порезом на
поклон.
Када је поклон, односно пренос без накнаде
имовине правног лица предмет опорезивања порезом
на поклон, поклонопримац (физичко или
правно лице), као порески обвезник, подноси
пореску пријаву за утврђивање пореза на поклон
(пореска пријава подноси се и када обвезник има
право на пореско ослобођење).
Пореска обавеза у односу на поклон настаје
на дан закључења уговора о поклону, а ако уговор
није закључен у писменој форми – на дан пријема
поклона.
Обвезник пореза на поклон (поклонопримац)
дужан је да поднесе пореску пријаву у року од 30
дана од дана настанка пореске обавезе.
На пример, кад по основу уговора који је закључио
са Европском банком за обнову и развој
(даље: ЕБРД) Правни факултет Универзитета у
Београду (даље: Факултет) од ЕБРД прими искључиво
новац у износу већем од 100.000 динара
у једној календарској години, ради реализације
мастер академских студија из области јавних набавки,
а без обавезе противчинидбе Факултета
по основу пријема тих средстава према ЕБРД
или другом лицу, тако остварена новчана средства
у износу већем од 100.000 динара у једној
календарској години предмет су опорезивања
порезом на наслеђе и поклон, осим у следећим
случајевима:
● када се на пренос тих средстава са ЕБРД на Факултет,
као поклонопримца, плаћа порез на додату
вредност у складу са законом којим се уређује
порез на додату вредност;
● када се примљена средства укључују у обрачун
основице за опорезивање порезом на добит
правних лица.
Међутим, кад на име примљених средстава
Факултет има обавезу противчинидбе према
ЕБРД или трећим лицима (па и кад је та противчинидба
у услугама), пријем поменутих средстава
од стране Факултета није предмет опорезивања
порезом на наслеђе и поклон.
Примена Закона о порезу на добит правних
лица
Сходно члану 15. став 1. Закона о порезу на добит
правних лица („Сл. гласник РС”, бр. 25/2001…
и 95/2018 – даље: Закон о порезу на добит), као
расход у пореском билансу обвезника призна-
110 ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● poslovnisavetnik.net
ПОРЕЗИ
ју се издаци у збирном износу највише до 5% од
укупног прихода за:
1) здравствене, образовне, научне, хуманитарне,
верске и спортске намене, заштиту животне средине,
као и давања учињена установама, односно
пружаоцима услуга социјалне заштите основаним
у складу са законом који уређује социјалну
заштиту, али под условом да су извршени лицима
регистрованим за те намене у складу са посебним
прописима, која наведена давања искључиво
користе за обављање регистрованих наведених
делатности;
2) хуманитарну помоћ, односно отклањање последица
насталих у случају ванредне ситуације,
који су учињени Републици, аутономној покрајини,
односно јединици локалне самоуправе;
3) за улагања у области културе, укључујући и кинематографску
делатност.
Међутим, према одредбама члана 7а. Закона
о порезу на добит, на терет расхода у пореском
билансу не признају се, између осталог, ни:
● поклони и прилози дати политичким организацијама,
● поклони чији је прималац повезано лице,
● трошкови који нису настали у сврху обављања
пословне делатности.
Према томе, треба имати у виду да се на пример
расход који настаје по основу дате донације
не признаје у пореском билансу донатора ако је
прималац донације повезано лице са донатором
(дефиниција повезаног лица дата је у члану 59.
овог закона).
Пореском обвезнику пореза на добит – примаоцу
донације (привредном друштву) донација
примљена у новцу укључује се у порески
биланс (образаца ПБ 1) као приход у износу
утврђеном билансом успеха, у складу с прописима
о рачуноводству, па увећава опорезиву
добит. Изузетно, приход по основу примљене
донације не чини основицу пореза на добит недобитним
организацијама.
Примена Закона о порезу на доходак грађана
Примање физичког лица по основу помоћи
због уништења или оштећења имовине услед
елементарних непогода или других ванредних
догађаја, односно организоване социјалне и хуманитарне
помоћи, не опорезује се порезом на
доходак грађана у складу са одредбама члана 9.
став 1. т. 10) и 11) Закона о порезу на доходак грађана
(„Сл. гласник РС”, бр. 24/2001… и 95/2018)
и одредбама Правилника о остваривању права
на пореска изузимања за примања по основу
помоћи због уништења или оштећења имовине,
организоване социјалне и хуманитарне помоћи,
стипендија и кредита ученика и студената, хранарина
спортиста аматера и права на пореско
ослобођење за примања по основу солидарне
помоћи за случај болести („Сл. гласник РС”, бр.
31/2001 и 5/2005).
Међутим, према члану 14. став 1. овог закона,
примања запосленог у облику бонова,
хартија од вредности, осим акција стечених
у поступку својинске трансформације, новчаних
потврда и робе, затим примања остварена
чињењем или пружањем погодности,
опраштањем дуга, као и покривањем расхода
обвезника новчаном надокнадом или непосредним
плаћањем од стране послодавца,
сматрају се зарадом. Другим речима, донације
у новцу, хартијама од вредности, роби,
услугама и сл., које запослени оствари од свог
послодавца, имају порески карактер зараде,
што значи да се на овакву донацију плаћају
порез на зараде и доприноси за обавезно социјално
осигурање.
Исто тако, сагласно одредбама члана 14. став
2. Закона о порезу на доходак, зарадом се сматрају
и хартије од вредности, осим акција стечених
у поступку својинске трансформације, које
запослени добије од с послодавцем повезаног
лица, с тим да таква донација добија карактер
зараде у моменту стицања права располагања
на поменутим хартијама од вредности.
Треба такође споменути и одредбу члана 85.
став 1. тачка 11) Закона о порезу на доходак грађана,
према којој се осталим приходима на које
се плаћа порез на друге приходе, у смислу овог
закона, сматрају и награде, новчане помоћи и
друга давања физичким лицима која нису запослена
код исплатиоца, а по својој природи чине
доходак физичких лица у износу преко 13.001 динар
годишње, остварено од једног исплатиоца.
Исплаћена донација преко 13.001 динар сматра
се, сходно наведеној одредби, другим приходом,
на који исплатилац утврђује и плаћа порез
по стопи од 20%. ПС