С намером да се омогући упознавање са одредбама процесних закона у претходним бројевима часописа започето је тумачење одредби Закона о пореском поступку и пореској администрацији (ЗПППА). Обрађене су одредбе од 1. до 37. члана Закона и указано је на повезаност у примени са одредбама Закона о општем управном поступку (ЗУП) и Закона о инспекцијском надзору. У овом броју дато је тумачење пореске пријаве и измењене пореске пријаве.
[pdfjs-viewer url=“https%3A%2F%2Fwww.poslovnisavetnik.net%2Fwp-content%2Fuploads%2F2019%2F07%2FPS3132-98.pdf“ viewer_width=100% viewer_height=1360px fullscreen=true download=true print=true]
Дипл. екон. Стојанка Тошић
Примена Закона о пореском
поступку и пореској
администрацији – пореска пријава
и утврђивање чињеница
С намером да се омогући упознавање са одредбама процесних закона у прет-
ходним бројевима часописа започето је тумачење одредби Закона о пореском
поступку и пореској администрацији (ЗПППА). Обрађене су одредбе од 1. до 37.
члана Закона и указано је на повезаност у примени са одредбама Закона о оп-
штем управном поступку (ЗУП) и Закона о инспекцијском надзору. У овом броју
дато је тумачење пореске пријаве и измењене пореске пријаве.
Пореска пријава
Пореска пријава је:
● извештај послат Пореској управи по основу
остварених прихода, остварених расхода, добити,
имовинe, промета добара и услуга;
ЈУЛ–АВГУСТ 2019. ● ПОСЛОВНИ САВЕТНИК 99
ПОРЕЗИ
● прописана по форми и садржају и основу за
утврђивање пореске обавезе.
Пореску пријаву може да поднесе лице овлашћено
за подношење пријаве.
Пореска пријава се подноси:
● у року од 15 дана од настанка пореске обавезе,
● у папирној форми или електронски.
Законом су прописани порески облици за које
пријава може да се поднесе у електронској форми,
и то:
● према Закону о порезу на доходак грађана и
Закону о доприносима за обавезно социјално
осигурање (даље: порези и доприноси по одбитку):
ППП-ПД,ППП;
● према Закону о порезу на додату вредност: ПП
ПДВ, ПОПДВ, РЕФ-1, РЕФ-2, РЕФ -3А, РЕФ-5;
● порез на добит правних лица: ПП-ПДП;
● годишњи порез на доходак грађана: ППДГ-1Р,
ППДГ-2Р, ППДГ-3Р;
● порез на добит правних лица по одбитку: ПП-
ПДПО/С;
● порез на добит правних лица по решењу, сагласно
одговарајућим одредбама закона који уређује
порез на добит правних лица: ПП-КДЗН;
● акцизе: ПП-ОА, ПП-ОАК, ПП- ОАЕЛ, ОАКГ, ПП-
ТОА;
● порез на приход од самосталних делатности за
предузетнике који воде пословне књиге: ППДГ-1С;
● порез на премије неживотног осигурања: ПП-
ППНО;
● пореску пријаву о обрачунатим и плаћеним доприносима
за обавезно социјално осигурање за
осниваче, односно чланове привредног друштва:
ПП ОДО;
● пореска пријава о обрачунатом и плаћеном порезу
самоопорезивањем и припадајућим доприносима
на зараду, односно другу врсту прихода
од стране физичког лица као пореског обвезника:
ПП ОПО;
● пореска пријава за утврђивање пореза на наслеђе
и поклон: ППИ-3;
● пореска пријава за утврђивање пореза на пренос
апсолутних права: ППИ-4;
● пореска пријава о утврђеном порезу на имовину:
ППИ-1, ППИ-2;
● пријава о извршењу обавезе запошљавања
лица са инвалидитетом: ИОСИ;
● захтев/потврда о пореском ослобођењу за
обвезника ПДВ-а који врши промет добара или
услуга, односно увоз добара, уз пореско ослобођење:
ППО-ПДВ.
Увођењем могућности да се пореске пријаве
подносе електронским путем укинута је могућност
предаје и достављања у писаној форми.
Једини изузетак представља могућност да
физичка лица поднесу пореску пријаву која није
везана за обављање делатности на оба могућа
начина.
Уведена је новина да јавни бележник подноси
пореску пријаву за пореске обавезе по основу
пореза на имовину, а у вези са прометом непокретности.
Продужење рока за подношење пријаве
и измењена пореска пријава
У законом предвиђеним ситуацијама, а пре
истицања рока за подношење пореске пријаве,
порески обвезник може да поднесе захтев Пореској
управи да му се одобри продужење рока
за подношење пореске пријаве. У захтеву се наводе
разлози за продужење рока са доказима
којима се доказује основаност захтева, при чему
може да се захтева одлагање подношења пријаве
све док ти разлози не престану, али не дуже
од 6 месеци од законског рока за подношење
пријаве.
Пореска управа одлучује о захтеву и доноси
закључак у року од 5 дана од достављања захтева.
Међутим, ако захтев није благовремено поднет,
већ је истекао рок за подношење пореске
пријаве, Пореска управа ће одбити такав захтев
такође закључком, након чега је порески обвезник
у обавези да пореску пријаву преда у року од
5 дана од дана достављања закључка о одбијању.
У пракси се често дешавају ситуације да се
након предаје пореске пријаве накнадно утврди
да је дошло до одређених пропуста, грешке
која утиче на висину утврђене пореске обавезе,
тако да је потребно да се таква предата пријава
измени. Порески обвезник је дужан да најкасније
до истека рока застарелости поднесе измењену
пореску пријаву у којој ће отклонити учињени
пропуст или грешку.
Првобитно поднета пореска пријава може да
се мења највише 2 пута.
Уколико порески обвезник измени пореску
пријаву на наведени начин, неће се сматрати да
је учињен порески прекршај или кривично дело.
Веома је важно напоменути да порески обвезник
у току поступка пореске контроле не може
да мења пореске пријаве које су везане за пред100
ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● poslovnisavetnik.net
ПОРЕЗИ
мет контроле по налогу за контролу, односно
након доношења решења од стране Пореске
управе којим су утврђене пореске обавезе. Такође,
ако су у току провере од стране Пореске
полиције у циљу откривања пореских кривичних
дела, није дозвољено подношење измењене пореске
пријаве.
Међутим, везано за ову законску одредбу важно
је нагласити да порески обвезник пријемом
налога за контролу учествује у поступку контроле,
па располаже чињеницом да не може да
мења пореске пријаве. У пракси је сасвим могућа
ситуација да је порески обвезник предмет провера
од стране Пореске полиције, при чему тим
информацијама не располаже. У таквим ситуацијама
софтвер Пореске управе (већина пореских
пријава предаје се електронски) требало би да
онемогући пореског обвезника да преда измењену
пореску пријаву.
Као што је наглашено у претходном броју, покретањем
активности пореске контроле Пореска
управа обавештава Агенцију за привредне регистре,
тако да информација да су у току провере
или да је започет поступак контроле о коме порески
обвезник није обавештен може да се провери
или у надлежној филијали Пореске управе или
у Агенцији за привредне регистре, на бази околности
да се путем софтвера –електронски шаље
обавештење о покретању поступка.
Порески обвезник не може да преда изме-
њену пореску пријаву за ПДВ (порез на додату
вредност) којом само мења опредељење за по-
враћај пореског кредита, без обзира на висину
пореског кредита.
Порески обвезник ПДВ-а дужан је да поднесе
измењену пореску пријаву ако је:
● у пореској пријави исказао мању обавезу за
ПДВ него што је требало да искаже,
● исказао право на одбитак претходног ПДВ-а,
а не испуњава услове за признавање тог права,
● измењена основица, односно износ ПДВ обавезе
у складу са чланом 21. Закона о ПДВ-у, а у вези
са чланом 31. Закона о ПДВ-у,
● у прилозима који прате пореску пријаву исказао
погрешне податке или није уопште унео податке,
● учињен пропуст у вези са исказивањем накнаде
за извршен опорезиви промет добара и услуга,
чиме утиче на висину укупног промета тог обвезника
у претходних 12 месеци, услед чега би било
неопходно да се промени порески период.
Пример: Порески обвезник је продао угаљ
купцу у новембру 2018. године и издао рачун у
коме је ПДВ обрачунат по стопи од 10%, па је такве
податке исказао и у пореској пријави која је предата
до 15. децембра исте године. Купац констатује
пропуст тек у фебруару 2019. године, враћа
рачун уз примедбу да стопа није адекватна и захтева
да му се испостави исправан рачун у складу
са одредбама закона. Порески обвезник је дужан
да изда исправан рачун, изврши обрачун по стопи
од 20% и преда измењену пореску пријаву електронским
путем.
Порески обвезник је дужан да плати разлику
између мање обрачунатог и плаћеног ПДВ-а, као
и камату обрачунату на тај износ.
Пореска обавеза такође може да порасте уколико
је неосновано коришћено право на одбитак
претходног ПДВ-а. Подношењем измењене пореске
пријаве смањује се износ претходног ПДВ-а,
што доводи до ситуације да укупна обавеза за
плаћање порасте или да се смањује право на порески
кредит.
Пример: Порески обвезник је у пореском периоду
у ком је извршен увоз добара стављених
у слободан промет, на основу валидне увозне
документације у пореској пријави за месец новембар
2018. године, исказао право на претходни
ПДВ. Међутим, плаћање ПДВ-а по царинском
рачуну извршено је тек у јануару наредне године.
Право да искаже и користи претходни порез
порески обвезник остварује тек у јануару 2019.
године, па је због тога дужан да поднесе измењену
пореску пријаву. Кориговани претходни
ПДВ може да промени стање на позицији 110 пореске
пријаве (ПППДВ) у смислу да повећа обавезу
за ПДВ или да умањи износ пореског кредита.
Уколико је после извршене корекције порески
кредит прерастао у обавезу, дужан је да изврши
уплату разлике до износа нове пореске обавезе
и изврши обрачун камате.
Наглашавамо да је потребно да увозник поседује
сву потребну документацију и да ПДВ обрачунат
приликом увоза плати Управи царина (или
да ПДВ плати шпедитер), као и да ће робу коју је
увезао користити за обављање промета који је
опорезив ПДВ-ом (или промета из члана 24. Закона
о ПДВ-у). Кумулативно испуњење услова из
члана 28. Закона о ПДВ-у чини основ за остваривање
права на одбитак претходног ПДВ-а.
Дакле, после подношења измењене пореске
пријаве може да дође до више различитих ситуЈУЛ–
АВГУСТ 2019. ● ПОСЛОВНИ САВЕТНИК 101
ПОРЕЗИ
ација у зависности од тога какво је стање било
исказано у првобитно поднетој пореској пријави:
● Подношењем измењене пореске пријаве
може да се повећа раније исказана пореска обавеза,
при чему настала разлика мора да се плати
заједно са обрачунатом каматом.
● Подношењем измењене пореске пријаве
порески кредит може да прерасте у пореску обавезу,
при чему се плаћа износ новонастале обавезе
и обрачунава и плаћа камата.
● Подношењем измењене пореске пријаве
може да се смањи порески кредит.
● Подношењем измењене пореске пријаве
могућа је и ситуација да стање буде нула (непостојање
пореског кредита ни обавезе за ПДВ).
Треба напоменути да, ако се порески обве-
зник определи за повраћај пореског кредита
тако што на пореској пријави заокружи ДА,
измењену пореску пријаву може да преда све
док није отпочет поступак било које провере
или контроле од стране Пореске управе. Уко-
лико је отворен налог за контролу, систем
неће дозволити унос измењене пореске при-
јаве.
Пореска пријава за порез по одбитку
Појединачна пореска пријава (ППП-ПО) представља
пријаву коју порески обвезник, односно
порески платац подноси Пореској управи по основу
свих исплата прихода извршених физичким
лицима по основу којих постоји законска обавеза
да се изврши обрачун пореза и доприноса по
одбитку, сходно одредбама Закона о порезу на
доходак грађана („Сл. гласник РС”, бр. 24/2001…
95/2018 и 4/2019 – усклађени дин. изн.) и Закона о
доприносима за обавезно социјално осигурање
(„Сл. гласник РС”, бр. 84/2004… 95/2018 и 4/2019 –
усклађени дин. изн.) (чл. 51). Порески обвезник је
дужан да, сходно одредбама закона, до краја текућег
месеца изврши обрачун и плаћање доприноса
за социјално осигурање, независно од тога
да ли је извршена исплата накнаде. Порески платац
подноси пореску пријаву Пореској управи пре
извршеног плаћања, а на основу одобрене пореске
пријаве и добијене инструкције за плаћање
врши плаћање пореза и доприноса по одбитку.
У образац ППП-ПО уносе се подаци о исплаћеним
приходима и плаћеним порезима и
доприносима по одбитку, извршеним у једној календарској
години за једног примаоца прихода.
Порески платац је дужан да најкасније до 31. јануара
наредне године изда потврду која садржи
податке о плаћеном порезу по одбитку за годину
која је окончана.
Законом о пореском поступку и пореској
администрацији (чл. 179) прописује се прекршајна
одговорност за исплатиоца прихода
који лицима – примаоцима прихода, за које
је платио порез по одбитку, не изда потврду
о плаћеном порезу по одбитку најкасније до
31. јануара године која следи након године у
којој је плаћен порез по одбитку. Новчана казна
за правна лица прописана је у распону од
100.000 до 2.000.000 динара, а за одговорно
лице у правном лицу у распону од 10.000 до
100.000 динара. За исти прекршај предузетник
ће бити кажњен новчаном казном од 50.000 до
500.000 динара.
Правилником о пореској пријави за порез по
одбитку („Сл. гласник РС”, бр. 74/2013… 104/2018),
који је на снази од 1. 1. 2014. године, прописан је
образац Потврде о плаћеним порезима и доприносима
по одбитку ППП-ПО.
Издавање појединачне пореске пријаве важно
је за сва физичка лица како би знала колико су
прихода остварила у једној календарској години
од свих пореских платаца. На основу свих ППП-
ПО које су добила могу да сагледају да ли су обвезници
годишњег пореза на доходак грађана.
Обавезни рок за пријаву годишњег пореза на
доходак грађана је 15. мај текуће године и подноси
се на обрасцу ППДГ-2Р.
Такође је важно да се утврди да ли су физичка
лица испунила услов за враћање више плаћених
доприноса за пензијско-инвалидско осигурање,
уколико су обрачун и плаћање извршени на основицу
која је већа од законом прописане.
Информативна пореска пријава
Информативна пореска пријава представља
извештај који садржи податке од значаја за утврђивање
пореске обавезе подносиоца пријаве, а
регулисана је Правилником о информативној пореској
пријави („Сл. гласник РС”, бр. 117/12 и 118/12
– исправка, 16/13 и 28/13).
Обвезници подношења информативне пореске
пријаве су физичка лица која располажу
имовином већом од 35.000.000 динара на дан
102 ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● poslovnisavetnik.net
ПОРЕЗИ
1. јануара 2013. године. У њој подносе податке о
статусним променама, пословним активностима
и новчаним трансакцијама које се на њих односе,
као и податке о имовини физичких лица која су
повезана са обвезником подношења пријаве.
Физичким лицима – обвезницима подношења
пријаве сматрају се:
● обвезници пореза на доходак грађана у складу
са законом којим се уређује порез на доходак
грађана,
● обвезници пореза на имовину.
У лица повезана са обвезником подношења
пријаве спадају чланови његовог породичног
домаћинства, и то: супружник, родитељи, деца,
усвојеници и усвојиоци.
Имовином се сматрају непокретности, акције
и удели у правном лицу, опрема за обављање
делатности у својини обвезника подношења пријаве,
независно од тога да ли је обвезник подношења
пријаве користи за обављање делатности,
као и моторна возила, пловила и ваздухоплови,
штедни улози и готов новац, друга имовинска
права.
Информативна пореска пријава подноси се на
следећим обрасцима:
● ИПП-I – подаци о укупној имовини обвезника
подношења пријаве са стањем на дан 1. јануара
2013. године, у којем обвезник подношења пријаве
исказује податке о својој укупној имовини са
стањем на дан 1. јануара 2013. године;
● ИПП-II – подаци о укупној имовини повезаног
лица са стањем на дан 1. јануара 2013. године, у
којем обвезник подношења пријаве исказује податке
о имовини повезаног лица са стањем на
дан 1. јануара 2013. године.
У случају када обвезник подношења пријаве
нема повезана лица, подноси само део ИПП-I,
а у случају када их има, за свако повезано лице
подноси се део ИПП-II, с тим што сви делови чине
целину информативне пореске пријаве.
Информативна пореска пријава подноси се
Пореској управи електронским путем, преко портала
Пореске управе.
Ову одредбу одликује посебна повезаност са
методом унакрсне процене пореске основице из
чл. 59. овог закона, ради утврђивања основице
пореза на доходак грађана.
Утврђивање чињеница
Извођење и оцена доказа
Чињенице у пореском поступку утврђују се на
основу доказа. Као доказ у пореском поступку
могу да се употребе:
● пореска пријава,
● порески биланс,
● пословне књиге и евиденције,
● рачуноводствени искази,
● пословна документација и друге исправе и информације
којима располаже Пореска управа,
прикупљене од пореског обвезника или трећих
лица, затим исказ сведока, налаз вештака, увиђај
и свако друго средство којим чињенице могу да
се утврде.
Поступак се води тако да се изведу сви докази
потребни за правилно и потпуно утврђивање
чињеничног стања.
Орган је дужан да по службеној дужности, у
складу са законом, врши увид у податке о чињеницама
неопходним за одлучивање о којима се
води службена евиденција, да их прибавља и обрађује.
Орган је дужан да правилно, истинито и потпуно
утврди све чињенице и околности које су
од значаја за законито и правилно поступање у
управној ствари.
Овлашћено службено лице одлучује по свом
уверењу које чињенице узима као доказане, на
основу савесне и брижљиве оцене сваког доказа
посебно и свих доказа заједно, као и на основу
резултата целокупног поступка.
Пореска управа може да врши увид у пословне
књиге пореског обвезника у просторијама
Пореске управе или у просторијама пореског обвезника.
Такође закључком може да наложи да
се у одређеном року доставе и ставе на увид све
пословне књиге и евиденције пореског обвезника.
Лице које води поступак може да узима изјаве
сведока, трећих лица, да тражи налазе вештака,
врши увиђај и предузима друге радње у циљу прикупљања
одговарајућих доказа.
Давање информација
Порески обвезник је дужан да у року који му
одреди Пореска управа пружи све информације
којима располаже, а битне су и неопходне
за утврђивање чињеничног стања од значаја за
опорезивање. У захтеву се наводи на кога се информације
односе, као и евентуалне последице
ЈУЛ–АВГУСТ 2019. ● ПОСЛОВНИ САВЕТНИК 103
ПОРЕЗИ
ускраћивања информација, односно давања неистинитих
информација.
Пореска управа захтев доставља у писменој
форми, а и лице које даје информације на исти
начин одговара.
Уколико је информација дата усмено, може да
се сачини записник у ком се наводе лица која су
присутна у моменту давања изјаве, као и место,
датум и садржај информације.
Записник обавезно потписује службено лице и
лице које даје изјаву. Копија записника доставља
се лицу које је дало информацију.
Чланови породице пореског обвезника могу
да ускрате давање информација значајних за опорезивање,
као и свештеници, адвокати, порески
саветници, ревизори, лекари и сл.
Лица која чувају пословне књиге за пореског
обвезника не могу да ускрате њихово предочавање
ако би и порески обвезник морао да их
предочи.
Вештачење
Пореска управа у току вођења порескоправног
поступка може да ангажује вештака ради вештачења
одређених докумената, обрачуна или
из било ког другог разлога. Вештак се именује
само онда када не постоји опасност од одлагања
утврђивања и наплате пореских обавеза. Вештаци
се бирају обично из реда регистрованих судских
вештака. При томе се води рачуна да вештак
није по било ком основу повезано лице са пореским
обвезником.
Вештачење, као судскопроцесна радња, представља
тековину модерног правосуђа. У процесу
утврђивања материјалне истине суд се све више
ослања на налазе и мишљења стручњака из области
на које се поступак односи. Судски вештак је
стручно лице које испуњава формалне и суштинске
услове да може да се бави овим одговорним
послом. Вештак је сарадник, при чему својим
стручним налазом и мишљењем у великој мери
помаже да се утврди истина, односно одређена
конкретност чињеница. Од квалитета и свеобухватности
налаза и мишљења судског вештака
зависи ток и исход поступка. Због тога се пред
вештака поставља задатак који треба да обави
у складу са расположивом документацијом, али
и најбољим стручним знањем и моралним начелима.
Поред стручности, вештак треба да поседује
и смисао да материју вештачења претвори у извештај
са налазом и мишљењем и тиме помогне
лицу које води поступак, као и странкама, тако
што материју вештачења презентира непристрасно,
стручно и на јасан и разумљив начин.
Делатност вештачења и статус судских вештака
регулисан је Законом о судским вештацима („Сл.
гласник РС”, бр. 44/2010), као и Законом о парничном
поступку („Сл. гласник РС”, бр. 72/2011,
49/2013 – одлука УС, 74/2013 – одлука УС, 55/2014
и 87/2018). Налаз вештака одлаже се у списима
предмета.
Странка у току самог поступка може да изјави
захтев за изузеће вештака ако постоји основана
сумња у његову непристрасност, односно да
може да изазове било какву негативну последицу
или штету по учеснике у поступку. Захтев за
изузеће вештака подноси се у року од 3 дана од
дана пријема обавештења о именовању вештака.
Увиђај
Увиђај је радња која се најчешће предузима да
би се разјасниле неке чињенице или околности
које су битне за потпуно сагледавање чињеничног
стања. Увиђај је радња доказивања која се састоји
од непосредног опажања промена на лицу места,
коју предузима овлашћени орган. Странка може
да присуствује увиђају, а такође може да присуствује
и ангажовани вештак. Увиђај се спроводи
без одлагања уколико би то могло да угрози
утврђивање и наплату пореских обавеза.
Држалац ствари, просторија или земљишта
које је предмет увиђаја или у којима или на којима
се налази предмет увиђаја или преко којих се
прелази да би се извео увиђај, мора да дозволи
увиђај.
Увиђај у стану је дозвољен само уз сагласност
држаоца стана или на основу писмене одлуке надлежног
суда.
Овлашћено службено лице не сме да дозволи
да се увиђај злоупотреби и повреди тајна утврђена
сагласно закону и прописима који уређују
тајност података, односно пословну, професионалну,
научну или уметничку тајну. Држаоцу ствари
надокнађује се штета коју увиђај проузрокује,
о чему се доноси решење.
О извршеном увиђају и утврђеном налазу сачињава
се записник који потписују сви учесници.
Уколико странка изјави примедбе на констатације
исказане у записнику о извршеном увиђају
, лице које води поступак дужно је да их унесе у
записник. Такође је дужно да констатује и уколи104
ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● poslovnisavetnik.net
ПОРЕЗИ
ко странка одбије да потпише записник, као и да
наведе разлоге одбијања.
Доказивање у пореском поступку
У порескоправном поступку терет докази-
вања је на страни која нешто доказује.
Пореска управа доказује постојање пореске
обавезе.
Порески обвезник доказује чињенице које
утичу на смањење или укидање пореске обавезе.
Чињенице које су од значаја за поступање у
управној ствари утврђују се доказима. Доказивање
почиње када орган установи које су то чињенице
и које од њих су спорне. Не доказују се
општепознате чињенице, као ни чињенице чије
постојање закон претпоставља. Дозвољено је до-
казивати да чињенице не постоје, ако законом
друкчије није одређено.
О управној ствари може да се одлучи на основу
чињеница које нису потпуно утврђене или које
се доказима само посредно утврђују (чињенице
које су вероватне), ако је то законом одређено.
Уколико странка тврди да неке ствари које
држи у својини или се налазе у њеној државини,
држи само као заступник другог лица, заложни
поверилац или фидуцијар* дужан је да у пореском
поступку докаже ко је власник тих ствари
јер ће се у супротном сматрати његовим.
* Фидуцијар је привремени прималац завештања, који
после извесног времена или по испуњењу неког услова мора
да преда ствари другом лицу.
Повраћај у пређашње стање
На захтев странке која је из оправданих разлога
пропустила да испуни пореску обавезу
или неку радњу у законском року или року који
је одредила Пореска управа, па због таквог пропуштања
трпи последицу, дозволиће се повраћај
у пређашње стане. Уколико је порески обвезник
поставио заступника, а он извршио пропуштање
рока, терет таквог пропуштања пада на пореског
обвезника.
Повраћај у пређашње стање је институт грађанског
процесног права који пореском обвезнику
омогућава да, уколико је мимо своје воље или
из оправданих разлога пропустио да изврши законом
прописану обавезу, не буде преклузиван
у остваривању својих права. Ово даје могућност
странци да јој, на њен захтев, Пореска управа дозволи
да накнадно предузме одређену радњу за
коју је протекао рок, уколико се докаже да је до
пропуштања дошло из оправданих разлога. Вра-
ћање у пређашње стање може да се одобри само
због пропуштања процесних рокова, а не и због
материјално правних рокова. Преклузија представља
институт грађанског права који подразумева
да протек одређеног рока за предузимање
одређене правне радње, односно вршење одређеног
права повлачи за собом губитак права.
Захтев за повраћај у пређашње стање подноси
се у року од осам дана од дана када је престао
разлог који је проузроковао пропуштање, односно
од дана када је порески обвезник сазнао за
узрок. Разлози којима се образлаже захтев морају
бити оправдани. О захтеву за повраћај у пређашње
стање Пореска управа одлучује закључком.
Против закључка није допуштена жалба, осим
ако је захтев за повраћај у пређашње стање поднет
због пропуштеног рока за жалбу на пореско
решење.
Враћање у пређашње стање дозвољава се и кад
је из незнања или очигледне грешке поднесак предат
благовремено, али ненадлежном органу. Предлог
за враћање у пређашње стање не може да се
заснива на чињеницама које је орган већ оценио
као недовољан разлог за продужење рока.
По протеку рока од три месеца од пропуштеног
рока порески обвезник не може да поднесе
захтев за повраћај у пређашње стање.
Порески обвезник може да поднесе захтев
за повраћај у пређашње стање и изврши пропуштену
радњу и по протеку три месеца од пропуштеног
рока, ако захтев није могао да поднесе
благовремено због више силе. Предлог за враћање
у пређашње стање не зауставља ток поступка,
али орган који одлучује о предлогу може да
застане с поступком док решење о предлогу не
постане коначно. ПС
Примена Закона о пореском
поступку и пореској
администрацији – пореска пријава
и утврђивање чињеница
С намером да се омогући упознавање са одредбама процесних закона у прет-
ходним бројевима часописа започето је тумачење одредби Закона о пореском
поступку и пореској администрацији (ЗПППА). Обрађене су одредбе од 1. до 37.
члана Закона и указано је на повезаност у примени са одредбама Закона о оп-
штем управном поступку (ЗУП) и Закона о инспекцијском надзору. У овом броју
дато је тумачење пореске пријаве и измењене пореске пријаве.
Пореска пријава
Пореска пријава је:
● извештај послат Пореској управи по основу
остварених прихода, остварених расхода, добити,
имовинe, промета добара и услуга;
ЈУЛ–АВГУСТ 2019. ● ПОСЛОВНИ САВЕТНИК 99
ПОРЕЗИ
● прописана по форми и садржају и основу за
утврђивање пореске обавезе.
Пореску пријаву може да поднесе лице овлашћено
за подношење пријаве.
Пореска пријава се подноси:
● у року од 15 дана од настанка пореске обавезе,
● у папирној форми или електронски.
Законом су прописани порески облици за које
пријава може да се поднесе у електронској форми,
и то:
● према Закону о порезу на доходак грађана и
Закону о доприносима за обавезно социјално
осигурање (даље: порези и доприноси по одбитку):
ППП-ПД,ППП;
● према Закону о порезу на додату вредност: ПП
ПДВ, ПОПДВ, РЕФ-1, РЕФ-2, РЕФ -3А, РЕФ-5;
● порез на добит правних лица: ПП-ПДП;
● годишњи порез на доходак грађана: ППДГ-1Р,
ППДГ-2Р, ППДГ-3Р;
● порез на добит правних лица по одбитку: ПП-
ПДПО/С;
● порез на добит правних лица по решењу, сагласно
одговарајућим одредбама закона који уређује
порез на добит правних лица: ПП-КДЗН;
● акцизе: ПП-ОА, ПП-ОАК, ПП- ОАЕЛ, ОАКГ, ПП-
ТОА;
● порез на приход од самосталних делатности за
предузетнике који воде пословне књиге: ППДГ-1С;
● порез на премије неживотног осигурања: ПП-
ППНО;
● пореску пријаву о обрачунатим и плаћеним доприносима
за обавезно социјално осигурање за
осниваче, односно чланове привредног друштва:
ПП ОДО;
● пореска пријава о обрачунатом и плаћеном порезу
самоопорезивањем и припадајућим доприносима
на зараду, односно другу врсту прихода
од стране физичког лица као пореског обвезника:
ПП ОПО;
● пореска пријава за утврђивање пореза на наслеђе
и поклон: ППИ-3;
● пореска пријава за утврђивање пореза на пренос
апсолутних права: ППИ-4;
● пореска пријава о утврђеном порезу на имовину:
ППИ-1, ППИ-2;
● пријава о извршењу обавезе запошљавања
лица са инвалидитетом: ИОСИ;
● захтев/потврда о пореском ослобођењу за
обвезника ПДВ-а који врши промет добара или
услуга, односно увоз добара, уз пореско ослобођење:
ППО-ПДВ.
Увођењем могућности да се пореске пријаве
подносе електронским путем укинута је могућност
предаје и достављања у писаној форми.
Једини изузетак представља могућност да
физичка лица поднесу пореску пријаву која није
везана за обављање делатности на оба могућа
начина.
Уведена је новина да јавни бележник подноси
пореску пријаву за пореске обавезе по основу
пореза на имовину, а у вези са прометом непокретности.
Продужење рока за подношење пријаве
и измењена пореска пријава
У законом предвиђеним ситуацијама, а пре
истицања рока за подношење пореске пријаве,
порески обвезник може да поднесе захтев Пореској
управи да му се одобри продужење рока
за подношење пореске пријаве. У захтеву се наводе
разлози за продужење рока са доказима
којима се доказује основаност захтева, при чему
може да се захтева одлагање подношења пријаве
све док ти разлози не престану, али не дуже
од 6 месеци од законског рока за подношење
пријаве.
Пореска управа одлучује о захтеву и доноси
закључак у року од 5 дана од достављања захтева.
Међутим, ако захтев није благовремено поднет,
већ је истекао рок за подношење пореске
пријаве, Пореска управа ће одбити такав захтев
такође закључком, након чега је порески обвезник
у обавези да пореску пријаву преда у року од
5 дана од дана достављања закључка о одбијању.
У пракси се често дешавају ситуације да се
након предаје пореске пријаве накнадно утврди
да је дошло до одређених пропуста, грешке
која утиче на висину утврђене пореске обавезе,
тако да је потребно да се таква предата пријава
измени. Порески обвезник је дужан да најкасније
до истека рока застарелости поднесе измењену
пореску пријаву у којој ће отклонити учињени
пропуст или грешку.
Првобитно поднета пореска пријава може да
се мења највише 2 пута.
Уколико порески обвезник измени пореску
пријаву на наведени начин, неће се сматрати да
је учињен порески прекршај или кривично дело.
Веома је важно напоменути да порески обвезник
у току поступка пореске контроле не може
да мења пореске пријаве које су везане за пред100
ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● poslovnisavetnik.net
ПОРЕЗИ
мет контроле по налогу за контролу, односно
након доношења решења од стране Пореске
управе којим су утврђене пореске обавезе. Такође,
ако су у току провере од стране Пореске
полиције у циљу откривања пореских кривичних
дела, није дозвољено подношење измењене пореске
пријаве.
Међутим, везано за ову законску одредбу важно
је нагласити да порески обвезник пријемом
налога за контролу учествује у поступку контроле,
па располаже чињеницом да не може да
мења пореске пријаве. У пракси је сасвим могућа
ситуација да је порески обвезник предмет провера
од стране Пореске полиције, при чему тим
информацијама не располаже. У таквим ситуацијама
софтвер Пореске управе (већина пореских
пријава предаје се електронски) требало би да
онемогући пореског обвезника да преда измењену
пореску пријаву.
Као што је наглашено у претходном броју, покретањем
активности пореске контроле Пореска
управа обавештава Агенцију за привредне регистре,
тако да информација да су у току провере
или да је започет поступак контроле о коме порески
обвезник није обавештен може да се провери
или у надлежној филијали Пореске управе или
у Агенцији за привредне регистре, на бази околности
да се путем софтвера –електронски шаље
обавештење о покретању поступка.
Порески обвезник не може да преда изме-
њену пореску пријаву за ПДВ (порез на додату
вредност) којом само мења опредељење за по-
враћај пореског кредита, без обзира на висину
пореског кредита.
Порески обвезник ПДВ-а дужан је да поднесе
измењену пореску пријаву ако је:
● у пореској пријави исказао мању обавезу за
ПДВ него што је требало да искаже,
● исказао право на одбитак претходног ПДВ-а,
а не испуњава услове за признавање тог права,
● измењена основица, односно износ ПДВ обавезе
у складу са чланом 21. Закона о ПДВ-у, а у вези
са чланом 31. Закона о ПДВ-у,
● у прилозима који прате пореску пријаву исказао
погрешне податке или није уопште унео податке,
● учињен пропуст у вези са исказивањем накнаде
за извршен опорезиви промет добара и услуга,
чиме утиче на висину укупног промета тог обвезника
у претходних 12 месеци, услед чега би било
неопходно да се промени порески период.
Пример: Порески обвезник је продао угаљ
купцу у новембру 2018. године и издао рачун у
коме је ПДВ обрачунат по стопи од 10%, па је такве
податке исказао и у пореској пријави која је предата
до 15. децембра исте године. Купац констатује
пропуст тек у фебруару 2019. године, враћа
рачун уз примедбу да стопа није адекватна и захтева
да му се испостави исправан рачун у складу
са одредбама закона. Порески обвезник је дужан
да изда исправан рачун, изврши обрачун по стопи
од 20% и преда измењену пореску пријаву електронским
путем.
Порески обвезник је дужан да плати разлику
између мање обрачунатог и плаћеног ПДВ-а, као
и камату обрачунату на тај износ.
Пореска обавеза такође може да порасте уколико
је неосновано коришћено право на одбитак
претходног ПДВ-а. Подношењем измењене пореске
пријаве смањује се износ претходног ПДВ-а,
што доводи до ситуације да укупна обавеза за
плаћање порасте или да се смањује право на порески
кредит.
Пример: Порески обвезник је у пореском периоду
у ком је извршен увоз добара стављених
у слободан промет, на основу валидне увозне
документације у пореској пријави за месец новембар
2018. године, исказао право на претходни
ПДВ. Међутим, плаћање ПДВ-а по царинском
рачуну извршено је тек у јануару наредне године.
Право да искаже и користи претходни порез
порески обвезник остварује тек у јануару 2019.
године, па је због тога дужан да поднесе измењену
пореску пријаву. Кориговани претходни
ПДВ може да промени стање на позицији 110 пореске
пријаве (ПППДВ) у смислу да повећа обавезу
за ПДВ или да умањи износ пореског кредита.
Уколико је после извршене корекције порески
кредит прерастао у обавезу, дужан је да изврши
уплату разлике до износа нове пореске обавезе
и изврши обрачун камате.
Наглашавамо да је потребно да увозник поседује
сву потребну документацију и да ПДВ обрачунат
приликом увоза плати Управи царина (или
да ПДВ плати шпедитер), као и да ће робу коју је
увезао користити за обављање промета који је
опорезив ПДВ-ом (или промета из члана 24. Закона
о ПДВ-у). Кумулативно испуњење услова из
члана 28. Закона о ПДВ-у чини основ за остваривање
права на одбитак претходног ПДВ-а.
Дакле, после подношења измењене пореске
пријаве може да дође до више различитих ситуЈУЛ–
АВГУСТ 2019. ● ПОСЛОВНИ САВЕТНИК 101
ПОРЕЗИ
ација у зависности од тога какво је стање било
исказано у првобитно поднетој пореској пријави:
● Подношењем измењене пореске пријаве
може да се повећа раније исказана пореска обавеза,
при чему настала разлика мора да се плати
заједно са обрачунатом каматом.
● Подношењем измењене пореске пријаве
порески кредит може да прерасте у пореску обавезу,
при чему се плаћа износ новонастале обавезе
и обрачунава и плаћа камата.
● Подношењем измењене пореске пријаве
може да се смањи порески кредит.
● Подношењем измењене пореске пријаве
могућа је и ситуација да стање буде нула (непостојање
пореског кредита ни обавезе за ПДВ).
Треба напоменути да, ако се порески обве-
зник определи за повраћај пореског кредита
тако што на пореској пријави заокружи ДА,
измењену пореску пријаву може да преда све
док није отпочет поступак било које провере
или контроле од стране Пореске управе. Уко-
лико је отворен налог за контролу, систем
неће дозволити унос измењене пореске при-
јаве.
Пореска пријава за порез по одбитку
Појединачна пореска пријава (ППП-ПО) представља
пријаву коју порески обвезник, односно
порески платац подноси Пореској управи по основу
свих исплата прихода извршених физичким
лицима по основу којих постоји законска обавеза
да се изврши обрачун пореза и доприноса по
одбитку, сходно одредбама Закона о порезу на
доходак грађана („Сл. гласник РС”, бр. 24/2001…
95/2018 и 4/2019 – усклађени дин. изн.) и Закона о
доприносима за обавезно социјално осигурање
(„Сл. гласник РС”, бр. 84/2004… 95/2018 и 4/2019 –
усклађени дин. изн.) (чл. 51). Порески обвезник је
дужан да, сходно одредбама закона, до краја текућег
месеца изврши обрачун и плаћање доприноса
за социјално осигурање, независно од тога
да ли је извршена исплата накнаде. Порески платац
подноси пореску пријаву Пореској управи пре
извршеног плаћања, а на основу одобрене пореске
пријаве и добијене инструкције за плаћање
врши плаћање пореза и доприноса по одбитку.
У образац ППП-ПО уносе се подаци о исплаћеним
приходима и плаћеним порезима и
доприносима по одбитку, извршеним у једној календарској
години за једног примаоца прихода.
Порески платац је дужан да најкасније до 31. јануара
наредне године изда потврду која садржи
податке о плаћеном порезу по одбитку за годину
која је окончана.
Законом о пореском поступку и пореској
администрацији (чл. 179) прописује се прекршајна
одговорност за исплатиоца прихода
који лицима – примаоцима прихода, за које
је платио порез по одбитку, не изда потврду
о плаћеном порезу по одбитку најкасније до
31. јануара године која следи након године у
којој је плаћен порез по одбитку. Новчана казна
за правна лица прописана је у распону од
100.000 до 2.000.000 динара, а за одговорно
лице у правном лицу у распону од 10.000 до
100.000 динара. За исти прекршај предузетник
ће бити кажњен новчаном казном од 50.000 до
500.000 динара.
Правилником о пореској пријави за порез по
одбитку („Сл. гласник РС”, бр. 74/2013… 104/2018),
који је на снази од 1. 1. 2014. године, прописан је
образац Потврде о плаћеним порезима и доприносима
по одбитку ППП-ПО.
Издавање појединачне пореске пријаве важно
је за сва физичка лица како би знала колико су
прихода остварила у једној календарској години
од свих пореских платаца. На основу свих ППП-
ПО које су добила могу да сагледају да ли су обвезници
годишњег пореза на доходак грађана.
Обавезни рок за пријаву годишњег пореза на
доходак грађана је 15. мај текуће године и подноси
се на обрасцу ППДГ-2Р.
Такође је важно да се утврди да ли су физичка
лица испунила услов за враћање више плаћених
доприноса за пензијско-инвалидско осигурање,
уколико су обрачун и плаћање извршени на основицу
која је већа од законом прописане.
Информативна пореска пријава
Информативна пореска пријава представља
извештај који садржи податке од значаја за утврђивање
пореске обавезе подносиоца пријаве, а
регулисана је Правилником о информативној пореској
пријави („Сл. гласник РС”, бр. 117/12 и 118/12
– исправка, 16/13 и 28/13).
Обвезници подношења информативне пореске
пријаве су физичка лица која располажу
имовином већом од 35.000.000 динара на дан
102 ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● poslovnisavetnik.net
ПОРЕЗИ
1. јануара 2013. године. У њој подносе податке о
статусним променама, пословним активностима
и новчаним трансакцијама које се на њих односе,
као и податке о имовини физичких лица која су
повезана са обвезником подношења пријаве.
Физичким лицима – обвезницима подношења
пријаве сматрају се:
● обвезници пореза на доходак грађана у складу
са законом којим се уређује порез на доходак
грађана,
● обвезници пореза на имовину.
У лица повезана са обвезником подношења
пријаве спадају чланови његовог породичног
домаћинства, и то: супружник, родитељи, деца,
усвојеници и усвојиоци.
Имовином се сматрају непокретности, акције
и удели у правном лицу, опрема за обављање
делатности у својини обвезника подношења пријаве,
независно од тога да ли је обвезник подношења
пријаве користи за обављање делатности,
као и моторна возила, пловила и ваздухоплови,
штедни улози и готов новац, друга имовинска
права.
Информативна пореска пријава подноси се на
следећим обрасцима:
● ИПП-I – подаци о укупној имовини обвезника
подношења пријаве са стањем на дан 1. јануара
2013. године, у којем обвезник подношења пријаве
исказује податке о својој укупној имовини са
стањем на дан 1. јануара 2013. године;
● ИПП-II – подаци о укупној имовини повезаног
лица са стањем на дан 1. јануара 2013. године, у
којем обвезник подношења пријаве исказује податке
о имовини повезаног лица са стањем на
дан 1. јануара 2013. године.
У случају када обвезник подношења пријаве
нема повезана лица, подноси само део ИПП-I,
а у случају када их има, за свако повезано лице
подноси се део ИПП-II, с тим што сви делови чине
целину информативне пореске пријаве.
Информативна пореска пријава подноси се
Пореској управи електронским путем, преко портала
Пореске управе.
Ову одредбу одликује посебна повезаност са
методом унакрсне процене пореске основице из
чл. 59. овог закона, ради утврђивања основице
пореза на доходак грађана.
Утврђивање чињеница
Извођење и оцена доказа
Чињенице у пореском поступку утврђују се на
основу доказа. Као доказ у пореском поступку
могу да се употребе:
● пореска пријава,
● порески биланс,
● пословне књиге и евиденције,
● рачуноводствени искази,
● пословна документација и друге исправе и информације
којима располаже Пореска управа,
прикупљене од пореског обвезника или трећих
лица, затим исказ сведока, налаз вештака, увиђај
и свако друго средство којим чињенице могу да
се утврде.
Поступак се води тако да се изведу сви докази
потребни за правилно и потпуно утврђивање
чињеничног стања.
Орган је дужан да по службеној дужности, у
складу са законом, врши увид у податке о чињеницама
неопходним за одлучивање о којима се
води службена евиденција, да их прибавља и обрађује.
Орган је дужан да правилно, истинито и потпуно
утврди све чињенице и околности које су
од значаја за законито и правилно поступање у
управној ствари.
Овлашћено службено лице одлучује по свом
уверењу које чињенице узима као доказане, на
основу савесне и брижљиве оцене сваког доказа
посебно и свих доказа заједно, као и на основу
резултата целокупног поступка.
Пореска управа може да врши увид у пословне
књиге пореског обвезника у просторијама
Пореске управе или у просторијама пореског обвезника.
Такође закључком може да наложи да
се у одређеном року доставе и ставе на увид све
пословне књиге и евиденције пореског обвезника.
Лице које води поступак може да узима изјаве
сведока, трећих лица, да тражи налазе вештака,
врши увиђај и предузима друге радње у циљу прикупљања
одговарајућих доказа.
Давање информација
Порески обвезник је дужан да у року који му
одреди Пореска управа пружи све информације
којима располаже, а битне су и неопходне
за утврђивање чињеничног стања од значаја за
опорезивање. У захтеву се наводи на кога се информације
односе, као и евентуалне последице
ЈУЛ–АВГУСТ 2019. ● ПОСЛОВНИ САВЕТНИК 103
ПОРЕЗИ
ускраћивања информација, односно давања неистинитих
информација.
Пореска управа захтев доставља у писменој
форми, а и лице које даје информације на исти
начин одговара.
Уколико је информација дата усмено, може да
се сачини записник у ком се наводе лица која су
присутна у моменту давања изјаве, као и место,
датум и садржај информације.
Записник обавезно потписује службено лице и
лице које даје изјаву. Копија записника доставља
се лицу које је дало информацију.
Чланови породице пореског обвезника могу
да ускрате давање информација значајних за опорезивање,
као и свештеници, адвокати, порески
саветници, ревизори, лекари и сл.
Лица која чувају пословне књиге за пореског
обвезника не могу да ускрате њихово предочавање
ако би и порески обвезник морао да их
предочи.
Вештачење
Пореска управа у току вођења порескоправног
поступка може да ангажује вештака ради вештачења
одређених докумената, обрачуна или
из било ког другог разлога. Вештак се именује
само онда када не постоји опасност од одлагања
утврђивања и наплате пореских обавеза. Вештаци
се бирају обично из реда регистрованих судских
вештака. При томе се води рачуна да вештак
није по било ком основу повезано лице са пореским
обвезником.
Вештачење, као судскопроцесна радња, представља
тековину модерног правосуђа. У процесу
утврђивања материјалне истине суд се све више
ослања на налазе и мишљења стручњака из области
на које се поступак односи. Судски вештак је
стручно лице које испуњава формалне и суштинске
услове да може да се бави овим одговорним
послом. Вештак је сарадник, при чему својим
стручним налазом и мишљењем у великој мери
помаже да се утврди истина, односно одређена
конкретност чињеница. Од квалитета и свеобухватности
налаза и мишљења судског вештака
зависи ток и исход поступка. Због тога се пред
вештака поставља задатак који треба да обави
у складу са расположивом документацијом, али
и најбољим стручним знањем и моралним начелима.
Поред стручности, вештак треба да поседује
и смисао да материју вештачења претвори у извештај
са налазом и мишљењем и тиме помогне
лицу које води поступак, као и странкама, тако
што материју вештачења презентира непристрасно,
стручно и на јасан и разумљив начин.
Делатност вештачења и статус судских вештака
регулисан је Законом о судским вештацима („Сл.
гласник РС”, бр. 44/2010), као и Законом о парничном
поступку („Сл. гласник РС”, бр. 72/2011,
49/2013 – одлука УС, 74/2013 – одлука УС, 55/2014
и 87/2018). Налаз вештака одлаже се у списима
предмета.
Странка у току самог поступка може да изјави
захтев за изузеће вештака ако постоји основана
сумња у његову непристрасност, односно да
може да изазове било какву негативну последицу
или штету по учеснике у поступку. Захтев за
изузеће вештака подноси се у року од 3 дана од
дана пријема обавештења о именовању вештака.
Увиђај
Увиђај је радња која се најчешће предузима да
би се разјасниле неке чињенице или околности
које су битне за потпуно сагледавање чињеничног
стања. Увиђај је радња доказивања која се састоји
од непосредног опажања промена на лицу места,
коју предузима овлашћени орган. Странка може
да присуствује увиђају, а такође може да присуствује
и ангажовани вештак. Увиђај се спроводи
без одлагања уколико би то могло да угрози
утврђивање и наплату пореских обавеза.
Држалац ствари, просторија или земљишта
које је предмет увиђаја или у којима или на којима
се налази предмет увиђаја или преко којих се
прелази да би се извео увиђај, мора да дозволи
увиђај.
Увиђај у стану је дозвољен само уз сагласност
држаоца стана или на основу писмене одлуке надлежног
суда.
Овлашћено службено лице не сме да дозволи
да се увиђај злоупотреби и повреди тајна утврђена
сагласно закону и прописима који уређују
тајност података, односно пословну, професионалну,
научну или уметничку тајну. Држаоцу ствари
надокнађује се штета коју увиђај проузрокује,
о чему се доноси решење.
О извршеном увиђају и утврђеном налазу сачињава
се записник који потписују сви учесници.
Уколико странка изјави примедбе на констатације
исказане у записнику о извршеном увиђају
, лице које води поступак дужно је да их унесе у
записник. Такође је дужно да констатује и уколи104
ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● poslovnisavetnik.net
ПОРЕЗИ
ко странка одбије да потпише записник, као и да
наведе разлоге одбијања.
Доказивање у пореском поступку
У порескоправном поступку терет докази-
вања је на страни која нешто доказује.
Пореска управа доказује постојање пореске
обавезе.
Порески обвезник доказује чињенице које
утичу на смањење или укидање пореске обавезе.
Чињенице које су од значаја за поступање у
управној ствари утврђују се доказима. Доказивање
почиње када орган установи које су то чињенице
и које од њих су спорне. Не доказују се
општепознате чињенице, као ни чињенице чије
постојање закон претпоставља. Дозвољено је до-
казивати да чињенице не постоје, ако законом
друкчије није одређено.
О управној ствари може да се одлучи на основу
чињеница које нису потпуно утврђене или које
се доказима само посредно утврђују (чињенице
које су вероватне), ако је то законом одређено.
Уколико странка тврди да неке ствари које
држи у својини или се налазе у њеној државини,
држи само као заступник другог лица, заложни
поверилац или фидуцијар* дужан је да у пореском
поступку докаже ко је власник тих ствари
јер ће се у супротном сматрати његовим.
* Фидуцијар је привремени прималац завештања, који
после извесног времена или по испуњењу неког услова мора
да преда ствари другом лицу.
Повраћај у пређашње стање
На захтев странке која је из оправданих разлога
пропустила да испуни пореску обавезу
или неку радњу у законском року или року који
је одредила Пореска управа, па због таквог пропуштања
трпи последицу, дозволиће се повраћај
у пређашње стане. Уколико је порески обвезник
поставио заступника, а он извршио пропуштање
рока, терет таквог пропуштања пада на пореског
обвезника.
Повраћај у пређашње стање је институт грађанског
процесног права који пореском обвезнику
омогућава да, уколико је мимо своје воље или
из оправданих разлога пропустио да изврши законом
прописану обавезу, не буде преклузиван
у остваривању својих права. Ово даје могућност
странци да јој, на њен захтев, Пореска управа дозволи
да накнадно предузме одређену радњу за
коју је протекао рок, уколико се докаже да је до
пропуштања дошло из оправданих разлога. Вра-
ћање у пређашње стање може да се одобри само
због пропуштања процесних рокова, а не и због
материјално правних рокова. Преклузија представља
институт грађанског права који подразумева
да протек одређеног рока за предузимање
одређене правне радње, односно вршење одређеног
права повлачи за собом губитак права.
Захтев за повраћај у пређашње стање подноси
се у року од осам дана од дана када је престао
разлог који је проузроковао пропуштање, односно
од дана када је порески обвезник сазнао за
узрок. Разлози којима се образлаже захтев морају
бити оправдани. О захтеву за повраћај у пређашње
стање Пореска управа одлучује закључком.
Против закључка није допуштена жалба, осим
ако је захтев за повраћај у пређашње стање поднет
због пропуштеног рока за жалбу на пореско
решење.
Враћање у пређашње стање дозвољава се и кад
је из незнања или очигледне грешке поднесак предат
благовремено, али ненадлежном органу. Предлог
за враћање у пређашње стање не може да се
заснива на чињеницама које је орган већ оценио
као недовољан разлог за продужење рока.
По протеку рока од три месеца од пропуштеног
рока порески обвезник не може да поднесе
захтев за повраћај у пређашње стање.
Порески обвезник може да поднесе захтев
за повраћај у пређашње стање и изврши пропуштену
радњу и по протеку три месеца од пропуштеног
рока, ако захтев није могао да поднесе
благовремено због више силе. Предлог за враћање
у пређашње стање не зауставља ток поступка,
али орган који одлучује о предлогу може да
застане с поступком док решење о предлогу не
постане коначно. ПС