Obrazovanje revizorskih odbora u javnim preduzećima, kako u privrednom i socijalnom tako i u budžetskom smislu, predstavlja novu višu fazu uspostavljanja kvalitetnijeg, potpunijeg i efikasnijeg sistema finansijskog upravljanja i kontrole i funkcije interne revizije, što će doprineti boljem upravljanju i rukovođenju u tim javnim preduzećima, čime se unapređuje i njihovo poslovanje u skladu sa principima ekonomičnosti, efikasnosti i efektivnosti, pri čemu korist višestruko prevazilazi troškove.
Skip to PDF content88 POSLOVNI SAVETNIK ● poslovnisavetnik.net
BUDŽETSKI KORISNICI
Vesna Jovičić, ovlašćeni interni revizor
Revizorski odbori
Obrazovanje revizorskih odbora u javnim preduzećima, kako u privrednom i
socijalnom tako i u budžetskom smislu, predstavlja novu višu fazu uspostavlja-
nja kvalitetnijeg, potpunijeg i efikasnijeg sistema finansijskog upravljanja i
kontrole i funkcije interne revizije, što će doprineti boljem upravljanju i
rukovođenju u tim javnim preduzećima, čime se unapređuje i njihovo poslova-
nje u skladu sa principima ekonomičnosti, efikasnosti i efektivnosti, pri
čemu korist višestruko prevazilazi troškove.
Uvod
Republika Srbija je Zakonom o budžetskom si-
stemu propisala obavezu svih korisnika javnih
sredstava da uspostave finansijsko upravljanje
i kontrolu.
Finansijsko upravljanje i kontrola sprovo-
di se politikama, procedurama i aktivnostima
sa zadatkom da se obezbedi razumno uveravanje
da će korisnik javnih sredstava svoje ciljeve
ostvariti kroz:
1. poslovanje u skladu sa propisima, unutrašnjim
aktima i ugovorima;
2. realnost i integritet finansijskih i poslov-
nih izveštaja;
3. ekonomično, efikasno i efektivno korišće-
nje sredstava;
4. zaštitu sredstava i podataka (informacija).
Finansijsko upravljanje i kontrola obuhvata
sledeće elemente (COSO model):
1. kontrolno okruženje;
2. upravljanje rizicima;
3. kontrolne aktivnosti;
4. informisanje i komunikacije;
5. praćenje i procenu sistema.
Interna revizija ima ključnu ulogu u primeni
petog elementa COSO modela, odnosno u praćenju
i proceni finansijskog upravljanja i kontrole.
U skladu sa Pravilnikom o zajedničkim kri-
terijumima za organizovanje i standardima i
metodološkim uputstvima za postupanje inter-
ne revizije u javnom sektoru („Sl. glasnik RS”,
br. 99/2011 i 106/2013 – dalje: Pravilnik), kori-
snici javnih sredstava uspostavljaju internu re-
viziju na tri načina:
1. organizovanjem posebne funkcionalno neza-
visne organizacione jedinice interne revizije,
2. organizovanjem zajedničke jedinice za inter-
nu reviziju na predlog dva ili više korisnika
javnih sredstava, uz prethodnu saglasnost Cen-
tralne jedinice za harmonizaciju Ministarstva
finansija, ili
3. obavljanjem interne revizije od strane je-
dinice interne revizije drugog korisnika na
osnovu sporazuma, uz prethodnu saglasnost Cen-
tralne jedinice za harmonizaciju Ministarstva
finansija.
Posebna funkcionalno nezavisna jedinica
interne revizije uspostavlja se kod korisnika
javnih sredstava koji imaju više od 250 zaposle-
nih. Zakon o budžetskom sistemu propisuje da su
korisnici javnih sredstava javna preduzeća čiji
je osnivač jedinica lokalne samouprave.
Za uspostavljanje, održavanje i redovno
ažuriranje sistema finansijskog upravljanja i
kontrole odgovoran je rukovodilac korisnika
javnih sredstava, koji je takođe odgovoran za us-
postavljanje i obezbeđivanje uslova za adekvat-
no funkcionisanje interne revizije u skladu sa
zakonom kojim se uređuje budžetski sistem.
Rukovodilac korisnika javnih sredstava
može da obrazuje revizorski odbor kao saveto-
davno telo za oblast interne kontrole i inter-
ne revizije.
Revizorski odbori se obrazuju kako bi se
obezbedilo upravljanje rizicima koji prate
poslovne procese javnih preduzeća, korišćenje
javnih sredstava za strogo definisane namene,
sprovođenje poslovanja u skladu sa propisima,
opštim i internim aktima i ugovorima, isti-
SEPTEMBAR 2019. ● POSLOVNI SAVETNIK 89
BUDŽETSKI KORISNICI
nitost i integritet finansijskih i poslovnih
izveštaja, dobro finansijsko upravljanje i
zaštita sredstava i podataka.
Na pitanja koja nisu uređena Zakonom o bu-
džetskom sistemu i Pravilnikom primenjuju se
odredbe:
1. Zakona o javnim preduzećima („Sl. glasnik RS”,
br. 15/2016),
2. Zakona o privrednim društvima („Sl. glasnik
RS”, br. 36/2011, 99/2011, 83/2014 – dr. zakon i
5/2015) i
3. Zakona o reviziji („Sl. glasnik RS”, br.
62/2013).
Članom 82. Zakona o budžetskom sistemu pro-
pisano je da svi korisnici javnih sredstava
imaju obavezu da uspostave internu reviziju,
dok je članom 7. Pravilnika propisano da ru-
kovodilac korisnika javnih sredstava može
da obrazuje revizorski odbor kao savetodav-
no telo za pitanja interne kontrole i interne
revizije.
Kako navedenim odredbama Zakona o budžet-
skom sistemu i podzakonskog akta nisu pro-
pisani sastav, kriterijumi za izbor članova
i nadležnost revizorskog odbora, shodno se
primenjuju odredbe Zakona o javnim preduzeći-
ma, odnosno Zakona o privrednim društvima
koje se odnose na komisiju za reviziju, zatim
neke odredbe Zakona o reviziji koje se odnose
na uslove za izdavanje licence za obavljanje re-
vizije, kao i odredbe Pravilnika.
Nadležnost i delokrug rada
revizorskih odbora
Uzimajući u obzir odredbe relevantnih pro-
pisa, Međunarodne standarde za profesionalnu
praksu interne revizije i Međunarodne standar-
de revizije u cilju uspostavljanja kvalitetnijeg,
potpunijeg i efikasnijeg sistema finansijskog
upravljanja i kontrole i funkcije interne revi-
zije, a imajući u vidu ulogu revizorskog odbora u
ovaj aktivnosti, opravdano je da se revizorskom
odboru u okviru nadležnosti odredi delokrug
rada koji je povezan sa poslovima, standardima
i metodologijom interne revizije, zatim sa pra-
vima, dužnostima i odgovornostima rukovodi-
oca interne revizije i internih revizora, kao
i sa planiranjem, sprovođenjem i izveštavanjem
interne revizije, što je propisano odredbama
Pravilnika, a to su:
● razmatranje sa revizorom javnog preduzeća i
rukovodiocem interne revizije ključnih pitanja
koja proizlaze iz obavljanja revizije i o značaj-
nim nedostacima internih kontrola u vezi sa
procesom finansijskog izveštavanja;
● razmatranje i davanje mišljenja na nacrt stra-
teškog plana i godišnjeg plana interne revizije;
● razmatranje i davanje mišljenja na izveštaj o
izvršenju plana aktivnosti na primeni preporu-
ka interne revizije za svaku obavljenu internu
reviziju u smislu kvaliteta, stepena realizacije
i podrške izvršenju preporuka interne revi-
zije;
● razmatranje i davanje mišljenja na godišnji
izveštaj o radu interne revizije pre dostavlja-
nja direktoru na usvajanje, odnosno Centralnoj
jedinici za harmonizaciju ministarstva Repu-
blike Srbije nadležnog za poslove finansija;
● razmatranje drugih značajnih pitanja koja se
odnose na rad interne revizije, a naročito opse-
ga rada interne revizije, ciljeva, ovlašćenja i
potrebnih ljudskih resursa za postizanje ciljeva;
● razmatranje i davanje mišljenja na godišnji
izveštaj o sistemu finansijskog upravljanja i
kontrole pre dostavljanja direktoru na usvaja-
nje, odnosno Centralnoj jedinici za harmoniza-
ciju ministarstva Republike Srbije nadležnog
za poslove finansija;
● učestvovanje u izbornom postupku kandidata
koji ispunjavaju uslove za rad na radnom mestu
rukovodioca interne revizije.
Takođe, opravdano je da se revizorskom odbo-
ru u okviru nadležnosti odredi i delokrug rada
koji je povezan sa delokrugom rada komisije za
reviziju, koji je propisan članom 56. Zakona o
javnim preduzećima i članom 411. Zakona o pri-
vrednim društvima, kao što je:
● priprema, predlaganje i provera sprovođenja
računovodstvenih politika i politika upravlja-
nja rizicima;
● ispitivanje primene računovodstvenih stan-
darda u pripremi finansijskih izveštaja i oce-
na sadržine finansijskih izveštaja;
● ispitivanje ispunjenosti uslova za izradu
konsolidovanih finansijskih izveštaja;
● sprovođenje postupka izbora revizora predu-
zeća i predlaganje kandidata za revizora pre-
duzeća, sa mišljenjem o njegovoj stručnosti i
nezavisnosti u odnosu na preduzeće;
● davanje mišljenja o predlogu ugovora sa re-
vizorom preduzeća i, u slučaju potrebe, davanje
90 POSLOVNI SAVETNIK ● poslovnisavetnik.net
BUDŽETSKI KORISNICI
obrazloženog predloga za otkaz ugovora sa re-
vizorom preduzeća;
● vršenje nadzora nad postupkom revizije,
uključujući i određivanje ključnih pitanja koja
treba da budu predmet revizije, kao i provera
nezavisnosti i objektivnosti revizora;
● obavljanje i drugih poslova iz domena revizi-
je koje joj poveri nadzorni odbor.
Revizorski odbor ne obavlja poslove orga-
nizacionih celina čiji su poslovi propisani
statutom i internim aktima o unutrašnjoj orga-
nizaciji i sistematizaciji poslova javnog pre-
duzeća. Revizorski odbor ne može da odlučuje
o pitanjima iz nadležnosti nadzornog odbora.
Ovi zahtevi zasnovani su na principima upra-
vljačke odgovornosti i korporativnog upra-
vljanja.
Sastav, kriterijumi za izbor članova
i postupak obrazovanja revizorskih
odbora
Odredbom člana 55. Zakona o javnim predu-
zećima propisano je da javno preduzeće koje je
osnovala Republika Srbija ima komisiju za re-
viziju, koja ima tri člana koje imenuje nadzorni
odbor, zatim da je jedan (nezavisni) član nadzor-
nog odbora predsednik komisije za reviziju, kao
i da članovi komisije za reviziju moraju da is-
pune uslove iz člana 19. tačke 1) i 2) Zakona, koji
za nezavisnog člana nadzornog odbora javnog
preduzeća propisuje uslove da nije bio angažo-
van u vršenju revizije finansijskih izveštaja
preduzeća u poslednjih pet godina i da nije član
političke stranke.
Svi članovi revizorskog odbora u radu
poštuju etička načela, pravila ponašanja i
profesionalne standarde (ISA i IIA) kojima se
obezbeđuje integritet, poštenje, nezavisnost,
objektivnost i nepristrasnost, zatim političku
neutralnost, sprečavanje sukoba interesa,
poverljivost informacija, kompetentnost i
profesionalno ponašanje, što su zahtevi pro-
pisani Međunarodnim standardima revizije i
Međunarodnim standardima za profesionalnu
praksu interne revizije. Članovi revizorskih
odbora odlučuju nezavisno i samostalno i biraju
se na period od četiri godine. PS
BUDŽETSKI KORISNICI
Vesna Jovičić, ovlašćeni interni revizor
Revizorski odbori
Obrazovanje revizorskih odbora u javnim preduzećima, kako u privrednom i
socijalnom tako i u budžetskom smislu, predstavlja novu višu fazu uspostavlja-
nja kvalitetnijeg, potpunijeg i efikasnijeg sistema finansijskog upravljanja i
kontrole i funkcije interne revizije, što će doprineti boljem upravljanju i
rukovođenju u tim javnim preduzećima, čime se unapređuje i njihovo poslova-
nje u skladu sa principima ekonomičnosti, efikasnosti i efektivnosti, pri
čemu korist višestruko prevazilazi troškove.
Uvod
Republika Srbija je Zakonom o budžetskom si-
stemu propisala obavezu svih korisnika javnih
sredstava da uspostave finansijsko upravljanje
i kontrolu.
Finansijsko upravljanje i kontrola sprovo-
di se politikama, procedurama i aktivnostima
sa zadatkom da se obezbedi razumno uveravanje
da će korisnik javnih sredstava svoje ciljeve
ostvariti kroz:
1. poslovanje u skladu sa propisima, unutrašnjim
aktima i ugovorima;
2. realnost i integritet finansijskih i poslov-
nih izveštaja;
3. ekonomično, efikasno i efektivno korišće-
nje sredstava;
4. zaštitu sredstava i podataka (informacija).
Finansijsko upravljanje i kontrola obuhvata
sledeće elemente (COSO model):
1. kontrolno okruženje;
2. upravljanje rizicima;
3. kontrolne aktivnosti;
4. informisanje i komunikacije;
5. praćenje i procenu sistema.
Interna revizija ima ključnu ulogu u primeni
petog elementa COSO modela, odnosno u praćenju
i proceni finansijskog upravljanja i kontrole.
U skladu sa Pravilnikom o zajedničkim kri-
terijumima za organizovanje i standardima i
metodološkim uputstvima za postupanje inter-
ne revizije u javnom sektoru („Sl. glasnik RS”,
br. 99/2011 i 106/2013 – dalje: Pravilnik), kori-
snici javnih sredstava uspostavljaju internu re-
viziju na tri načina:
1. organizovanjem posebne funkcionalno neza-
visne organizacione jedinice interne revizije,
2. organizovanjem zajedničke jedinice za inter-
nu reviziju na predlog dva ili više korisnika
javnih sredstava, uz prethodnu saglasnost Cen-
tralne jedinice za harmonizaciju Ministarstva
finansija, ili
3. obavljanjem interne revizije od strane je-
dinice interne revizije drugog korisnika na
osnovu sporazuma, uz prethodnu saglasnost Cen-
tralne jedinice za harmonizaciju Ministarstva
finansija.
Posebna funkcionalno nezavisna jedinica
interne revizije uspostavlja se kod korisnika
javnih sredstava koji imaju više od 250 zaposle-
nih. Zakon o budžetskom sistemu propisuje da su
korisnici javnih sredstava javna preduzeća čiji
je osnivač jedinica lokalne samouprave.
Za uspostavljanje, održavanje i redovno
ažuriranje sistema finansijskog upravljanja i
kontrole odgovoran je rukovodilac korisnika
javnih sredstava, koji je takođe odgovoran za us-
postavljanje i obezbeđivanje uslova za adekvat-
no funkcionisanje interne revizije u skladu sa
zakonom kojim se uređuje budžetski sistem.
Rukovodilac korisnika javnih sredstava
može da obrazuje revizorski odbor kao saveto-
davno telo za oblast interne kontrole i inter-
ne revizije.
Revizorski odbori se obrazuju kako bi se
obezbedilo upravljanje rizicima koji prate
poslovne procese javnih preduzeća, korišćenje
javnih sredstava za strogo definisane namene,
sprovođenje poslovanja u skladu sa propisima,
opštim i internim aktima i ugovorima, isti-
SEPTEMBAR 2019. ● POSLOVNI SAVETNIK 89
BUDŽETSKI KORISNICI
nitost i integritet finansijskih i poslovnih
izveštaja, dobro finansijsko upravljanje i
zaštita sredstava i podataka.
Na pitanja koja nisu uređena Zakonom o bu-
džetskom sistemu i Pravilnikom primenjuju se
odredbe:
1. Zakona o javnim preduzećima („Sl. glasnik RS”,
br. 15/2016),
2. Zakona o privrednim društvima („Sl. glasnik
RS”, br. 36/2011, 99/2011, 83/2014 – dr. zakon i
5/2015) i
3. Zakona o reviziji („Sl. glasnik RS”, br.
62/2013).
Članom 82. Zakona o budžetskom sistemu pro-
pisano je da svi korisnici javnih sredstava
imaju obavezu da uspostave internu reviziju,
dok je članom 7. Pravilnika propisano da ru-
kovodilac korisnika javnih sredstava može
da obrazuje revizorski odbor kao savetodav-
no telo za pitanja interne kontrole i interne
revizije.
Kako navedenim odredbama Zakona o budžet-
skom sistemu i podzakonskog akta nisu pro-
pisani sastav, kriterijumi za izbor članova
i nadležnost revizorskog odbora, shodno se
primenjuju odredbe Zakona o javnim preduzeći-
ma, odnosno Zakona o privrednim društvima
koje se odnose na komisiju za reviziju, zatim
neke odredbe Zakona o reviziji koje se odnose
na uslove za izdavanje licence za obavljanje re-
vizije, kao i odredbe Pravilnika.
Nadležnost i delokrug rada
revizorskih odbora
Uzimajući u obzir odredbe relevantnih pro-
pisa, Međunarodne standarde za profesionalnu
praksu interne revizije i Međunarodne standar-
de revizije u cilju uspostavljanja kvalitetnijeg,
potpunijeg i efikasnijeg sistema finansijskog
upravljanja i kontrole i funkcije interne revi-
zije, a imajući u vidu ulogu revizorskog odbora u
ovaj aktivnosti, opravdano je da se revizorskom
odboru u okviru nadležnosti odredi delokrug
rada koji je povezan sa poslovima, standardima
i metodologijom interne revizije, zatim sa pra-
vima, dužnostima i odgovornostima rukovodi-
oca interne revizije i internih revizora, kao
i sa planiranjem, sprovođenjem i izveštavanjem
interne revizije, što je propisano odredbama
Pravilnika, a to su:
● razmatranje sa revizorom javnog preduzeća i
rukovodiocem interne revizije ključnih pitanja
koja proizlaze iz obavljanja revizije i o značaj-
nim nedostacima internih kontrola u vezi sa
procesom finansijskog izveštavanja;
● razmatranje i davanje mišljenja na nacrt stra-
teškog plana i godišnjeg plana interne revizije;
● razmatranje i davanje mišljenja na izveštaj o
izvršenju plana aktivnosti na primeni preporu-
ka interne revizije za svaku obavljenu internu
reviziju u smislu kvaliteta, stepena realizacije
i podrške izvršenju preporuka interne revi-
zije;
● razmatranje i davanje mišljenja na godišnji
izveštaj o radu interne revizije pre dostavlja-
nja direktoru na usvajanje, odnosno Centralnoj
jedinici za harmonizaciju ministarstva Repu-
blike Srbije nadležnog za poslove finansija;
● razmatranje drugih značajnih pitanja koja se
odnose na rad interne revizije, a naročito opse-
ga rada interne revizije, ciljeva, ovlašćenja i
potrebnih ljudskih resursa za postizanje ciljeva;
● razmatranje i davanje mišljenja na godišnji
izveštaj o sistemu finansijskog upravljanja i
kontrole pre dostavljanja direktoru na usvaja-
nje, odnosno Centralnoj jedinici za harmoniza-
ciju ministarstva Republike Srbije nadležnog
za poslove finansija;
● učestvovanje u izbornom postupku kandidata
koji ispunjavaju uslove za rad na radnom mestu
rukovodioca interne revizije.
Takođe, opravdano je da se revizorskom odbo-
ru u okviru nadležnosti odredi i delokrug rada
koji je povezan sa delokrugom rada komisije za
reviziju, koji je propisan članom 56. Zakona o
javnim preduzećima i članom 411. Zakona o pri-
vrednim društvima, kao što je:
● priprema, predlaganje i provera sprovođenja
računovodstvenih politika i politika upravlja-
nja rizicima;
● ispitivanje primene računovodstvenih stan-
darda u pripremi finansijskih izveštaja i oce-
na sadržine finansijskih izveštaja;
● ispitivanje ispunjenosti uslova za izradu
konsolidovanih finansijskih izveštaja;
● sprovođenje postupka izbora revizora predu-
zeća i predlaganje kandidata za revizora pre-
duzeća, sa mišljenjem o njegovoj stručnosti i
nezavisnosti u odnosu na preduzeće;
● davanje mišljenja o predlogu ugovora sa re-
vizorom preduzeća i, u slučaju potrebe, davanje
90 POSLOVNI SAVETNIK ● poslovnisavetnik.net
BUDŽETSKI KORISNICI
obrazloženog predloga za otkaz ugovora sa re-
vizorom preduzeća;
● vršenje nadzora nad postupkom revizije,
uključujući i određivanje ključnih pitanja koja
treba da budu predmet revizije, kao i provera
nezavisnosti i objektivnosti revizora;
● obavljanje i drugih poslova iz domena revizi-
je koje joj poveri nadzorni odbor.
Revizorski odbor ne obavlja poslove orga-
nizacionih celina čiji su poslovi propisani
statutom i internim aktima o unutrašnjoj orga-
nizaciji i sistematizaciji poslova javnog pre-
duzeća. Revizorski odbor ne može da odlučuje
o pitanjima iz nadležnosti nadzornog odbora.
Ovi zahtevi zasnovani su na principima upra-
vljačke odgovornosti i korporativnog upra-
vljanja.
Sastav, kriterijumi za izbor članova
i postupak obrazovanja revizorskih
odbora
Odredbom člana 55. Zakona o javnim predu-
zećima propisano je da javno preduzeće koje je
osnovala Republika Srbija ima komisiju za re-
viziju, koja ima tri člana koje imenuje nadzorni
odbor, zatim da je jedan (nezavisni) član nadzor-
nog odbora predsednik komisije za reviziju, kao
i da članovi komisije za reviziju moraju da is-
pune uslove iz člana 19. tačke 1) i 2) Zakona, koji
za nezavisnog člana nadzornog odbora javnog
preduzeća propisuje uslove da nije bio angažo-
van u vršenju revizije finansijskih izveštaja
preduzeća u poslednjih pet godina i da nije član
političke stranke.
Svi članovi revizorskog odbora u radu
poštuju etička načela, pravila ponašanja i
profesionalne standarde (ISA i IIA) kojima se
obezbeđuje integritet, poštenje, nezavisnost,
objektivnost i nepristrasnost, zatim političku
neutralnost, sprečavanje sukoba interesa,
poverljivost informacija, kompetentnost i
profesionalno ponašanje, što su zahtevi pro-
pisani Međunarodnim standardima revizije i
Međunarodnim standardima za profesionalnu
praksu interne revizije. Članovi revizorskih
odbora odlučuju nezavisno i samostalno i biraju
se na period od četiri godine. PS