Vlada Republike Srbije na sednici održanoj 24. oktobra 2019. godine utvrdila je Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o porezima na imovinu i uputila ga Narodnoj skupštini Republike Srbije na razmatranje i usvajanje. S obzirom na to da u toku skupštinske procedure usvajanja ovog predloga zakona može doći do izmena, nakon usvajanja Zakona objavićemo informaciju o njegovom usvajanju i stupanju na snagu, kao i informaciju o eventualnim izmenama u odnosu na Predlog.
Skip to PDF content40 POSLOVNI SAVETNIK ● poslovnisavetnik.net
AKTUELNA TEMA
dr Marijana Žiravac Mladenović, glavni i odgovorni urednik časopisa „Poslovni savetnik”
Predlog izmena i dopuna Zakona o
porezima na imovinu
Vlada Republike Srbije na sednici održanoj 24. oktobra 2019. godine utvrdi-
la je Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o porezima na imovinu i
uputila ga Narodnoj skupštini Republike Srbije na razmatranje i usvajanje. S
obzirom na to da u toku skupštinske procedure usvajanja ovog predloga zakona
može doći do izmena, nakon usvajanja Zakona objavićemo informaciju o njego-
vom usvajanju i stupanju na snagu, kao i informaciju o eventualnim izmenama u
odnosu na Predlog.
Uvod
Kako je navedeno u objašnjenju predlagača
Zakona, osnovni razlog za donošenje ovog za-
kona jeste potreba da se smanji administrira-
nje u vezi sa prometom nepokretnosti. Stoga se
predlaže da se, umesto mogućnosti da obveznik
poreza na nasleđe i poklon i poreza na prenos
apsolutnih prava podnese poresku prijavu pre-
ko javnog beležnika koji je sačinio, overio
ili potvrdio ispravu po osnovu koje se vrši
prenos prava na nepokretnosti, ukine obavezu
navedenim obveznicima da podnose poreske
prijave za utvrđivanje poreza po tim osnovama
kad se nasleđe, poklon ili prenos apsolutnih
prava vrše po osnovu isprave ili odluke koju
javni beležnik donese prilikom vršenja zako-
nom poverenih ovlašćenja (ako poreska obave-
za nastaje na dan izvršenja te radnje, odnosno
pravosnažnosti te odluke). Naime, podatke u
vezi sa prometom nepokretnosti po tim osno-
vama javni beležnik dostavlja republičkom
organu nadležnom za poslove katastra preko
e-šaltera (čime izvršava obaveze ustanovlje-
ne zakonom kojim se uređuje postupak upisa u Ka-
tastar nepokretnosti i Katastar vodova), a taj
organ prosleđuje ih Poreskoj upravi za potrebe
utvrđivanja poreza. Predlaže se da se poreska
prijava ne podnosi ni kad se nasleđe i poklon
(nepokretnosti i pokretnih stvari) ostvaruje
u ostavinskom postupku u kome odluku donosi
javni beležnik. Iz istih razloga predlaže
se i ukidanje obaveze obveznicima poreza na
imovinu koji ne vode poslovne knjige da pod-
nose poreske prijave za utvrđivanje poreza na
imovinu kad po osnovu navedenih isprava na-
staje ili prestaje poreska obaveza, s tim što
bi primena počela od 1. januara 2021. godine.
To bi trebalo da omogući brže pokretanje po-
reskog postupka i utvrđivanje poreza, sa manje
administrativnih procedura i troškova koji
iz navedenog proizlaze.
U slučaju kad obveznik ima obavezu podnoše-
nja poreske prijave za nasleđe nepokretnosti
koje se nalaze na teritoriji jedne ili više or-
ganizacionih jedinica Poreske uprave, predla-
že se da podnosi jednu poresku prijavu (prema
mestu prebivališta, boravišta, odnosno sedi-
šta, a ne prema mestu te, odnosno svake od tih
nepokretnosti). To bi, takođe, trebalo da do-
prinese pojednostavljenju postupka prijavljiva-
nja poreske obaveze i smanjenju troškova koji iz
toga proizlaze.
Precizira se takođe da poresku prijavu za
utvrđivanje poreza na imovinu za nepokretnost
za koju ta obaveza nastane ili prestane po osno-
vu isprave ili odluke javnog beležnika, preko
javnog beležnika može da podnese samo obve-
znik poreza na imovinu koji ne vodi poslovne
knjige, zato što obveznici koji vode poslovne
knjige porez utvrđuju samooporezivanjem, a po-
reske prijave podnose elektronskim putem pre-
ko portala „Jedinstveni informacioni sistem
lokalnih poreskih administracija”.
DECEMBAR 2019. ● POSLOVNI SAVETNIK 41
AKTUELNA TEMA
Dopunjene su odredbe koje uređuju
osnovicu poreza na imovinu
Novim članom 7b uređuje se način utvrđivanja
osnovice poreza na imovinu za nepokretnosti
obveznika koji vodi poslovne knjige i počev od
poreske godine vrednost nepokretnosti u po-
slovnim knjigama iskazuje po fer vrednosti de-
finisanoj članom 7. stav 1. Zakona, odnosno koji
je počev od poreske godine vrednost nepokret-
nosti u poslovnim knjigama prestao da iskazuje
na taj način.
Tim članom 7. stav 1. ZPI-a propisano je da je
osnovica poreza na imovinu za nepokretnosti ob-
veznika koji vodi poslovne knjige, čiju vrednost u
poslovnim knjigama iskazuje po metodu fer vred-
nosti u skladu sa međunarodnim računovodstve-
nim standardima (MRS), odnosno međunarodnim
standardima finansijskog izveštavanja (MSFI)
i usvojenom računovodstvenom politikom, fer
vrednost iskazana na poslednji dan poslovne go-
dine obveznika u tekućoj godini. To znači da je
osnovica poreza na imovinu za 2020. godinu fer
vrednost nepokretnosti iskazana u poslovnim
knjigama obveznika, pod uslovom da:
XXradi se o obvezniku poreza na imovinu koji
vodi poslovne knjige;
XXvrednost nepokretnosti u poslovnim knjigama
obveznik iskazuje po fer vrednosti u skladu sa
MRS, MSFI i usvojenom računovodstvenom po-
litikom (a ne MSFI za MSP!);
XXna 31. 12. 2019. godine vrednost nepokretnosti
iskazana je po fer vrednosti u skladu sa MRS,
MSFI i usvojenom računovodstvenom politikom.
Na osnovu navedenog može da se zaključi i u
kojim slučajevima fer vrednost neće činiti osno-
vicu poreza na imovinu za poresku godinu za ne-
pokretnosti obveznika koji vodi poslovne knjige:
XXkad na poslednji dan poslovne godine u godi-
ni koja prethodi poreskoj godini vrednost nepo-
kretnosti nije bila iskazana po fer vrednosti
u skladu sa MRS, MSFI i usvojenom računovod-
stvenom politikom – znači ako nije iskazana na
31. 12. 2019. godine, fer vrednost ne može biti
osnovica poreza na imovinu za 2020. godinu;
XXako je obveznik počev od poreske godine
vrednost nepokretnosti u poslovnim knjigama
prestao da iskazuje u skladu sa MRS, MSFI i
usvojenom računovodstvenom politikom (što
znači da u poreskoj godini to nije obveznik koji
vrednost nepokretnosti iskazuje po fer vredno-
sti u skladu sa MRS, MSFI i usvojenom računo-
vodstvenom politikom);
XXako nepokretnost iskazuje po fer vrednosti,
ali u skladu sa MSFI za MSP.
S obzirom na to da je članom 26. novog Zakona
o računovodstvu („Sl. glasnik RS”, br. 73/2019),
koji stupa na snagu 1. januara 2020. godine, svim
pravnim licima i preduzetnicima dozvoljeno
da se odluče za primenu punih standarda (MSFI)
za priznavanje, vrednovanje, prezentaciju i obe-
lodanjivanje pozicija u finansijskim izvešta-
jima, za sva pravna lica, odnosno preduzetnike
koji od 1. 1. 2020. godine odluče da primenjuju
MSFI, a vrednost nekretnina iskažu po fer
vrednosti, tako iskazana fer vrednost na 31. 12.
2020. godine biće osnovica poreza na imovinu
za 2021. godinu.
Poreska oslobođenja od poreza na
imovinu
U Zakonu o poljoprivrednom zemljištu bri-
sana je odredba kojom se uređuje poljoprivredno
zemljište, kojom je bilo propisano šta se sma-
tra objektima za primarnu poljoprivrednu pro-
izvodnju. Imajući u vidu da se za te objekte (pod
propisanim uslovima) ostvaruje oslobođenje od
poreza na imovinu, kao i da je u pogledu njihovog
pojma nastala pravna praznina, članom 12b ZPI-a
definišu se objekti koji se smatraju objektima
za primarnu poljoprivrednu proizvodnju. Na taj
način postiže se pravna sigurnost obveznika u
pogledu vrste objekata za koje mogu da ostvare
oslobođenje od poreza na imovinu, što je poseb-
no značajno za obveznike koji vode poslovne knji-
ge zato što porez utvrđuju samooporezivanjem.
Definicija pomenutih objekata ista je kao i
odredba zakona kojom se uređuje poljoprivredno
zemljište, koja je brisana, tako da je vrsta obje-
kata za koju se poresko oslobođenje ostvaruje
ostala nepromenjena.
To su objekti:
„za smeštaj mehanizacije za poljoprivredu,
„za smeštaj repromaterijala,
„za smeštaj i čuvanje gotovih poljoprivrednih
proizvoda,
„staje za gajenje stoke,
„za potrebe gajenja i prikazivanje starih autoh-
tonih sorti biljnih kultura i rasa domaćih ži-
votinja,
„za gajenje pečurki, puževa i riba.
42 POSLOVNI SAVETNIK ● poslovnisavetnik.net
AKTUELNA TEMA
Podnošenje poreske prijave
Novim članom 34. ZPI-a predlaže se ukidanje
obaveze podnošenja poreske prijave za utvrđi-
vanje poreza na nasleđe i poklon, kao i poreza na
prenos apsolutnih prava po osnovu isprave koju
je sastavio, overio ili potvrdio javni beležnik,
kao i po osnovu odluke koju je javni beležnik do-
neo u vršenju zakonom poverenih ovlašćenja za:
XXnasleđe stvari i prava iz člana 14. ZPI-a (i
pokretnih i nepokretnih stvari), ostvareno po
osnovu pravosnažnog rešenja o nasleđivanju koje
je doneo javni beležnik u vršenju zakonom pove-
renih javnih ovlašćenja (za koje poreska obaveza
nastaje danom pravosnažnosti tog rešenja);
XXpoklon stvari i prava iz člana 14. ZPI-a (i
pokretnih i nepokretnih), ostvaren u ostavin-
skom postupku koji sprovodi javni beležnik u
vršenju zakonom poverenih javnih ovlašćenja
(npr. odricanje od nasleđa u korist određenog
naslednika), odnosno za poklon nepokretnosti
ostvaren po osnovu isprave koju je sastavio/
overio/potvrdio javni beležnik (npr. ugovor o
poklonu) ili pravosnažne odluke koju je on do-
neo (za koji poreska obaveza nastaje na dan sasta-
vljanja/overe/potvrđivanja te isprave, odnosno
na dan pravosnažnosti te odluke);
XXprenos apsolutnih prava na nepokretnosti.
U tom slučaju obaveza javnog beležnika koji je
izvršio pomenutu radnju ili doneo odluku je da:
XXnavedenu ispravu u roku od 24 sata od trenut-
ka sastavljanja/overe/potvrđivanja, odnosno
pravosnažnu odluku u roku od 24 sata od dana
pravosnažnosti, po službenoj dužnosti dosta-
vi organu nadležnom za poslove katastra kroz
e-šalter, odnosno kroz e-šalter i preko Servi-
sne magistrale organa;
XXuz ispravu, odnosno odluku, na način i u roko-
vima za njeno dostavljanje dostavi i:
„u slučaju nasleđa – izjašnjenje obveznika da li
postoje dugovi, troškovi i drugi tereti koje je
obveznik poreza na nasleđe dužan da isplati
ili na drugi način namiri iz nasleđene imovi-
ne (dalje: dugovi);
„u slučaju nasleđa ili poklona – izjašnjenje ob-
veznika da li smatra da ima pravo na poresko
oslobođenje po osnovu člana 21. ZPI-a ili na po-
reski kredit po osnovu člana 22. ZPI-a;
„dokaze od značaja za utvrđivanje poreske oba-
veze koje mu je dostavio obveznik do izvršenja
radnje, odnosno do donošenja odluke;
„podatke o ispravi koju je sastavio, overio ili
potvrdio, odnosno o pravosnažnoj odluci koju je
doneo u vršenju zakonom poverenih javnih ovla-
šćenja.
Organ nadležan za poslove katastra dužan je
da primljene isprave, izjašnjenja, dokaze i po-
datke odmah po prijemu, po službenoj dužnosti,
kroz e-šalter dostavi poreskom organu. Na dan
isteka roka od 24 sata smatraće se da je poreski
organ saznao za nasleđe i poklon koji se vrši
po osnovu isprave javnog beležnika, kao i da je
primio izjašnjenje, dokaze i podatke.
Kad obveznik javnom beležniku nije dosta-
vio sve dokaze od značaja za utvrđivanje poreske
obaveze, koje poreski organ ne može da priba-
vi razmenom podataka između državnih organa
preko Servisne magistrale organa, odnosno iz-
jašnjenje, obveznik je u obavezi da ih na zahtev
poreskog organa dostavi tom organu u ostavlje-
nom roku u poreskom postupku. Ako to ne učini u
ostavljenom roku, smatraće se da ne raspolaže
dokazima, odnosno da ne postoje dugovi koje je
obveznik dužan da izmiri iz nasleđene imovi-
ne, odnosno da obveznik nema pravo na poresko
oslobođenje ili na poreski kredit.
Podrazumeva se da će obveznik poreza na
nasleđe i poklon u slučajevima koji nisu ra-
nije pobrojani i dalje biti dužan da podnosi
poresku prijavu.
Izmenom člana 27. ZPI-a precizirano je da,
kad obveznik nema obavezu podnošenja pore-
ske prijave (jer je ta obaveza ukinuta), rok od
šezdeset dana (u kome nadležni poreski organ
ima pravo da utvrdi poresku osnovicu u visini
tržišne vrednosti, ako oceni da je ugovorena
cena niža od tržišne) počinje da teče od dana
predaje javnom beležniku, odnosno poreskom
organu dokaza od značaja za ostvarivanje prava
na poresko oslobođenje koje poreski organ ne
može da pribavi razmenom podataka između
državnih organa preko Servisne magistrale
organa, odnosno od dana isteka roka ostavljenog
obvezniku u poreskom postupku za dostavljanje
tih dokaza poreskom organu.
Izmenom člana 29. ZPI-a precizirano je da
se, u slučaju kad ne postoji obaveza podnošenja
poreske prijave, smatra da je poreska obaveza
nastala na dan saznanja nadležnog poreskog or-
gana za prenos (to je dan isteka roka od 24 sata
DECEMBAR 2019. ● POSLOVNI SAVETNIK 43
AKTUELNA TEMA
od izvršenja radnje od strane javnog beležnika,
odnosno od pravosnažnosti odluke koju je doneo
javni beležnik).
Ove izmene stupaju na snagu 1. januara
2020. godine.
Poreska prijava za utvrđivanje poreza
na imovinu od 1. 1. 2021. godine
Počev od 1. januara 2021. godine, obveznicima
koji ne vode poslovne knjige ukida se obaveza
podnošenja poreske prijave za utvrđivanje po-
reza na imovinu (novi član 33b ZPI-a):
„po osnovu isprave koju je sastavio, overio ili
potvrdio javni beležnik,
„po osnovu odluke koju je javni beležnik doneo
u vršenju zakonom poverenih ovlašćenja,
u slučajevima kad poreska obaveza po tom osnovu
nastaje na dan izvršenja pomenute radnje, odno-
sno na dan pravosnažnosti pomenute odluke.
Javni beležnik dužan je da ispravu koju je sa-
stavio, overio ili potvrdio u roku od 24 sata od
trenutka izvršenja radnje, odnosno pravosnažnu
odluku koju je doneo u okviru zakonom poverenih
javnih ovlašćenja u roku od 24 sata od dana pravo-
snažnosti, po službenoj dužnosti, dostavi kroz
elektronski šalter putem kojeg se dostavljaju is-
prave i razmenjuju podaci u postupku upisa u Ka-
tastar nepokretnosti i Katastar vodova (dalje:
e-šalter) republičkom organu nadležnom za po-
slove Katastra nepokretnosti i Katastra vodova
(dalje: organ nadležan za poslove katastra), od-
nosno preko e-šaltera i SMO nadležnom organu
jedinice lokalne samouprave.
Javni beležnik dužan je da uz ispravu, odno-
sno odluku dostavi:
1) izjašnjenje obveznika, i to:
(1) da li smatra da ima pravo na poresko oslo-
bođenje po osnovu čl. od 12. do 12b ovog zakona,
odnosno na poreski kredit po osnovu člana 13.
ovog zakona,
(2) da li se zemljište na kome stiče pravo
iz člana 2. stav 1. ovog zakona graniči sa zemlji-
štem na kome je obveznik imalac prava, tako da
je njihova ukupna površina preko deset ari, od-
nosno da li je prestankom prava na delu zemlji-
šta tom obvezniku površina preostalog dela
zemljišta tog obveznika do deset ari;
2) dokaze od značaja za utvrđivanje poreske oba-
veze, odnosno za ostvarivanje prava na poresko
oslobođenje ili poreski kredit, koje mu je do-
stavio poreski obveznik do izvršenja radnje,
odnosno do pravosnažnosti odluke;
3) podatke o ispravi koju je sastavio, overio ili
potvrdio javni beležnik, odnosno o pravosna-
žnoj odluci koju je javni beležnik doneo u vr-
šenju zakonom poverenih javnih ovlašćenja i o
nepokretnosti koja je predmet oporezivanja (o
korisnoj površini, vrsti, mestu, načinu kori-
šćenja neizgrađenog građevinskog zemljišta,
godini u kojoj je izvršena izgradnja, odnosno
poslednja rekonstrukcija objekta i dr.).
Na dan isteka gorenavedenog roka smatraće
se da je nadležni organ jedinice lokalne samo-
uprave saznao za nastanak odnosno prestanak
poreske obaveze koji se sprovodi po osnovu is-
prave ili odluke, kao i da je primio dokaze, od-
nosno izjašnjenje.
Kad poreski obveznik javnom beležniku nije
dostavio sve dokaze od značaja za utvrđivanje
poreske obaveze, odnosno za ostvarivanje prava
na poresko oslobođenje ili poreski kredit, koje
nadležni organ jedinice lokalne samouprave ne
može da pribavi razmenom podataka između dr-
žavnih organa preko SMO, obveznik je dužan da
te dokaze dostavi nadležnom organu jedinice
lokalne samouprave, na zahtev tog organa, u osta-
vljenom roku u poreskom postupku. Ako poreski
obveznik u ostavljenom roku ne dostavi dokaze,
smatraće se da obveznik i ne raspolaže istima.
U skladu sa novim članom 33b ZPI-a izvršeno
je i tehničko usklađivanje u članu 33v ZPI-a.
Izmenom člana 33g ZPI-a precizirano je da
je obveznik koji ne vodi poslovne knjige i dalje
dužan da i za imovinu za koju je podneo poresku
prijavu, kao i za imovinu za koju se od 1. januara
2021. godine ne podnosi poreska prijava, podnese
poresku prijavu ako je došlo do promene od uti-
caja na visinu poreske obaveze za tu imovinu, o
čemu nema podataka u podnetoj poreskoj prijavi
ili u ispravama koje je javni beležnik dostavio
nadležnom organu jedinice lokalne samouprave.
Do 31. decembra 2020. godine lice koje stek-
ne ili otuđi pravo na nepokretnosti po osnovu
isprave koju je sastavio, overio ili potvrdio
javni beležnik, odnosno pravosnažne odluke
koju je doneo u okviru zakonom poverenih javnih
ovlašćenja (dalje: isprava), pri čemu mu za pome-
nuto pravo, kao obvezniku koji ne vodi poslov-
ne knjige, nastaje ili prestaje poreska obaveza
po osnovu poreza na imovinu, poresku prijavu
44 POSLOVNI SAVETNIK ● poslovnisavetnik.net
AKTUELNA TEMA
može da podnese na dan sastavljanja, overe ili
potvrđivanja, odnosno na dan pravosnažnosti
isprave donete u vršenju zakonom poverenih
javnih ovlašćenja, preko javnog beležnika koji
je izvršio tu radnju.
Javni beležnik je dužan da:
1) poreskog obveznika upozna sa mogućnošću
podnošenja poreske prijave preko javnog bele-
žnika;
2) poresku prijavu koju je popunio i potpisao
poreski obveznik, sa ispravom koju je sastavio,
overio ili potvrdio, u roku od 24 sata od tre-
nutka izvršenja te radnje, odnosno sa pravosna-
žnom ispravom koju je doneo u okviru zakonom
poverenih javnih ovlašćenja, u roku od 24 sata
od dana pravosnažnosti, po službenoj dužno-
sti, dostavi organu nadležnom za poslove ka-
tastra kroz e-šalter, odnosno kroz e-šalter i
preko SMO.
Ako poreski obveznik javnom beležniku ne
preda popunjenu i potpisanu poresku prijavu,
javni beležnik o tome sačinjava belešku koju, sa
ispravom koju je sastavio, overio, potvrdio ili
doneo, dostavlja organu nadležnom za poslove
katastra, odnosno preko SMO, na način i u roku
od 24 sata od dana pravosnažnosti.
Organ nadležan za poslove katastra pore-
sku prijavu i ispravu koju je sastavio javni be-
ležnik, odnosno belešku i ispravu odmah po
prijemu, po službenoj dužnosti, dostavlja na-
dležnom organu jedinice lokalne samouprave.
Ako je poreski obveznik, uz poresku prijavu,
javnom beležniku dostavio i dokaze od značaja
za utvrđivanje poreske obaveze, dostavljanje tih
dokaza vrši se na način i u roku za dostavljanje
poreske prijave koji su propisani st. od 2. do 4.
ovog člana.
Na dan predaje poreske prijave javnom be-
ležniku smatraće se da je poreski obveznik
poresku prijavu predao neposredno nadležnom
organu jedinice lokalne samouprave.
Izmenjena je nadležnost poreskog
organa kome se podnosi poreska
prijava za utvrđivanje poreza na
nasleđe i poklon nepokretnosti
Od 1. januara 2020. godine poreska prijava za
utvrđivanje poreza na nasleđe i poklon (kad u
skladu sa ovim zakonom postoji obaveza njihovog
podnošenja) podnosi se organizacionoj jedini-
ci Poreske uprave nadležnoj za teritoriju na
kojoj obveznik – fizičko lice ima prebivali-
šte ili boravište, odnosno na kojoj obveznik
– pravno lice ima sedište.
Izuzetno, kad je predmet poklona isključi-
vo nepokretnost, predlaže se da se poreska
prijava podnosi prema mestu nepokretnosti.
Na taj način smanjuje se administriranje u
slučaju kad obveznik po osnovu jednog rešenja
nasleđuje nepokretnosti na teritoriji više
organizacionih jedinica Poreske uprave, jer
podnosi jednu poresku prijavu.
Zaključak
Zakon stupa na snagu 1. januara 2020. godine.
PS
Elektronski časopis Lege Artis – Propisi u praksi nalazi se na internet stranici www.legeartis.rs, ažurira se
svakodnevno i koristi putem korisničkog imena i lozinke.
Svi članci mogu da se pretražuju na različite načine: po rečima u nazivu ili samom članku, pravnim oblastima ili
autorima, a dat je i pregled najčitanijih članaka u toku meseca. Takođe, na jednom mestu nalazi se i arhiva svih brojeva
od početka objavljivanja. Članci se mogu čuvati u PDF formatu, a mogu i da se štampaju i kopiraju.
Osim onih koje čine štampano izdanje, u elektronskom izdanju nalaze su i dodatne rubrike: Obrazovanje, Autorsko
pravo, Planiranje i izgradnja i dr.
Elektronski časopis
LEGE ARTIS – PROPISI U PRAKSI
Za pretplatu i druge informacije pišite nam na: office@ingpro.rs ili nas pozovite na: 011/2836-820, 2836-821, 2836-822.
AKTUELNA TEMA
dr Marijana Žiravac Mladenović, glavni i odgovorni urednik časopisa „Poslovni savetnik”
Predlog izmena i dopuna Zakona o
porezima na imovinu
Vlada Republike Srbije na sednici održanoj 24. oktobra 2019. godine utvrdi-
la je Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o porezima na imovinu i
uputila ga Narodnoj skupštini Republike Srbije na razmatranje i usvajanje. S
obzirom na to da u toku skupštinske procedure usvajanja ovog predloga zakona
može doći do izmena, nakon usvajanja Zakona objavićemo informaciju o njego-
vom usvajanju i stupanju na snagu, kao i informaciju o eventualnim izmenama u
odnosu na Predlog.
Uvod
Kako je navedeno u objašnjenju predlagača
Zakona, osnovni razlog za donošenje ovog za-
kona jeste potreba da se smanji administrira-
nje u vezi sa prometom nepokretnosti. Stoga se
predlaže da se, umesto mogućnosti da obveznik
poreza na nasleđe i poklon i poreza na prenos
apsolutnih prava podnese poresku prijavu pre-
ko javnog beležnika koji je sačinio, overio
ili potvrdio ispravu po osnovu koje se vrši
prenos prava na nepokretnosti, ukine obavezu
navedenim obveznicima da podnose poreske
prijave za utvrđivanje poreza po tim osnovama
kad se nasleđe, poklon ili prenos apsolutnih
prava vrše po osnovu isprave ili odluke koju
javni beležnik donese prilikom vršenja zako-
nom poverenih ovlašćenja (ako poreska obave-
za nastaje na dan izvršenja te radnje, odnosno
pravosnažnosti te odluke). Naime, podatke u
vezi sa prometom nepokretnosti po tim osno-
vama javni beležnik dostavlja republičkom
organu nadležnom za poslove katastra preko
e-šaltera (čime izvršava obaveze ustanovlje-
ne zakonom kojim se uređuje postupak upisa u Ka-
tastar nepokretnosti i Katastar vodova), a taj
organ prosleđuje ih Poreskoj upravi za potrebe
utvrđivanja poreza. Predlaže se da se poreska
prijava ne podnosi ni kad se nasleđe i poklon
(nepokretnosti i pokretnih stvari) ostvaruje
u ostavinskom postupku u kome odluku donosi
javni beležnik. Iz istih razloga predlaže
se i ukidanje obaveze obveznicima poreza na
imovinu koji ne vode poslovne knjige da pod-
nose poreske prijave za utvrđivanje poreza na
imovinu kad po osnovu navedenih isprava na-
staje ili prestaje poreska obaveza, s tim što
bi primena počela od 1. januara 2021. godine.
To bi trebalo da omogući brže pokretanje po-
reskog postupka i utvrđivanje poreza, sa manje
administrativnih procedura i troškova koji
iz navedenog proizlaze.
U slučaju kad obveznik ima obavezu podnoše-
nja poreske prijave za nasleđe nepokretnosti
koje se nalaze na teritoriji jedne ili više or-
ganizacionih jedinica Poreske uprave, predla-
že se da podnosi jednu poresku prijavu (prema
mestu prebivališta, boravišta, odnosno sedi-
šta, a ne prema mestu te, odnosno svake od tih
nepokretnosti). To bi, takođe, trebalo da do-
prinese pojednostavljenju postupka prijavljiva-
nja poreske obaveze i smanjenju troškova koji iz
toga proizlaze.
Precizira se takođe da poresku prijavu za
utvrđivanje poreza na imovinu za nepokretnost
za koju ta obaveza nastane ili prestane po osno-
vu isprave ili odluke javnog beležnika, preko
javnog beležnika može da podnese samo obve-
znik poreza na imovinu koji ne vodi poslovne
knjige, zato što obveznici koji vode poslovne
knjige porez utvrđuju samooporezivanjem, a po-
reske prijave podnose elektronskim putem pre-
ko portala „Jedinstveni informacioni sistem
lokalnih poreskih administracija”.
DECEMBAR 2019. ● POSLOVNI SAVETNIK 41
AKTUELNA TEMA
Dopunjene su odredbe koje uređuju
osnovicu poreza na imovinu
Novim članom 7b uređuje se način utvrđivanja
osnovice poreza na imovinu za nepokretnosti
obveznika koji vodi poslovne knjige i počev od
poreske godine vrednost nepokretnosti u po-
slovnim knjigama iskazuje po fer vrednosti de-
finisanoj članom 7. stav 1. Zakona, odnosno koji
je počev od poreske godine vrednost nepokret-
nosti u poslovnim knjigama prestao da iskazuje
na taj način.
Tim članom 7. stav 1. ZPI-a propisano je da je
osnovica poreza na imovinu za nepokretnosti ob-
veznika koji vodi poslovne knjige, čiju vrednost u
poslovnim knjigama iskazuje po metodu fer vred-
nosti u skladu sa međunarodnim računovodstve-
nim standardima (MRS), odnosno međunarodnim
standardima finansijskog izveštavanja (MSFI)
i usvojenom računovodstvenom politikom, fer
vrednost iskazana na poslednji dan poslovne go-
dine obveznika u tekućoj godini. To znači da je
osnovica poreza na imovinu za 2020. godinu fer
vrednost nepokretnosti iskazana u poslovnim
knjigama obveznika, pod uslovom da:
XXradi se o obvezniku poreza na imovinu koji
vodi poslovne knjige;
XXvrednost nepokretnosti u poslovnim knjigama
obveznik iskazuje po fer vrednosti u skladu sa
MRS, MSFI i usvojenom računovodstvenom po-
litikom (a ne MSFI za MSP!);
XXna 31. 12. 2019. godine vrednost nepokretnosti
iskazana je po fer vrednosti u skladu sa MRS,
MSFI i usvojenom računovodstvenom politikom.
Na osnovu navedenog može da se zaključi i u
kojim slučajevima fer vrednost neće činiti osno-
vicu poreza na imovinu za poresku godinu za ne-
pokretnosti obveznika koji vodi poslovne knjige:
XXkad na poslednji dan poslovne godine u godi-
ni koja prethodi poreskoj godini vrednost nepo-
kretnosti nije bila iskazana po fer vrednosti
u skladu sa MRS, MSFI i usvojenom računovod-
stvenom politikom – znači ako nije iskazana na
31. 12. 2019. godine, fer vrednost ne može biti
osnovica poreza na imovinu za 2020. godinu;
XXako je obveznik počev od poreske godine
vrednost nepokretnosti u poslovnim knjigama
prestao da iskazuje u skladu sa MRS, MSFI i
usvojenom računovodstvenom politikom (što
znači da u poreskoj godini to nije obveznik koji
vrednost nepokretnosti iskazuje po fer vredno-
sti u skladu sa MRS, MSFI i usvojenom računo-
vodstvenom politikom);
XXako nepokretnost iskazuje po fer vrednosti,
ali u skladu sa MSFI za MSP.
S obzirom na to da je članom 26. novog Zakona
o računovodstvu („Sl. glasnik RS”, br. 73/2019),
koji stupa na snagu 1. januara 2020. godine, svim
pravnim licima i preduzetnicima dozvoljeno
da se odluče za primenu punih standarda (MSFI)
za priznavanje, vrednovanje, prezentaciju i obe-
lodanjivanje pozicija u finansijskim izvešta-
jima, za sva pravna lica, odnosno preduzetnike
koji od 1. 1. 2020. godine odluče da primenjuju
MSFI, a vrednost nekretnina iskažu po fer
vrednosti, tako iskazana fer vrednost na 31. 12.
2020. godine biće osnovica poreza na imovinu
za 2021. godinu.
Poreska oslobođenja od poreza na
imovinu
U Zakonu o poljoprivrednom zemljištu bri-
sana je odredba kojom se uređuje poljoprivredno
zemljište, kojom je bilo propisano šta se sma-
tra objektima za primarnu poljoprivrednu pro-
izvodnju. Imajući u vidu da se za te objekte (pod
propisanim uslovima) ostvaruje oslobođenje od
poreza na imovinu, kao i da je u pogledu njihovog
pojma nastala pravna praznina, članom 12b ZPI-a
definišu se objekti koji se smatraju objektima
za primarnu poljoprivrednu proizvodnju. Na taj
način postiže se pravna sigurnost obveznika u
pogledu vrste objekata za koje mogu da ostvare
oslobođenje od poreza na imovinu, što je poseb-
no značajno za obveznike koji vode poslovne knji-
ge zato što porez utvrđuju samooporezivanjem.
Definicija pomenutih objekata ista je kao i
odredba zakona kojom se uređuje poljoprivredno
zemljište, koja je brisana, tako da je vrsta obje-
kata za koju se poresko oslobođenje ostvaruje
ostala nepromenjena.
To su objekti:
„za smeštaj mehanizacije za poljoprivredu,
„za smeštaj repromaterijala,
„za smeštaj i čuvanje gotovih poljoprivrednih
proizvoda,
„staje za gajenje stoke,
„za potrebe gajenja i prikazivanje starih autoh-
tonih sorti biljnih kultura i rasa domaćih ži-
votinja,
„za gajenje pečurki, puževa i riba.
42 POSLOVNI SAVETNIK ● poslovnisavetnik.net
AKTUELNA TEMA
Podnošenje poreske prijave
Novim članom 34. ZPI-a predlaže se ukidanje
obaveze podnošenja poreske prijave za utvrđi-
vanje poreza na nasleđe i poklon, kao i poreza na
prenos apsolutnih prava po osnovu isprave koju
je sastavio, overio ili potvrdio javni beležnik,
kao i po osnovu odluke koju je javni beležnik do-
neo u vršenju zakonom poverenih ovlašćenja za:
XXnasleđe stvari i prava iz člana 14. ZPI-a (i
pokretnih i nepokretnih stvari), ostvareno po
osnovu pravosnažnog rešenja o nasleđivanju koje
je doneo javni beležnik u vršenju zakonom pove-
renih javnih ovlašćenja (za koje poreska obaveza
nastaje danom pravosnažnosti tog rešenja);
XXpoklon stvari i prava iz člana 14. ZPI-a (i
pokretnih i nepokretnih), ostvaren u ostavin-
skom postupku koji sprovodi javni beležnik u
vršenju zakonom poverenih javnih ovlašćenja
(npr. odricanje od nasleđa u korist određenog
naslednika), odnosno za poklon nepokretnosti
ostvaren po osnovu isprave koju je sastavio/
overio/potvrdio javni beležnik (npr. ugovor o
poklonu) ili pravosnažne odluke koju je on do-
neo (za koji poreska obaveza nastaje na dan sasta-
vljanja/overe/potvrđivanja te isprave, odnosno
na dan pravosnažnosti te odluke);
XXprenos apsolutnih prava na nepokretnosti.
U tom slučaju obaveza javnog beležnika koji je
izvršio pomenutu radnju ili doneo odluku je da:
XXnavedenu ispravu u roku od 24 sata od trenut-
ka sastavljanja/overe/potvrđivanja, odnosno
pravosnažnu odluku u roku od 24 sata od dana
pravosnažnosti, po službenoj dužnosti dosta-
vi organu nadležnom za poslove katastra kroz
e-šalter, odnosno kroz e-šalter i preko Servi-
sne magistrale organa;
XXuz ispravu, odnosno odluku, na način i u roko-
vima za njeno dostavljanje dostavi i:
„u slučaju nasleđa – izjašnjenje obveznika da li
postoje dugovi, troškovi i drugi tereti koje je
obveznik poreza na nasleđe dužan da isplati
ili na drugi način namiri iz nasleđene imovi-
ne (dalje: dugovi);
„u slučaju nasleđa ili poklona – izjašnjenje ob-
veznika da li smatra da ima pravo na poresko
oslobođenje po osnovu člana 21. ZPI-a ili na po-
reski kredit po osnovu člana 22. ZPI-a;
„dokaze od značaja za utvrđivanje poreske oba-
veze koje mu je dostavio obveznik do izvršenja
radnje, odnosno do donošenja odluke;
„podatke o ispravi koju je sastavio, overio ili
potvrdio, odnosno o pravosnažnoj odluci koju je
doneo u vršenju zakonom poverenih javnih ovla-
šćenja.
Organ nadležan za poslove katastra dužan je
da primljene isprave, izjašnjenja, dokaze i po-
datke odmah po prijemu, po službenoj dužnosti,
kroz e-šalter dostavi poreskom organu. Na dan
isteka roka od 24 sata smatraće se da je poreski
organ saznao za nasleđe i poklon koji se vrši
po osnovu isprave javnog beležnika, kao i da je
primio izjašnjenje, dokaze i podatke.
Kad obveznik javnom beležniku nije dosta-
vio sve dokaze od značaja za utvrđivanje poreske
obaveze, koje poreski organ ne može da priba-
vi razmenom podataka između državnih organa
preko Servisne magistrale organa, odnosno iz-
jašnjenje, obveznik je u obavezi da ih na zahtev
poreskog organa dostavi tom organu u ostavlje-
nom roku u poreskom postupku. Ako to ne učini u
ostavljenom roku, smatraće se da ne raspolaže
dokazima, odnosno da ne postoje dugovi koje je
obveznik dužan da izmiri iz nasleđene imovi-
ne, odnosno da obveznik nema pravo na poresko
oslobođenje ili na poreski kredit.
Podrazumeva se da će obveznik poreza na
nasleđe i poklon u slučajevima koji nisu ra-
nije pobrojani i dalje biti dužan da podnosi
poresku prijavu.
Izmenom člana 27. ZPI-a precizirano je da,
kad obveznik nema obavezu podnošenja pore-
ske prijave (jer je ta obaveza ukinuta), rok od
šezdeset dana (u kome nadležni poreski organ
ima pravo da utvrdi poresku osnovicu u visini
tržišne vrednosti, ako oceni da je ugovorena
cena niža od tržišne) počinje da teče od dana
predaje javnom beležniku, odnosno poreskom
organu dokaza od značaja za ostvarivanje prava
na poresko oslobođenje koje poreski organ ne
može da pribavi razmenom podataka između
državnih organa preko Servisne magistrale
organa, odnosno od dana isteka roka ostavljenog
obvezniku u poreskom postupku za dostavljanje
tih dokaza poreskom organu.
Izmenom člana 29. ZPI-a precizirano je da
se, u slučaju kad ne postoji obaveza podnošenja
poreske prijave, smatra da je poreska obaveza
nastala na dan saznanja nadležnog poreskog or-
gana za prenos (to je dan isteka roka od 24 sata
DECEMBAR 2019. ● POSLOVNI SAVETNIK 43
AKTUELNA TEMA
od izvršenja radnje od strane javnog beležnika,
odnosno od pravosnažnosti odluke koju je doneo
javni beležnik).
Ove izmene stupaju na snagu 1. januara
2020. godine.
Poreska prijava za utvrđivanje poreza
na imovinu od 1. 1. 2021. godine
Počev od 1. januara 2021. godine, obveznicima
koji ne vode poslovne knjige ukida se obaveza
podnošenja poreske prijave za utvrđivanje po-
reza na imovinu (novi član 33b ZPI-a):
„po osnovu isprave koju je sastavio, overio ili
potvrdio javni beležnik,
„po osnovu odluke koju je javni beležnik doneo
u vršenju zakonom poverenih ovlašćenja,
u slučajevima kad poreska obaveza po tom osnovu
nastaje na dan izvršenja pomenute radnje, odno-
sno na dan pravosnažnosti pomenute odluke.
Javni beležnik dužan je da ispravu koju je sa-
stavio, overio ili potvrdio u roku od 24 sata od
trenutka izvršenja radnje, odnosno pravosnažnu
odluku koju je doneo u okviru zakonom poverenih
javnih ovlašćenja u roku od 24 sata od dana pravo-
snažnosti, po službenoj dužnosti, dostavi kroz
elektronski šalter putem kojeg se dostavljaju is-
prave i razmenjuju podaci u postupku upisa u Ka-
tastar nepokretnosti i Katastar vodova (dalje:
e-šalter) republičkom organu nadležnom za po-
slove Katastra nepokretnosti i Katastra vodova
(dalje: organ nadležan za poslove katastra), od-
nosno preko e-šaltera i SMO nadležnom organu
jedinice lokalne samouprave.
Javni beležnik dužan je da uz ispravu, odno-
sno odluku dostavi:
1) izjašnjenje obveznika, i to:
(1) da li smatra da ima pravo na poresko oslo-
bođenje po osnovu čl. od 12. do 12b ovog zakona,
odnosno na poreski kredit po osnovu člana 13.
ovog zakona,
(2) da li se zemljište na kome stiče pravo
iz člana 2. stav 1. ovog zakona graniči sa zemlji-
štem na kome je obveznik imalac prava, tako da
je njihova ukupna površina preko deset ari, od-
nosno da li je prestankom prava na delu zemlji-
šta tom obvezniku površina preostalog dela
zemljišta tog obveznika do deset ari;
2) dokaze od značaja za utvrđivanje poreske oba-
veze, odnosno za ostvarivanje prava na poresko
oslobođenje ili poreski kredit, koje mu je do-
stavio poreski obveznik do izvršenja radnje,
odnosno do pravosnažnosti odluke;
3) podatke o ispravi koju je sastavio, overio ili
potvrdio javni beležnik, odnosno o pravosna-
žnoj odluci koju je javni beležnik doneo u vr-
šenju zakonom poverenih javnih ovlašćenja i o
nepokretnosti koja je predmet oporezivanja (o
korisnoj površini, vrsti, mestu, načinu kori-
šćenja neizgrađenog građevinskog zemljišta,
godini u kojoj je izvršena izgradnja, odnosno
poslednja rekonstrukcija objekta i dr.).
Na dan isteka gorenavedenog roka smatraće
se da je nadležni organ jedinice lokalne samo-
uprave saznao za nastanak odnosno prestanak
poreske obaveze koji se sprovodi po osnovu is-
prave ili odluke, kao i da je primio dokaze, od-
nosno izjašnjenje.
Kad poreski obveznik javnom beležniku nije
dostavio sve dokaze od značaja za utvrđivanje
poreske obaveze, odnosno za ostvarivanje prava
na poresko oslobođenje ili poreski kredit, koje
nadležni organ jedinice lokalne samouprave ne
može da pribavi razmenom podataka između dr-
žavnih organa preko SMO, obveznik je dužan da
te dokaze dostavi nadležnom organu jedinice
lokalne samouprave, na zahtev tog organa, u osta-
vljenom roku u poreskom postupku. Ako poreski
obveznik u ostavljenom roku ne dostavi dokaze,
smatraće se da obveznik i ne raspolaže istima.
U skladu sa novim članom 33b ZPI-a izvršeno
je i tehničko usklađivanje u članu 33v ZPI-a.
Izmenom člana 33g ZPI-a precizirano je da
je obveznik koji ne vodi poslovne knjige i dalje
dužan da i za imovinu za koju je podneo poresku
prijavu, kao i za imovinu za koju se od 1. januara
2021. godine ne podnosi poreska prijava, podnese
poresku prijavu ako je došlo do promene od uti-
caja na visinu poreske obaveze za tu imovinu, o
čemu nema podataka u podnetoj poreskoj prijavi
ili u ispravama koje je javni beležnik dostavio
nadležnom organu jedinice lokalne samouprave.
Do 31. decembra 2020. godine lice koje stek-
ne ili otuđi pravo na nepokretnosti po osnovu
isprave koju je sastavio, overio ili potvrdio
javni beležnik, odnosno pravosnažne odluke
koju je doneo u okviru zakonom poverenih javnih
ovlašćenja (dalje: isprava), pri čemu mu za pome-
nuto pravo, kao obvezniku koji ne vodi poslov-
ne knjige, nastaje ili prestaje poreska obaveza
po osnovu poreza na imovinu, poresku prijavu
44 POSLOVNI SAVETNIK ● poslovnisavetnik.net
AKTUELNA TEMA
može da podnese na dan sastavljanja, overe ili
potvrđivanja, odnosno na dan pravosnažnosti
isprave donete u vršenju zakonom poverenih
javnih ovlašćenja, preko javnog beležnika koji
je izvršio tu radnju.
Javni beležnik je dužan da:
1) poreskog obveznika upozna sa mogućnošću
podnošenja poreske prijave preko javnog bele-
žnika;
2) poresku prijavu koju je popunio i potpisao
poreski obveznik, sa ispravom koju je sastavio,
overio ili potvrdio, u roku od 24 sata od tre-
nutka izvršenja te radnje, odnosno sa pravosna-
žnom ispravom koju je doneo u okviru zakonom
poverenih javnih ovlašćenja, u roku od 24 sata
od dana pravosnažnosti, po službenoj dužno-
sti, dostavi organu nadležnom za poslove ka-
tastra kroz e-šalter, odnosno kroz e-šalter i
preko SMO.
Ako poreski obveznik javnom beležniku ne
preda popunjenu i potpisanu poresku prijavu,
javni beležnik o tome sačinjava belešku koju, sa
ispravom koju je sastavio, overio, potvrdio ili
doneo, dostavlja organu nadležnom za poslove
katastra, odnosno preko SMO, na način i u roku
od 24 sata od dana pravosnažnosti.
Organ nadležan za poslove katastra pore-
sku prijavu i ispravu koju je sastavio javni be-
ležnik, odnosno belešku i ispravu odmah po
prijemu, po službenoj dužnosti, dostavlja na-
dležnom organu jedinice lokalne samouprave.
Ako je poreski obveznik, uz poresku prijavu,
javnom beležniku dostavio i dokaze od značaja
za utvrđivanje poreske obaveze, dostavljanje tih
dokaza vrši se na način i u roku za dostavljanje
poreske prijave koji su propisani st. od 2. do 4.
ovog člana.
Na dan predaje poreske prijave javnom be-
ležniku smatraće se da je poreski obveznik
poresku prijavu predao neposredno nadležnom
organu jedinice lokalne samouprave.
Izmenjena je nadležnost poreskog
organa kome se podnosi poreska
prijava za utvrđivanje poreza na
nasleđe i poklon nepokretnosti
Od 1. januara 2020. godine poreska prijava za
utvrđivanje poreza na nasleđe i poklon (kad u
skladu sa ovim zakonom postoji obaveza njihovog
podnošenja) podnosi se organizacionoj jedini-
ci Poreske uprave nadležnoj za teritoriju na
kojoj obveznik – fizičko lice ima prebivali-
šte ili boravište, odnosno na kojoj obveznik
– pravno lice ima sedište.
Izuzetno, kad je predmet poklona isključi-
vo nepokretnost, predlaže se da se poreska
prijava podnosi prema mestu nepokretnosti.
Na taj način smanjuje se administriranje u
slučaju kad obveznik po osnovu jednog rešenja
nasleđuje nepokretnosti na teritoriji više
organizacionih jedinica Poreske uprave, jer
podnosi jednu poresku prijavu.
Zaključak
Zakon stupa na snagu 1. januara 2020. godine.
PS
Elektronski časopis Lege Artis – Propisi u praksi nalazi se na internet stranici www.legeartis.rs, ažurira se
svakodnevno i koristi putem korisničkog imena i lozinke.
Svi članci mogu da se pretražuju na različite načine: po rečima u nazivu ili samom članku, pravnim oblastima ili
autorima, a dat je i pregled najčitanijih članaka u toku meseca. Takođe, na jednom mestu nalazi se i arhiva svih brojeva
od početka objavljivanja. Članci se mogu čuvati u PDF formatu, a mogu i da se štampaju i kopiraju.
Osim onih koje čine štampano izdanje, u elektronskom izdanju nalaze su i dodatne rubrike: Obrazovanje, Autorsko
pravo, Planiranje i izgradnja i dr.
Elektronski časopis
LEGE ARTIS – PROPISI U PRAKSI
Za pretplatu i druge informacije pišite nam na: office@ingpro.rs ili nas pozovite na: 011/2836-820, 2836-821, 2836-822.