Pitanje: Da li mini-hidroelektrana spada u kategoriju za oslobođenje od poreza na imovinu?
Odgovor: Porez na imovinu ne plaća se na vodno zemljište i vodne objekte koji su upisani u registar Katastra vodnog dobra, odnosno Katastra vodnih objekata, osim na objekte za uzgoj riba (ribnjake). Poresko oslobođenje uslovljeno je činjenicom upisa vodnog zemljišta u registar Katastra vodnog dobra, odnosno upisa vodnih objekata u odgovarajući katastar. Oslobođenje se ne primenjuje na vodno zemljište, odnosno na vodne objekte koji se trajno daju drugim licima radi ostvarivanja prihoda.
MAJ 2020. ● POSLOVNI SAVETNIK 115
POREZI
Kratke teme: Porez na imovinu kroz
pitanja pretplatnika
1 Mini-hidroelektrana
Pitanje: Da li mini-hidroelektrana spada u
kategoriju za oslobođenje od poreza na imovinu?
Odgovor: Porez na imovinu ne plaća se na vod-
no zemljište i vodne objekte koji su upisani u re-
gistar Katastra vodnog dobra, odnosno Katastra
vodnih objekata, osim na objekte za uzgoj riba (rib-
njake). Poresko oslobođenje uslovljeno je činjeni-
com upisa vodnog zemljišta u registar Katastra
vodnog dobra, odnosno upisa vodnih objekata u od-
govarajući katastar. Oslobođenje se ne primenjuje
na vodno zemljište, odnosno na vodne objekte koji
se trajno daju drugim licima radi ostvarivanja
prihoda.
Prema odredbi člana 13. stav 1. Zakona o vodama,
vodni objekti su, u smislu ovog zakona, građevin-
ski i drugi objekti koji, zajedno sa uređajima koji
im pripadaju, čine tehničku odnosno tehnološku
celinu, a služe za obavljanje vodne delatnosti
(dalje: vodni objekti). Odredbom člana 18. Zakona
o vodama propisano je da su vodni objekti za kori-
šćenje voda – objekti:
1) za snabdevanje vodom za piće i sanitarno-hi-
gijenske potrebe – vodozahvati (bunari, kaptaže,
zahvati iz vodotoka, kanala, jezera i brane sa aku-
mulacijama), postrojenja za pripremu vode za piće,
magistralni cevovodi i rezervoari sa uređajima
koji im pripadaju;
2) za navodnjavanje: zahvati iz vodotoka, kanala,
jezera i brane sa akumulacijama, glavni kanali i
sekundarna mreža i uređaji koji im pripadaju;
3) za proizvodnju hidroelektrične energije i druge
namene – brane sa akumulacijama, dovodni i odvod-
ni kanali i uređaji koji im pripadaju;
4) za uzgoj riba – ribnjaci;
5) za plovidbu – objekti kojima se obezbeđuje si-
gurnost plovidbe u plovnom putu na kanalima za
navodnjavanje i odvodnjavanje, kao i brodske pre-
vodnice na njima.
Pravilnikom o sadržini i načinu vođenja Ka-
tastra vodnih objekata („Sl. glasnik RS” br. 34/11)
pobrojani su, između ostalih, i vodni objekti. U
Katastar se upisuju sledeći vodni objekti: regu-
lacioni objekat, brana sa akumulacijom, nasip,
kanal, drugi objekat na vodotoku, crpna stanica,
vodozahvat, postrojenje za pripremu vode za piće,
magistralni cevovod, rezervoar, ribnjak, objekat
za plovidbu, postrojenje za prečišćavanje otpad-
nih voda, ispust i objekat za monitoring.
Na osnovu navedenog zaključujemo da, ako je u
pitanju objekat prijavljen u Katastar vodnih obje-
ČLANAK POČINJE NIŽE NA STRANI
116 POSLOVNI SAVETNIK ● poslovnisavetnik.net
POREZI
kata, ispunjavate uslove za oslobađanje od plaćanja
poreza na imovinu po članu 12. Zakona o porezima
na imovinu.
2 Prestanak poreske obaveze: prodaja
objekta
Pitanje: Kako se vrši obračun poreza na imo-
vinu kada se proda objekat?
Odgovor: Kad poreska obaveza prestane, obve-
znik podnosi poresku prijavu. Ako je poreska oba-
veza prestala obvezniku koji vodi poslovne knjige,
to lice dužno je da u podnetoj poreskoj prijavi is-
kaže obračunato umanjenje poreza na imovinu zbog
prestanka poreske obaveze u toku godine.
Iznos umanjenja poreza za (celu) 2020. godinu,
koji se iskazuje pod brojem 9, dobija se tako što se
utvrđeni iznos poreza za 365 dana podeli sa 365 i
dobije iznos poreza po jednom danu. Nakon toga, ob-
računati dnevni iznos poreza (sa svim decimala-
ma) množi se sa brojem dana od prestanka poreske
obaveze do isteka poreske godine (to je broj dana
sa Z.3. Podpriloga).
Potom se obračunava iznos umanjenja poreza
za svako od tromesečja:
hhIznos umanjenja za tromesečje za koje je poreska
obaveza postojala jednak je nuli.
hhZa tromesečje u kome je poreska obaveza presta-
la iznos umanjenja obračunava se tako što se dnev-
ni iznos poreske obaveze (sa svim decimalama)
množi sa brojem dana od prestanka poreske obave-
ze do isteka tog tromesečja.
hhZa tromesečje pre čijeg je početka poreska oba-
veza prestala iznos umanjenja odgovara iznosu po-
reske obaveze za to tromesečje.
3 Objekat koji nije osposobljen za
korišćenje
Pitanje: U 2019. godini kupljen je stambeni
objekat – kuća za stanovanje, koji još nije ospo-
sobljen za korišćenje. Da li podnosimo poresku
prijavu za porez na imovinu i ako podnosimo, da
li iskazujemo poresko oslobođenje i koji zakonski
osnov primenjujemo?
Odgovor: U skladu sa članom 10. stav 1. Zakona
o porezima na imovinu, obaveza po osnovu poreza
na imovinu nastaje najranijim od sledećih dana:
hhna dan sticanja prava na koje se porez na imovi-
nu plaća u skladu sa članom 2. stav 1. i članom 2a
ovog zakona,
hhna dan uspostavljanja državine kad se porez pla-
ća na državinu,
hhna dan početka korišćenja,
hhna dan osposobljavanja,
hhna dan izdavanja upotrebne dozvole, odnosno
hhna dan omogućavanja korišćenja imovine na dru-
gi način.
Stavom 2. istog člana propisano je da, kad je
pravo svojine stečeno na objektu u izgradnji koji
nije osposobljen za korišćenje, ne koristi se i
za njega nije izdata upotrebna dozvola, obaveza
po osnovu poreza na imovinu za navedeni objekat
nastaje najranijim od sledećih dana:
hhna dan početka korišćenja,
hhna dan osposobljavanja,
hhna dan izdavanja upotrebne dozvole, odnosno
hhna dan omogućavanja korišćenja objekta na drugi
način (uključujući uspostavljanje državine), osim
u slučajevima iz st. 3. i 4. ovog člana (koji se odnose
na zgrade u izgradnji površine preko 500 m2).
Na osnovu navedenog zaključujemo da, ukoliko se
u opisanom slučaju radi o kući za stanovanje koja
nije u izgradnji, odnosno imate izdatu upotrebnu
dozvolu (kuća za stanovanje je jedinstvena fizič-
ka i funkcionalna upotrebna celina koja pruža
zaštitu od vremenskih i spoljnih uticaja, sa uo-
bičajeno potrebnim instalacijama, postrojenjima
i opremom, što je čini principijelno osposo-
bljenom za korišćenje), za nju je poreska obaveza
nastala nezavisno od činjenice da li se koristi
cela, njen deo ili se ne koristi, a obaveza po osno-
vu poreza na imovinu nastala je u 2019. godini, sti-
canjem prava svojine. Međutim, ukoliko se radi o
kući za stanovanje koja je u izgradnji i nije ospo-
sobljena za korišćenje jer ne raspolaže uobičajeno
potrebnim instalacijama i opremom da bi mogla
da se koristi (na primer, nema električne i vodo-
vodne instalacije, nema ugrađenu stolariju, zido-
vi nisu izmalterisani itd.), a korišćenje kuće
faktički nije omogućeno niti otpočelo, niti je
upotrebna dozvola za taj objekat izdata, obaveza
po osnovu poreza na imovinu nastaće na dan ospo-
sobljavanja za korišćenje, odnosno na dan početka
korišćenja, odnosno na dan izdavanja upotrebne
dozvole.
Iz Mišljenja Ministarstva finansija br. 413-
00-00107/2018-04 od 11. 6. 2018. godine:
„Prema odredbi člana 10. Zakona o porezima na
imovinu („Sl. glasnik RS”, br. 26/01, 45/02 – SUS,
80/02, 80/02 – dr. zakon, 135/04, 61/07, 5/09, 101/10,
24/11, 78/11, 57/12 – US, 47/13 i 68/14 – dr. zakon,
MAJ 2020. ● POSLOVNI SAVETNIK 117
POREZI
u daljem tekstu: Zakon), obaveza po osnovu poreza
na imovinu nastaje najranijim od sledećih dana:
danom sticanja prava, danom početka korišćenja,
danom osposobljavanja, danom izdavanja upotrebne
dozvole, odnosno danom omogućavanja korišćenja
imovine na drugi način.
Imajući u vidu da se porez na imovinu utvrđuje
počev od nastanka poreske obaveze, ako je kuća za
stanovanje jedinstvena fizička i funkcionalna
upotrebna celina koja pruža zaštitu od vremen-
skih i spoljnih uticaja, sa uobičajeno potrebnim
instalacijama, postrojenjima i opremom, što je
čini principijelno osposobljenom za korišće-
nje, za nju je poreska obaveza nastala nezavisno od
činjenice da li se koristi cela, njen deo ili se ne
koristi.
Međutim, ako je kuća za stanovanje objekat koji
je jedinstvena upotrebna – ekonomska celina ospo-
sobljena za uobičajeno korišćenje samo na jednom
od dva građevinska nivoa, pri čemu drugi nivo
nije osposobljen za korišćenje jer ne raspolaže
uobičajeno potrebnim instalacijama i opremom
da bi se taj deo objekta mogao koristiti (na pri-
mer, nema električne i vodovodne instalacije,
nema ugrađenu stolariju, nema pristupno stepe-
nište…) i korišćenje tog građevinskog nivoa
faktički nije omogućeno niti otpočelo, niti je
upotrebna dozvola za taj objekat izdata, po našem
mišljenju, poreska obaveza za taj deo nije nastala.
Dakle, kad je poreski obveznik izgradio kuću na
dva sprata, od kojih je samo jedan građevinski nivo
osposobljen za stanovanje, porez na imovinu za tu
nepokretnost plaća se za deo konkretne kuće za
koji je poreska obaveza nastala.
U svakom konkretnom slučaju nadležni organ
jedinice lokalne samouprave utvrđuje činjenično
stanje iz koga opredeljuje da li je poreska obaveza
nastala.”
4 Firma u likvidaciji
Pitanje: Da li firma koja je likvidirana, tj.
ugašena prijavljuje porez na imovinu?
Odgovor: Na dan brisanja iz registra lice za
tu imovinu prestaje da bude poreski obveznik, pa
samim tim prestaje i obaveza po osnovu poreza na
imovinu.
Iz Mišljenja Ministarstva finansija br. 430-
00-00809/2017-04 od 8. 12. 2017. godine:
„Prema tome, imajući u vidu da privredno dru-
štvo u likvidaciji, odnosno nad kojim je otvoren
stečaj, zadržava svojstvo pravnog lica sve do okon-
čanja postupka likvidacije i brisanja iz registra
privrednih subjekata, odnosno do pravosnažnosti
rešenja o zaključenju stečajnog postupka i brisa-
nja iz registra privrednih subjekata, u skladu sa
zakonom kojim se uređuje registracija privrednih
subjekata, pokretanje postupka likvidacije, odno-
sno otvaranje stečajnog postupka nad obveznikom
poreza na imovinu – privrednim društvom nije
zakonski osnov za prestanak poreske obaveze po
osnovu poreza na imovinu, niti predstavlja pravnu
smetnju da nadležni organ jedinice lokalne samou-
prave u postupku kontrole utvrdi obavezu tom dru-
štvu po osnovu poreza na imovinu (ako tu obavezu
obveznik nije utvrdio samooporezivanjem, odnosno
ako je utvrđivanje poreske obaveze po osnovu poreza
na imovinu izvršio netačno ili nepotpuno).
Zakonom o porezima na imovinu nije propisano
poresko oslobođenje za nepokretnosti obveznika
nad kojim je pokrenut postupak likvidacije ili
je otvoren postupak stečaja.
[…] Privrednom društvu u likvidaciji, odno-
sno privrednom društvu nad kojim je otvoren ste-
čaj prestaje obaveza po osnovu poreza na imovinu
danom kojim to lice za tu imovinu prestaje da bude
poreski obveznik (na primer, danom njene prodaje
radi unovčenja imovine, danom brisanja tog dru-
štva iz registra privrednih subjekata…).”
5 Obveznik: vlasnik objekta ili
zakupac
Pitanje: Pravno lice je prodalo poslovnu
zgradu i zemljište fizičkom licu, a zatim od tog
fizičkog lica uzelo u zakup pomenutu poslovnu
zgradu. Ako je pravno lice zakupoprimac, a zaku-
podavac fizičko lice, ko je obveznik poreza na
imovinu?
Odgovor: Porez na imovinu plaća se na pravo
svojine, a poreski obveznik je fizičko lice (vla-
snik). Iz Mišljenja Ministarstva finansija br.
011-00-00579/2019-04 od 26. 8. 2019. godine:
„Imajući u vidu da zakup kuće za stanovanje kon-
stituisan u korist pravnog lica, kao zakupca, po
osnovu ugovora o zakupu zaključenog sa fizičkim
licem – imaocem prava svojine na toj kući, nije
predmet oporezivanja porezom na imovinu, to zna-
či da se za predmetnu kuću porez na imovinu i po
konstituisanju zakupa plaća na pravo svojine, a
poreski obveznik je imalac prava svojine – fi-
zičko lice.”
118 POSLOVNI SAVETNIK ● poslovnisavetnik.net
POREZI
6 Utvrđivanje fer vrednosti imovine
Pitanje: Kako se određuje poreska osnovica za
porez na imovinu po fer vrednosti? Potreban nam
je primer.
Odgovor: Napominjemo da fer vrednost kao po-
resku osnovicu mogu da primene SAMO obveznici
koji primenjuju PUNE MSFI. Dakle, kod obve-
znika kome je poslovna godina jednaka kalendar-
skoj poreska osnovica poreza na imovinu za 2020.
godinu jeste fer vrednost iskazana u poslovnim
knjigama na dan 31. 12. 2019. godine, što znači da
se misli na vrednost koja je iskazana u poslovnim
knjigama na kraju poslovne godine. Naime, imajući
u vidu da nekretnine (osim investicionih) pod-
ležu obračunu računovodstvene amortizacije i u
slučaju primene modela fer vrednosti, relevant-
na je knjigovodstvena vrednost (fer vrednost
umanjena za amortizaciju).
Ako, na primer, radite ponovo procenu na 31.
12. 2019. godine, procenjena fer vrednost pred-
stavljaće osnovicu za porez na imovinu za 2020.
godinu.
Što se tiče računovodstvenog evidentiranja,
prema MRS 16 novu fer vrednost evidentirate:
hhproporcionalnom korekcijom nabavne vredno-
sti i ispravke vrednosti ili
hhstorniranjem ispravke vrednosti, uz istovreme-
no svođenje nabavne na fer vrednost.
Proporcionalna korekcija:
Podaci o sredstvu na dan 31. 12. 2019. godine su:
1. Nabavna vrednost 20.000.000
2. Ispravka vrednosti 5.000.000
3. Neotpisana vrednost pre revalorizovanja 15.000.000
4. Rezidualna vrednost 0
Na dan 31. 12. 2019. godine utvrđena je fer
vrednost sredstva od 17.000.000 dinara. To je
osnovica za porez na imovinu.
S obzirom na to da je pravilnikom o računo-
vodstvu ovog društva uređeno da se korekcija na
osnovu revalorizacije vrši i na nabavnoj vred-
nosti i na ispravci vrednosti, društvo računa
koeficijent srazmere.
Koeficijent srazmere = Neotpisana vrednost
nakon revalorizacije / Neotpisana vrednost pre
revalorizacije.
Za ovo sredstvo koeficijent srazmere iznosi
1,133333 (17.000.000 / 15.000.000).
Red. br. Opis Pre revalorizacije Koeficijent srazmere Nakon revalorizacije Razlika za doknjižavanje
1. Nabavna vrednost 20.000.000 1,133333 22.666.660 2.666.660
2. Ispravka vrednosti 5.000.000 1,133333 5.666.660 666.660
3. Neotpisana vrednost 15.000.000 17.000.000
Revalor. rezerve 2.000.000
Nakon sprovedenog knjiženja nabavna vrednost
iznosi 22.666.660, a ispravka vrednosti 5.666.660.
Dakle, knjigovodstvena fer vrednost je 17.000.000,
što je osnovica za porez na imovinu.
Da nije vršena ponovna procena na 31. 12. 2019,
knjigovodstvena fer vrednost ovog sredstva bila
bi 15.000.000 (nabavna fer vrednost 20.000.000 mi-
nus ispravka vrednosti 5.000.000).
Storniranje ispravke vrednosti (ovo se najče-
šće primenjuje u slučaju objekata):
Podaci o objektu na dan 31. 12. 2019. godine su:
1. Nabavna vrednost 60.000.000
2. Ispravka vrednosti 15.000.000
3. Neotpisana vrednost pre revalorizovanja 45.000.000
Rezidualna vrednost 0
Na dan 31. 12. 2019. godine utvrđena je fer
vrednost objekta od 55.000.000 dinara. Ovo je
osnovica za porez na imovinu za 2020. godinu.
Pravilnikom o računovodstvu ovog društva
uređeno je da se korekcija na osnovu revaloriza-
cije vrši storniranjem ispravke vrednosti, uz
istovremeno svođenje nabavne na fer vrednost.
Red. br. Opis Pre revalorizacije Nakon revalorizacije Razlika za doknjižavanje
1. Nabavna vrednost 60.000.000 55.000.000 5.000.000
2. Ispravka vrednosti 15.000.000 0 15.000.000
3. Neotpisana vrednost 45.000.000 55.000.000
Revalor. rezerve 10.000.000
MAJ 2020. ● POSLOVNI SAVETNIK 119
POREZI
Napominjemo da utvrđivanje poreske osnovice
u iznosu fer vrednosti nije uslovljeno procenom
fer vrednosti na poslednji dan poslovne godi-
ne niti procenom svake godine. Bitno je da fer
vrednost bude iskazana u skladu sa propisima iz
oblasti računovodstva, nezavisno od toga kada je
procena fer vrednosti izvršena, s obzirom na
to da MRS 16 – Nekretnine, postrojenja i oprema
ne zahteva da se procena nekretnina vrši svake
godine.
Prema tački 34. MRS 16, učestalost revalori-
zovanja zavisi od promena fer vrednosti nekret-
nina koje se revalorizuju. Kada se fer vrednost
revalorizovanog sredstva bitno razlikuje od nje-
gove knjigovodstvene vrednosti, potrebna je dalja
revalorizacija. Neke nekretnine mogu da pokažu
znatna i promenljiva kretanja fer vrednosti, zbog
čega je potrebna revalorizacija jednom u toku go-
dine. Kod onih nekretnina, postrojenja i opreme
kod kojih su kretanja fer vrednosti neznatna tako
često revalorizovanje nije potrebno. Umesto toga
može biti neophodno da se stavke revalorizuju
samo jednom na svakih tri ili pet godina.
7 Naknadno ulaganje na objektu u
prvim mesecima 2020. godine
Pitanje: Pravno lice je tokom 2019. izgradilo
poslovnu zgradu čija će vrednost iz poslovnih
knjiga činiti osnovicu poreza na imovinu u pri-
javi PPI-1. Tokom januara i februara 2020. bilo je
dodatnih ulaganja na poslovnoj zgradi. Da li bi ova
dodatna ulaganja trebalo da uvećaju osnovicu pore-
za na imovinu u prijavi PPI-1, koju smo u obavezi
da predamo do 31. 3. 2020. godine?
Odgovor: Za nepokretnosti kod kojih je osno-
vica za utvrđivanje poreza na imovinu vrednost
iskazana u poslovnim knjigama u skladu sa čla-
nom 7. stav 4. Zakona o porezima na imovinu, pod
knjigovodstvenom vrednošću smatra se vrednost
iskazana u poslovnim knjigama na poslednji dan
poslovne godine obveznika u tekućoj godini, pri
čemu je:
hhtekuća godina – godina koja prethodi godini za
koju se utvrđuje porez na imovinu: u slučaju utvr-
đivanja poreza na imovinu za 2020. godinu, tekućom
godinom u smislu Zakona smatra se 2020. godina;
hhposlovna godina – period za koji obveznik sa-
stavlja finansijske izveštaje u skladu sa propi-
sima iz oblasti računovodstva (1. 1 – 31. 12. 2019).
Pored svega, prema odredbi člana 33. stav 5.
ZPI-a, promene u toku poreske godine od značaja
za visinu obaveze po osnovu poreza na imovinu
ne utiču na utvrđivanje poreske obaveze za tu go-
dinu, osim u slučaju iz člana 12. stav 3. Zakona.
Iz Mišljenja Ministarstva finansija br. 011-
00-00778/2016-04 od 23. 9. 2016: „Međutim, promene
u toku poreske godine od značaja za visinu obaveze
po osnovu poreza na imovinu ne utiču na utvr-
đivanje poreske obaveze za tu godinu (osim u slu-
čaju prestanka prava na poresko oslobođenje usled
trajnog davanja nepokretnosti drugim licima radi
ostvarivanja prihoda, odnosno usled prestanka po-
reske obaveze konkretnom privrednom društvu u
toku godine). S tim u vezi, mišljenje Ministarstva
finansija je da promena nabavne vrednosti nepo-
kretnosti u poslovnim knjigama obveznika izvr-
šena u poreskoj godini nakon nastanka poreske
obaveze po osnovu poreza na imovinu, a usled izve-
denih radova u unutrašnjim delovima nepokretno-
sti (adaptacije prostorija, izgradnja pregradnih
zidova i sl.), kao i drugih povezanih troškova u
vezi sa izgradnjom nepokretnosti nastalih na-
kon nastanka poreske obaveze, nije od uticaja na
utvrđenu obavezu po osnovu poreza na imovinu za
poresku godinu u kojoj je poreska obaveza za kon-
kretnu nepokretnost nastala.”
Na osnovu navedenog, prema našem mišljenju,
naknadna dodatna ulaganja u objekat odraziće se na
vrednost objekta u poslovnim knjigama na dan 31.
12. 2020, pa će samim tim uticati i na utvrđivanje
poreza na imovinu za 2021. godinu. PS
3
DECENIJE
POREZI
Kratke teme: Porez na imovinu kroz
pitanja pretplatnika
1 Mini-hidroelektrana
Pitanje: Da li mini-hidroelektrana spada u
kategoriju za oslobođenje od poreza na imovinu?
Odgovor: Porez na imovinu ne plaća se na vod-
no zemljište i vodne objekte koji su upisani u re-
gistar Katastra vodnog dobra, odnosno Katastra
vodnih objekata, osim na objekte za uzgoj riba (rib-
njake). Poresko oslobođenje uslovljeno je činjeni-
com upisa vodnog zemljišta u registar Katastra
vodnog dobra, odnosno upisa vodnih objekata u od-
govarajući katastar. Oslobođenje se ne primenjuje
na vodno zemljište, odnosno na vodne objekte koji
se trajno daju drugim licima radi ostvarivanja
prihoda.
Prema odredbi člana 13. stav 1. Zakona o vodama,
vodni objekti su, u smislu ovog zakona, građevin-
ski i drugi objekti koji, zajedno sa uređajima koji
im pripadaju, čine tehničku odnosno tehnološku
celinu, a služe za obavljanje vodne delatnosti
(dalje: vodni objekti). Odredbom člana 18. Zakona
o vodama propisano je da su vodni objekti za kori-
šćenje voda – objekti:
1) za snabdevanje vodom za piće i sanitarno-hi-
gijenske potrebe – vodozahvati (bunari, kaptaže,
zahvati iz vodotoka, kanala, jezera i brane sa aku-
mulacijama), postrojenja za pripremu vode za piće,
magistralni cevovodi i rezervoari sa uređajima
koji im pripadaju;
2) za navodnjavanje: zahvati iz vodotoka, kanala,
jezera i brane sa akumulacijama, glavni kanali i
sekundarna mreža i uređaji koji im pripadaju;
3) za proizvodnju hidroelektrične energije i druge
namene – brane sa akumulacijama, dovodni i odvod-
ni kanali i uređaji koji im pripadaju;
4) za uzgoj riba – ribnjaci;
5) za plovidbu – objekti kojima se obezbeđuje si-
gurnost plovidbe u plovnom putu na kanalima za
navodnjavanje i odvodnjavanje, kao i brodske pre-
vodnice na njima.
Pravilnikom o sadržini i načinu vođenja Ka-
tastra vodnih objekata („Sl. glasnik RS” br. 34/11)
pobrojani su, između ostalih, i vodni objekti. U
Katastar se upisuju sledeći vodni objekti: regu-
lacioni objekat, brana sa akumulacijom, nasip,
kanal, drugi objekat na vodotoku, crpna stanica,
vodozahvat, postrojenje za pripremu vode za piće,
magistralni cevovod, rezervoar, ribnjak, objekat
za plovidbu, postrojenje za prečišćavanje otpad-
nih voda, ispust i objekat za monitoring.
Na osnovu navedenog zaključujemo da, ako je u
pitanju objekat prijavljen u Katastar vodnih obje-
ČLANAK POČINJE NIŽE NA STRANI
116 POSLOVNI SAVETNIK ● poslovnisavetnik.net
POREZI
kata, ispunjavate uslove za oslobađanje od plaćanja
poreza na imovinu po članu 12. Zakona o porezima
na imovinu.
2 Prestanak poreske obaveze: prodaja
objekta
Pitanje: Kako se vrši obračun poreza na imo-
vinu kada se proda objekat?
Odgovor: Kad poreska obaveza prestane, obve-
znik podnosi poresku prijavu. Ako je poreska oba-
veza prestala obvezniku koji vodi poslovne knjige,
to lice dužno je da u podnetoj poreskoj prijavi is-
kaže obračunato umanjenje poreza na imovinu zbog
prestanka poreske obaveze u toku godine.
Iznos umanjenja poreza za (celu) 2020. godinu,
koji se iskazuje pod brojem 9, dobija se tako što se
utvrđeni iznos poreza za 365 dana podeli sa 365 i
dobije iznos poreza po jednom danu. Nakon toga, ob-
računati dnevni iznos poreza (sa svim decimala-
ma) množi se sa brojem dana od prestanka poreske
obaveze do isteka poreske godine (to je broj dana
sa Z.3. Podpriloga).
Potom se obračunava iznos umanjenja poreza
za svako od tromesečja:
hhIznos umanjenja za tromesečje za koje je poreska
obaveza postojala jednak je nuli.
hhZa tromesečje u kome je poreska obaveza presta-
la iznos umanjenja obračunava se tako što se dnev-
ni iznos poreske obaveze (sa svim decimalama)
množi sa brojem dana od prestanka poreske obave-
ze do isteka tog tromesečja.
hhZa tromesečje pre čijeg je početka poreska oba-
veza prestala iznos umanjenja odgovara iznosu po-
reske obaveze za to tromesečje.
3 Objekat koji nije osposobljen za
korišćenje
Pitanje: U 2019. godini kupljen je stambeni
objekat – kuća za stanovanje, koji još nije ospo-
sobljen za korišćenje. Da li podnosimo poresku
prijavu za porez na imovinu i ako podnosimo, da
li iskazujemo poresko oslobođenje i koji zakonski
osnov primenjujemo?
Odgovor: U skladu sa članom 10. stav 1. Zakona
o porezima na imovinu, obaveza po osnovu poreza
na imovinu nastaje najranijim od sledećih dana:
hhna dan sticanja prava na koje se porez na imovi-
nu plaća u skladu sa članom 2. stav 1. i članom 2a
ovog zakona,
hhna dan uspostavljanja državine kad se porez pla-
ća na državinu,
hhna dan početka korišćenja,
hhna dan osposobljavanja,
hhna dan izdavanja upotrebne dozvole, odnosno
hhna dan omogućavanja korišćenja imovine na dru-
gi način.
Stavom 2. istog člana propisano je da, kad je
pravo svojine stečeno na objektu u izgradnji koji
nije osposobljen za korišćenje, ne koristi se i
za njega nije izdata upotrebna dozvola, obaveza
po osnovu poreza na imovinu za navedeni objekat
nastaje najranijim od sledećih dana:
hhna dan početka korišćenja,
hhna dan osposobljavanja,
hhna dan izdavanja upotrebne dozvole, odnosno
hhna dan omogućavanja korišćenja objekta na drugi
način (uključujući uspostavljanje državine), osim
u slučajevima iz st. 3. i 4. ovog člana (koji se odnose
na zgrade u izgradnji površine preko 500 m2).
Na osnovu navedenog zaključujemo da, ukoliko se
u opisanom slučaju radi o kući za stanovanje koja
nije u izgradnji, odnosno imate izdatu upotrebnu
dozvolu (kuća za stanovanje je jedinstvena fizič-
ka i funkcionalna upotrebna celina koja pruža
zaštitu od vremenskih i spoljnih uticaja, sa uo-
bičajeno potrebnim instalacijama, postrojenjima
i opremom, što je čini principijelno osposo-
bljenom za korišćenje), za nju je poreska obaveza
nastala nezavisno od činjenice da li se koristi
cela, njen deo ili se ne koristi, a obaveza po osno-
vu poreza na imovinu nastala je u 2019. godini, sti-
canjem prava svojine. Međutim, ukoliko se radi o
kući za stanovanje koja je u izgradnji i nije ospo-
sobljena za korišćenje jer ne raspolaže uobičajeno
potrebnim instalacijama i opremom da bi mogla
da se koristi (na primer, nema električne i vodo-
vodne instalacije, nema ugrađenu stolariju, zido-
vi nisu izmalterisani itd.), a korišćenje kuće
faktički nije omogućeno niti otpočelo, niti je
upotrebna dozvola za taj objekat izdata, obaveza
po osnovu poreza na imovinu nastaće na dan ospo-
sobljavanja za korišćenje, odnosno na dan početka
korišćenja, odnosno na dan izdavanja upotrebne
dozvole.
Iz Mišljenja Ministarstva finansija br. 413-
00-00107/2018-04 od 11. 6. 2018. godine:
„Prema odredbi člana 10. Zakona o porezima na
imovinu („Sl. glasnik RS”, br. 26/01, 45/02 – SUS,
80/02, 80/02 – dr. zakon, 135/04, 61/07, 5/09, 101/10,
24/11, 78/11, 57/12 – US, 47/13 i 68/14 – dr. zakon,
MAJ 2020. ● POSLOVNI SAVETNIK 117
POREZI
u daljem tekstu: Zakon), obaveza po osnovu poreza
na imovinu nastaje najranijim od sledećih dana:
danom sticanja prava, danom početka korišćenja,
danom osposobljavanja, danom izdavanja upotrebne
dozvole, odnosno danom omogućavanja korišćenja
imovine na drugi način.
Imajući u vidu da se porez na imovinu utvrđuje
počev od nastanka poreske obaveze, ako je kuća za
stanovanje jedinstvena fizička i funkcionalna
upotrebna celina koja pruža zaštitu od vremen-
skih i spoljnih uticaja, sa uobičajeno potrebnim
instalacijama, postrojenjima i opremom, što je
čini principijelno osposobljenom za korišće-
nje, za nju je poreska obaveza nastala nezavisno od
činjenice da li se koristi cela, njen deo ili se ne
koristi.
Međutim, ako je kuća za stanovanje objekat koji
je jedinstvena upotrebna – ekonomska celina ospo-
sobljena za uobičajeno korišćenje samo na jednom
od dva građevinska nivoa, pri čemu drugi nivo
nije osposobljen za korišćenje jer ne raspolaže
uobičajeno potrebnim instalacijama i opremom
da bi se taj deo objekta mogao koristiti (na pri-
mer, nema električne i vodovodne instalacije,
nema ugrađenu stolariju, nema pristupno stepe-
nište…) i korišćenje tog građevinskog nivoa
faktički nije omogućeno niti otpočelo, niti je
upotrebna dozvola za taj objekat izdata, po našem
mišljenju, poreska obaveza za taj deo nije nastala.
Dakle, kad je poreski obveznik izgradio kuću na
dva sprata, od kojih je samo jedan građevinski nivo
osposobljen za stanovanje, porez na imovinu za tu
nepokretnost plaća se za deo konkretne kuće za
koji je poreska obaveza nastala.
U svakom konkretnom slučaju nadležni organ
jedinice lokalne samouprave utvrđuje činjenično
stanje iz koga opredeljuje da li je poreska obaveza
nastala.”
4 Firma u likvidaciji
Pitanje: Da li firma koja je likvidirana, tj.
ugašena prijavljuje porez na imovinu?
Odgovor: Na dan brisanja iz registra lice za
tu imovinu prestaje da bude poreski obveznik, pa
samim tim prestaje i obaveza po osnovu poreza na
imovinu.
Iz Mišljenja Ministarstva finansija br. 430-
00-00809/2017-04 od 8. 12. 2017. godine:
„Prema tome, imajući u vidu da privredno dru-
štvo u likvidaciji, odnosno nad kojim je otvoren
stečaj, zadržava svojstvo pravnog lica sve do okon-
čanja postupka likvidacije i brisanja iz registra
privrednih subjekata, odnosno do pravosnažnosti
rešenja o zaključenju stečajnog postupka i brisa-
nja iz registra privrednih subjekata, u skladu sa
zakonom kojim se uređuje registracija privrednih
subjekata, pokretanje postupka likvidacije, odno-
sno otvaranje stečajnog postupka nad obveznikom
poreza na imovinu – privrednim društvom nije
zakonski osnov za prestanak poreske obaveze po
osnovu poreza na imovinu, niti predstavlja pravnu
smetnju da nadležni organ jedinice lokalne samou-
prave u postupku kontrole utvrdi obavezu tom dru-
štvu po osnovu poreza na imovinu (ako tu obavezu
obveznik nije utvrdio samooporezivanjem, odnosno
ako je utvrđivanje poreske obaveze po osnovu poreza
na imovinu izvršio netačno ili nepotpuno).
Zakonom o porezima na imovinu nije propisano
poresko oslobođenje za nepokretnosti obveznika
nad kojim je pokrenut postupak likvidacije ili
je otvoren postupak stečaja.
[…] Privrednom društvu u likvidaciji, odno-
sno privrednom društvu nad kojim je otvoren ste-
čaj prestaje obaveza po osnovu poreza na imovinu
danom kojim to lice za tu imovinu prestaje da bude
poreski obveznik (na primer, danom njene prodaje
radi unovčenja imovine, danom brisanja tog dru-
štva iz registra privrednih subjekata…).”
5 Obveznik: vlasnik objekta ili
zakupac
Pitanje: Pravno lice je prodalo poslovnu
zgradu i zemljište fizičkom licu, a zatim od tog
fizičkog lica uzelo u zakup pomenutu poslovnu
zgradu. Ako je pravno lice zakupoprimac, a zaku-
podavac fizičko lice, ko je obveznik poreza na
imovinu?
Odgovor: Porez na imovinu plaća se na pravo
svojine, a poreski obveznik je fizičko lice (vla-
snik). Iz Mišljenja Ministarstva finansija br.
011-00-00579/2019-04 od 26. 8. 2019. godine:
„Imajući u vidu da zakup kuće za stanovanje kon-
stituisan u korist pravnog lica, kao zakupca, po
osnovu ugovora o zakupu zaključenog sa fizičkim
licem – imaocem prava svojine na toj kući, nije
predmet oporezivanja porezom na imovinu, to zna-
či da se za predmetnu kuću porez na imovinu i po
konstituisanju zakupa plaća na pravo svojine, a
poreski obveznik je imalac prava svojine – fi-
zičko lice.”
118 POSLOVNI SAVETNIK ● poslovnisavetnik.net
POREZI
6 Utvrđivanje fer vrednosti imovine
Pitanje: Kako se određuje poreska osnovica za
porez na imovinu po fer vrednosti? Potreban nam
je primer.
Odgovor: Napominjemo da fer vrednost kao po-
resku osnovicu mogu da primene SAMO obveznici
koji primenjuju PUNE MSFI. Dakle, kod obve-
znika kome je poslovna godina jednaka kalendar-
skoj poreska osnovica poreza na imovinu za 2020.
godinu jeste fer vrednost iskazana u poslovnim
knjigama na dan 31. 12. 2019. godine, što znači da
se misli na vrednost koja je iskazana u poslovnim
knjigama na kraju poslovne godine. Naime, imajući
u vidu da nekretnine (osim investicionih) pod-
ležu obračunu računovodstvene amortizacije i u
slučaju primene modela fer vrednosti, relevant-
na je knjigovodstvena vrednost (fer vrednost
umanjena za amortizaciju).
Ako, na primer, radite ponovo procenu na 31.
12. 2019. godine, procenjena fer vrednost pred-
stavljaće osnovicu za porez na imovinu za 2020.
godinu.
Što se tiče računovodstvenog evidentiranja,
prema MRS 16 novu fer vrednost evidentirate:
hhproporcionalnom korekcijom nabavne vredno-
sti i ispravke vrednosti ili
hhstorniranjem ispravke vrednosti, uz istovreme-
no svođenje nabavne na fer vrednost.
Proporcionalna korekcija:
Podaci o sredstvu na dan 31. 12. 2019. godine su:
1. Nabavna vrednost 20.000.000
2. Ispravka vrednosti 5.000.000
3. Neotpisana vrednost pre revalorizovanja 15.000.000
4. Rezidualna vrednost 0
Na dan 31. 12. 2019. godine utvrđena je fer
vrednost sredstva od 17.000.000 dinara. To je
osnovica za porez na imovinu.
S obzirom na to da je pravilnikom o računo-
vodstvu ovog društva uređeno da se korekcija na
osnovu revalorizacije vrši i na nabavnoj vred-
nosti i na ispravci vrednosti, društvo računa
koeficijent srazmere.
Koeficijent srazmere = Neotpisana vrednost
nakon revalorizacije / Neotpisana vrednost pre
revalorizacije.
Za ovo sredstvo koeficijent srazmere iznosi
1,133333 (17.000.000 / 15.000.000).
Red. br. Opis Pre revalorizacije Koeficijent srazmere Nakon revalorizacije Razlika za doknjižavanje
1. Nabavna vrednost 20.000.000 1,133333 22.666.660 2.666.660
2. Ispravka vrednosti 5.000.000 1,133333 5.666.660 666.660
3. Neotpisana vrednost 15.000.000 17.000.000
Revalor. rezerve 2.000.000
Nakon sprovedenog knjiženja nabavna vrednost
iznosi 22.666.660, a ispravka vrednosti 5.666.660.
Dakle, knjigovodstvena fer vrednost je 17.000.000,
što je osnovica za porez na imovinu.
Da nije vršena ponovna procena na 31. 12. 2019,
knjigovodstvena fer vrednost ovog sredstva bila
bi 15.000.000 (nabavna fer vrednost 20.000.000 mi-
nus ispravka vrednosti 5.000.000).
Storniranje ispravke vrednosti (ovo se najče-
šće primenjuje u slučaju objekata):
Podaci o objektu na dan 31. 12. 2019. godine su:
1. Nabavna vrednost 60.000.000
2. Ispravka vrednosti 15.000.000
3. Neotpisana vrednost pre revalorizovanja 45.000.000
Rezidualna vrednost 0
Na dan 31. 12. 2019. godine utvrđena je fer
vrednost objekta od 55.000.000 dinara. Ovo je
osnovica za porez na imovinu za 2020. godinu.
Pravilnikom o računovodstvu ovog društva
uređeno je da se korekcija na osnovu revaloriza-
cije vrši storniranjem ispravke vrednosti, uz
istovremeno svođenje nabavne na fer vrednost.
Red. br. Opis Pre revalorizacije Nakon revalorizacije Razlika za doknjižavanje
1. Nabavna vrednost 60.000.000 55.000.000 5.000.000
2. Ispravka vrednosti 15.000.000 0 15.000.000
3. Neotpisana vrednost 45.000.000 55.000.000
Revalor. rezerve 10.000.000
MAJ 2020. ● POSLOVNI SAVETNIK 119
POREZI
Napominjemo da utvrđivanje poreske osnovice
u iznosu fer vrednosti nije uslovljeno procenom
fer vrednosti na poslednji dan poslovne godi-
ne niti procenom svake godine. Bitno je da fer
vrednost bude iskazana u skladu sa propisima iz
oblasti računovodstva, nezavisno od toga kada je
procena fer vrednosti izvršena, s obzirom na
to da MRS 16 – Nekretnine, postrojenja i oprema
ne zahteva da se procena nekretnina vrši svake
godine.
Prema tački 34. MRS 16, učestalost revalori-
zovanja zavisi od promena fer vrednosti nekret-
nina koje se revalorizuju. Kada se fer vrednost
revalorizovanog sredstva bitno razlikuje od nje-
gove knjigovodstvene vrednosti, potrebna je dalja
revalorizacija. Neke nekretnine mogu da pokažu
znatna i promenljiva kretanja fer vrednosti, zbog
čega je potrebna revalorizacija jednom u toku go-
dine. Kod onih nekretnina, postrojenja i opreme
kod kojih su kretanja fer vrednosti neznatna tako
često revalorizovanje nije potrebno. Umesto toga
može biti neophodno da se stavke revalorizuju
samo jednom na svakih tri ili pet godina.
7 Naknadno ulaganje na objektu u
prvim mesecima 2020. godine
Pitanje: Pravno lice je tokom 2019. izgradilo
poslovnu zgradu čija će vrednost iz poslovnih
knjiga činiti osnovicu poreza na imovinu u pri-
javi PPI-1. Tokom januara i februara 2020. bilo je
dodatnih ulaganja na poslovnoj zgradi. Da li bi ova
dodatna ulaganja trebalo da uvećaju osnovicu pore-
za na imovinu u prijavi PPI-1, koju smo u obavezi
da predamo do 31. 3. 2020. godine?
Odgovor: Za nepokretnosti kod kojih je osno-
vica za utvrđivanje poreza na imovinu vrednost
iskazana u poslovnim knjigama u skladu sa čla-
nom 7. stav 4. Zakona o porezima na imovinu, pod
knjigovodstvenom vrednošću smatra se vrednost
iskazana u poslovnim knjigama na poslednji dan
poslovne godine obveznika u tekućoj godini, pri
čemu je:
hhtekuća godina – godina koja prethodi godini za
koju se utvrđuje porez na imovinu: u slučaju utvr-
đivanja poreza na imovinu za 2020. godinu, tekućom
godinom u smislu Zakona smatra se 2020. godina;
hhposlovna godina – period za koji obveznik sa-
stavlja finansijske izveštaje u skladu sa propi-
sima iz oblasti računovodstva (1. 1 – 31. 12. 2019).
Pored svega, prema odredbi člana 33. stav 5.
ZPI-a, promene u toku poreske godine od značaja
za visinu obaveze po osnovu poreza na imovinu
ne utiču na utvrđivanje poreske obaveze za tu go-
dinu, osim u slučaju iz člana 12. stav 3. Zakona.
Iz Mišljenja Ministarstva finansija br. 011-
00-00778/2016-04 od 23. 9. 2016: „Međutim, promene
u toku poreske godine od značaja za visinu obaveze
po osnovu poreza na imovinu ne utiču na utvr-
đivanje poreske obaveze za tu godinu (osim u slu-
čaju prestanka prava na poresko oslobođenje usled
trajnog davanja nepokretnosti drugim licima radi
ostvarivanja prihoda, odnosno usled prestanka po-
reske obaveze konkretnom privrednom društvu u
toku godine). S tim u vezi, mišljenje Ministarstva
finansija je da promena nabavne vrednosti nepo-
kretnosti u poslovnim knjigama obveznika izvr-
šena u poreskoj godini nakon nastanka poreske
obaveze po osnovu poreza na imovinu, a usled izve-
denih radova u unutrašnjim delovima nepokretno-
sti (adaptacije prostorija, izgradnja pregradnih
zidova i sl.), kao i drugih povezanih troškova u
vezi sa izgradnjom nepokretnosti nastalih na-
kon nastanka poreske obaveze, nije od uticaja na
utvrđenu obavezu po osnovu poreza na imovinu za
poresku godinu u kojoj je poreska obaveza za kon-
kretnu nepokretnost nastala.”
Na osnovu navedenog, prema našem mišljenju,
naknadna dodatna ulaganja u objekat odraziće se na
vrednost objekta u poslovnim knjigama na dan 31.
12. 2020, pa će samim tim uticati i na utvrđivanje
poreza na imovinu za 2021. godinu. PS
3
DECENIJE