Кратке теме: Порез на имовину кроз питања претплатника

0
120

Питање: Да ли мини-хидроелектрана спада у категорију за ослобођење од пореза на имовину?
Одговор: Порез на имовину не плаћа се на водно земљиште и водне објекте који су уписани у регистар Катастра водног добра, односно Катастра водних објеката, осим на објекте за узгој риба (рибњаке). Пореско ослобођење условљено је чињеницом уписа водног земљишта у регистар Катастра водног добра, односно уписа водних објеката у одговарајући катастар. Ослобођење се не примењује на водно земљиште, односно на водне објекте који се трајно дају другим лицима ради остваривања прихода.

[pdfjs-viewer url=“https%3A%2F%2Fwww.poslovnisavetnik.net%2Fwp-content%2Fuploads%2F2020%2F04%2F786.pdf“ viewer_width=100% viewer_height=1360px fullscreen=true download=true print=true]

МАЈ 2020. ● ПОСЛОВНИ САВЕТНИК 115
ПОРЕЗИ
Кратке теме: Порез на имовину кроз
питања претплатника
1 Мини-хидроелектрана
Питање: Да ли мини-хидроелектрана спада у
категорију за ослобођење од пореза на имовину?
Одговор: Порез на имовину не плаћа се на вод-
но земљиште и водне објекте који су уписани у ре-
гистар Катастра водног добра, односно Катастра
водних објеката, осим на објекте за узгој риба (риб-
њаке). Пореско ослобођење условљено је чињени-
цом уписа водног земљишта у регистар Катастра
водног добра, односно уписа водних објеката у од-
говарајући катастар. Ослобођење се не примењује
на водно земљиште, односно на водне објекте који
се трајно дају другим лицима ради остваривања
прихода.
Према одредби члана 13. став 1. Закона о водама,
водни објекти су, у смислу овог закона, грађевин-
ски и други објекти који, заједно са уређајима који
им припадају, чине техничку односно технолошку
целину, а служе за обављање водне делатности
(даље: водни објекти). Одредбом члана 18. Закона
о водама прописано је да су водни објекти за кори-
шћење вода – објекти:
1) за снабдевање водом за пиће и санитарно-хи-
гијенске потребе – водозахвати (бунари, каптаже,
захвати из водотока, канала, језера и бране са аку-
мулацијама), постројења за припрему воде за пиће,
магистрални цевоводи и резервоари са уређајима
који им припадају;
2) за наводњавање: захвати из водотока, канала,
језера и бране са акумулацијама, главни канали и
секундарна мрежа и уређаји који им припадају;
3) за производњу хидроелектричне енергије и друге
намене – бране са акумулацијама, доводни и одвод-
ни канали и уређаји који им припадају;
4) за узгој риба – рибњаци;
5) за пловидбу – објекти којима се обезбеђује си-
гурност пловидбе у пловном путу на каналима за
наводњавање и одводњавање, као и бродске пре-
воднице на њима.
Правилником о садржини и начину вођења Ка-
тастра водних објеката („Сл. гласник РС” бр. 34/11)
побројани су, између осталих, и водни објекти. У
Катастар се уписују следећи водни објекти: регу-
лациони објекат, брана са акумулацијом, насип,
канал, други објекат на водотоку, црпна станица,
водозахват, постројење за припрему воде за пиће,
магистрални цевовод, резервоар, рибњак, објекат
за пловидбу, постројење за пречишћавање отпад-
них вода, испуст и објекат за мониторинг.
На основу наведеног закључујемо да, ако је у
питању објекат пријављен у Катастар водних обје-
ЧЛАНАК ПОЧИЊЕ НИЖЕ НА СТРАНИ
116 ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● poslovnisavetnik.net
ПОРЕЗИ
ката, испуњавате услове за ослобађање од плаћања
пореза на имовину по члану 12. Закона о порезима
на имовину.
2 Престанак пореске обавезе: продаја
објекта
Питање: Како се врши обрачун пореза на имо-
вину када се прода објекат?
Одговор: Кад пореска обавеза престане, обве-
зник подноси пореску пријаву. Ако је пореска оба-
веза престала обвезнику који води пословне књиге,
то лице дужно је да у поднетој пореској пријави ис-
каже обрачунато умањење пореза на имовину због
престанка пореске обавезе у току године.
Износ умањења пореза за (целу) 2020. годину,
који се исказује под бројем 9, добија се тако што се
утврђени износ пореза за 365 дана подели са 365 и
добије износ пореза по једном дану. Након тога, об-
рачунати дневни износ пореза (са свим децимала-
ма) множи се са бројем дана од престанка пореске
обавезе до истека пореске године (то је број дана
са З.3. Подприлога).
Потом се обрачунава износ умањења пореза
за свако од тромесечја:
hhИзнос умањења за тромесечје за које је пореска
обавеза постојала једнак је нули.
hhЗа тромесечје у коме је пореска обавеза преста-
ла износ умањења обрачунава се тако што се днев-
ни износ пореске обавезе (са свим децималама)
множи са бројем дана од престанка пореске обаве-
зе до истека тог тромесечја.
hhЗа тромесечје пре чијег је почетка пореска оба-
веза престала износ умањења одговара износу по-
реске обавезе за то тромесечје.
3 Објекат који није оспособљен за
коришћење
Питање: У 2019. години купљен је стамбени
објекат – кућа за становање, који још није оспо-
собљен за коришћење. Да ли подносимо пореску
пријаву за порез на имовину и ако подносимо, да
ли исказујемо пореско ослобођење и који законски
основ примењујемо?
Одговор: У складу са чланом 10. став 1. Закона
о порезима на имовину, обавеза по основу пореза
на имовину настаје најранијим од следећих дана:
hhна дан стицања права на које се порез на имови-
ну плаћа у складу са чланом 2. став 1. и чланом 2а
овог закона,
hhна дан успостављања државине кад се порез пла-
ћа на државину,
hhна дан почетка коришћења,
hhна дан оспособљавања,
hhна дан издавања употребне дозволе, односно
hhна дан омогућавања коришћења имовине на дру-
ги начин.
Ставом 2. истог члана прописано је да, кад је
право својине стечено на објекту у изградњи који
није оспособљен за коришћење, не користи се и
за њега није издата употребна дозвола, обавеза
по основу пореза на имовину за наведени објекат
настаје најранијим од следећих дана:
hhна дан почетка коришћења,
hhна дан оспособљавања,
hhна дан издавања употребне дозволе, односно
hhна дан омогућавања коришћења објекта на други
начин (укључујући успостављање државине), осим
у случајевима из ст. 3. и 4. овог члана (који се односе
на зграде у изградњи површине преко 500 m2).
На основу наведеног закључујемо да, уколико се
у описаном случају ради о кући за становање која
није у изградњи, односно имате издату употребну
дозволу (кућа за становање је јединствена физич-
ка и функционална употребна целина која пружа
заштиту од временских и спољних утицаја, са уо-
бичајено потребним инсталацијама, постројењима
и опремом, што је чини принципијелно оспосо-
бљеном за коришћење), за њу је пореска обавеза
настала независно од чињенице да ли се користи
цела, њен део или се не користи, а обавеза по осно-
ву пореза на имовину настала је у 2019. години, сти-
цањем права својине. Међутим, уколико се ради о
кући за становање која је у изградњи и није оспо-
собљена за коришћење јер не располаже уобичајено
потребним инсталацијама и опремом да би могла
да се користи (на пример, нема електричне и водо-
водне инсталације, нема уграђену столарију, зидо-
ви нису измалтерисани итд.), а коришћење куће
фактички није омогућено нити отпочело, нити је
употребна дозвола за тај објекат издата, обавеза
по основу пореза на имовину настаће на дан оспо-
собљавања за коришћење, односно на дан почетка
коришћења, односно на дан издавања употребне
дозволе.
Из Мишљења Министарства финансија бр. 413-
00-00107/2018-04 од 11. 6. 2018. године:
„Према одредби члана 10. Закона о порезима на
имовину („Сл. гласник РС”, бр. 26/01, 45/02 – СУС,
80/02, 80/02 – др. закон, 135/04, 61/07, 5/09, 101/10,
24/11, 78/11, 57/12 – УС, 47/13 и 68/14 – др. закон,
МАЈ 2020. ● ПОСЛОВНИ САВЕТНИК 117
ПОРЕЗИ
у даљем тексту: Закон), обавеза по основу пореза
на имовину настаје најранијим од следећих дана:
даном стицања права, даном почетка коришћења,
даном оспособљавања, даном издавања употребне
дозволе, односно даном омогућавања коришћења
имовине на други начин.
Имајући у виду да се порез на имовину утврђује
почев од настанка пореске обавезе, ако је кућа за
становање јединствена физичка и функционална
употребна целина која пружа заштиту од времен-
ских и спољних утицаја, са уобичајено потребним
инсталацијама, постројењима и опремом, што је
чини принципијелно оспособљеном за коришће-
ње, за њу је пореска обавеза настала независно од
чињенице да ли се користи цела, њен део или се не
користи.
Међутим, ако је кућа за становање објекат који
је јединствена употребна – економска целина оспо-
собљена за уобичајено коришћење само на једном
од два грађевинска нивоа, при чему други ниво
није оспособљен за коришћење јер не располаже
уобичајено потребним инсталацијама и опремом
да би се тај део објекта могао користити (на при-
мер, нема електричне и водоводне инсталације,
нема уграђену столарију, нема приступно степе-
ниште…) и коришћење тог грађевинског нивоа
фактички није омогућено нити отпочело, нити је
употребна дозвола за тај објекат издата, по нашем
мишљењу, пореска обавеза за тај део није настала.
Дакле, кад је порески обвезник изградио кућу на
два спрата, од којих је само један грађевински ниво
оспособљен за становање, порез на имовину за ту
непокретност плаћа се за део конкретне куће за
који је пореска обавеза настала.
У сваком конкретном случају надлежни орган
јединице локалне самоуправе утврђује чињенично
стање из кога опредељује да ли је пореска обавеза
настала.”
4 Фирма у ликвидацији
Питање: Да ли фирма која је ликвидирана, тј.
угашена пријављује порез на имовину?
Одговор: На дан брисања из регистра лице за
ту имовину престаје да буде порески обвезник, па
самим тим престаје и обавеза по основу пореза на
имовину.
Из Мишљења Министарства финансија бр. 430-
00-00809/2017-04 од 8. 12. 2017. године:
„Према томе, имајући у виду да привредно дру-
штво у ликвидацији, односно над којим је отворен
стечај, задржава својство правног лица све до окон-
чања поступка ликвидације и брисања из регистра
привредних субјеката, односно до правоснажности
решења о закључењу стечајног поступка и бриса-
ња из регистра привредних субјеката, у складу са
законом којим се уређује регистрација привредних
субјеката, покретање поступка ликвидације, одно-
сно отварање стечајног поступка над обвезником
пореза на имовину – привредним друштвом није
законски основ за престанак пореске обавезе по
основу пореза на имовину, нити представља правну
сметњу да надлежни орган јединице локалне самоу-
праве у поступку контроле утврди обавезу том дру-
штву по основу пореза на имовину (ако ту обавезу
обвезник није утврдио самоопорезивањем, односно
ако је утврђивање пореске обавезе по основу пореза
на имовину извршио нетачно или непотпуно).
Законом о порезима на имовину није прописано
пореско ослобођење за непокретности обвезника
над којим је покренут поступак ликвидације или
је отворен поступак стечаја.
[…] Привредном друштву у ликвидацији, одно-
сно привредном друштву над којим је отворен сте-
чај престаје обавеза по основу пореза на имовину
даном којим то лице за ту имовину престаје да буде
порески обвезник (на пример, даном њене продаје
ради уновчења имовине, даном брисања тог дру-
штва из регистра привредних субјеката…).”
5 Обвезник: власник објекта или
закупац
Питање: Правно лице је продало пословну
зграду и земљиште физичком лицу, а затим од тог
физичког лица узело у закуп поменуту пословну
зграду. Ако је правно лице закупопримац, а заку-
подавац физичко лице, ко је обвезник пореза на
имовину?
Одговор: Порез на имовину плаћа се на право
својине, а порески обвезник је физичко лице (вла-
сник). Из Мишљења Министарства финансија бр.
011-00-00579/2019-04 од 26. 8. 2019. године:
„Имајући у виду да закуп куће за становање кон-
ституисан у корист правног лица, као закупца, по
основу уговора о закупу закљученог са физичким
лицем – имаоцем права својине на тој кући, није
предмет опорезивања порезом на имовину, то зна-
чи да се за предметну кућу порез на имовину и по
конституисању закупа плаћа на право својине, а
порески обвезник је ималац права својине – фи-
зичко лице.”
118 ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● poslovnisavetnik.net
ПОРЕЗИ
6 Утврђивање фер вредности имовине
Питање: Како се одређује пореска основица за
порез на имовину по фер вредности? Потребан нам
је пример.
Одговор: Напомињемо да фер вредност као по-
реску основицу могу да примене САМО обвезници
који примењују ПУНЕ МСФИ. Дакле, код обве-
зника коме је пословна година једнака календар-
ској пореска основица пореза на имовину за 2020.
годину јесте фер вредност исказана у пословним
књигама на дан 31. 12. 2019. године, што значи да
се мисли на вредност која је исказана у пословним
књигама на крају пословне године. Наиме, имајући
у виду да некретнине (осим инвестиционих) под-
лежу обрачуну рачуноводствене амортизације и у
случају примене модела фер вредности, релевант-
на је књиговодствена вредност (фер вредност
умањена за амортизацију).
Ако, на пример, радите поново процену на 31.
12. 2019. године, процењена фер вредност пред-
стављаће основицу за порез на имовину за 2020.
годину.
Што се тиче рачуноводственог евидентирања,
према МРС 16 нову фер вредност евидентирате:
hhпропорционалном корекцијом набавне вредно-
сти и исправке вредности или
hhсторнирањем исправке вредности, уз истовреме-
но свођење набавне на фер вредност.
Пропорционална корекција:
Подаци о средству на дан 31. 12. 2019. године су:
1. Набавна вредност 20.000.000
2. Исправка вредности 5.000.000
3. Неотписана вредност пре ревалоризовања 15.000.000
4. Резидуална вредност 0
На дан 31. 12. 2019. године утврђена је фер
вредност средства од 17.000.000 динара. То је
основица за порез на имовину.
С обзиром на то да је правилником о рачуно-
водству овог друштва уређено да се корекција на
основу ревалоризације врши и на набавној вред-
ности и на исправци вредности, друштво рачуна
коефицијент сразмере.
Коефицијент сразмере = Неотписана вредност
након ревалоризације / Неотписана вредност пре
ревалоризације.
За ово средство коефицијент сразмере износи
1,133333 (17.000.000 / 15.000.000).
Ред. бр. Опис Пре ревалоризације Коефицијент сразмере Након ревалоризације Разлика за докњижавање
1. Набавна вредност 20.000.000 1,133333 22.666.660 2.666.660
2. Исправка вредности 5.000.000 1,133333 5.666.660 666.660
3. Неотписана вредност 15.000.000 17.000.000
Ревалор. резерве 2.000.000
Након спроведеног књижења набавна вредност
износи 22.666.660, а исправка вредности 5.666.660.
Дакле, књиговодствена фер вредност је 17.000.000,
што је основица за порез на имовину.
Да није вршена поновна процена на 31. 12. 2019,
књиговодствена фер вредност овог средства била
би 15.000.000 (набавна фер вредност 20.000.000 ми-
нус исправка вредности 5.000.000).
Сторнирање исправке вредности (ово се најче-
шће примењује у случају објеката):
Подаци о објекту на дан 31. 12. 2019. године су:
1. Набавна вредност 60.000.000
2. Исправка вредности 15.000.000
3. Неотписана вредност пре ревалоризовања 45.000.000
Резидуална вредност 0
На дан 31. 12. 2019. године утврђена је фер
вредност објекта од 55.000.000 динара. Ово је
основица за порез на имовину за 2020. годину.
Правилником о рачуноводству овог друштва
уређено је да се корекција на основу ревалориза-
ције врши сторнирањем исправке вредности, уз
истовремено свођење набавне на фер вредност.
Ред. бр. Опис Пре ревалоризације Након ревалоризације Разлика за докњижавање
1. Набавна вредност 60.000.000 55.000.000 5.000.000
2. Исправка вредности 15.000.000 0 15.000.000
3. Неотписана вредност 45.000.000 55.000.000
Ревалор. резерве 10.000.000
МАЈ 2020. ● ПОСЛОВНИ САВЕТНИК 119
ПОРЕЗИ
Напомињемо да утврђивање пореске основице
у износу фер вредности није условљено проценом
фер вредности на последњи дан пословне годи-
не нити проценом сваке године. Битно је да фер
вредност буде исказана у складу са прописима из
области рачуноводства, независно од тога када је
процена фер вредности извршена, с обзиром на
то да МРС 16 – Некретнине, постројења и опрема
не захтева да се процена некретнина врши сваке
године.
Према тачки 34. МРС 16, учесталост ревалори-
зовања зависи од промена фер вредности некрет-
нина које се ревалоризују. Када се фер вредност
ревалоризованог средства битно разликује од ње-
гове књиговодствене вредности, потребна је даља
ревалоризација. Неке некретнине могу да покажу
знатна и променљива кретања фер вредности, због
чега је потребна ревалоризација једном у току го-
дине. Код оних некретнина, постројења и опреме
код којих су кретања фер вредности незнатна тако
често ревалоризовање није потребно. Уместо тога
може бити неопходно да се ставке ревалоризују
само једном на сваких три или пет година.
7 Накнадно улагање на објекту у
првим месецима 2020. године
Питање: Правно лице је током 2019. изградило
пословну зграду чија ће вредност из пословних
књига чинити основицу пореза на имовину у при-
јави ППИ-1. Током јануара и фебруара 2020. било је
додатних улагања на пословној згради. Да ли би ова
додатна улагања требало да увећају основицу поре-
за на имовину у пријави ППИ-1, коју смо у обавези
да предамо до 31. 3. 2020. године?
Одговор: За непокретности код којих је осно-
вица за утврђивање пореза на имовину вредност
исказана у пословним књигама у складу са чла-
ном 7. став 4. Закона о порезима на имовину, под
књиговодственом вредношћу сматра се вредност
исказана у пословним књигама на последњи дан
пословне године обвезника у текућој години, при
чему је:
hhтекућа година – година која претходи години за
коју се утврђује порез на имовину: у случају утвр-
ђивања пореза на имовину за 2020. годину, текућом
годином у смислу Закона сматра се 2020. година;
hhпословна година – период за који обвезник са-
ставља финансијске извештаје у складу са пропи-
сима из области рачуноводства (1. 1 – 31. 12. 2019).
Поред свега, према одредби члана 33. став 5.
ЗПИ-а, промене у току пореске године од значаја
за висину обавезе по основу пореза на имовину
не утичу на утврђивање пореске обавезе за ту го-
дину, осим у случају из члана 12. став 3. Закона.
Из Мишљења Министарства финансија бр. 011-
00-00778/2016-04 од 23. 9. 2016: „Међутим, промене
у току пореске године од значаја за висину обавезе
по основу пореза на имовину не утичу на утвр-
ђивање пореске обавезе за ту годину (осим у слу-
чају престанка права на пореско ослобођење услед
трајног давања непокретности другим лицима ради
остваривања прихода, односно услед престанка по-
реске обавезе конкретном привредном друштву у
току године). С тим у вези, мишљење Министарства
финансија је да промена набавне вредности непо-
кретности у пословним књигама обвезника извр-
шена у пореској години након настанка пореске
обавезе по основу пореза на имовину, а услед изве-
дених радова у унутрашњим деловима непокретно-
сти (адаптације просторија, изградња преградних
зидова и сл.), као и других повезаних трошкова у
вези са изградњом непокретности насталих на-
кон настанка пореске обавезе, није од утицаја на
утврђену обавезу по основу пореза на имовину за
пореску годину у којој је пореска обавеза за кон-
кретну непокретност настала.”
На основу наведеног, према нашем мишљењу,
накнадна додатна улагања у објекат одразиће се на
вредност објекта у пословним књигама на дан 31.
12. 2020, па ће самим тим утицати и на утврђивање
пореза на имовину за 2021. годину. ПС
3
ДЕЦЕНИЈЕ
Prethodni tekstКратке теме: Дати и примљени аванси у ПОПДВ обрасцу кроз питања претплатника
Sledeći tekstПореско ослобођење за промет добара и услуга који се врши на основу међународних уговора, осим међународних уговора о донацији, кредиту и зајму