Član 6. Carinskog zakona („Sl. glasnik RS”, br. 18/2010, 111/2012, 29/2015 i 108/2016) propisuje da svako lice može da, pod uslovima predviđenim članom 89. st. 2. i 3. ovog zakona, imenuje svog zastupnika za preduzimanje svih ili samo nekih radnji u postupku koji vodi carinski organ. Shodno članu 89. Carinskog zakona, u slučajevima kada prihvatanje deklaracije nameće posebne obaveze za određeno lice, deklaraciju mora da podnese to lice ili drugo lice u njegovo ime i za njegov račun.
Lice koje želi da obavi uvoz ili izvoz robe samostalno, mora da poznaje carinske propise i carinske procedure, a u nekim slučajevima mora da poseduje i potrebne licence, obezbeđenje za plaćanje carinskog duga, odgovarajuću IT opremu i softver. Fizička lica po pravilu ne poseduju potrebno znanje i bankarske garancije, dok većina pravnih lica nema zaposleno lice koje je obučeno i ovlašćeno za podnošenje carinskih deklaracija i sprovođenje potrebnih carinskih procedura. Stoga uvoznici i izvoznici najčešće angažuju zastupnike koji umesto njih preduzimaju potrebne radnje u postupku koji vodi carinski organ. Prema Carinskom zakonu zastupanje može biti:
1) neposredno, ako zastupnik istupa u ime i za račun drugog lica;
2) posredno, ako zastupnik istupa u svoje ime, a za račun drugog lica.
Posredno zastupanje u carinskom postupku, u smislu člana 6. Carinskog zakona, može da obavlja pravno lice:
1) koje ima registrovano sedište na carinskom području Republike Srbije,
2) koje je registrovano za poslove međunarodne špedicije,
3) koje ima najmanje jednog zaposlenog sa dozvolom za carinsko zastupanje.
Uprava carina izdaje i oduzima dozvole za zastupanje u carinskom postupku, a zastupnik može da postupa samo na osnovu urednog punomoćja i u skladu s njim. Shodno članu 6. stav 5. Carinskog zakona, zastupnik pred carinskim organom mora da se izjasni koje lice zastupa i da li je zastupanje neposredno ili posredno, a na zahtev carinskog organa mora da podnese verodostojnu ispravu sa ovlašćenjem za zastupanje u carinskom postupku.
Ni Carinskim zakonom ni pratećim podzakonskim aktima nije propisan izgled isprave sa ovlašćenjem o zastupanju u carinskom postupku, pa je usled različitih tumačenja carinarnica došlo do uspostavljanja različite prakse.
Uvoznici i izvoznici su najčešće tek u trenutku podnošenja carinske deklaracije bili obaveštavani od strane carinskih službenika da dokument kojim su ovlastili zastupnika da umesto njih preduzima određene radnje nije izdat u valjanoj formi, te da treba priložiti novi. Pribavljanje odgovarajućeg punomoćja obično zahteva određeno vreme, čak i više dana ukoliko overu dokumenta vrši organ koji ima kratko radno vreme, pa je odlaganje trenutka carinjenja, a samim tim i mogućnosti slobodnog raspolaganja robom, za posledicu imalo nastanak nepredviđenih troškova dangube ili ležarine, kao i plaćanje ugovornih kazni zbog kašnjenja u isporuci robe.
U Prilogu 1. Akta UC, broj 148-03-030-02-65/2011 od 3. 6. 2011. godine, dat je primer izgleda isprave sa ovlašćenjem o zastupanju. Takođe, u Aktu je navedeno da, bez obzira na to da li se punomoć odnosi na zastupanje u pojedinačnom uvozu/izvozu ili u određenom periodu ili za određeni carinski postupak i slično, mogu da se koriste i isprave o zastupanju date u drugom obliku, ukoliko pored osnovnih podataka sadrže i podatak o vrsti zastupanja.
U cilju omogućavanja da se ista isprava koristi u više carinskih ispostava, navedenim aktom je predviđeno i da isprava o zastupanju ne mora da se podnosi u originalu. Izuzetno, kada carinska ispostava izrazi sumnju u tačnost ili verodostojnost podnete isprave, zahteva se prilaganje originala.
Iako je time napravljen iskorak ka povećanju pravne sigurnosti učesnika u carinskom postupku i ujednačavanju prakse, ispostavilo se da zbog strukture zahtevanih podataka navedeni primer punomoćja mogu da koriste samo pravna lica, čime su fizička lica stavljena u nepovoljniji položaj. S druge strane, uzimajući u obzir da navedeni akt Uprave carina nije dao preciznije instrukcije da li tako dato pismeno ovlašćenje treba da bude overeno od strane javnog beležnika i koji su to drugi prihvatljivi oblici punomoćja, nedoumice nisu u potpunosti otklonjene, pa su carinarnice nastavile sa različitim postupanjem.
Kako su se fizička lica mogla osloniti samo na oblike punomoćja koji carinskom regulativom nisu propisani, jedini oslonac im je bio član 49. Zakona o opštem upravnom postupku („Sl. glasnik RS”, br. 18/2016), koji predviđa da se punomoćje daje u pisanom obliku ili usmeno na zapisnik, a postupajući organ može da naloži stranci da podnese overeno punomoćje ukoliko posumnja u istinitost punomoćja.
U cilju razrešenja navedenih dilema, Ministarstvo finansija – Sektor za carinski sistem, u svom aktu broj 011-00-1006/2017-17 od 23. 11. 2017. godine, iznelo je mišljenje kojim je potvrđeno da fizička lica koja se u carinskom postupku pojavljuju u svojstvu uvoznika, mogu svog zastupnika da ovlaste kako pismenim ovlašćenjem o zastupanju tako i usmeno.
Shodno navedenom mišljenju, isprava o zastupanju će se smatrati valjanom ukoliko je overena u skladu sa članom 5. i članom 29. Zakona o overavanju potpisa, rukopisa i prepisa („Sl. glasnik RS”, br. 93/2014 i 22/2015), a usmeno ovlašćenje moguće je dati pred carinskim organom ukoliko se prethodno carinskom organu stavi na uvid isprava koja potvrđuje identitet davaoca izjave. Davalac izjave mora da potvrdi datu izjavu potpisivanjem zapisnika koji je carinski organ tim povodom sačinio.
Na osnovu iznetog može da se zaključi sledeće:
1) I pravna i fizička lica mogu pismeno da opunomoće svog zastupnika, s tom razlikom što fizička lica svoju pismenu punomoć uvek moraju da overe kod javnog beležnika ili drugog ovlašćenog organa, a pravna lica samo ukoliko postupajući carinski službenik to od njih zatraži pozivajući se na član 49. Zakona o opštem upravnom postupku. Preporučljivo je da pravna lica pismenu punomoć daju na obrascu propisanom od strane Uprave carina.
2) Fizičko lice može da dâ punomoć usmeno na zapisnik, a iako isto pravo pravnih lica nije sporno, ono ostaje na nivou „golog prava” jer u praksi carinski organ, koristeći diskreciono pravo, uvek zahteva prilaganje pismenog punomoćja.