ISPLATA DELA ZARADE PO OSNOVU OČEKIVANE DOBITI ZA 2017. GODINU – „TRINAESTA ZARADA”

Poslodavci i u 2017. godini mogu zaposlenima da isplate dodatnu zaradu u toku decembra, za šta je potrebno da obezbede ne samo odgovarajuća finansijska sredstva već i neophodne normativne pretpostavke. U uslovima primene Zakona o radu („Sl. glasnik RS”, br. 24/2005, 61/2005, 54/2009, 32/2013, 75/2014 i 13/2017 – Odluka US) ovakva dodatna isplata ima karakter:

1) isplate po osnovu očekivane dobiti za 2017. godinu;

2) zarade po osnovu doprinosa zaposlenog poslovnom uspehu poslodavca.

Naime, u članu 105. stav 1. Zakona o radu utvrđeno je da se zarada sastoji od zarade za obavljeni rad i vremena provedenog na radu, zarade po osnovu doprinosa zaposlenog poslovnom uspehu poslodavca (nagrade, bonusi i sl.) i drugih primanja po osnovu radnog odnosa, u skladu sa opštim aktom i ugovorom o radu. Prema tome, jedan od elemenata koji čini zaradu zaposlenog jeste i zarada po osnovu doprinosa zaposlenog poslovnom uspehu poslodavca, koja se može isplatiti i po osnovu očekivane/procenjene dobiti pre utvrđivanja godišnjeg računa, s tim što takva isplata ima karakter zarade koja se sabira sa redovnom zaradom zaposlenih i isplaćuje u istom mesecu.

Zarada iz dobiti isplaćuje se na osnovu utvrđenih rezultata poslovanja po godišnjem obračunu ili na osnovu procenjenih rezultata pre utvrđivanja godišnjeg obračuna, u skladu sa opštim aktom kod poslodavca, pa u ovim odredbama propisa mogu da se nađu i osnovi za regulisanje i isplatu zarada iz očekivane dobiti. Konkretno, u toku decembra meseca poslodavci zaposlenima mogu da, u skladu sa članom 105. stav 1. Zakona o radu, utvrde i isplate zaradu po osnovu doprinosa poslovnom uspehu poslodavca za 2017. godinu, koja ima karakter isplate iz očekivane/procenjene dobiti za 2017. godinu. Ovu isplatu iz očekivane dobiti poslodavac mora da reguliše svojim kolektivnim ugovorom, pravilnikom o radu ili ugovorom o radu.

Formiranje ukupnih sredstava za isplatu zarada iz očekivane/procenjene dobiti

Po svojoj suštini, zarada po osnovu doprinosa zaposlenog poslovnom uspehu poslodavca predstavlja oblik isplate iz dobiti, ali iz očekivane dobiti, pošto se isplaćuje pre utvrđivanja poslovnog rezultata po godišnjem obračunu. Naime, poslodavac pre okončanja poslovne godine preduzima isplatu još jedne, dodatne (cele ili delimične) zarade zaposlenima, očekujući da će se ta isplata uklopiti u ukupan pozitivni poslovni rezultat privrednog društva za 2017. godinu, odnosno da neće izazvati gubitak u poslovanju za 2017. godinu. To znači da treba proceniti rezultate poslovanja za tekuću godinu i na osnovu te procene utvrditi da li ima finansijskih mogućnosti za isplatu dodatne zarade na ime očekivane dobiti za 2017. godinu.

Merila za određivanje mase sredstava za zarade po osnovu doprinosa ostvarenoj dobiti, mogu se konkretizovati sledećim elementima:

1) zarada po osnovu očekivane dobiti treba da iznosi između 50% i 100% novembarske zarade isplaćene kod poslodavca;

2) zaradu po osnovu očekivane dobiti treba isplatiti u trećoj dekadi decembra, dakle posle 20. decembra;

3) raspodelu zarada na pojedine zaposlene po osnovu očekivane dobiti poslodavac utvrđuje svojim opštim aktom (kolektivni ugovor ili pravilnik o radu).

Za privredna društva navedeni elementi mogu da budu jedan od mogućih primera rešenja za utvrđivanje mase sredstava za zarade po osnovu očekivane dobiti. Za ova društva postoje i druga rešenja za određivanje mase sredstava za isplatu ovih zarada – da to bude, na primer, u nivou prosečne mesečne zarade po zaposlenom u dosadašnjem delu godine, u određenom procentu od tog proseka i više od tog proseka i sl., naravno, u skladu sa raspoloživim sredstvima za tu isplatu.

Konkretno, ako se primenom prosečne zarade po zaposlenom u prethodnih 11 meseci dobije masa zarada od 100 jedinica, a procenjena mogućnost za isplatu na ime očekivane dobiti bude 80 jedinica, onda se i isplata mora srazmerno smanjiti svakom zaposlenom. Otuda, i kada poslodavci propišu metodologiju za određivanje ukupnih sredstava za isplatu zarade iz očekivane dobiti, uvek treba dodati da se masa sredstava, utvrđena po toj metodologiji, prilagođava stvarnim mogućnostima za isplatu, odnosno da se ta masa sredstava smanjuje shodno proceni veličine ostvarene dobiti za konkretnu poslovnu godinu. Nadležni organ poslodavca (direktor, odbor direktora, nadzorni odbor) treba da donese odluku o isplati zarada po osnovu doprinosa ostvarenoj dobiti, koja treba da sadrži osnov isplate, ukupna sredstva za isplatu i visinu pojedinačnog iznosa po zaposlenom.

Poslodavci obavezno moraju da imaju u vidu i rok za isplatu ovih zarada. Naime, kao što se zna, godišnji račun se utvrđuje sa stanjem na dan 31. decembar tekuće godine, što znači da se posle 31. decembra ne vrši procenjivanje, već se utvrđuju poslovni rezultati. Uobičajeno vreme za isplatu ove vrste zarade zaposlenima u praksi je najčešće decembar, kada poslodavci procenjuju ostvarene rezultate za tekuću godinu. U skladu sa tim, isplata zarada po osnovu doprinosa procenjenim rezultatima poslovanja može da se vrši najkasnije kada se isplaćuju decembarske zarade (u toku decembra 2016. godine), ali pritom treba podsetiti da je jedna od ideja uvođenja „trinaeste zarade” bila upravo njena isplata pre novogodišnjih praznika, pa to može biti orijentir i za isplatu zarada na ime procenjenih rezultata za 2017. godinu.

Raspodela sredstava za „trinaestu zaradu” zaposlenima

Posle sagledavanja ostvarenih rezultata u dosadašnjem delu 2017. godine i procena za ostatak godine, nadležni organ poslodavca može da donese odluku o isplati tih zarada, koja treba da sadrži osnov isplate, ukupna sredstva za isplatu i visinu pojedinačnog iznosa po zaposlenom.

Postavlja se pitanje po kojim merilima zarada po osnovu doprinosa poslovnom uspehu poslodavca može da se raspoređuje zaposlenima. Pošto je ovde kriterijum „doprinos dobiti društva” ili „doprinos poslovnom rezultatu privrednog društva” – merila za raspodelu mogu biti podređena tom cilju, s tim da se taj doprinos procenjuje na osnovu rada svakog zaposlenog u toku cele 2017. godine. Znači, iznos mase zarada za isplatu po osnovu očekivane dobiti utvrđuje se u skladu sa aktom poslodavca, a učešće svakog zaposlenog u raspodeli tih sredstava utvrđuje se takođe na osnovu odredaba akta poslodavca, polazeći od ukupnog godišnjeg doprinosa zaposlenog u radu, koji se iskazuje njegovom ostvarenom zaradom u toku godine, što je i realan pokazatelj njegovog stvarnog doprinosa tokom cele poslovne godine. Ovakav stav polazi od logike da su mesečne zarade svakog zaposlenog, u kojima su sadržani osnovna zarada radnog mesta i radni učinak, ujedno i izraz njegovog mesečnog doprinosa poslovnom rezultatu privrednog društva, pa je zato njihov godišnji dinarski zbir ujedno i ukupan godišnji izraz doprinosa zaposlenog. Pri tome se učešće zaposlenog računa samo na osnovu njegove ostvarene zarade, a ne na osnovu isplaćenih naknada zarade za dane kada nije bio na poslu, dakle kada nije ni doprinosio poslovanju društva (iako poslodavac takvo pravo može da prizna porodiljama na primer).

Postupak utvrđivanja učešća zaposlenih u zaradama po osnovu doprinosa procenjenoj dobiti iz poslovanja, radi isplate sa decembarskom redovnom zaradom, može da se postavi na sledeći način:

1) utvrditi za svakog zaposlenog ukupno isplaćenu bruto zaradu za period januar–novembar 2017. godine;

2) utvrditi ukupnu masu sredstava za bruto zarade u privrednom društvu za period januar–novembar 2017. godine;

3) iskazati na nivou privrednog društva, prema odredbama sopstvenog akta, ukupnu masu za isplatu zarada po osnovu doprinosa očekivanom dobitku za 2017. godinu;

4) podeliti iznos ukupno opredeljenih sredstava za zarade po osnovu očekivane dobiti, sa zbirom mase isplaćenih bruto zarada na nivou privrednog društva za period januar–novembar (red. br. 3 : red. br. 2) i utvrditi koeficijent tog odnosa;

5) pomnožiti ostvarenu bruto zaradu svakog zaposlenog za period januar–novembar 2017. godine, sa dobijenim koeficijentom (red. br. 1 x koeficijent), čime se utvrđuje iznos „trinaeste zarade” za svakog zaposlenog.

Na primeru privrednog društva sa četiri zaposlena može se videti način utvrđivanja učešća u masi zarada po osnovu očekivane dobiti, odnosno prikaz izračunavanja individualnih doprinosa poslovnom uspehu poslodavca povodom očekivane i procenjene dobiti za 2017. godinu. Dati su osnovni podaci potrebni za ovaj obračun:

Na osnovu datih podataka utvrđuje se iznos zarade po osnovu doprinosa procenjenom dobitku za 2017. godinu svakom zaposlenom.

Ovo je najjednostavniji i do sada u praksi najčešći primer raspodele po osnovu doprinosa poslovnom uspehu privrednog društva. Utvrđeni bruto iznos sredstava za ovu namenu kod poslodavca od 87.000,00 dinara, podeljen je na zaposlene srazmerno njihovim godišnjim primanjima, po osnovu bruto zarada, dakle po osnovu primanja ostvarenih za časove rada.

Međutim, za učešće u zaradama po osnovu doprinosa poslovnom uspehu poslodavca, kako u toku godine tako i na ime procenjene godišnje dobiti, mogu se uspostaviti i druga merila, pre svega za zaposlene koji imaju natprosečni doprinos, koji rade na ključnim radnim mestima ili koji su imali posebne doprinose u vidu tehničkih unapređenja, uštede itd. Jedan deo utvrđenih sredstava za ove namene može da se izdvoji i za posebno nagrađivanje direktora ili drugih članova uprave privrednog društva, dakle mimo merila njihove neto zarade. U tom slučaju, ako se to posebno precizira aktom poslodavca ili ugovorom sa direktorom i članovima uprave, najpre se iz izdvojenih sredstava odvoji iznos za ove namene, pa se zatim ostatak sredstava deli po metodu koji je dat u primeru.

U svakom slučaju, merila za utvrđivanje učešća svakog zaposlenog u zaradama po osnovu doprinosa procenjenoj godišnjoj dobiti u potpunoj su nadležnosti poslodavca i svaka raspodela koja se sprovodi po tim merilima u skladu je sa zakonom. Zbog toga poslodavac, uz podnošenje naloga za isplatu „trinaeste zarade”, poslovnoj banci mora da pokaže na uvid i opšti akt na osnovu koga vrši tu isplatu.

Obračun poreskih obaveza na „trinaestu zaradu”

Zarada po osnovu doprinosa zaposlenog poslovnom uspehu poslodavca, kao što je rečeno, jedan je od elemenata koji čini zaradu zaposlenog, a može se isplatiti i po osnovu očekivane/procenjene godišnje dobiti pre utvrđivanja godišnjeg računa. Zato takva isplata ima karakter zarade koja se sabira sa redovnom zaradom zaposlenih i isplaćuje u istom mesecu.

Polazeći od dosadašnje prakse – da se zarada po osnovu doprinosa očekivanoj/procenjenoj dobiti poslodavca za 2017. godinu isplaćuje u decembru – u nastavku je dat primer obračuna poreza i doprinosa kada se sa novembarskom zaradom, koja se isplaćuje u decembru, isplaćuje zaposlenima i deo zarade po osnovu doprinosa očekivanoj dobiti (poslovnom uspehu) poslodavca za 2017. godinu. U ovom primeru je za zaposlenog C. C. utvrđena zarada po osnovu doprinosa poslovnom uspehu u iznosu od 24.000,00 dinara, a njegova novembarska zarada iznosi 66.000,00 dinara. Obračun njegove ukupne zarade i pripadajućih poreskih obaveza sledi u nastavku:

Pre isplate zarade i plaćanja poreza i doprinosa poslodavac dostavlja Poreskoj upravi popunjen Obrazac PPPPD.

U izuzetnim slučajevima, ako se deo zarade po osnovu doprinosa procenjenom dobitku za 2017. godinu, isplaćuje u decembru kao posebna isplata, pre ili posle isplate redovne zarade za novembar, ona ima karakter drugog dela zarade za novembar ili akontacije zarade za decembar.

Zarade iz očekivane dobiti i pripadajuće poreske obaveze knjiže se na teret poslovnih rashoda na isti način kao i redovne zarade. Polazeći od podataka iz prethodnog primera, knjiženje obračuna i isplate zarade i zarade po osnovu doprinosa zaposlenog vrši se na sledeći način: