ISPLATA MINIMALNE ZARADE U USLOVIMA NOVOG IZNOSA NAJNIŽE OSNOVICE DOPRINOSA

Minimalna zarada je Zakonom o radu utvrđena kao najniža propisana zarada na koju zaposleni ima pravo za standardni učinak i vreme provedeno na radu. Poslodavac ne može ugovorom o radu sa zaposlenim da utvrdi zaradu u manjem iznosu od iznosa minimalne zarade, odnosno elementi ugovorene zarade moraju tako da budu utvrđeni (standardni učinak i puno radno vreme) da se zaposlenom obezbeđuje zarada najmanje u visini minimalne zarade utvrđene za određeni mesec. Poslodavac je dužan da minimalnu zaradu isplati zaposlenom u visini koja se određuje na osnovu odluke o minimalnoj ceni rada koja važi za mesec u kojem se vrši isplata.

Konkretno, za februar 2018. godine (isplata u martu) minimalna zarada utvrđena je u neto iznosu po času rada od 143 dinara, odnosno u visini od 22.880 dinara neto na nivou meseca februara, za puno radno vreme i standardni učinak (143 din. x 160 čas. = 22.880 din.).

Ako zaposleni ima manje časova na radu u februaru od 160 časova, dobiće za toliko manju minimalnu zaradu, ali uvek 143 dinara po radnom satu.

Istovremeno, Zakon o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje (u daljem tekstu: Zakon o doprinosima) utvrdio je jedinstvenu najnižu mesečnu osnovicu doprinosa za sve zaposlene. Međutim, relativno nizak nivo ove najniže osnovice otvorio je pitanje kada doprinosi zaista mogu da se obračunaju na najnižu osnovicu kada je poznato da zarada zaposlenog, osim izuzetno, ne može da bude niža od minimalne zarade. U ovom slučaju najpre se treba podsetiti sledećih zakonskih odredbi:

– Prema članu 6. tačka 27. Zakona o doprinosima, najniža mesečna osnovica doprinosa jeste najniži iznos na koji se obračunavaju i plaćaju doprinosi za jedan kalendarski mesec osiguranja. Dakle:

1) ako je obračunata bruto zarada zaposlenog veća od najniže mesečne osnovice, doprinosi će se obračunati na veću osnovicu, dakle – na stvarno obračunatu bruto zaradu;

2) ukoliko je obračunata bruto zarada zaposlenog manja od najniže mesečne osnovice doprinosa, doprinosi će se i tada obračunati na veću osnovicu – ovog puta na propisanu najnižu osnovicu.

Prema rešenju ministra finansija, najniža osnovica od 6. januara 2018. godine iznosi (bruto) 23.053 dinara i važi do 31. decembra 2018. godine.

Da bi se uporedno sagledala ova dva važna merila u isplati zarada – minimalna zarada i najniža osnovica doprinosa – u narednoj tabeli upoređeni su propisani iznosi minimalne zarade i važeće najniže osnovice za obračun doprinosa:

Važeća minimalna neto zarada od 22.880 dinara za februar 2018. godine veća je od najniže neto osnovice za doprinose, a isti je odnos i u bruto iznosima, što je vrlo važan detalj sa stanovišta prakse obračuna primanja zaposlenih. Na osnovu ovog upoređenja može da se zaključi sledeće:

1) Poslodavac koji sa zaposlenim nije ugovorio minimalnu zaradu za februar 2018. godine, za puno radno vreme i prosečan učinak, ne može da dođe u situaciju da obračuna doprinose na najnižu osnovicu jer bi taj obračun značio da se isplaćuje zarada koja je niža od minimalne, što prema zakonskim propisima nije moguće za puno radno vreme i ostvaren prosečan radni učinak.

2) Poslodavac prilikom isplate minimalne zarade za februar 2018. godine obračunava doprinose za obavezno socijalno osiguranje na minimalnu zaradu, a ne na najnižu osnovicu doprinosa, zato što je minimalna zarada viša od najniže osnovice.

U narednoj tabeli dat je primer obračuna minimalne zarade za mesec februar, uz obaveznu isplatu „toplog obroka”, koji u primeru iznosi 1.000 dinara, kao i „minulog rada” od 4%.

Pošto je minimalna zarada za februar viša od najniže osnovice doprinosa, bruto minimalna zarada izračunava se po formuli koja se upotrebljava za prevođenje u bruto svih zarada koje su veće od najniže osnovice, a niže od najviše osnovice doprinosa.

3) Poslodavci za februar 2018. godine ne mogu da ugovaraju zarade koje su u nivou najniže bruto osnovice doprinosa od 23.053 dinara, jer je ova najniža osnovica za februar niža od minimalne zarade za ovaj mesec. Ukoliko za februar poslodavci ugovaraju minimalnu zaradu, isplatiće bruto minimalnu zaradu od najmanje 30.499,29 dinara za puno radno vreme od 160 časova, i tu osnovicu primeniće za obračun i doprinosa i poreza.

Prema tome, najniža osnovica za obračun i plaćanje doprinosa za obavezno socijalno osiguranje, koja se primenjuje od 6. januara ove godine, nema uticaja na obračun bruto minimalne zarade jer je neto minimalna zarada i za februar i za naredne mesece 2018. godine viša od neto najniže osnovice.

Osnovne formule za prevođenje neto minimalne zarade u bruto

Naime, ukoliko se zarada zaposlenom utvrđuje najpre u neto iznosu, treba je prevesti u bruto iznos radi obračuna poreskih obaveza. Za ovo prevođenje prilikom isplate minimalne zarade mogući su sledeći slučajevi:

1. 1. Ako je obračunata neto minimalna zarada zaposlenog veća od neto poreske olakšice od 10.412,45 dinara, a manja od neto najniže osnovice od 17.660,15 dinara za puno radno vreme, utvrđeni neto iznos minimalne zarade prevodi se u bruto iznos pomoću formule:

Bruto zarada = [(Neto zarada + 0,199 x NnO) – (15.000,00 x 10%)] : 0,90,

gde je:

0,199 – stopa zbirnih doprinosa za socijalno osiguranje na teret zaposlenog,

NnO – važeća najniža osnovica doprinosa,

0,90 – koeficijent utvrđen na osnovu poreske stope od 10% (100 – 10 = 90 : 100).

Pošto najniža osnovica doprinosa iznosi bruto 23.053,00 dinara, a doprinosi obračunati po stopi od 19,90% na tu osnovicu iznose 4.587,55 dinara, ova formula izgleda ovako:

Bruto minimalna zarada = [(Neto zarada + 4.587,55) – 1.500,00] : 0,90, odnosno

Bruto minimalna zarada = (Neto zarada + 3.087,55) : 0,90.

2. 2. Ako je konkretna neto minimalna zarada veća od važeće neto najniže osnovice doprinosa (17.660,15 dinara), bruto minimalna zarada dobija se primenom sledeće formule:

Bruto zarada = (Neto zarada – 15.000,00 x 10%) : ((100 – 19,90 – 10) : 100), odnosno

Bruto minimalna zarada = (Neto minimalna zarada – 1.500,00) : 0,701,

gde je:

19,90% – stopa zbirnih doprinosa za socijalno osiguranje na teret zaposlenog,

10% – poreska stopa na zarade,

0,701 – koeficijent dobijen iz odnosa [100 – (10 + 19,90)] / 100).

Mogućnost isplate minimalne zarade niže od najniže osnovice

U prethodnom odeljku ukazano je na sadašnju aktuelnu situaciju – da se prilikom isplate minimalne zarade, konkretno za februar 2018. godine, ne primenjuje najniža osnovica doprinosa od 23.053 dinara, jer je važeća minimalna zarada veća od te osnovice. Međutim, važno je skrenuti pažnju na situaciju kada će najniža osnovica doprinosa biti u upotrebi. To može da se dogodi ako zaposleni kome je aneksom ugovora o radu utvrđena isplata minimalne zarade, ima značajniji podbačaj radne norme. U ovom slučaju, ako je sa zaposlenim ugovorena minimalna zarada za februar, za puno radno vreme i prosečan učinak, ona će biti isplaćena u neto iznosu od 22.880 dinara, odnosno u bruto iznosu od 30.499,29 dinara, uz obavezno uvećanje za „minuli rad” i „topli obrok”. Moguće je da se dogodi da, usled neizvršenja norme za određeni procenat, isplata minimalne zarade bude i umanjena, odnosno može da se dogodi da isplata minimalne zarade, zbog neizvršenja norme za određeni procenat, bude umanjena i ispod najniže osnovice doprinosa. Pri tome treba napomenuti da ovde treba računati umanjenje minimalne zarade samo zbog neizvršenja norme, a ne i zbog neostvarenih časova rada u mesecu, jer minimalna zarada po času rada i dalje mora da iznosi 143,00 dinara. Dakle, minimalna zarada nije garantovano primanje zaposlenog, već objavljeni zvanični iznos minimalne zarade može da se umanji zaposlenom srazmerno ostvarenom rezultatu rada u odnosu na standardni, zahtevani, odnosno planirani. Ova tvrdnja se izvodi iz odredbe člana 111. stav 1. Zakona o radu, gde se kaže da zaposleni ima pravo na minimalnu zaradu za standardni učinak i vreme provedeno na radu. Prema tome, zaposleni koji ne ostvaruje standardni učinak, može da primi i zaradu nižu od minimalne.

Konkretno, zaposleni sa kojim je ugovorena isplata minimalne zarade i ima puno radno vreme, za 10% neizvršenja norme primiće na ime minimalne zarade 10% niži iznos od zvanično važećeg. Pri tome treba naglasiti da je umanjivanje zarade ispod minimalne moguće samo ukoliko poslodavac ima razrađena i propisana merila utvrđivanja radnog učinka zaposlenog. Ukoliko takvih merila nema, za pun mesec rada poslodavac mora da isplati zaradu u visini minimalne, ako je minimalnu zaradu ugovorio sa zaposlenim.

U narednoj tabeli prikazan je obračun minimalne zarade dvojici zaposlenih sa kojima je ugovorena minimalna zarada, a koji nemaju puno ostvarenje radne norme:

U prvom primeru zaposleni je, i pored umanjenja za 10%, ostvario minimalnu zaradu iznad najniže osnovice, tako da je ta ostvarena zarada ujedno i osnovica za sve poreske obaveze. Bruto minimalna zarada ovom zaposlenom izračunava se na osnovu formule:

Bruto zarada = ((Neto zarada – 1.500,00) : 0,701), odnosno

Bruto zarada = (21.592,00 – 1.500,00) : 0,701 =

= 28.661,91 dinara.

U drugom primeru zaposleni je, zbog značajnog neostvarivanja radnog učinka, ostvario minimalnu zaradu ispod najniže osnovice, tako da se za njega doprinosi obračunavaju na najnižu osnovicu. Bruto minimalna zarada ovom zaposlenom izračunava se na osnovu formule:

Bruto zarada = ((Neto zarada + 4.587,55) – 1.500,00) : 0,90, odnosno

Bruto zarada = (16.596,00 + 4.587,55) – 1.500,00) : 0,90 =

= 21.870,61 dinara.

Kada su poznate ove veličine, obračun zarade za ova dva zaposlena izgleda ovako:

U prvom primeru zaposleni nije ispunio radnu normu za 10%, ali je njegova zarada još uvek veća od najniže osnovice doprinosa. U drugom primeru je smanjenje ugovorene minimalne zarade takvo da je zarada za isplatu pala ispod najniže osnovice, koja je zato u ovom slučaju osnovica za obračun doprinosa. U oba slučaja osnovica za obračun poreza je obračunata bruto minimalna zarada, umanjena za 15.000,00 dinara poreskog umanjenja.