Kada koristi godišnji odmor, zaposleni odsustvuje sa rada, a umesto zarade ostvaruje naknadu zarade. Takođe, radi pokrića dela troškova godišnjeg odmora, zaposleni ostvaruje pravo na regres za godišnji odmor. Ako raskida radni odnos, a nije u celini iskoristio godišnji odmor, zaposleni ima pravo na novčanu naknadu štete za neiskorišćeni godišnji odmor. U ovom članku biće obrazložene ove tri vrste isplata za zaposlene u privredi i javnom sektoru.
Skip to PDF contentJUL–AVGUST 2019. ● POSLOVNI SAVETNIK 131
ZARADE
Mr Željko Albaneze
Isplate zaposlenima povodom
korišćenja godišnjeg odmora
Kada koristi godišnji odmor, zaposleni odsustvuje sa rada, a umesto zarade
ostvaruje naknadu zarade. Takođe, radi pokrića dela troškova godišnjeg odmo-
ra, zaposleni ostvaruje pravo na regres za godišnji odmor. Ako raskida rad-
ni odnos, a nije u celini iskoristio godišnji odmor, zaposleni ima pravo na
novčanu naknadu štete za neiskorišćeni godišnji odmor. U ovom članku biće
obrazložene ove tri vrste isplata za zaposlene u privredi i javnom sektoru.
Naknada zarade za godišnji odmor
Osnov za naknadu zarade
Prema članu 114. stav 1. Zakona o radu („Sl. glasnik
RS”, br. 24/2005, 61/2005, 54/2009, 32/2013,
75/2014, 13/2017 – odluka US, 113/2017 i 95/2018 –
autentično tumačenje – dalje: Zakon), zaposleni
ima pravo na naknadu zarade u visini prosečne
zarade u prethodnih 12 meseci, u skladu sa opštim
aktom i ugovorom o radu, za vreme odsustvovanja
sa rada zbog godišnjeg odmora. Dakle,
osnov za naknadu zarade je prosečno primljena
zarada (isplaćene naknade zarade ne ulaze u prosek)
u prethodnih 12 meseci. Ako zaposleni nema
punih 12 meseci rada u prethodnom periodu, poslodavac
će vršiti obračun u odnosu na zaradu
iz perioda u kojem je zaposleni radio.
U zaradu na osnovu koje se obračunava prosek
za prethodnih 12 meseci – osnov za naknadu zarade
– ulaze sva primanja koja, u smislu člana 105.
stav 3. Zakona, čine zaradu, a to je:
● isplaćena zarada po satu za efektivne sate
rada u prethodnih 12 meseci, deo zarade po osnovu
radnog učinka (stimulacija i destimulacija);
● uvećanje zarada isplaćenih u prethodnih
12 meseci po osnovu rada na dan praznika, noćnog
rada, rada u smenama, prekovremenog rada,
„minulog rada” i drugih uvećanja propisanih
opštim aktom poslodavca;
● druga primanja koja imaju karakter zarade,
koja su u prethodnih 12 meseci isplaćena (topli
obrok, regres, terenski dodatak, dodatak za
odvojen život i druga davanja zaposlenima koja
imaju karakter zarade).
S obzirom na to da je osnovica za obračun
naknade zarade – zarada, isplaćene naknade
zarada (za vreme bolovanja, godišnjeg odmora,
plaćenog odsustva i dr.), kao i sati odsustvovanja
za koje je isplaćena naknada, ne
ulaze u zbir ovih zarada.
Prema tome, prilikom obračuna prosečne zarade
po satu u prethodnih 12 meseci neophodno
je utvrditi:
1) zbir primanja koja imaju karakter zarade, koja
su isplaćena u prethodnih 12 meseci,
2) ukupno ostvarene efektivne sate rada (redovne,
prekovremene, noćne, rad na dan praznika),
jer se za utvrđivanje prosečne zarade u
prethodnih 12 meseci uzimaju samo radni sati
koje je zaposleni efektivno proveo na radu u tih
dvanaest meseci.
Odnos ova dva elementa – mase zarada i sume
sati rada – daje iznos ostvarene zarade po satu
rada u prethodnih 12 meseci, što zaposlenom
omogućava izračunavanje visine naknade zarade
u tekućem mesecu, što će moći da se vidi u
narednom delu teksta.
S druge strane, poslodavcima treba ukazati
na isplate koje zaposlenima ne ulaze u osnov
za naknadu zarade. Naime, prema članu 105.
stav 3. Zakona, pod zaradom se, u smislu stava 1.
ovog člana, smatraju sva primanja iz radnog odnosa,
osim primanja iz člana 14, člana 42. stav
3. t. 4) i 5), člana 118. t. 1–4), člana 119, člana
120. tačka 1) i člana 158. ovog zakona. To znači
da se zaradom ne smatraju i u obračun proseka
ne spadaju:
132 POSLOVNI SAVETNIK ● poslovnisavetnik.net
ZARADE
1) učešće zaposlenog u dobiti ostvarenoj u
poslovnoj godini, u skladu sa Zakonom i opštim
aktom (član 14);
2) naknada zaposlenom koji je radni odnos
zasnovao za obavljanje poslova van prostorija
poslodavca po osnovu korišćenja i upotrebe
sredstava za rad zaposlenog i naknade troškova
za njihovu upotrebu i naknade drugih troškova
rada (član 42. stav 3. t. 4) i 5));
3) naknade troškova zaposlenima u skladu sa
opštim aktom i ugovorom o radu, i to: za dolazak
i odlazak sa rada u visini cene prevozne karte
u javnom saobraćaju, ako poslodavac nije obezbedio
sopstveni prevoz; za vreme provedeno
na službenom putu u zemlji; za vreme provedeno
na službenom putu u inostranstvo; za smeštaj i
ishranu za rad i boravak na terenu, ako poslodavac
nije zaposlenom obezbedio smeštaj i ishranu
bez naknade (član 118. t. 1–4));
4) druga primanja koja je poslodavac dužan da
isplati zaposlenom u skladu sa opštim aktom,
a to su: otpremnina zaposlenom pri odlasku u
penziju; naknada troškova pogrebnih usluga zaposlenom
u slučaju smrti člana uže porodice, a
članovima uže porodice u slučaju smrti zaposlenog;
naknada štete zaposlenom zbog povrede
na radu ili profesionalnog oboljenja; poklon za
Božić i Novu godinu deci zaposlenih starosti
do 15 godina života u vrednosti do neoporezivog
iznosa koji je predviđen zakonom kojim se
uređuje porez na dohodak građana (član 119); jubilarna
nagrada i solidarna pomoć (član 120)
i otpremnina koju je poslodavac isplatio zaposlenom
pre otkaza ugovora o radu, u smislu člana
179. stav 5. tačka 1) ovog zakona (član 120).
Navedeno razlikovanje primanja zaposlenih
koja se uključuju, odnosno koja se ne uključuju u
osnov za naknadu zarade, neophodan je uslov za
pravilno obračunavanje primanja za vreme godišnjeg
odmora.
Važno je napomenuti da je stav Ministarstva
rada, zapošljavanja, boračkih i socijalnih pitanja
(dalje: Ministarstvo rada) da, ukoliko je opštim
aktom, odnosno ugovorom o radu utvrđeno
da se visina naknade za vreme godišnjeg odmora
obračunava na osnovu prosečne zarade u pret-
hodna tri meseca i ako je tako obračunata naknada
zarade veća od naknade zarade obračunate
na osnovu važećih odredaba Zakona (prosek u
poslednjih 12 mesec), ista može da se smatra
povoljnijim pravom, shodno članu 8. Zakona, i
može da se isplati. Međutim, ako je poslodavac
utvrdio izračunavanje osnova za naknadu zarade
na bazi prethodna tri meseca, stalno mora
da proverava i visinu osnova za naknadu za
prethodnih 12 meseci, jer to je važeća zakonska
odredba, pa se u ovom slučaju uvek uzima iznos
koji je povoljniji za zaposlenog.
Obračun naknade zarade za godišnji odmor
Kao što je već rečeno, prilikom obračuna
naknade zarade za godišnji odmor treba evidentirati
zbir primanja zaposlenog u prethodnih 12
meseci koja imaju karakter zarade, s jedne strane,
i ukupno ostvarene efektivne sate rada zaposlenog
u istom periodu, s druge strane. Na taj
način zaposlenom se obračunava prosečna bru-
to zarada po satu u prethodnih 12 meseci. Ovako
utvrđena osnovica za naknadu zarade množi se
sa brojem časova odsustva za vreme godišnjeg
odmora radi utvrđivanja naknade zarade. Pod
izrazom „prethodnih 12 meseci” podrazumeva
se 12 meseci koji prethode mesecu u kome je započeto
korišćenje godišnjeg odmora.
Primer: Obračun naknade zarade za
godišnji odmor
Zaposleni koristi godišnji odmor u avgustu. U
prethodnih 12 meseci radio je kod istog poslodavca,
a odsustvovao je sa posla zbog prošlogodišnjeg
godišnjeg odmora i zbog dana praznika. Pošto ko-
risti godišnji odmor u avgustu, osnov za naknadu
zarade za dane odsustva po godišnjem odmoru jeste
prosečna zarada ovog zaposlenog po svim osnovama
za period avgust 2018 – jul 2019. godine.
Period Ostvareni
časovi rada
Ostvarena
bruto zarada
Avgust 2018 – jul 2019. 1.800 720.000
Zarada po času rada (720.000 : 1.800) 400,00 din.
Na ovaj način izračunata je osnovica za naknadu
zarade po času rada u prethodnih 12 meseci,
pa može da se izračuna i iznos naknade zarade.
Ako je zaposleni u avgustu imao 96 časova godišnjeg
odmora, obračun naknade zarade za godišnji
odmor je:
1) Broj časova godišnjeg odmora 96 č.
2) Osnovica za naknadu po času rada 400,00 din.
3) Ukupna osnovica za naknadu zarade za
časove odsustva (1 x 2) 38.400,00 din.
4) Procenat za utvrđivanje iznosa
naknade zarade
100%
5) Iznos naknade zarade (3 x 4) 38.400,00 din.
JUL–AVGUST 2019. ● POSLOVNI SAVETNIK 133
ZARADE
U sledećem primeru zaposleni je u proteklih
12 meseci bio na dužem odsustvu po osnovu bolovanja
i zbog „prinudnog plaćenog odsustva”,
pa je u proteklih 12 meseci imao samo 210 efektivnih
sati rada. Za te sate primio je bruto zaradu
(osnovna zarada, stimulacija, minuli rad,
regres, topli obrok) od 73.500 dinara, a za ostale
sate u prethodnih 12 meseci dobio je naknadu
zarade. Prosečna zarada po satu rada ovog zaposlenog
za prethodnih 12 meseci iznosi (73.500 :
210) 350 dinara po satu. Zaposleni koristi 80 časova
godišnjeg odmora u avgustu, za koje dobija
sledeću naknadu zarade:
Period Ostvareni
časovi rada
Ostvarena
bruto zarada
Avgust 2018 – jul 2019. 210 73.500,00 din.
Zarada po času rada (73.500 : 210) 350,00 din.
Na ovaj način izračunata je osnovica za naknadu
zarade po času rada u prethodnih 12 meseci,
ali samo za časove na radu, pa može da se izračuna
i iznos naknade zarade. Ako je zaposleni u
avgustu imao 80 časova godišnjeg odmora, obračun
naknade zarade je:
1) Broj časova godišnjeg odmora 80 č.
2) Osnovica za naknadu po času rada 350,00 din.
3) Ukupna osnovica za naknadu zarade za
časove odsustva (1 x 2) 28.000,00 din.
4) Procenat za utvrđivanje iznosa
naknade zarade 100%
5) Iznos naknade zarade (3 x 4) 28.000,00 din.
Prema tome, i u situacijama kada zaposleni
u prethodnih 12 meseci duže odsustvuje sa rada,
osnovica za naknadu svodi se na ostvarene časove
rada i zaradu za te časove. Ovo praktično
znači da je dovoljno da prilikom izračunavanja
osnovice za naknadu zarade zaposleni u prethodnih
12 meseci ima na radu i samo jedan dan,
odnosno 8 sati za koje je ostvario zaradu, uz sve
ostale dane odsustva, pa će se samo na bazi tog
dana utvrditi osnovica za naknadu.
U vezi sa ovim primerom treba naglasiti
da se, i kada zaposleni kod poslodavca ima
samo prethodnih 3, 5 ili 7 meseci rada, a pre
toga je radio kod drugog poslodavca, u osnov
za naknadu uzima onoliko prethodnih meseci
koliko je zaposleni radio kod tog poslodavca,
dakle uzima se zarada za tih 3, 5 ili 7 meseci
i časovi rada za isti period. U ovom slučaju
nije predviđeno da zaposleni donosi potvrdu
o zaradi kod prethodnog poslodavca da bi
se striktno poštovala zakonska odredba o
12 prethodnih meseci kao osnovu za naknadu
zarade. Prema tome, uvek kada zaposleni ima
manje meseci rada od prethodnih 12, u osnov za
naknadu zarade uzima se stvarno ostvarena zarada
zaposlenog i časovi rada za broj meseci
koji prethode mesecu početka odsustva zbog
godišnjeg odmora, koje je zaposleni radio kod
poslodavca, preciznije bio u radnom odnosu
kod poslodavca.
U sledećem primeru zaposleni koristi godišnji
odmor u avgustu, pri čemu je svih prethodnih
12 meseci bio na radu, ali za 2 meseca
poslodavac mu nije isplatio zaradu zbog poremećaja
u poslovanju. U ovakvom slučaju treba
ipak uzeti u obzir podatke za svih prethodnih
12 meseci, dakle i za one za koje isplata fizički
nije izvršena. Naime, elementi za naknadu
zarade zaposlenom mogu da se nađu u njegovom
mesečnom obračunu koji je dostavio poslodavac
jer je, shodno članu 121. Zakona, poslodavac dužan
da zaposlenom dostavi obračun i za mesec
za koji nije izvršio isplatu zarade. U tom obračunu
mogu se videti elementi zarade i časovi
rada, pa može da se izračuna osnov za naknadu za
svih 12 prethodnih meseci, kao u dosadašnjim
primerima.
Ako je počeo da radi kod poslodavca 1. jula
2019. godine, zaposleni stiče pravo da koristi
godišnji odmor od 1. avgusta, dakle posle mesec
dana rada. Ako taj godišnji odmor počne da
koristi u oktobru, njemu će se u osnovicu za naknadu
zarade uračunati prethodni meseci za koje
je primio zaradu i ostvario časove rada (jul i
avgust), pa će na osnovu njih da se izračuna osnovica
za naknadu zarade.
Ako zaposleni u prethodnih 12 meseci uopšte
nije imao zaradu jer je za svih 12 meseci
ostvario naknadu zarade (bio je svih 12 meseci
na bolovanju), obračun naknade zarade u tekućem
mesecu ne može da se vrši primenom odredbi
Zakona jer zaposleni u prethodnih 12 meseci
nije imao sate na radu niti primao zaradu. Jedini
poznati podatak o zaradi ovog zaposlenog jeste
ugovorena osnovna zarada, pa je stoga osnov
za obračun naknade zarade ugovorena osnovna
zarada uvećana za minuli rad, ako to pravo zaposleni
ima.
134 POSLOVNI SAVETNIK ● poslovnisavetnik.net
ZARADE
U prethodnim primerima prikazan je obračun
naknade zarade za vreme korišćenja godišnjeg
odmora u toku jednog dela meseca. Obračuni bi se
isto sačinjavali i da godišnji odmor traje ceo
kalendarski mesec. Međutim, u praksi su najčešći
slučajevi da u toku meseca zaposleni ima deo
časova na radu, a deo časova odsustvuje sa rada po
osnovu godišnjeg odmora. U tom slučaju, za isti
mesec radi se obračun zarade i naknade zarade,
koji se zatim sabiraju radi zajedničkog obračuna
poreskih obaveza na primanja zaposlenog.
Zaposleni u toku avgusta koristi godišnji odmor,
a struktura njegovih radnih sati je sledeća:
1. Mogući fond časova rada u avgustu 2019. godine 184
2. Časovi provedeni na radu 72
3. Godišnji odmor za 2019. godinu (14 dana) 112
Na bazi ovih sati i ugovora o radu (elementi
zarade zaposlenog) sledi obračun zarade i naknade
zarade zaposlenog za avgust:
Red.
br. OPIS Iznos
OBRAČUN ZARADE
1. Osnovna zarada 64.400,00
2. Osnovna zarada po radnom času
(64.400 : 184) 350,00
3. Osnovna zarada za vreme provedeno na
radu (350 x 72 sata) 25.200,00
4. Radni učinak 1.000,00
5. Topli obrok 1.800,00
6. Uvećanje zarade po osnovu „minulog
rada” 1.260,00
7. Regres za godišnji odmor 2.000,00
8. Ukupna zarada za vreme provedeno na
radu (od red. br. 3 do red. br. 7) 31.260,00
OBRAČUN NAKNADE ZARADE Iznos
9. Prosečna zarada u prethodnih 12
meseci po času – prethodno utvrđeni
iznos 370,00
10. Naknada zarade za godišnji odmor
(370 x 112 sati) 41.440,00
11. Ukupna zarada i naknada zarade
(red. br. 8 + red. br. 10) 72.700,00
Pošto je ovaj zaposleni u avgustu imao sate na
radu i na godišnjem odmoru, zasebno je obračunata
zarada (za sate na radu), a zasebno naknada
zarade (na osnovu prosečne zarade za poslednjih
12 meseci i časova odmora), pri čemu se njihovim
zbirom utvrđuju ukupna bruto primanja zaposlenog
koja podležu oporezivanju, a nakon toga i
utvrđivanju neto zarade.
U navedenim primerima obračunavan je osnov
za naknadu zarade kada se godišnji odmor koristi
u jednom istom kalendarskom mesecu. Međutim,
postavlja se pitanje kako se utvrđuje osnov
za naknadu zarade kada zaposleni koristi u kontinuitetu
godišnji odmor u dva uzastopna meseca.
U ovakvom slučaju, ukoliko se godišnji odmor
koristi neprekidno određeni broj radnih dana
u toku dva meseca, osnovicu za obračun naknade
zarade čini prosečna zarada zaposlenog ostvarena
u prethodnih 12 meseci koji prethode mesecu
u kome se otpočinje korišćenje godišnjeg
odmora (Mišljenje Ministarstva rada i socijalne
politike br. 120-01-00145/2005-02 od 21. 4.
2005). Dakle, ako zaposleni koristi godišnji
odmor za 2019. godinu neprekidno od 22. jula do
9. avgusta, osnovicu za naknadu zarade za vreme
korišćenja godišnjeg odmora predstavlja prosečna
zarada ostvarena za poslednjih 12 meseci
pre meseca početka godišnjeg odmora, dakle za
period jul 2018 – jun 2019. godine, pri čemu se ta
osnovica za naknadu zarade primenjuje za obračun
naknade zarade za oba meseca korišćenja
godišnjeg odmora.
Invalidi rada II i III kategorije za vreme
korišćenja godišnjeg odmora imaju pravo na
naknadu zarade po tom osnovu na teret Fonda
PIO, a po osnovu zarade imaju pravo na naknadu
zarade za vreme godišnjeg odmora na teret
poslodavca. To znači da se ovim licima
obračun naknade zarade za vreme godišnjeg
odmora vrši kao i kod drugih zaposlenih –
na osnovu prosečne zarade (za efektivne sate
rada) u prethodnih 12 meseci, dok im Fond
PIO i za dane godišnjeg odmora isplaćuje naknadu
u istom iznosu kao i kada nisu na odmoru,
odnosno kao da su na radu.
Obračun poreza i doprinosa na naknadu zarade
za vreme godišnjeg odmora u svemu je isti
kao i kada je u pitanju zarada. Dakle, na naknadu
zarade za vreme godišnjeg odmora plaća se 10%
poreza, 19,9% doprinosa iz naknade i 17,15% doprinosa
na naknadu. Pravo na poresku olakšicu
od 15.300 dinara za 2019. godinu važi i za naknadu
zarade za godišnji odmor. U slučaju obračuna
naknade zarade invalida rada II i III kategorije,
poreska olakšica od 15.300 dinara koristi se
pri obračunu poreza na naknadu zarade za godišnji
odmor na teret poslodavca.
JUL–AVGUST 2019. ● POSLOVNI SAVETNIK 135
ZARADE
Naknada plate za vreme godišnjeg
odmora zaposlenih u javnom sektoru
Zaposleni u javnom sektoru (državni službenici
i nameštenici, zaposleni u lokalnoj samoupravi,
zaposleni u javnim službama) za vreme
korišćenja godišnjeg odmora imaju pravo na
naknadu plate.
Državni službenici i nameštenici
Državni službenici i nameštenici imaju
pravo na godišnji odmor do 35 odnosno do 40 radnih
dana za državne službenike koji ostvaruju
pravo na skraćeno radno vreme prema merilima
određenim Posebnim kolektivnim ugovorom za
državne organe („Sl. glasnik RS”, br. 38/2019).
Prema istovetnim odredbama člana 32. stav 1.
tog kolektivnog ugovora i čl. 32. i 49. Zakona o
platama državnih službenika i nameštenika
(„Sl. glasnik RS”, br. 62/2006, 63/2006 – ispr.,
115/2006 – ispr., 101/2007, 99/2010, 108/2013, 99/2014
i 95/2018), dok koristi godišnji odmor, državni
službenik i nameštenik ima pravo na naknadu
plate koja se obračunava i isplaćuje u istom iznosu
kao da je radio. Prema tome, ovi zaposleni
u vreme godišnjeg odmora imaju pravo na naknadu
plate koja je jednaka njihovoj plati kada rade.
Zaposleni u organima jedinica lokalne
samouprave
Za zaposlena lica u organima jedinica lokalne
samouprave dužina korišćenja godišnjeg
odmora utvrđuje se shodno članu 17. Posebnog kolektivnog
ugovora za zaposlene u jedinicama lokalne
samouprave („Sl. glasnik RS”, br. 38/2019),
koji postavlja kriterijume dužine godišnjeg odmora
između 20 i najviše 30 radnih dana. Prema
članu 42. tačka 1) ovog kolektivnog ugovora,
zaposleni ima pravo na naknadu plate u visini
prosečne plate u prethodnih 12 meseci za vreme
korišćenja godišnjeg odmora.
Treba podsetiti na to da zaposleni u jedinicama
lokalne samouprave ostvaruju naknadu plate za
godišnji odmor i u skladu sa Zakonom o sistemu
plata zaposlenih u javnom sektoru („Sl. glasnik
RS”, br. 16/2016, 108/2016 i 113/2017), koji se na ove
zaposlene primenjuje od 1. jula 2017. godine. Saglasno
članu 26. stav 1. ovog zakona, zaposleni ima
pravo na naknadu plate u visini prosečne plate u
prethodnih 12 meseci za vreme odsustvovanja sa
rada za vreme godišnjeg odmora.
Zaposleni u javnim preduzećima u
komunalnoj delatnosti na teritoriji
Republike Srbije
Prema Posebnom kolektivnom ugovoru za
javna preduzeća u komunalnoj delatnosti na teritoriji
Republike Srbije („Sl. glasnik RS”,
br. 27/2015, 36/2017, 5/2018 i 21/2018), zaposleni
u javnim preduzećima u komunalnoj delatnost
ostvaruju pravo na godišnji odmora u trajanju
od najmanje 20 radnih dana, uz uvećanje prema
kriterijumima iz člana 12. ovog kolektivnog
ugovora. Saglasno ovim merilima, godišnji odmor
ne može da traje duže od 30 radnih dana,
osim za zaposlene koji rade na posebno teškim
poslovima, kojima godišnji odmor može da traje
i duže od 30 radnih dana u skladu sa opštim
aktom poslodavca.
Za vreme korišćenja godišnjeg odmora zaposleni
ima pravo na naknadu zarade u visini
od 100% osnovice za obračun naknade utvrđene
zakonom (član 62. kolektivnog ugovora), što znači
da je osnovica za obračun naknade zarade za
vreme godišnjeg odmora ovim zaposlenima prosečna
mesečna zarada koju je zaposleni ostvario
u prethodnih 12 meseci pre meseca u kome odsustvuje
sa rada.
Zaposleni u javnim službama
Na zaposlene u javnim službama (zaposleni
u obrazovanju, nauci, kulturi, fizičkoj kulturi,
učeničkom i studentskom standardu, zdravstvenoj
zaštiti, socijalnoj zaštiti, društvenoj brizi
o deci, socijalnom osiguranju i zdravstvenoj
zaštiti životinja) i javnim agencijama (za privatizaciju,
za osiguranje depozita, za privredne
registre, za borbu protiv korupcije itd.) prilikom
regulisanja godišnjeg odmora primenjuju
se odredbe posebnog kolektivnog ugovora, ako
postoji za konkretnu delatnost, kao i odredbe
Zakona o radu. To znači da u svakoj kalendarskoj
godini zaposleni u javnim službama i javnim
agencijama imaju pravo na godišnji odmor
u trajanju utvrđenom opštim aktom i ugovorom
o radu, a najmanje 20 radnih dana. Dužina godišnjeg
odmora utvrđuje se tako što se zakonski
minimum od 20 radnih dana uvećava po osnovu
doprinosa na radu, uslova rada, radnog iskustva,
stručne spreme zaposlenog i drugih kriterijuma
utvrđenih opštim aktom i ugovorom o radu,
pri čemu se u vezi sa ovim merilima primenjuju
i odredbe posebnih kolektivnih ugovora koji
136 POSLOVNI SAVETNIK ● poslovnisavetnik.net
ZARADE
su zaključeni za pojedine delatnosti (osnovne i
srednje škole, zdravstvena delatnost).
Za vreme odsustvovanja sa rada zbog korišćenja
godišnjeg odmora zaposleni u javnim službama
i javnim agencijama imaju pravo na naknadu
plate shodno članu 114. Zakona o radu, a to znači
u visini prosečne plate u 12 meseci koji prethode
otpočinjanju godišnjeg odmora.
Zaposleni u organizacijama obaveznog
socijalnog osiguranja
U skladu sa Uredbom o naknadama i drugim
primanjima zaposlenih u organizacijama
obaveznog socijalnog osiguranja („Sl. glasnik
RS”, br. 18/2013, 116/2014 i 90/2015), zaposleni u
Republičkom
fondu za zdravstveno osiguranje,
Republičkom
fondu za penzijsko i invalidsko
osiguranje, Nacionalnoj služba za zapošljavanje
i Centralnom registru obaveznog socijalnog
osiguranja, ostvaruju pravo na naknadu plate za
vreme odsustvovanja sa rada za vreme godišnjeg
odmora u visini prosečne plate zaposlenog u
prethodnih 12 meseci, u skladu sa opštim aktom
i ugovorom o radu.
Utvrđivanje osnovice za naknadu plate za
godišnji odmor u javnom sektoru
Kao što je moglo da se vidi, državnim službenicima
i nameštenicima naknada plate za
vreme korišćenja godišnjeg odmora utvrđuje se
u visini plate koja bi bila isplaćena da su radili.
Međutim, ostali zaposleni u javnom sektoru
za vreme odsustvovanja sa rada zbog korišćenja
godišnjeg odmora imaju pravo na naknadu plate
u visini prosečne plate u prethodnih 12 meseci,
pa u nastavku slede detalji ovog obračuna.
Pri tome treba podsetiti na to da izraz „pret-
hodnih 12 meseci” podrazumeva 12 meseci koji
prethode mesecu u kome je odsustvo za godišnji
odmor započelo.
U osnov za utvrđivanje naknade plate za vreme
godišnjeg odmora, koji se računa na bazi primanja
zaposlenog za prethodnih 12 meseci, ulaze
sva primanja koja, u smislu člana 105. stav 3. Zakona
o radu, čine platu, i to:
● isplaćena plata za efektivne sate rada u prethodnih
dvanaest meseci i deo plate po osnovu
radnog učinka (stimulacija i destimulacija);
● uvećanje plate isplaćeno u prethodnih dvanaest
meseci po osnovu rada na dan praznika, noćnog
rada, rada u smenama, prekovremenog rada,
„minulog rada” i drugih uvećanja propisanih
opštim aktom poslodavca i
● druga primanja koja imaju karakter plate, a isplaćena
su u prethodnih dvanaest meseci (terenski
dodatak, dodatak za odvojen život i druga
davanja zaposlenima koja imaju karakter plate).
Za utvrđivanje prosečne plate u prethodnih
12 meseci uzimaju se samo radni sati koje je zaposleni
efektivno proveo na radu u tih dvanaest
meseci, a to su sati redovnog i prekovremenog
rada, kao i sati rada noću, na dan praznika i sl.
To praktično znači da isplaćene naknade plate u
prethodnih 12 meseci (za vreme bolovanja, godišnjeg
odmora, plaćenog odsustva i drugo), kao i
sati odsustvovanja za koje je isplaćena naknada,
ne ulaze u zbir plata koji čini osnov za utvrđivanje
visine naknade plate za godišnji odmor.
U praksi će do takvog slučaja doći na primer
kada je u pitanju porodilja. Ako je pre početka
korišćenja godišnjeg odmora porodilja u prethodnih
12 meseci imala samo jedan mesec rada,
a 11 meseci je koristila porodiljsko odsustvo,
osnov za naknadu plate biće ostvarena plata i
časovi rada u tom jednom mesecu.
Naknada plate za vreme godišnjeg odmora
Kao što je već rečeno, naknada plate za vreme
korišćenja godišnjeg odmora određuje se u
visini od 100% od osnovice, a osnovica je prosečna
plata zaposlenog ostvarena za poslednjih 12
meseci koji prethode mesecu u kome se koristi
godišnji odmor.
Primeri: Obračun naknade plate za
godišnji odmor
Zaposleni u zdravstvenoj ustanovi koristio
je 120 časova godišnjeg odmora u junu 2019. godine,
što znači da se u obračun osnovice za naknadu
plate uračunavaju plate zaposlenog za period
jun 2018 – maj 2019. godine, a obračun naknade plate
je sledeći:
Period Ostvareni časovi
rada
Ostvarena
bruto plata
Jun 2018 – maj 2019. 1.900 646.000
Plata po času rada (646.000 : 1.900) 340,00 din.
Na osnovu plate po času rada u prethodnih 12
meseci može da se izračuna i iznos naknade plate.
Ako je zaposleni u junu imao 120 časova godišnjeg
odmora, obračun naknade plate je:
JUL–AVGUST 2019. ● POSLOVNI SAVETNIK 137
ZARADE
1) Broj časova godišnjeg odmora 120 č.
2) Osnovica za naknadu po času rada 340,00 dinara
3) Ukupna osnovica za naknadu plate
za časove odsustva (1 x 2) 40.800,00 din.
4) Procenat za utvrđivanje iznosa
naknade plate
100%
5) Iznos naknade plate (3 x 4) 40.800,00 din.
Važno je napomenuti da se broj sati za koje
se obračunava naknada plate za godišnji odmor
utvrđuje prema broju sati koje bi zaposleni radio
po rasporedu rada da nije na godišnjem odmoru.
U drugom primeru zaposleni je u proteklih 12
meseci, osim godišnjeg odmora, koristio duža
bolovanja i razna plaćena odsustva. Naknada
plate za ove dane utvrđuje se iz ostvarenih plata
za period jun 2018 – maj 2019, u kojem ovaj zaposleni,
pored časova rada, ima i časove odsustva
sa rada. U svim takvim slučajevima u osnovicu
za naknadu plate uzimaju se samo časovi rada i
ostvarena plata za te časove, a primer obračuna
za prethodnih 12 meseci dat je u narednoj tabeli:
Period Ostvareni
časovi rada
Ostvarena
bruto plata
Jun 2018 – maj 2019. 1.056 337.920
Plata po času rada (337.920 : 1.056) 320,00 din.
Na ovaj način izračunata je osnovica za naknadu
plate po času rada u prethodnih 12 meseci,
ali samo za časove na radu, pa sada može da se
izračuna i iznos naknade plate. Ako je zaposleni
u junu imao 80 časova odsustva zbog godišnjeg
odmora, obračun naknade plate je:
1) Broj časova godišnjeg odmora 80 č.
2) Osnovica za naknadu po času rada 320,00 din.
3) Ukupna osnovica za naknadu plate za
časove odsustva (1 x 2) 25.600,00 din.
4) Procenat za utvrđivanje iznosa
naknade plate 100%
5) Iznos naknade plate (3 x 4) 25.600,00 din.
Međutim, ako zaposleni u prethodnih 12 meseci
uopšte nije imao platu jer je za svih 12 meseci
ostvario naknadu plate (bio je svih 12 meseci
na bolovanju), obračun naknade plate u tekućem
mesecu ne može da se vrši primenom odredbi
Zakona o radu jer zaposleni u prethodnih
12 meseci nije bio na radu niti primao platu.
Jedini poznati podatak u vezi sa ovim zaposlenim
jeste njegova ugovorena osnovna plata, pa je
stoga osnov za obračun naknade plate ugovorena
osnovna zarada uvećana za minuli rad, ako to
pravo zaposleni ima.
U posebnom slučaju, ako zaposleni kod poslodavca
ima samo prethodnih 3, 6 ili 9 meseci
rada, a pre toga radio je kod drugog poslodavca,
u osnov za naknadu uzima se onoliko prethodnih
meseci koliko je zaposleni radio kod tog poslodavca,
dakle uzima se plata za 3, 6 ili 9 meseci
i časovi rada za isti period. U ovom slučaju
nije predviđeno da zaposleni donosi potvrdu o
zaradi/plati kod prethodnog poslodavca da bi
se striktno poštovala zakonska odredba o 12
prethodnih meseci kao osnovu za naknadu plate.
Prema tome, uvek kada zaposleni ima manje
meseci rada od prethodnih 12, u osnov za naknadu
plate uzima se ostvarena plata zaposlenog i
časovi rada za broj meseci koji prethode mesecu
početka odsustva zbog godišnjeg odmora, koje je
zaposleni radio kod aktuelnog poslodavca.
Invalidi rada II i III kategorije za vreme korišćenja
godišnjeg odmora imaju pravo na naknadu
plate po tom osnovu na teret Fonda PIO, a
po osnovu plate imaju pravo na naknadu plate za
vreme godišnjeg odmora na teret poslodavca. To
znači da se ovim licima obračun naknade plate
za vreme godišnjeg odmora vrši kao i kod drugih
zaposlenih – na osnovu prosečne plate (za
efektivne sate rada) u prethodnih 12 meseci,
dok im Fond PIO i za dane godišnjeg odmora isplaćuje
naknadu u istom iznosu kao i kada nisu na
odmoru, odnosno kao da su na radu.
Na kraju sledi i ukupan obračun plate i naknade
plate za godišnji odmor, koje je zaposleni
ostvario u određenom mesecu.
U datom primeru zaposleni koristi prvi deo
godišnjeg odmor za 2019. godinu u trajanju od 15
radnih dana u toku meseca juna. U ovom slučaju
osnovicu za naknadu plate za vreme korišćenja
godišnjeg odmora predstavlja prosečna plata zaposlenog
ostvarena za poslednjih 12 meseci, za
koju se uzima da u primeru iznosi 350,00 dinara
po času rada. Primer obračuna plate i naknade
plate za korišćenje godišnjeg odmora u junu
2019. godine:
Red.
br. OPIS Časovi
1. Mogući fond časova rada u junu 2019.
godine 160
2. Časovi provedeni na radu 40
138 POSLOVNI SAVETNIK ● poslovnisavetnik.net
ZARADE
Red.
br. OPIS Časovi
3. Godišnji odmor za 2019. godinu (15
dana) 120
OBRAČUN PLATE Iznos
4. Osnovna plata 56.000,00
5. Osnovna plata po radnom času (red. br.
4 / red. br. 1) 350,00
6. Osnovna plata za vreme provedeno na
radu (red. br. 5 x red. br. 2) 14.000,00
7. Uvećanje plate po osnovu „minulog
rada” (10% na 14.000) 1.400,00
8. Ukupna plata za vreme provedeno na
radu (red. br. 6 + red. br. 7) 15.400,00
OBRAČUN NAKNADE PLATE Iznos
9. Prosečna plata u prethodnih 12 meseci
po času – prethodno utvrđeni iznos 350,00
10. Naknada plate za godišnji odmor (red.
br. 9 x red. br. 3) 42.000,00
PLATA I NAKNADA PLATE Iznos
11. Ukupna plata i naknada plate (red. br. 8
+ red. br. 10) 57.400,00
Isplata regresa za godišnji odmor
U skladu sa članom 118. stav 1. tačka 6) Zakona,
zaposleni ima pravo na naknadu troškova za regres
za korišćenje godišnjeg odmora u skladu
sa opštim aktom i ugovorom o radu. U vezi sa
isplatom za regres bitne su sledeće napomene:
1) Visina i način isplate za regres nisu regulisani
Zakonom, što znači da poslodavci imaju
potpunu slobodu da utvrde način isplate i visinu
regresa. Izuzetno, ako je posebnim kolektivnim
ugovorom koji se primenjuje na poslodavca
definisan godišnji iznos regresa, tako utvrđeni
iznos regresa predstavlja obaveznu isplatu za
poslodavca na kog se poseban kolektivni ugovor
odnosi (na primer, Poseban kolektivni ugovor
za građevinarstvo i industriju građevinskog
materijala Srbije („Sl. glasnik RS”, br. 77/2016)
u članu 70. propisao je obavezu poslodavca da
obezbedi zaposlenom naknadu troškova za regres
za korišćenje godišnjeg odmora najmanje u
visini minimalne zarade, u skladu sa Zakonom
(obračunate za 174 sata), za mesec u kome se vrši
isplata regresa, ako zaposleni ima pravo na godišnji
odmor u trajanju od najmanje 20 radnih
dana, a ako se isplata vrši u delovima, u srazmernom
delu navedenog godišnjeg iznosa).
2) Regres ima poreski karakter zarade, što
znači da se po osnovu te isplate plaćaju porez i
doprinosi kao na redovnu zaradu.
3) Iako regres čini zaradu zaposlenog i obuhvaćen
je u M-4 obrascu, ta isplata ne može da se
uključi u osnovnu zaradu zaposlenog, već se dodaje
na prethodno utvrđenu zaradu zaposlenog po
svim predviđenim osnovama (osnovna zarada +
radni učinak).
4) Shodno članu 110. Zakona, zarada se zaposlenom
isplaćuje u rokovima utvrđenim aktima
poslodavca, najmanje jednom mesečno i u novcu.
To znači da se i deo zarade po osnovu regresa
takođe isplaćuje u novcu.
U posebnom slučaju, ako poslodavac isplaćuje
minimalnu zaradu, regres takođe nije sastavni
deo nje jer se ona određuje prema broju časova
rada i fiksne vrednosti neto zarade po času,
koju utvrđuje Socijalno-ekonomski savet. Poslodavac
koji isplaćuje minimalnu zaradu, uz tu
zaradu može da isplati i regres.
Dakle, nesporno je da je Zakonom utvrđeno
pravo zaposlenog na regres za godišnji od-
mor, kao i da od načina na koji je poslodavac
uredio pravo na regres zaposlenih u svom op-
štem aktu ili ugovoru o radu zavise i način
i obim ostvarivanja prava zaposlenog na re-
gres i obaveza poslodavca za isplatu.
Pošto regres za godišnji odmor ima karakter
zarade, najpogodnije rešenje je isplaćivati
ga sabranog sa zaradom radi objedinjenog obračuna
poreza i doprinosa. Ovo napominjemo jer,
ako se regres isplaćuje kao zasebna isplata, takva
isplata može da ima karakter prve isplate
zarade (akontacije), pa ako je navedena isplata
niža od važeće najniže mesečne osnovice doprinosa,
poslodavac je dužan da prilikom iste
obračuna i plati doprinose na najnižu osnovicu
doprinosa.
Osnovne karakteristike u isplati regresa
Prilikom regulisanja regresa u opštem aktu,
odnosno ugovoru o radu treba imati u vidu sledeće
momente:
1) visinu isplate za regres,
2) vezivanje visine isplate regresa za dužinu
godišnjeg odmora i
3) termine isplate regresa.
Koliko je to moguće u praksi, trebalo bi sačuvati
izvornu namenu regresa – pokriće dodatnih
troškova povodom korišćenja godišnjeg odmora
zaposlenog, pa isplatu istog vezati za termin
JUL–AVGUST 2019. ● POSLOVNI SAVETNIK 139
ZARADE
korišćenja godišnjeg odmora, što takođe može
da bude uređeno u aktu poslodavca. Naravno, ne
treba posebno spominjati da se pravo na regres
vezuje za korišćenje godišnjeg odmora, što
znači da zaposleni koji kod poslodavca ne iskoristi
pravo na godišnji odmor nema pravo na
isplatu regresa.
Prema do sada najčešćem rešenju u našoj
praksi, regres za korišćenje godišnjeg odmora
utvrđuje se u visini prosečne mesečne zarade po
zaposlenom u Republici, prema poslednjem objavljenom
podatku republičkog organa nadležnog
za poslove statistike. Poslodavci mogu da koriste
ovakav model, ali isto tako kao osnovu za
regres mogu da uzmu i prosečnu zaradu u privrednom
društvu ili da utvrde fiksni iznos regresa
prema materijalnim mogućnostima (na primer
10, 15 ili više hiljada dinara godišnje), ili
mogu da primene rešenje koje diktira poseban
kolektivni ugovor koji su obavezni da sprovode.
U pogledu vezivanja dužine godišnjeg odmo-
ra i visine isplate regresa najpre treba podsetiti
na to da po Zakonu minimalni pun godišnji
odmor iznosi 20 radnih dana. Zato vezivanje
regresa za dužinu godišnjeg odmora može da se
izvrši na sledeći način:
1) pun iznos regresa obezbeđuje se zaposlenom za
pravo na godišnji odmor od najmanje 20 radnih
dana;
2) srazmerni iznos regresa obezbeđuje se zaposlenom
za pravo na godišnji odmor u trajanju
kraćem od 20 radnih dana.
Ako je zaposleni stekao pravo na manje od 20
radnih dana godišnjeg odmora po merilima kod
poslodavca, njemu poslodavac isplaćuje srazmeran
regres, koji se računa na bazi srazmernog
godišnjeg odmora. Srazmerni regres utvrđuje
se tako što se puni iznos regresa deli sa 20, a
dobijeni broj množi sa utvrđenim brojem dana
na koje zaposleni ima pravo.
Tako, na primer, za 15 radnih dana prava na
godišnji odmor srazmerni iznos regresa dobija
se deljenjem punog iznosa regresa sa 20 i množenjem
dobijenog iznosa sa 15. Na primer, kod
poslodavca je utvrđena fiksna visina regresa
od 20.000 dinara za 2019. godinu. Zaposleni je
stekao pravo na godišnji odmor srazmerno vremenu
provedenom na radu u trajanju od 8 radnih
dana, pa srazmerni deo regresa za godišnji odmor
u ovom slučaju iznosi 8.000 dinara (20.000
: 20 = 1.000,00 x 8 = 8.000,00). Osnovna karakteristika
umanjene isplate regresa ogleda se u
činjenici da se srazmerno umanjenje regresa ne
utvrđuje u odnosu na ukupno umanjenje godišnjeg
odmora zaposlenog, već samo na umanjenje godišnjeg
odmora ispod 20 radnih dana.
U jednom broju slučajeva poslodavci mogu da
isplaćuju regres u više rata zbog problema u
obezbeđivanju sredstava. Ako sada nameravaju
da isplate samo deo regresa, za poslodavce koji
su svojim aktom propisali isplatu regresa u visini
prosečne zarade u Republici može da se
preporuči sledeća metodologija:
1. Poslednji poznat podatak o prosečnoj
bruto zaradi u Republici u momentu
isplate prve rate regresa
(zarada za mesec mart 2019)
74.755,00 din.
2. Iznos rate regresa koja se sada
isplaćuje
29.902,00 din.
3. Iskorišćeno pravo na regres
(29.902 : 74.755)
40,00%
4. Neiskorišćeno pravo na regres
(100% – 40%)
60,00%
Da je poslodavac u ovom slučaju isplatio
(bruto) regres od po 74.755 dinara zaposlenima,
izvršio bi svoju godišnju obavezu iz svog
akta po ovom osnovu, bez obzira na kasnija povećanja
prosečne zarade u Republici. Pošto
se u prethodnom primeru radilo samo o prvoj
rati regresa, utvrđeno je koji je procenat prava
na regres iskorišćen prilikom prve isplate, a
zatim i procenat koji je ostao neiskorišćen za
naknadnu isplatu regresa u jednoj ili više rata.
Tako će poslodavac prilikom druge isplate regresa
procenat ili deo procenta neiskorišćenog
prava primeniti na prosečnu bruto zaradu u
Republici koja tada bude poslednja poznata, pa
će tako utvrditi nominalni iznos regresa koji
mora, odnosno može da isplati.
Najčešće rešenje u praksi je da se regres
u istom iznosu isplaćuje svim zaposlenima.
Pošto je regulativa regresa u potpunosti u
nadležnosti poslodavaca, moguća su i dru-
gačija rešenja – da se visina regresa vezuje
za pravo na dužinu godišnjeg odmora (da se
odredi fiksni iznos po danu godišnjeg od-
mora) ili da se veći iznos regresa isplaćuje
zaposlenima slabijeg materijalnog stanja,
bolesnima kojima je potrebno banjsko leče-
nje i sl.
140 POSLOVNI SAVETNIK ● poslovnisavetnik.net
ZARADE
Potrebno je pomenuti i slučaj da je zaposleni
iskoristio godišnji odmor, a poslodavac mu
nije isplatio regres ili to nije učinio u celini.
Ako ovom zaposlenom prestane radni odnos, poslodavac
ima obavezu da, shodno članu 186. Zakona,
u roku od 30 dana od dana prestanka radnog
odnosa zaposlenom isplati dugovani – neisplaćeni
iznos regresa. U ovom slučaju treba obratiti
pažnju na činjenicu da regres ima karakter
zarade, pa je prilikom isplate regresa zaposlenom
kome je prestao radni odnos poslodavac dužan
da uplati pripadajući porez na zaradu, kao
i doprinose na teret zaposlenog i na teret poslodavca,
ali i da pre isplate regresa podnese
obrazac PPP-PD, uz korišćenje OVP 101.
U slučaju neisplaćivanja regresa, na poslodavce
sa svojstvom pravnog lica primenjuju se
kaznene odredbe Zakona iz člana 275, kojim
je predviđena kazna za prekršaj poslodavcu
u visini od 400.000 do 1.000.000 dinara ako
zaposlenom ne isplati regres, a za isti prekršaj
kazniće se i preduzetnik novčanom kaznom
od 100.000 do 300.000 dinara, kao i odgovorno
lice u pravnom licu novčanom kaznom od
20.000 do 40.000 dinara.
Još neke napomene u vezi sa regresom za godišnji
odmor:
1) Pravo na naknadu troškova za regres za korišćenje
godišnjeg odmora imaju svi zaposleni,
uključujući i zaposlene kojima u toku kalendarske
godine prestaje radni odnos. U konkretnom
slučaju ovo znači da je poslodavac bio obavezan
da zaposlenom koji je iskoristio godišnji odmor
pre prestanka radnog odnosa isplati naknadu
troškova za regres za korišćenje godišnjeg
odmora (utvrđenu opštim aktom) u celini, i to
najkasnije u roku od 30 dana od dana prestanka
radnog odnosa (Mišljenje Ministarstva rada i
socijalne politike br. 011-00-00400/2009-02 od 3.
6. 2009. godine).
2) Zaposleni koji je iskoristio godišnji odmor i
primio jedan deo regresa, ima pravo i na razliku
regresa iako mu je prestao radni odnos, a ovu isplatu
poslodavac je dužan da izvrši najkasnije u
roku od 30 dana od dana prestanka radnog odnosa
(Mišljenje Ministarstva rada i socijalne politike
br. 011-00-580/2008-02 od 25. 8. 2008. godine).
3) Zaposleni koji je iz bilo kog opravdanog i Zakonom
predviđenog razloga (bolovanje, porodiljsko
odsustvo, neplaćeno odsustvo, mirovanje radnog
odnosa) bio sprečen da koristi godišnji odmor
– nema pravo na naknadu troškova na ime regresa
za godišnji odmor za konkretnu kalendarsku
godinu, s obzirom na to da takvi troškovi objektivno
nisu ni nastali, odnosno pravo na naknadu
troškova za regres za korišćenje godišnjeg odmora
zaposleni ostvaruje samo ukoliko koristi
godišnji odmor (Ministarstvo rada, zapošljavanja
i socijalne politike u Službenom mišljenju
br. 120-01-176/2006-02 od 23. 8. 2006).
4) Zaposleni koji je sa poslodavcem ugovorio minimalnu
zaradu ima pravo na regres za korišćenje
godišnjeg odmora u skladu sa opštim aktom i
ugovorom o radu.
5) Zaposleni koji radi nepuno ili skraćeno radno
vreme ima pravo na regres kao i zaposleni
koji radi puno radno vreme. Pravo na regres za
korišćenje godišnjeg odmora zavisi od ostvarenog
prava na godišnji odmor, shodno članu 68.
Zakona, a ne od dužine radnog vremena. Prema
tome, pošto zaposleni koji radi nepuno radno
vreme ima pravo korišćenja godišnjeg odmora,
onda ima pravo i na regres u skladu sa opštim
aktom, odnosno ugovorom o radu. To znači da zaposleni
koji je radni odnos zasnovao sa polovinom
radnog vremena ima pravo na pun godišnji
odmor u trajanju od najmanje 20 radnih dana, a
kako je pravo na regres izvedeno pravo iz prava
na godišnji odmor, zaposlenom koji koristi
godišnji odmor biće isplaćen regres za godišnji
odmor. Prema tome, zaposlenom koji radi
sa polovinom radnog vremena pripada pravo na
regres za godišnji odmor u punom iznosu, kao i
zaposlenima koji rade sa punim radnim vremenom.
Međutim, ako zaposleni radi kod dva poslodavca
sa polovinom punog radnog vremena
kod svakog poslodavca, ostvaruje pravo na srazmerni
deo regresa, odnosno po 50% od iznosa
koji se isplaćuje ostalim zaposlenima. Poslodavci
mogu da se sporazumeju da regres u punom
iznosu isplati jedan poslodavac, s tim što će
deo isplaćenog regresa refundirati od drugog
poslodavca.
Regres za zaposlene u javnom sektoru
1) Državni službenici i nameštenici, prema
članu 48. novog Posebnog kolektivnog ugovora
za državne organe („Sl. glasnik RS”, br. 38/2019),
mogu da ostvare pravo na naknadu troškova za
regres za korišćenje godišnjeg odmora od 2020.
JUL–AVGUST 2019. ● POSLOVNI SAVETNIK 141
ZARADE
godine ako se za takvu vrstu naknade troškova
steknu uslovi u budžetu Republike Srbije.
Takođe, Zakonom o platama državnih službenika
i nameštenika nije propisano pravo ovih
zaposlenih na posebnu isplatu regresa za korišćenje
godišnjeg odmora.
Prema tome, za 2019. godinu državni službenici
i nameštenici ne ostvaruju pravo na posebnu
isplatu regresa za korišćenje godišnjeg
odmora.
2) Za zaposlene u javnim službama članom 4.
stav 2. Zakona o platama u državnim organima i
javnim službama utvrđeno je sledeće: „Koefici-
jent sadrži dodatak na ime naknade za ishranu
u toku rada i regresa za korišćenje godišnjeg
odmora.” Stoga za ove zaposlene u 2019. godini
nije propisana posebna isplata regresa za korišćenje
godišnjeg odmora.
3) U javnim preduzećima se obim isplaćenih
zarada reguliše godišnje, na osnovu posebnih
propisa, a masa zarada može da se kreće u obimu
utvrđenom godišnjim programom poslovanja.
Zbog toga se isplata za regres za ove zaposlene
uključuje u ukupnu masu sredstava za zarade koja
je godišnje odobrena od strane osnivača javnog
preduzeća na osnovu planiranih prihoda i rashoda
svakog javnog preduzeća.
4) Zaposleni u organima jedinica lokalne
samouprave, prema članu 45. novog Posebnog
kolektivnog ugovora za zaposlene u jedinicama
lokalne samouprave, mogu da ostvare pravo na
naknadu troškova za regres za korišćenje godišnjeg
odmora od 2020. godine ako se za takvu
vrstu naknade troškova steknu uslovi u budžetu
Republike Srbije. Takođe ni Zakon o sistemu
plata zaposlenih u javnom sektoru, koji se na ove
zaposlene primenjuje od 1. jula 2017. godine, ne
daje osnovu za isplatu regresa, već to prepušta
posebnom aktu Vlade.
Prema tome, za 2019. godinu zaposleni u jedinicama
lokalne samouprave ne ostvaruju pravo
na posebnu isplatu regresa za korišćenje godišnjeg
odmora, već, u skladu sa Zakonom o platama
u državnim organima i javnim službama, i dalje
važi rešenje da koeficijent za utvrđivanje plata
zaposlenih sadrži i dodatak na ime regresa
za korišćenje godišnjeg odmora.
5) Zaposlenima u organizacijama obaveznog
socijalnog osiguranja Uredbom o naknadama i
drugim primanjima zaposlenih u organizacijama
obaveznog socijalnog osiguranja nije predviđena
isplata regresa za godišnji odmor. Kao i
ostalim zaposlenima u javnom sektoru, i ovim
zaposlenima regres za godišnji odmor sadržan
je u koeficijentu za određivanje osnovne plate.
Obračun i isplata naknade štete za
neiskorišćeni godišnji odmor
Pravo na naknadu štete za neiskorišćeni godišnji
odmor regulisano je članom 76. Zakona o
radu, kojim je propisano da je, u slučaju prestanka
radnog odnosa, poslodavac dužan da zaposlenom
koji nije iskoristio godišnji odmor u celini
ili delimično isplati novčanu naknadu, umesto
korišćenja godišnjeg odmora, u visini prosečne
zarade u prethodnih 12 meseci, srazmerno
broju dana neiskorišćenog godišnjeg odmora.
Istim članom, u stavu 2. definisano je da ova
novčana naknada ima karakter naknade štete.
Iz navedene zakonske odredbe proizlazi da
se priznaje pravo zaposlenom na naplatu štete
za neiskorišćeni godišnji odmor samo u slučaju
da nekorišćeni godišnji odmor postoji u
trenutku prestanka radnog odnosa. Konkretno,
prema citiranoj odredbi poslodavac je dužan
da, u slučaju prestanka radnog odnosa, zaposlenom
koji nije iskoristio godišnji odmor u celini
ili delimično isplati novčanu naknadu
umesto korišćenja godišnjeg odmora. Dakle,
Zakon ne insistira da je neiskorišćeni godišnji
odmor krivica poslodavca, već da je svaki
neiskorišćeni godišnji odmor u trenutku
raskida radnog odnosa razlog za naknadu štete.
Pri tome je pravo na naknadu štete poslodavac
dužan da isplati zaposlenom kome je radni odnos
prestao po bilo kom osnovu prestanka radnog
odnosa (odlazak u penziju, otkaz od strane
zaposlenog, tehnološki višak i sl.).
Navedene zakonske odredbe definišu sledeća
osnovna pravila u vezi sa isplatom naknade
štete za neiskorišćeni godišnji odmor:
● Poslodavac je dužan da zaposlenom kome je radni
odnos prestao po bilo kom osnovu (odlazak u
penziju, otkaz od zaposlenog i sl.) isplati novčanu
naknadu za neiskorišćeni godišnji odmor.
● Novčana naknada isplaćuje se u visini prosečne
zarade tog zaposlenog u prethodnih 12 meseci,
srazmerno broju dana neiskorišćenog
godišnjeg odmora.
● U 12-mesečni prosek ulaze sva primanja koja
imaju karakter zarade, a ostvarena su za efektiv142
POSLOVNI SAVETNIK ● poslovnisavetnik.net
ZARADE
no vreme provedeno na radu (u prosek ne ulazi
naknada zarade, kao ni sati odsustvovanja za koje
je isplaćena naknada).
Zaposleni ima pravo na dvanaestinu godišnjeg
odmora u trajanju utvrđenom opštim
aktom i ugovorom o radu (srazmerni deo), za
svaki mesec dana rada u kalendarskoj godini
u kojoj mu prestaje radni odnos. To je element
bitan za izračunavanje broja dana neiskorišćenog
godišnjeg odmora u odnosu na broj meseci
rada u godini kada zaposlenom prestaje
radni odnos, a preko toga, i za izračunavanje
dinarskog iznosa naknade štete.
Visina i obračun naknade štete za
neiskorišćeni godišnji odmor
Naknada štete za neiskorišćeni godišnji
odmor izračunava se na bazi dva elementa:
● broja dana neiskorišćenog godišnjeg odmora i
● prosečne zarade zaposlenog u prethodnih 12
meseci.
Dakle, uvek kada se izračunava ova naknada
štete, treba preračunati prosečnu zaradu dotičnog
zaposlenog za prethodnih 12 meseci, bilo
po danu bilo po času. Znači, ako zaposlenom prestaje
radni odnos u julu 2019. godine, treba uzeti
u obračun sva njegova primanja sa karakterom zarade
za period jul 2018 – jun 2019. godine i podeliti
ih sa efektivnim časovima rada (časovima
na radu) za isti period. U osnov za utvrđivanje
novčane naknade za neiskorišćeni godišnji
odmor uzimaju se sva primanja koja čine zaradu, a
koja su u prethodnih 12 meseci, pre meseca u kom
je zaposlenom prestao radni odnos, isplaćena
zaposlenom, a to su:
1) isplaćena zarada po času za efektivne časove
rada u prethodnih 12 meseci;
2) deo zarade po osnovu radnog učinka (stimulacije
i dr.);
3) uvećanje zarada isplaćenih u prethodnih 12
meseci po osnovu rada na dan praznika, noćnog
rada, prekovremenog rada, minulog rada i drugih
uvećanja propisanih opštim aktom poslodavca;
4) druga primanja koja imaju karakter zarade, a
koja su u prethodnih 12 meseci isplaćena (topli
obrok, regres, terenski dodatak, dodatak zbog
odvojenog života od porodice i druga davanja
zaposlenima koja imaju karakter zarade).
S obzirom na to da je osnovica za obračun
naknade štete – zarada, to isplaćene naknade
zarada (za vreme bolovanja, godišnjeg odmora,
plaćenog odsustva i dr.), kao ni časovi odsustvo-
vanja za koje su isplaćene te naknade, ne ulaze u
obračun osnovice za naknadu štete.
Ovako utvrđen iznos prosečne zarade zaposlenog
predstavlja bruto zaradu, tzv. prvi bruto
koji u sebi sadrži neto iznos uvećan za porez i
doprinose koji se plaćaju iz zarade zaposlenog.
Ovo proizlazi iz člana 105. stav 2. Zakona, gde je
propisano da se pod zaradom, u smislu ovog zakona,
smatra zarada koja sadrži porez i doprinose
koji se plaćaju iz zarade.
Naravno, naknada štete treba da se obračuna
u srazmeri s brojem dana koje zaposleni
nije koristio u vidu godišnjeg odmora, a u odnosu
na ukupno pravo zaposlenog na godišnji
odmor, u skladu sa opštim aktom poslodavca,
odnosno ugovorom o radu, kao i datumom prestanka
radnog odnosa. Naime, naknada štete
uvek će se obračunavati za broj dana neiskorišćenog
godišnjeg odmora, a ti dani izračunavaju
se primenom odredbi člana 72. Zakona,
kojima je definisano da zaposleni ima pravo
na dvanaestinu godišnjeg odmora (srazmerni
deo) za svaki mesec dana rada u kalendarskoj
godini u kojoj mu prestaje radni odnos. Dakle,
kada budu izračunavali iznos naknade štete,
poslodavci će stalno morati da primenjuju
ovaj član Zakona, jer će morati da utvrđuju koliko
je meseci u godini zaposleni radio i koliko
mu to daje srazmernog prava na godišnji
odmor.
Primeri: Izračunavanja visine naknade
štete za neiskorišćeni godišnji odmor
1) U skladu sa kriterijumima utvrđenim opštim
aktom kod poslodavca zaposleni ima pravo
na 30 dana godišnjeg odmora u 2019. godini.
Ako zaposlenom prestane radni odnos 31. jula
2019. godine, a do prestanka radnog odnosa iskoristio
je 10 dana godišnjeg odmora, srazmerni
deo godišnjeg odmora za 7 meseci rada u 2019.
godini iznosi 17 dana (30 dana / 12 x 7 meseci).
S obzirom na to da je zaposleni iskoristio 10
dana godišnjeg odmora, pripada mu pravo na
novčanu naknadu za 7 dana neiskorišćenog godišnjeg
odmora (17 – 10 dana). Ako za ovog zaposlenog
prosečna bruto zarada u prethodnih 12
meseci po satu iznosi 300,00 dinara, naknada
štete isplatiće mu se u iznosu od (300 din. x 8
časova x 7 dana) 16.800 dinara.
JUL–AVGUST 2019. ● POSLOVNI SAVETNIK 143
ZARADE
2) Zaposleni ima 15 godina rada kod poslodavca,
a prekinuo je radni odnos kod poslodavca
31. jula 2019. godine. Prema kriterijumima utvrđenim
opštim aktom kod poslodavca, zaposleni
ima pravo na pun godišnji odmor od 28 radnih
dana u 2019. godini. Za 2019. godinu nije iskoristio
godišnji odmora pre prestanka radnog
odnosa. Pošto je u 2019. godini radio 7 meseci,
ovom zaposlenom pripada pravo na srazmeran
godišnji odmor u trajanju od 7/12, odnosno 16
radnih dana (28 : 12 x 7). Znači, za neiskorišćenih
srazmernih 16 radnih dana godišnjeg odmora
poslodavac je dužan da zaposlenom isplati
novčanu naknadu – naknadu štete u visini prosečne
zarade u prethodnih 12 meseci, srazmerno
broju dana neiskorišćenog godišnjeg odmora u
odnosu na pun godišnji odmor.
3) Pravo zaposlenog na godišnji odmor po opštem
aktu poslodavca iznosi 24 radna dana. Ako
je iskoristio 12 radnih dana, a raskinuo je radni
odnos 30. juna, njegov srazmeran ukupan godišnji
odmor iznosi 12 radnih dana, što znači da zaposleni
u trenutku raskida radnog odnosa nema
neiskorišćeni godišnji odmor.
Takođe, ako je zaposleni stekao pravo na korišćenje
drugog dela godišnjeg odmora iz prethodne
godine, a zbog prestanka radnog odnosa ne
može da ga iskoristi do 30. juna tekuće godine,
poslodavac je dužan da mu isplati naknadu štete
i za te neiskorišćene dane godišnjeg odmora.
Obračun i poreski tretman naknade
štete
Saglasno Mišljenju Ministarstva finan-
sija br. 011-00-1142/2016-04 od 18. 5. 2017. go-
dine, naknada za neiskorišćeni godišnji
odmor ima karakter zarade na koju se obraču-
navaju i plaćaju porez i doprinosi po osnovu
zarade. Zato obračun naknade štete, u skladu
sa navedenim mišljenjem, treba da se izvrši
na način koji je naveden u nastavku.
Primer: Isplata naknade štete zajedno sa
redovnom zaradom
Zaposlenom se isplaćuje naknada štete za 10
dana neiskorišćenog godišnjeg odmora. Ako za
ovog zaposlenog prosečna zarada u prethodnih
12 meseci po satu iznosi 300,00 dinara, naknada
štete biće mu isplaćena u (bruto) iznosu od
(300 din. x 8 časova x 10 dana) 24.000 dinara.
U mesecu u kome je zaključio radni odnos zaposleni
je ostvario ukupnu (bruto) zaradu u iznosu
od 50.000 dinara.
Obračun i poreski tretman ovih primanja zaposlenog
je sledeći:
Red.
br. OPIS IZNOS
1. Iznos naknade štete za neiskorišćeni
godišnji odmor (bruto)
24.000,00
2. Redovna mesečna zarada zaposlenog po
svim osnovama (bruto)
50.000,00
3. Ukupna bruto zarada (red. br. 1 + red.
br. 2)
74.000,00
4. Poreska olakšica 15.300,00
5. Iznos poreza (74.000 – 15.300) x 10%) 5.870,00
6. Doprinosi na teret zaposlenog (red.
br. 3 x 19,9%)
14.726,00
7. Ukupna neto zarada (sa naknadom
štete): red. br. 3 – red. br. 5 – red. br. 6
53.404,00
od toga:
– neto naknada za neiskorišćeni
godišnji odmor: (24.000 – (24.000 x 10%)
– (24.000 x 19,9%)
– neto zarada: (50.000 – ((50.000 – 15.300)
x 10%) – (50.000 x 19,9%)
16.824,00
36.580,00
8. Doprinosi na teret poslodavca (red.
br. 3 x 17,15%)
12.691,00
Prilikom isplate ukupnog iznosa navedene
zarade, zajedno sa naknadom štete, poslodavac
je dužan da nadležnoj organizacionoj jedinici
Poreske uprave preda obrazac PPP-PD, koji je za
ovaj primer popunjen na sledeći način:
1.2 Obračunski period 7. 2019.
3.6 Šifra vrste prihoda 1 01 101 00 0
3.9 Bruto prihod 74.000,00
3.10 Osnovica za porez 58.700,00
3.11 Porez 5.870,00
3.12 Osnovica doprinosa 74.000,00
3.13 Doprinos za PIO 19.240,00
3.14 Doprinos za zdravstvo 7.622,00
3.15 Doprinos za nezaposlenost 555,00
Primer: Isplata naknade štete kao
samostalna isplata
Zaposlenom se isplaćuje naknade štete za 10
dana neiskorišćenog godišnjeg odmora. Ako za
ovog zaposlenog prosečna zarada u prethodnih
12 meseci po satu iznosi 300,00 dinara, naknada
štete biće mu isplaćena u (bruto) iznosu od
(300 din. x 8 časova x 10 dana) 24.000 dinara.
144 POSLOVNI SAVETNIK ● poslovnisavetnik.net
ZARADE
Obračun i poreski tretman naknade štete u
ovom slučaju je sledeći:
Red.
br. OPIS IZNOS
1. Iznos bruto naknade štete za
neiskorišćeni godišnji odmor 24.000,00
2. Poreska olakšica 0
3. Iznos poreza (24.000 x 10%) 2.400,00
4. Osnovica za obračun doprinosa 24.000,00
5. Doprinosi na teret zaposlenog
(red. br. 4 x 19,9%) 4.776,00
6. Naknada štete za isplatu
(red. br. 1 – red. br. 3 – red. br. 5) 16.824,00
7. Doprinosi na teret poslodavca
(red. br. 4 x 17,15%) 4.116,00
Prilikom isplate naknade štete, kao zasebne
isplate, poslodavac je dužan da za tu isplatu
nadležnoj organizacionoj jedinici Poreske
uprave preda obrazac PPP-PD, koji je za ovaj primer
popunjen na sledeći način:
3.6 Šifra vrste prihoda 1 01 101 00 0
3.9 Bruto prihod 24.000,00
3.10 Osnovica za porez 24.000,00
3.11 Porez 2.400,00
3.12 Osnovica doprinosa 24.000,00
3.13 Doprinos za PIO 6.240,00
3.14 Doprinos za zdravstvo 2.472,00
3.15 Doprinos za nezaposlenost 180,00
Ostale napomene:
1) Ako zaposleni nema 12 meseci rada kod
poslodavca pre prestanka radnog odnosa, u obračun
će biti uzeti zarada i časovi za onoliko
meseci koliko je taj zaposleni prethodno radio
kod poslodavca. Znači, ako je zaposleni radio
kod poslodavca 9 meseci, pa zatim raskinuo radni
odnos, u osnov za naknadu štete biće uzeti
primljena zarada i ostvareni časovi na radu za
tih 9 meseci.
2) Ako je zaposleni u prethodnih 12 meseci
imao punu prisutnost na poslu, ali za neke mesece
nije ostvario zaradu zato što ista nije
isplaćivana zbog poremećaja u poslovanju, elementi
za obračun osnovice za naknadu štete za
te mesece mogu da se nađu u njegovom mesečnom
obračunu koji je dostavio poslodavac. Naime,
prema članu 121. Zakona, poslodavac je dužan da
zaposlenom dostavi obračun i za mesece u kojima
nije izvršio isplatu zarade. Iz tog obračuna
mogu da se vide elementi zarade i časovi
rada, pa navedeni podaci mogu da se pridodaju
podacima za ostale mesece za koje je zarada isplaćena.
3) U trećem slučaju može da se dogodi da
zaposleni nije u prethodnih 12 meseci uopšte
imao zaradu jer je svih 12 meseci proveo
na raznim vrstama odsustva s rada (bolovanje,
porodiljsko). U ovim slučajevima zarada nije
ostvarena u prethodnih 12 meseci, nego je u svih
12 meseci ostvarena naknada zarade. Radi izračunavanja
osnovice za naknadu štete, u ovakvim
slučajevima uzima se ugovorena osnovna zarada
koju bi zaposleni primio da je radio, uvećana
za minuli rad. Na primer, zaposleni raskida
radni odnos zaključno sa 30. oktobrom 2019. godine,
a pre toga je 13 meseci bio na bolovanju.
Za 2018. godinu iskoristio je godišnji odmor
pre odlaska na bolovanje, a za 2019. godinu nije
iskoristio godišnji odmor jer je od 1. januara
2019. godine na bolovanju. Zaključno sa 30. oktobrom
zaposleni stiče pravo na penziju, zbog
čega raskida radni odnos. Pošto u prethodnih
12 meseci nije ostvario zaradu, u osnov za naknadu
štete uzima se njegova osnovna zarada uvećana
za minuli rad.
4) Poslodavac je dužan da zaposlenom isplati
novčanu naknadu za neiskorišćeni godišnji
odmor u roku od 30 dana od dana prestanka radnog
odnosa (član 186. Zakona).
5) Saglasno članu 196. Zakona, sva novčana potraživanja
iz radnog odnosa zastarevaju u roku
od tri godine od dana nastanka obaveze.
Iz ovih komentara takođe može da se zaključi
da svi zaposleni koji u toku godine odlaze u
penziju ostvaruju pravo na srazmeran godišnji
odmor u zavisnosti od broja meseci rada u toj
godini. Poslodavcima može da se preporuči da
obrate pažnju na zaposlene za koje sigurno znaju
da će raskinuti radni odnos i da im omoguće da
iskoriste svoj godišnji odmor da ne bi morali
da im plaćaju naknadu štete. Praktično, zbog
ovih zakonskih odredbi o obavezi plaćanja naknada
štete za neiskorišćeni godišnji odmor
poslodavci bi na početku kalendarske godine
trebalo da evidentiraju sve zaposlene koji će u
toku te godine da raskinu radni odnos zbog penzije,
jer to je unapred poznat podatak, kao i da im
obavezno obezbede korišćenje godišnjeg odmora
jer, kao što se moglo videti, naknada štete
nije ni mali ni zanemarljiv iznos. PS
ZARADE
Mr Željko Albaneze
Isplate zaposlenima povodom
korišćenja godišnjeg odmora
Kada koristi godišnji odmor, zaposleni odsustvuje sa rada, a umesto zarade
ostvaruje naknadu zarade. Takođe, radi pokrića dela troškova godišnjeg odmo-
ra, zaposleni ostvaruje pravo na regres za godišnji odmor. Ako raskida rad-
ni odnos, a nije u celini iskoristio godišnji odmor, zaposleni ima pravo na
novčanu naknadu štete za neiskorišćeni godišnji odmor. U ovom članku biće
obrazložene ove tri vrste isplata za zaposlene u privredi i javnom sektoru.
Naknada zarade za godišnji odmor
Osnov za naknadu zarade
Prema članu 114. stav 1. Zakona o radu („Sl. glasnik
RS”, br. 24/2005, 61/2005, 54/2009, 32/2013,
75/2014, 13/2017 – odluka US, 113/2017 i 95/2018 –
autentično tumačenje – dalje: Zakon), zaposleni
ima pravo na naknadu zarade u visini prosečne
zarade u prethodnih 12 meseci, u skladu sa opštim
aktom i ugovorom o radu, za vreme odsustvovanja
sa rada zbog godišnjeg odmora. Dakle,
osnov za naknadu zarade je prosečno primljena
zarada (isplaćene naknade zarade ne ulaze u prosek)
u prethodnih 12 meseci. Ako zaposleni nema
punih 12 meseci rada u prethodnom periodu, poslodavac
će vršiti obračun u odnosu na zaradu
iz perioda u kojem je zaposleni radio.
U zaradu na osnovu koje se obračunava prosek
za prethodnih 12 meseci – osnov za naknadu zarade
– ulaze sva primanja koja, u smislu člana 105.
stav 3. Zakona, čine zaradu, a to je:
● isplaćena zarada po satu za efektivne sate
rada u prethodnih 12 meseci, deo zarade po osnovu
radnog učinka (stimulacija i destimulacija);
● uvećanje zarada isplaćenih u prethodnih
12 meseci po osnovu rada na dan praznika, noćnog
rada, rada u smenama, prekovremenog rada,
„minulog rada” i drugih uvećanja propisanih
opštim aktom poslodavca;
● druga primanja koja imaju karakter zarade,
koja su u prethodnih 12 meseci isplaćena (topli
obrok, regres, terenski dodatak, dodatak za
odvojen život i druga davanja zaposlenima koja
imaju karakter zarade).
S obzirom na to da je osnovica za obračun
naknade zarade – zarada, isplaćene naknade
zarada (za vreme bolovanja, godišnjeg odmora,
plaćenog odsustva i dr.), kao i sati odsustvovanja
za koje je isplaćena naknada, ne
ulaze u zbir ovih zarada.
Prema tome, prilikom obračuna prosečne zarade
po satu u prethodnih 12 meseci neophodno
je utvrditi:
1) zbir primanja koja imaju karakter zarade, koja
su isplaćena u prethodnih 12 meseci,
2) ukupno ostvarene efektivne sate rada (redovne,
prekovremene, noćne, rad na dan praznika),
jer se za utvrđivanje prosečne zarade u
prethodnih 12 meseci uzimaju samo radni sati
koje je zaposleni efektivno proveo na radu u tih
dvanaest meseci.
Odnos ova dva elementa – mase zarada i sume
sati rada – daje iznos ostvarene zarade po satu
rada u prethodnih 12 meseci, što zaposlenom
omogućava izračunavanje visine naknade zarade
u tekućem mesecu, što će moći da se vidi u
narednom delu teksta.
S druge strane, poslodavcima treba ukazati
na isplate koje zaposlenima ne ulaze u osnov
za naknadu zarade. Naime, prema članu 105.
stav 3. Zakona, pod zaradom se, u smislu stava 1.
ovog člana, smatraju sva primanja iz radnog odnosa,
osim primanja iz člana 14, člana 42. stav
3. t. 4) i 5), člana 118. t. 1–4), člana 119, člana
120. tačka 1) i člana 158. ovog zakona. To znači
da se zaradom ne smatraju i u obračun proseka
ne spadaju:
132 POSLOVNI SAVETNIK ● poslovnisavetnik.net
ZARADE
1) učešće zaposlenog u dobiti ostvarenoj u
poslovnoj godini, u skladu sa Zakonom i opštim
aktom (član 14);
2) naknada zaposlenom koji je radni odnos
zasnovao za obavljanje poslova van prostorija
poslodavca po osnovu korišćenja i upotrebe
sredstava za rad zaposlenog i naknade troškova
za njihovu upotrebu i naknade drugih troškova
rada (član 42. stav 3. t. 4) i 5));
3) naknade troškova zaposlenima u skladu sa
opštim aktom i ugovorom o radu, i to: za dolazak
i odlazak sa rada u visini cene prevozne karte
u javnom saobraćaju, ako poslodavac nije obezbedio
sopstveni prevoz; za vreme provedeno
na službenom putu u zemlji; za vreme provedeno
na službenom putu u inostranstvo; za smeštaj i
ishranu za rad i boravak na terenu, ako poslodavac
nije zaposlenom obezbedio smeštaj i ishranu
bez naknade (član 118. t. 1–4));
4) druga primanja koja je poslodavac dužan da
isplati zaposlenom u skladu sa opštim aktom,
a to su: otpremnina zaposlenom pri odlasku u
penziju; naknada troškova pogrebnih usluga zaposlenom
u slučaju smrti člana uže porodice, a
članovima uže porodice u slučaju smrti zaposlenog;
naknada štete zaposlenom zbog povrede
na radu ili profesionalnog oboljenja; poklon za
Božić i Novu godinu deci zaposlenih starosti
do 15 godina života u vrednosti do neoporezivog
iznosa koji je predviđen zakonom kojim se
uređuje porez na dohodak građana (član 119); jubilarna
nagrada i solidarna pomoć (član 120)
i otpremnina koju je poslodavac isplatio zaposlenom
pre otkaza ugovora o radu, u smislu člana
179. stav 5. tačka 1) ovog zakona (član 120).
Navedeno razlikovanje primanja zaposlenih
koja se uključuju, odnosno koja se ne uključuju u
osnov za naknadu zarade, neophodan je uslov za
pravilno obračunavanje primanja za vreme godišnjeg
odmora.
Važno je napomenuti da je stav Ministarstva
rada, zapošljavanja, boračkih i socijalnih pitanja
(dalje: Ministarstvo rada) da, ukoliko je opštim
aktom, odnosno ugovorom o radu utvrđeno
da se visina naknade za vreme godišnjeg odmora
obračunava na osnovu prosečne zarade u pret-
hodna tri meseca i ako je tako obračunata naknada
zarade veća od naknade zarade obračunate
na osnovu važećih odredaba Zakona (prosek u
poslednjih 12 mesec), ista može da se smatra
povoljnijim pravom, shodno članu 8. Zakona, i
može da se isplati. Međutim, ako je poslodavac
utvrdio izračunavanje osnova za naknadu zarade
na bazi prethodna tri meseca, stalno mora
da proverava i visinu osnova za naknadu za
prethodnih 12 meseci, jer to je važeća zakonska
odredba, pa se u ovom slučaju uvek uzima iznos
koji je povoljniji za zaposlenog.
Obračun naknade zarade za godišnji odmor
Kao što je već rečeno, prilikom obračuna
naknade zarade za godišnji odmor treba evidentirati
zbir primanja zaposlenog u prethodnih 12
meseci koja imaju karakter zarade, s jedne strane,
i ukupno ostvarene efektivne sate rada zaposlenog
u istom periodu, s druge strane. Na taj
način zaposlenom se obračunava prosečna bru-
to zarada po satu u prethodnih 12 meseci. Ovako
utvrđena osnovica za naknadu zarade množi se
sa brojem časova odsustva za vreme godišnjeg
odmora radi utvrđivanja naknade zarade. Pod
izrazom „prethodnih 12 meseci” podrazumeva
se 12 meseci koji prethode mesecu u kome je započeto
korišćenje godišnjeg odmora.
Primer: Obračun naknade zarade za
godišnji odmor
Zaposleni koristi godišnji odmor u avgustu. U
prethodnih 12 meseci radio je kod istog poslodavca,
a odsustvovao je sa posla zbog prošlogodišnjeg
godišnjeg odmora i zbog dana praznika. Pošto ko-
risti godišnji odmor u avgustu, osnov za naknadu
zarade za dane odsustva po godišnjem odmoru jeste
prosečna zarada ovog zaposlenog po svim osnovama
za period avgust 2018 – jul 2019. godine.
Period Ostvareni
časovi rada
Ostvarena
bruto zarada
Avgust 2018 – jul 2019. 1.800 720.000
Zarada po času rada (720.000 : 1.800) 400,00 din.
Na ovaj način izračunata je osnovica za naknadu
zarade po času rada u prethodnih 12 meseci,
pa može da se izračuna i iznos naknade zarade.
Ako je zaposleni u avgustu imao 96 časova godišnjeg
odmora, obračun naknade zarade za godišnji
odmor je:
1) Broj časova godišnjeg odmora 96 č.
2) Osnovica za naknadu po času rada 400,00 din.
3) Ukupna osnovica za naknadu zarade za
časove odsustva (1 x 2) 38.400,00 din.
4) Procenat za utvrđivanje iznosa
naknade zarade
100%
5) Iznos naknade zarade (3 x 4) 38.400,00 din.
JUL–AVGUST 2019. ● POSLOVNI SAVETNIK 133
ZARADE
U sledećem primeru zaposleni je u proteklih
12 meseci bio na dužem odsustvu po osnovu bolovanja
i zbog „prinudnog plaćenog odsustva”,
pa je u proteklih 12 meseci imao samo 210 efektivnih
sati rada. Za te sate primio je bruto zaradu
(osnovna zarada, stimulacija, minuli rad,
regres, topli obrok) od 73.500 dinara, a za ostale
sate u prethodnih 12 meseci dobio je naknadu
zarade. Prosečna zarada po satu rada ovog zaposlenog
za prethodnih 12 meseci iznosi (73.500 :
210) 350 dinara po satu. Zaposleni koristi 80 časova
godišnjeg odmora u avgustu, za koje dobija
sledeću naknadu zarade:
Period Ostvareni
časovi rada
Ostvarena
bruto zarada
Avgust 2018 – jul 2019. 210 73.500,00 din.
Zarada po času rada (73.500 : 210) 350,00 din.
Na ovaj način izračunata je osnovica za naknadu
zarade po času rada u prethodnih 12 meseci,
ali samo za časove na radu, pa može da se izračuna
i iznos naknade zarade. Ako je zaposleni u
avgustu imao 80 časova godišnjeg odmora, obračun
naknade zarade je:
1) Broj časova godišnjeg odmora 80 č.
2) Osnovica za naknadu po času rada 350,00 din.
3) Ukupna osnovica za naknadu zarade za
časove odsustva (1 x 2) 28.000,00 din.
4) Procenat za utvrđivanje iznosa
naknade zarade 100%
5) Iznos naknade zarade (3 x 4) 28.000,00 din.
Prema tome, i u situacijama kada zaposleni
u prethodnih 12 meseci duže odsustvuje sa rada,
osnovica za naknadu svodi se na ostvarene časove
rada i zaradu za te časove. Ovo praktično
znači da je dovoljno da prilikom izračunavanja
osnovice za naknadu zarade zaposleni u prethodnih
12 meseci ima na radu i samo jedan dan,
odnosno 8 sati za koje je ostvario zaradu, uz sve
ostale dane odsustva, pa će se samo na bazi tog
dana utvrditi osnovica za naknadu.
U vezi sa ovim primerom treba naglasiti
da se, i kada zaposleni kod poslodavca ima
samo prethodnih 3, 5 ili 7 meseci rada, a pre
toga je radio kod drugog poslodavca, u osnov
za naknadu uzima onoliko prethodnih meseci
koliko je zaposleni radio kod tog poslodavca,
dakle uzima se zarada za tih 3, 5 ili 7 meseci
i časovi rada za isti period. U ovom slučaju
nije predviđeno da zaposleni donosi potvrdu
o zaradi kod prethodnog poslodavca da bi
se striktno poštovala zakonska odredba o
12 prethodnih meseci kao osnovu za naknadu
zarade. Prema tome, uvek kada zaposleni ima
manje meseci rada od prethodnih 12, u osnov za
naknadu zarade uzima se stvarno ostvarena zarada
zaposlenog i časovi rada za broj meseci
koji prethode mesecu početka odsustva zbog
godišnjeg odmora, koje je zaposleni radio kod
poslodavca, preciznije bio u radnom odnosu
kod poslodavca.
U sledećem primeru zaposleni koristi godišnji
odmor u avgustu, pri čemu je svih prethodnih
12 meseci bio na radu, ali za 2 meseca
poslodavac mu nije isplatio zaradu zbog poremećaja
u poslovanju. U ovakvom slučaju treba
ipak uzeti u obzir podatke za svih prethodnih
12 meseci, dakle i za one za koje isplata fizički
nije izvršena. Naime, elementi za naknadu
zarade zaposlenom mogu da se nađu u njegovom
mesečnom obračunu koji je dostavio poslodavac
jer je, shodno članu 121. Zakona, poslodavac dužan
da zaposlenom dostavi obračun i za mesec
za koji nije izvršio isplatu zarade. U tom obračunu
mogu se videti elementi zarade i časovi
rada, pa može da se izračuna osnov za naknadu za
svih 12 prethodnih meseci, kao u dosadašnjim
primerima.
Ako je počeo da radi kod poslodavca 1. jula
2019. godine, zaposleni stiče pravo da koristi
godišnji odmor od 1. avgusta, dakle posle mesec
dana rada. Ako taj godišnji odmor počne da
koristi u oktobru, njemu će se u osnovicu za naknadu
zarade uračunati prethodni meseci za koje
je primio zaradu i ostvario časove rada (jul i
avgust), pa će na osnovu njih da se izračuna osnovica
za naknadu zarade.
Ako zaposleni u prethodnih 12 meseci uopšte
nije imao zaradu jer je za svih 12 meseci
ostvario naknadu zarade (bio je svih 12 meseci
na bolovanju), obračun naknade zarade u tekućem
mesecu ne može da se vrši primenom odredbi
Zakona jer zaposleni u prethodnih 12 meseci
nije imao sate na radu niti primao zaradu. Jedini
poznati podatak o zaradi ovog zaposlenog jeste
ugovorena osnovna zarada, pa je stoga osnov
za obračun naknade zarade ugovorena osnovna
zarada uvećana za minuli rad, ako to pravo zaposleni
ima.
134 POSLOVNI SAVETNIK ● poslovnisavetnik.net
ZARADE
U prethodnim primerima prikazan je obračun
naknade zarade za vreme korišćenja godišnjeg
odmora u toku jednog dela meseca. Obračuni bi se
isto sačinjavali i da godišnji odmor traje ceo
kalendarski mesec. Međutim, u praksi su najčešći
slučajevi da u toku meseca zaposleni ima deo
časova na radu, a deo časova odsustvuje sa rada po
osnovu godišnjeg odmora. U tom slučaju, za isti
mesec radi se obračun zarade i naknade zarade,
koji se zatim sabiraju radi zajedničkog obračuna
poreskih obaveza na primanja zaposlenog.
Zaposleni u toku avgusta koristi godišnji odmor,
a struktura njegovih radnih sati je sledeća:
1. Mogući fond časova rada u avgustu 2019. godine 184
2. Časovi provedeni na radu 72
3. Godišnji odmor za 2019. godinu (14 dana) 112
Na bazi ovih sati i ugovora o radu (elementi
zarade zaposlenog) sledi obračun zarade i naknade
zarade zaposlenog za avgust:
Red.
br. OPIS Iznos
OBRAČUN ZARADE
1. Osnovna zarada 64.400,00
2. Osnovna zarada po radnom času
(64.400 : 184) 350,00
3. Osnovna zarada za vreme provedeno na
radu (350 x 72 sata) 25.200,00
4. Radni učinak 1.000,00
5. Topli obrok 1.800,00
6. Uvećanje zarade po osnovu „minulog
rada” 1.260,00
7. Regres za godišnji odmor 2.000,00
8. Ukupna zarada za vreme provedeno na
radu (od red. br. 3 do red. br. 7) 31.260,00
OBRAČUN NAKNADE ZARADE Iznos
9. Prosečna zarada u prethodnih 12
meseci po času – prethodno utvrđeni
iznos 370,00
10. Naknada zarade za godišnji odmor
(370 x 112 sati) 41.440,00
11. Ukupna zarada i naknada zarade
(red. br. 8 + red. br. 10) 72.700,00
Pošto je ovaj zaposleni u avgustu imao sate na
radu i na godišnjem odmoru, zasebno je obračunata
zarada (za sate na radu), a zasebno naknada
zarade (na osnovu prosečne zarade za poslednjih
12 meseci i časova odmora), pri čemu se njihovim
zbirom utvrđuju ukupna bruto primanja zaposlenog
koja podležu oporezivanju, a nakon toga i
utvrđivanju neto zarade.
U navedenim primerima obračunavan je osnov
za naknadu zarade kada se godišnji odmor koristi
u jednom istom kalendarskom mesecu. Međutim,
postavlja se pitanje kako se utvrđuje osnov
za naknadu zarade kada zaposleni koristi u kontinuitetu
godišnji odmor u dva uzastopna meseca.
U ovakvom slučaju, ukoliko se godišnji odmor
koristi neprekidno određeni broj radnih dana
u toku dva meseca, osnovicu za obračun naknade
zarade čini prosečna zarada zaposlenog ostvarena
u prethodnih 12 meseci koji prethode mesecu
u kome se otpočinje korišćenje godišnjeg
odmora (Mišljenje Ministarstva rada i socijalne
politike br. 120-01-00145/2005-02 od 21. 4.
2005). Dakle, ako zaposleni koristi godišnji
odmor za 2019. godinu neprekidno od 22. jula do
9. avgusta, osnovicu za naknadu zarade za vreme
korišćenja godišnjeg odmora predstavlja prosečna
zarada ostvarena za poslednjih 12 meseci
pre meseca početka godišnjeg odmora, dakle za
period jul 2018 – jun 2019. godine, pri čemu se ta
osnovica za naknadu zarade primenjuje za obračun
naknade zarade za oba meseca korišćenja
godišnjeg odmora.
Invalidi rada II i III kategorije za vreme
korišćenja godišnjeg odmora imaju pravo na
naknadu zarade po tom osnovu na teret Fonda
PIO, a po osnovu zarade imaju pravo na naknadu
zarade za vreme godišnjeg odmora na teret
poslodavca. To znači da se ovim licima
obračun naknade zarade za vreme godišnjeg
odmora vrši kao i kod drugih zaposlenih –
na osnovu prosečne zarade (za efektivne sate
rada) u prethodnih 12 meseci, dok im Fond
PIO i za dane godišnjeg odmora isplaćuje naknadu
u istom iznosu kao i kada nisu na odmoru,
odnosno kao da su na radu.
Obračun poreza i doprinosa na naknadu zarade
za vreme godišnjeg odmora u svemu je isti
kao i kada je u pitanju zarada. Dakle, na naknadu
zarade za vreme godišnjeg odmora plaća se 10%
poreza, 19,9% doprinosa iz naknade i 17,15% doprinosa
na naknadu. Pravo na poresku olakšicu
od 15.300 dinara za 2019. godinu važi i za naknadu
zarade za godišnji odmor. U slučaju obračuna
naknade zarade invalida rada II i III kategorije,
poreska olakšica od 15.300 dinara koristi se
pri obračunu poreza na naknadu zarade za godišnji
odmor na teret poslodavca.
JUL–AVGUST 2019. ● POSLOVNI SAVETNIK 135
ZARADE
Naknada plate za vreme godišnjeg
odmora zaposlenih u javnom sektoru
Zaposleni u javnom sektoru (državni službenici
i nameštenici, zaposleni u lokalnoj samoupravi,
zaposleni u javnim službama) za vreme
korišćenja godišnjeg odmora imaju pravo na
naknadu plate.
Državni službenici i nameštenici
Državni službenici i nameštenici imaju
pravo na godišnji odmor do 35 odnosno do 40 radnih
dana za državne službenike koji ostvaruju
pravo na skraćeno radno vreme prema merilima
određenim Posebnim kolektivnim ugovorom za
državne organe („Sl. glasnik RS”, br. 38/2019).
Prema istovetnim odredbama člana 32. stav 1.
tog kolektivnog ugovora i čl. 32. i 49. Zakona o
platama državnih službenika i nameštenika
(„Sl. glasnik RS”, br. 62/2006, 63/2006 – ispr.,
115/2006 – ispr., 101/2007, 99/2010, 108/2013, 99/2014
i 95/2018), dok koristi godišnji odmor, državni
službenik i nameštenik ima pravo na naknadu
plate koja se obračunava i isplaćuje u istom iznosu
kao da je radio. Prema tome, ovi zaposleni
u vreme godišnjeg odmora imaju pravo na naknadu
plate koja je jednaka njihovoj plati kada rade.
Zaposleni u organima jedinica lokalne
samouprave
Za zaposlena lica u organima jedinica lokalne
samouprave dužina korišćenja godišnjeg
odmora utvrđuje se shodno članu 17. Posebnog kolektivnog
ugovora za zaposlene u jedinicama lokalne
samouprave („Sl. glasnik RS”, br. 38/2019),
koji postavlja kriterijume dužine godišnjeg odmora
između 20 i najviše 30 radnih dana. Prema
članu 42. tačka 1) ovog kolektivnog ugovora,
zaposleni ima pravo na naknadu plate u visini
prosečne plate u prethodnih 12 meseci za vreme
korišćenja godišnjeg odmora.
Treba podsetiti na to da zaposleni u jedinicama
lokalne samouprave ostvaruju naknadu plate za
godišnji odmor i u skladu sa Zakonom o sistemu
plata zaposlenih u javnom sektoru („Sl. glasnik
RS”, br. 16/2016, 108/2016 i 113/2017), koji se na ove
zaposlene primenjuje od 1. jula 2017. godine. Saglasno
članu 26. stav 1. ovog zakona, zaposleni ima
pravo na naknadu plate u visini prosečne plate u
prethodnih 12 meseci za vreme odsustvovanja sa
rada za vreme godišnjeg odmora.
Zaposleni u javnim preduzećima u
komunalnoj delatnosti na teritoriji
Republike Srbije
Prema Posebnom kolektivnom ugovoru za
javna preduzeća u komunalnoj delatnosti na teritoriji
Republike Srbije („Sl. glasnik RS”,
br. 27/2015, 36/2017, 5/2018 i 21/2018), zaposleni
u javnim preduzećima u komunalnoj delatnost
ostvaruju pravo na godišnji odmora u trajanju
od najmanje 20 radnih dana, uz uvećanje prema
kriterijumima iz člana 12. ovog kolektivnog
ugovora. Saglasno ovim merilima, godišnji odmor
ne može da traje duže od 30 radnih dana,
osim za zaposlene koji rade na posebno teškim
poslovima, kojima godišnji odmor može da traje
i duže od 30 radnih dana u skladu sa opštim
aktom poslodavca.
Za vreme korišćenja godišnjeg odmora zaposleni
ima pravo na naknadu zarade u visini
od 100% osnovice za obračun naknade utvrđene
zakonom (član 62. kolektivnog ugovora), što znači
da je osnovica za obračun naknade zarade za
vreme godišnjeg odmora ovim zaposlenima prosečna
mesečna zarada koju je zaposleni ostvario
u prethodnih 12 meseci pre meseca u kome odsustvuje
sa rada.
Zaposleni u javnim službama
Na zaposlene u javnim službama (zaposleni
u obrazovanju, nauci, kulturi, fizičkoj kulturi,
učeničkom i studentskom standardu, zdravstvenoj
zaštiti, socijalnoj zaštiti, društvenoj brizi
o deci, socijalnom osiguranju i zdravstvenoj
zaštiti životinja) i javnim agencijama (za privatizaciju,
za osiguranje depozita, za privredne
registre, za borbu protiv korupcije itd.) prilikom
regulisanja godišnjeg odmora primenjuju
se odredbe posebnog kolektivnog ugovora, ako
postoji za konkretnu delatnost, kao i odredbe
Zakona o radu. To znači da u svakoj kalendarskoj
godini zaposleni u javnim službama i javnim
agencijama imaju pravo na godišnji odmor
u trajanju utvrđenom opštim aktom i ugovorom
o radu, a najmanje 20 radnih dana. Dužina godišnjeg
odmora utvrđuje se tako što se zakonski
minimum od 20 radnih dana uvećava po osnovu
doprinosa na radu, uslova rada, radnog iskustva,
stručne spreme zaposlenog i drugih kriterijuma
utvrđenih opštim aktom i ugovorom o radu,
pri čemu se u vezi sa ovim merilima primenjuju
i odredbe posebnih kolektivnih ugovora koji
136 POSLOVNI SAVETNIK ● poslovnisavetnik.net
ZARADE
su zaključeni za pojedine delatnosti (osnovne i
srednje škole, zdravstvena delatnost).
Za vreme odsustvovanja sa rada zbog korišćenja
godišnjeg odmora zaposleni u javnim službama
i javnim agencijama imaju pravo na naknadu
plate shodno članu 114. Zakona o radu, a to znači
u visini prosečne plate u 12 meseci koji prethode
otpočinjanju godišnjeg odmora.
Zaposleni u organizacijama obaveznog
socijalnog osiguranja
U skladu sa Uredbom o naknadama i drugim
primanjima zaposlenih u organizacijama
obaveznog socijalnog osiguranja („Sl. glasnik
RS”, br. 18/2013, 116/2014 i 90/2015), zaposleni u
Republičkom
fondu za zdravstveno osiguranje,
Republičkom
fondu za penzijsko i invalidsko
osiguranje, Nacionalnoj služba za zapošljavanje
i Centralnom registru obaveznog socijalnog
osiguranja, ostvaruju pravo na naknadu plate za
vreme odsustvovanja sa rada za vreme godišnjeg
odmora u visini prosečne plate zaposlenog u
prethodnih 12 meseci, u skladu sa opštim aktom
i ugovorom o radu.
Utvrđivanje osnovice za naknadu plate za
godišnji odmor u javnom sektoru
Kao što je moglo da se vidi, državnim službenicima
i nameštenicima naknada plate za
vreme korišćenja godišnjeg odmora utvrđuje se
u visini plate koja bi bila isplaćena da su radili.
Međutim, ostali zaposleni u javnom sektoru
za vreme odsustvovanja sa rada zbog korišćenja
godišnjeg odmora imaju pravo na naknadu plate
u visini prosečne plate u prethodnih 12 meseci,
pa u nastavku slede detalji ovog obračuna.
Pri tome treba podsetiti na to da izraz „pret-
hodnih 12 meseci” podrazumeva 12 meseci koji
prethode mesecu u kome je odsustvo za godišnji
odmor započelo.
U osnov za utvrđivanje naknade plate za vreme
godišnjeg odmora, koji se računa na bazi primanja
zaposlenog za prethodnih 12 meseci, ulaze
sva primanja koja, u smislu člana 105. stav 3. Zakona
o radu, čine platu, i to:
● isplaćena plata za efektivne sate rada u prethodnih
dvanaest meseci i deo plate po osnovu
radnog učinka (stimulacija i destimulacija);
● uvećanje plate isplaćeno u prethodnih dvanaest
meseci po osnovu rada na dan praznika, noćnog
rada, rada u smenama, prekovremenog rada,
„minulog rada” i drugih uvećanja propisanih
opštim aktom poslodavca i
● druga primanja koja imaju karakter plate, a isplaćena
su u prethodnih dvanaest meseci (terenski
dodatak, dodatak za odvojen život i druga
davanja zaposlenima koja imaju karakter plate).
Za utvrđivanje prosečne plate u prethodnih
12 meseci uzimaju se samo radni sati koje je zaposleni
efektivno proveo na radu u tih dvanaest
meseci, a to su sati redovnog i prekovremenog
rada, kao i sati rada noću, na dan praznika i sl.
To praktično znači da isplaćene naknade plate u
prethodnih 12 meseci (za vreme bolovanja, godišnjeg
odmora, plaćenog odsustva i drugo), kao i
sati odsustvovanja za koje je isplaćena naknada,
ne ulaze u zbir plata koji čini osnov za utvrđivanje
visine naknade plate za godišnji odmor.
U praksi će do takvog slučaja doći na primer
kada je u pitanju porodilja. Ako je pre početka
korišćenja godišnjeg odmora porodilja u prethodnih
12 meseci imala samo jedan mesec rada,
a 11 meseci je koristila porodiljsko odsustvo,
osnov za naknadu plate biće ostvarena plata i
časovi rada u tom jednom mesecu.
Naknada plate za vreme godišnjeg odmora
Kao što je već rečeno, naknada plate za vreme
korišćenja godišnjeg odmora određuje se u
visini od 100% od osnovice, a osnovica je prosečna
plata zaposlenog ostvarena za poslednjih 12
meseci koji prethode mesecu u kome se koristi
godišnji odmor.
Primeri: Obračun naknade plate za
godišnji odmor
Zaposleni u zdravstvenoj ustanovi koristio
je 120 časova godišnjeg odmora u junu 2019. godine,
što znači da se u obračun osnovice za naknadu
plate uračunavaju plate zaposlenog za period
jun 2018 – maj 2019. godine, a obračun naknade plate
je sledeći:
Period Ostvareni časovi
rada
Ostvarena
bruto plata
Jun 2018 – maj 2019. 1.900 646.000
Plata po času rada (646.000 : 1.900) 340,00 din.
Na osnovu plate po času rada u prethodnih 12
meseci može da se izračuna i iznos naknade plate.
Ako je zaposleni u junu imao 120 časova godišnjeg
odmora, obračun naknade plate je:
JUL–AVGUST 2019. ● POSLOVNI SAVETNIK 137
ZARADE
1) Broj časova godišnjeg odmora 120 č.
2) Osnovica za naknadu po času rada 340,00 dinara
3) Ukupna osnovica za naknadu plate
za časove odsustva (1 x 2) 40.800,00 din.
4) Procenat za utvrđivanje iznosa
naknade plate
100%
5) Iznos naknade plate (3 x 4) 40.800,00 din.
Važno je napomenuti da se broj sati za koje
se obračunava naknada plate za godišnji odmor
utvrđuje prema broju sati koje bi zaposleni radio
po rasporedu rada da nije na godišnjem odmoru.
U drugom primeru zaposleni je u proteklih 12
meseci, osim godišnjeg odmora, koristio duža
bolovanja i razna plaćena odsustva. Naknada
plate za ove dane utvrđuje se iz ostvarenih plata
za period jun 2018 – maj 2019, u kojem ovaj zaposleni,
pored časova rada, ima i časove odsustva
sa rada. U svim takvim slučajevima u osnovicu
za naknadu plate uzimaju se samo časovi rada i
ostvarena plata za te časove, a primer obračuna
za prethodnih 12 meseci dat je u narednoj tabeli:
Period Ostvareni
časovi rada
Ostvarena
bruto plata
Jun 2018 – maj 2019. 1.056 337.920
Plata po času rada (337.920 : 1.056) 320,00 din.
Na ovaj način izračunata je osnovica za naknadu
plate po času rada u prethodnih 12 meseci,
ali samo za časove na radu, pa sada može da se
izračuna i iznos naknade plate. Ako je zaposleni
u junu imao 80 časova odsustva zbog godišnjeg
odmora, obračun naknade plate je:
1) Broj časova godišnjeg odmora 80 č.
2) Osnovica za naknadu po času rada 320,00 din.
3) Ukupna osnovica za naknadu plate za
časove odsustva (1 x 2) 25.600,00 din.
4) Procenat za utvrđivanje iznosa
naknade plate 100%
5) Iznos naknade plate (3 x 4) 25.600,00 din.
Međutim, ako zaposleni u prethodnih 12 meseci
uopšte nije imao platu jer je za svih 12 meseci
ostvario naknadu plate (bio je svih 12 meseci
na bolovanju), obračun naknade plate u tekućem
mesecu ne može da se vrši primenom odredbi
Zakona o radu jer zaposleni u prethodnih
12 meseci nije bio na radu niti primao platu.
Jedini poznati podatak u vezi sa ovim zaposlenim
jeste njegova ugovorena osnovna plata, pa je
stoga osnov za obračun naknade plate ugovorena
osnovna zarada uvećana za minuli rad, ako to
pravo zaposleni ima.
U posebnom slučaju, ako zaposleni kod poslodavca
ima samo prethodnih 3, 6 ili 9 meseci
rada, a pre toga radio je kod drugog poslodavca,
u osnov za naknadu uzima se onoliko prethodnih
meseci koliko je zaposleni radio kod tog poslodavca,
dakle uzima se plata za 3, 6 ili 9 meseci
i časovi rada za isti period. U ovom slučaju
nije predviđeno da zaposleni donosi potvrdu o
zaradi/plati kod prethodnog poslodavca da bi
se striktno poštovala zakonska odredba o 12
prethodnih meseci kao osnovu za naknadu plate.
Prema tome, uvek kada zaposleni ima manje
meseci rada od prethodnih 12, u osnov za naknadu
plate uzima se ostvarena plata zaposlenog i
časovi rada za broj meseci koji prethode mesecu
početka odsustva zbog godišnjeg odmora, koje je
zaposleni radio kod aktuelnog poslodavca.
Invalidi rada II i III kategorije za vreme korišćenja
godišnjeg odmora imaju pravo na naknadu
plate po tom osnovu na teret Fonda PIO, a
po osnovu plate imaju pravo na naknadu plate za
vreme godišnjeg odmora na teret poslodavca. To
znači da se ovim licima obračun naknade plate
za vreme godišnjeg odmora vrši kao i kod drugih
zaposlenih – na osnovu prosečne plate (za
efektivne sate rada) u prethodnih 12 meseci,
dok im Fond PIO i za dane godišnjeg odmora isplaćuje
naknadu u istom iznosu kao i kada nisu na
odmoru, odnosno kao da su na radu.
Na kraju sledi i ukupan obračun plate i naknade
plate za godišnji odmor, koje je zaposleni
ostvario u određenom mesecu.
U datom primeru zaposleni koristi prvi deo
godišnjeg odmor za 2019. godinu u trajanju od 15
radnih dana u toku meseca juna. U ovom slučaju
osnovicu za naknadu plate za vreme korišćenja
godišnjeg odmora predstavlja prosečna plata zaposlenog
ostvarena za poslednjih 12 meseci, za
koju se uzima da u primeru iznosi 350,00 dinara
po času rada. Primer obračuna plate i naknade
plate za korišćenje godišnjeg odmora u junu
2019. godine:
Red.
br. OPIS Časovi
1. Mogući fond časova rada u junu 2019.
godine 160
2. Časovi provedeni na radu 40
138 POSLOVNI SAVETNIK ● poslovnisavetnik.net
ZARADE
Red.
br. OPIS Časovi
3. Godišnji odmor za 2019. godinu (15
dana) 120
OBRAČUN PLATE Iznos
4. Osnovna plata 56.000,00
5. Osnovna plata po radnom času (red. br.
4 / red. br. 1) 350,00
6. Osnovna plata za vreme provedeno na
radu (red. br. 5 x red. br. 2) 14.000,00
7. Uvećanje plate po osnovu „minulog
rada” (10% na 14.000) 1.400,00
8. Ukupna plata za vreme provedeno na
radu (red. br. 6 + red. br. 7) 15.400,00
OBRAČUN NAKNADE PLATE Iznos
9. Prosečna plata u prethodnih 12 meseci
po času – prethodno utvrđeni iznos 350,00
10. Naknada plate za godišnji odmor (red.
br. 9 x red. br. 3) 42.000,00
PLATA I NAKNADA PLATE Iznos
11. Ukupna plata i naknada plate (red. br. 8
+ red. br. 10) 57.400,00
Isplata regresa za godišnji odmor
U skladu sa članom 118. stav 1. tačka 6) Zakona,
zaposleni ima pravo na naknadu troškova za regres
za korišćenje godišnjeg odmora u skladu
sa opštim aktom i ugovorom o radu. U vezi sa
isplatom za regres bitne su sledeće napomene:
1) Visina i način isplate za regres nisu regulisani
Zakonom, što znači da poslodavci imaju
potpunu slobodu da utvrde način isplate i visinu
regresa. Izuzetno, ako je posebnim kolektivnim
ugovorom koji se primenjuje na poslodavca
definisan godišnji iznos regresa, tako utvrđeni
iznos regresa predstavlja obaveznu isplatu za
poslodavca na kog se poseban kolektivni ugovor
odnosi (na primer, Poseban kolektivni ugovor
za građevinarstvo i industriju građevinskog
materijala Srbije („Sl. glasnik RS”, br. 77/2016)
u članu 70. propisao je obavezu poslodavca da
obezbedi zaposlenom naknadu troškova za regres
za korišćenje godišnjeg odmora najmanje u
visini minimalne zarade, u skladu sa Zakonom
(obračunate za 174 sata), za mesec u kome se vrši
isplata regresa, ako zaposleni ima pravo na godišnji
odmor u trajanju od najmanje 20 radnih
dana, a ako se isplata vrši u delovima, u srazmernom
delu navedenog godišnjeg iznosa).
2) Regres ima poreski karakter zarade, što
znači da se po osnovu te isplate plaćaju porez i
doprinosi kao na redovnu zaradu.
3) Iako regres čini zaradu zaposlenog i obuhvaćen
je u M-4 obrascu, ta isplata ne može da se
uključi u osnovnu zaradu zaposlenog, već se dodaje
na prethodno utvrđenu zaradu zaposlenog po
svim predviđenim osnovama (osnovna zarada +
radni učinak).
4) Shodno članu 110. Zakona, zarada se zaposlenom
isplaćuje u rokovima utvrđenim aktima
poslodavca, najmanje jednom mesečno i u novcu.
To znači da se i deo zarade po osnovu regresa
takođe isplaćuje u novcu.
U posebnom slučaju, ako poslodavac isplaćuje
minimalnu zaradu, regres takođe nije sastavni
deo nje jer se ona određuje prema broju časova
rada i fiksne vrednosti neto zarade po času,
koju utvrđuje Socijalno-ekonomski savet. Poslodavac
koji isplaćuje minimalnu zaradu, uz tu
zaradu može da isplati i regres.
Dakle, nesporno je da je Zakonom utvrđeno
pravo zaposlenog na regres za godišnji od-
mor, kao i da od načina na koji je poslodavac
uredio pravo na regres zaposlenih u svom op-
štem aktu ili ugovoru o radu zavise i način
i obim ostvarivanja prava zaposlenog na re-
gres i obaveza poslodavca za isplatu.
Pošto regres za godišnji odmor ima karakter
zarade, najpogodnije rešenje je isplaćivati
ga sabranog sa zaradom radi objedinjenog obračuna
poreza i doprinosa. Ovo napominjemo jer,
ako se regres isplaćuje kao zasebna isplata, takva
isplata može da ima karakter prve isplate
zarade (akontacije), pa ako je navedena isplata
niža od važeće najniže mesečne osnovice doprinosa,
poslodavac je dužan da prilikom iste
obračuna i plati doprinose na najnižu osnovicu
doprinosa.
Osnovne karakteristike u isplati regresa
Prilikom regulisanja regresa u opštem aktu,
odnosno ugovoru o radu treba imati u vidu sledeće
momente:
1) visinu isplate za regres,
2) vezivanje visine isplate regresa za dužinu
godišnjeg odmora i
3) termine isplate regresa.
Koliko je to moguće u praksi, trebalo bi sačuvati
izvornu namenu regresa – pokriće dodatnih
troškova povodom korišćenja godišnjeg odmora
zaposlenog, pa isplatu istog vezati za termin
JUL–AVGUST 2019. ● POSLOVNI SAVETNIK 139
ZARADE
korišćenja godišnjeg odmora, što takođe može
da bude uređeno u aktu poslodavca. Naravno, ne
treba posebno spominjati da se pravo na regres
vezuje za korišćenje godišnjeg odmora, što
znači da zaposleni koji kod poslodavca ne iskoristi
pravo na godišnji odmor nema pravo na
isplatu regresa.
Prema do sada najčešćem rešenju u našoj
praksi, regres za korišćenje godišnjeg odmora
utvrđuje se u visini prosečne mesečne zarade po
zaposlenom u Republici, prema poslednjem objavljenom
podatku republičkog organa nadležnog
za poslove statistike. Poslodavci mogu da koriste
ovakav model, ali isto tako kao osnovu za
regres mogu da uzmu i prosečnu zaradu u privrednom
društvu ili da utvrde fiksni iznos regresa
prema materijalnim mogućnostima (na primer
10, 15 ili više hiljada dinara godišnje), ili
mogu da primene rešenje koje diktira poseban
kolektivni ugovor koji su obavezni da sprovode.
U pogledu vezivanja dužine godišnjeg odmo-
ra i visine isplate regresa najpre treba podsetiti
na to da po Zakonu minimalni pun godišnji
odmor iznosi 20 radnih dana. Zato vezivanje
regresa za dužinu godišnjeg odmora može da se
izvrši na sledeći način:
1) pun iznos regresa obezbeđuje se zaposlenom za
pravo na godišnji odmor od najmanje 20 radnih
dana;
2) srazmerni iznos regresa obezbeđuje se zaposlenom
za pravo na godišnji odmor u trajanju
kraćem od 20 radnih dana.
Ako je zaposleni stekao pravo na manje od 20
radnih dana godišnjeg odmora po merilima kod
poslodavca, njemu poslodavac isplaćuje srazmeran
regres, koji se računa na bazi srazmernog
godišnjeg odmora. Srazmerni regres utvrđuje
se tako što se puni iznos regresa deli sa 20, a
dobijeni broj množi sa utvrđenim brojem dana
na koje zaposleni ima pravo.
Tako, na primer, za 15 radnih dana prava na
godišnji odmor srazmerni iznos regresa dobija
se deljenjem punog iznosa regresa sa 20 i množenjem
dobijenog iznosa sa 15. Na primer, kod
poslodavca je utvrđena fiksna visina regresa
od 20.000 dinara za 2019. godinu. Zaposleni je
stekao pravo na godišnji odmor srazmerno vremenu
provedenom na radu u trajanju od 8 radnih
dana, pa srazmerni deo regresa za godišnji odmor
u ovom slučaju iznosi 8.000 dinara (20.000
: 20 = 1.000,00 x 8 = 8.000,00). Osnovna karakteristika
umanjene isplate regresa ogleda se u
činjenici da se srazmerno umanjenje regresa ne
utvrđuje u odnosu na ukupno umanjenje godišnjeg
odmora zaposlenog, već samo na umanjenje godišnjeg
odmora ispod 20 radnih dana.
U jednom broju slučajeva poslodavci mogu da
isplaćuju regres u više rata zbog problema u
obezbeđivanju sredstava. Ako sada nameravaju
da isplate samo deo regresa, za poslodavce koji
su svojim aktom propisali isplatu regresa u visini
prosečne zarade u Republici može da se
preporuči sledeća metodologija:
1. Poslednji poznat podatak o prosečnoj
bruto zaradi u Republici u momentu
isplate prve rate regresa
(zarada za mesec mart 2019)
74.755,00 din.
2. Iznos rate regresa koja se sada
isplaćuje
29.902,00 din.
3. Iskorišćeno pravo na regres
(29.902 : 74.755)
40,00%
4. Neiskorišćeno pravo na regres
(100% – 40%)
60,00%
Da je poslodavac u ovom slučaju isplatio
(bruto) regres od po 74.755 dinara zaposlenima,
izvršio bi svoju godišnju obavezu iz svog
akta po ovom osnovu, bez obzira na kasnija povećanja
prosečne zarade u Republici. Pošto
se u prethodnom primeru radilo samo o prvoj
rati regresa, utvrđeno je koji je procenat prava
na regres iskorišćen prilikom prve isplate, a
zatim i procenat koji je ostao neiskorišćen za
naknadnu isplatu regresa u jednoj ili više rata.
Tako će poslodavac prilikom druge isplate regresa
procenat ili deo procenta neiskorišćenog
prava primeniti na prosečnu bruto zaradu u
Republici koja tada bude poslednja poznata, pa
će tako utvrditi nominalni iznos regresa koji
mora, odnosno može da isplati.
Najčešće rešenje u praksi je da se regres
u istom iznosu isplaćuje svim zaposlenima.
Pošto je regulativa regresa u potpunosti u
nadležnosti poslodavaca, moguća su i dru-
gačija rešenja – da se visina regresa vezuje
za pravo na dužinu godišnjeg odmora (da se
odredi fiksni iznos po danu godišnjeg od-
mora) ili da se veći iznos regresa isplaćuje
zaposlenima slabijeg materijalnog stanja,
bolesnima kojima je potrebno banjsko leče-
nje i sl.
140 POSLOVNI SAVETNIK ● poslovnisavetnik.net
ZARADE
Potrebno je pomenuti i slučaj da je zaposleni
iskoristio godišnji odmor, a poslodavac mu
nije isplatio regres ili to nije učinio u celini.
Ako ovom zaposlenom prestane radni odnos, poslodavac
ima obavezu da, shodno članu 186. Zakona,
u roku od 30 dana od dana prestanka radnog
odnosa zaposlenom isplati dugovani – neisplaćeni
iznos regresa. U ovom slučaju treba obratiti
pažnju na činjenicu da regres ima karakter
zarade, pa je prilikom isplate regresa zaposlenom
kome je prestao radni odnos poslodavac dužan
da uplati pripadajući porez na zaradu, kao
i doprinose na teret zaposlenog i na teret poslodavca,
ali i da pre isplate regresa podnese
obrazac PPP-PD, uz korišćenje OVP 101.
U slučaju neisplaćivanja regresa, na poslodavce
sa svojstvom pravnog lica primenjuju se
kaznene odredbe Zakona iz člana 275, kojim
je predviđena kazna za prekršaj poslodavcu
u visini od 400.000 do 1.000.000 dinara ako
zaposlenom ne isplati regres, a za isti prekršaj
kazniće se i preduzetnik novčanom kaznom
od 100.000 do 300.000 dinara, kao i odgovorno
lice u pravnom licu novčanom kaznom od
20.000 do 40.000 dinara.
Još neke napomene u vezi sa regresom za godišnji
odmor:
1) Pravo na naknadu troškova za regres za korišćenje
godišnjeg odmora imaju svi zaposleni,
uključujući i zaposlene kojima u toku kalendarske
godine prestaje radni odnos. U konkretnom
slučaju ovo znači da je poslodavac bio obavezan
da zaposlenom koji je iskoristio godišnji odmor
pre prestanka radnog odnosa isplati naknadu
troškova za regres za korišćenje godišnjeg
odmora (utvrđenu opštim aktom) u celini, i to
najkasnije u roku od 30 dana od dana prestanka
radnog odnosa (Mišljenje Ministarstva rada i
socijalne politike br. 011-00-00400/2009-02 od 3.
6. 2009. godine).
2) Zaposleni koji je iskoristio godišnji odmor i
primio jedan deo regresa, ima pravo i na razliku
regresa iako mu je prestao radni odnos, a ovu isplatu
poslodavac je dužan da izvrši najkasnije u
roku od 30 dana od dana prestanka radnog odnosa
(Mišljenje Ministarstva rada i socijalne politike
br. 011-00-580/2008-02 od 25. 8. 2008. godine).
3) Zaposleni koji je iz bilo kog opravdanog i Zakonom
predviđenog razloga (bolovanje, porodiljsko
odsustvo, neplaćeno odsustvo, mirovanje radnog
odnosa) bio sprečen da koristi godišnji odmor
– nema pravo na naknadu troškova na ime regresa
za godišnji odmor za konkretnu kalendarsku
godinu, s obzirom na to da takvi troškovi objektivno
nisu ni nastali, odnosno pravo na naknadu
troškova za regres za korišćenje godišnjeg odmora
zaposleni ostvaruje samo ukoliko koristi
godišnji odmor (Ministarstvo rada, zapošljavanja
i socijalne politike u Službenom mišljenju
br. 120-01-176/2006-02 od 23. 8. 2006).
4) Zaposleni koji je sa poslodavcem ugovorio minimalnu
zaradu ima pravo na regres za korišćenje
godišnjeg odmora u skladu sa opštim aktom i
ugovorom o radu.
5) Zaposleni koji radi nepuno ili skraćeno radno
vreme ima pravo na regres kao i zaposleni
koji radi puno radno vreme. Pravo na regres za
korišćenje godišnjeg odmora zavisi od ostvarenog
prava na godišnji odmor, shodno članu 68.
Zakona, a ne od dužine radnog vremena. Prema
tome, pošto zaposleni koji radi nepuno radno
vreme ima pravo korišćenja godišnjeg odmora,
onda ima pravo i na regres u skladu sa opštim
aktom, odnosno ugovorom o radu. To znači da zaposleni
koji je radni odnos zasnovao sa polovinom
radnog vremena ima pravo na pun godišnji
odmor u trajanju od najmanje 20 radnih dana, a
kako je pravo na regres izvedeno pravo iz prava
na godišnji odmor, zaposlenom koji koristi
godišnji odmor biće isplaćen regres za godišnji
odmor. Prema tome, zaposlenom koji radi
sa polovinom radnog vremena pripada pravo na
regres za godišnji odmor u punom iznosu, kao i
zaposlenima koji rade sa punim radnim vremenom.
Međutim, ako zaposleni radi kod dva poslodavca
sa polovinom punog radnog vremena
kod svakog poslodavca, ostvaruje pravo na srazmerni
deo regresa, odnosno po 50% od iznosa
koji se isplaćuje ostalim zaposlenima. Poslodavci
mogu da se sporazumeju da regres u punom
iznosu isplati jedan poslodavac, s tim što će
deo isplaćenog regresa refundirati od drugog
poslodavca.
Regres za zaposlene u javnom sektoru
1) Državni službenici i nameštenici, prema
članu 48. novog Posebnog kolektivnog ugovora
za državne organe („Sl. glasnik RS”, br. 38/2019),
mogu da ostvare pravo na naknadu troškova za
regres za korišćenje godišnjeg odmora od 2020.
JUL–AVGUST 2019. ● POSLOVNI SAVETNIK 141
ZARADE
godine ako se za takvu vrstu naknade troškova
steknu uslovi u budžetu Republike Srbije.
Takođe, Zakonom o platama državnih službenika
i nameštenika nije propisano pravo ovih
zaposlenih na posebnu isplatu regresa za korišćenje
godišnjeg odmora.
Prema tome, za 2019. godinu državni službenici
i nameštenici ne ostvaruju pravo na posebnu
isplatu regresa za korišćenje godišnjeg
odmora.
2) Za zaposlene u javnim službama članom 4.
stav 2. Zakona o platama u državnim organima i
javnim službama utvrđeno je sledeće: „Koefici-
jent sadrži dodatak na ime naknade za ishranu
u toku rada i regresa za korišćenje godišnjeg
odmora.” Stoga za ove zaposlene u 2019. godini
nije propisana posebna isplata regresa za korišćenje
godišnjeg odmora.
3) U javnim preduzećima se obim isplaćenih
zarada reguliše godišnje, na osnovu posebnih
propisa, a masa zarada može da se kreće u obimu
utvrđenom godišnjim programom poslovanja.
Zbog toga se isplata za regres za ove zaposlene
uključuje u ukupnu masu sredstava za zarade koja
je godišnje odobrena od strane osnivača javnog
preduzeća na osnovu planiranih prihoda i rashoda
svakog javnog preduzeća.
4) Zaposleni u organima jedinica lokalne
samouprave, prema članu 45. novog Posebnog
kolektivnog ugovora za zaposlene u jedinicama
lokalne samouprave, mogu da ostvare pravo na
naknadu troškova za regres za korišćenje godišnjeg
odmora od 2020. godine ako se za takvu
vrstu naknade troškova steknu uslovi u budžetu
Republike Srbije. Takođe ni Zakon o sistemu
plata zaposlenih u javnom sektoru, koji se na ove
zaposlene primenjuje od 1. jula 2017. godine, ne
daje osnovu za isplatu regresa, već to prepušta
posebnom aktu Vlade.
Prema tome, za 2019. godinu zaposleni u jedinicama
lokalne samouprave ne ostvaruju pravo
na posebnu isplatu regresa za korišćenje godišnjeg
odmora, već, u skladu sa Zakonom o platama
u državnim organima i javnim službama, i dalje
važi rešenje da koeficijent za utvrđivanje plata
zaposlenih sadrži i dodatak na ime regresa
za korišćenje godišnjeg odmora.
5) Zaposlenima u organizacijama obaveznog
socijalnog osiguranja Uredbom o naknadama i
drugim primanjima zaposlenih u organizacijama
obaveznog socijalnog osiguranja nije predviđena
isplata regresa za godišnji odmor. Kao i
ostalim zaposlenima u javnom sektoru, i ovim
zaposlenima regres za godišnji odmor sadržan
je u koeficijentu za određivanje osnovne plate.
Obračun i isplata naknade štete za
neiskorišćeni godišnji odmor
Pravo na naknadu štete za neiskorišćeni godišnji
odmor regulisano je članom 76. Zakona o
radu, kojim je propisano da je, u slučaju prestanka
radnog odnosa, poslodavac dužan da zaposlenom
koji nije iskoristio godišnji odmor u celini
ili delimično isplati novčanu naknadu, umesto
korišćenja godišnjeg odmora, u visini prosečne
zarade u prethodnih 12 meseci, srazmerno
broju dana neiskorišćenog godišnjeg odmora.
Istim članom, u stavu 2. definisano je da ova
novčana naknada ima karakter naknade štete.
Iz navedene zakonske odredbe proizlazi da
se priznaje pravo zaposlenom na naplatu štete
za neiskorišćeni godišnji odmor samo u slučaju
da nekorišćeni godišnji odmor postoji u
trenutku prestanka radnog odnosa. Konkretno,
prema citiranoj odredbi poslodavac je dužan
da, u slučaju prestanka radnog odnosa, zaposlenom
koji nije iskoristio godišnji odmor u celini
ili delimično isplati novčanu naknadu
umesto korišćenja godišnjeg odmora. Dakle,
Zakon ne insistira da je neiskorišćeni godišnji
odmor krivica poslodavca, već da je svaki
neiskorišćeni godišnji odmor u trenutku
raskida radnog odnosa razlog za naknadu štete.
Pri tome je pravo na naknadu štete poslodavac
dužan da isplati zaposlenom kome je radni odnos
prestao po bilo kom osnovu prestanka radnog
odnosa (odlazak u penziju, otkaz od strane
zaposlenog, tehnološki višak i sl.).
Navedene zakonske odredbe definišu sledeća
osnovna pravila u vezi sa isplatom naknade
štete za neiskorišćeni godišnji odmor:
● Poslodavac je dužan da zaposlenom kome je radni
odnos prestao po bilo kom osnovu (odlazak u
penziju, otkaz od zaposlenog i sl.) isplati novčanu
naknadu za neiskorišćeni godišnji odmor.
● Novčana naknada isplaćuje se u visini prosečne
zarade tog zaposlenog u prethodnih 12 meseci,
srazmerno broju dana neiskorišćenog
godišnjeg odmora.
● U 12-mesečni prosek ulaze sva primanja koja
imaju karakter zarade, a ostvarena su za efektiv142
POSLOVNI SAVETNIK ● poslovnisavetnik.net
ZARADE
no vreme provedeno na radu (u prosek ne ulazi
naknada zarade, kao ni sati odsustvovanja za koje
je isplaćena naknada).
Zaposleni ima pravo na dvanaestinu godišnjeg
odmora u trajanju utvrđenom opštim
aktom i ugovorom o radu (srazmerni deo), za
svaki mesec dana rada u kalendarskoj godini
u kojoj mu prestaje radni odnos. To je element
bitan za izračunavanje broja dana neiskorišćenog
godišnjeg odmora u odnosu na broj meseci
rada u godini kada zaposlenom prestaje
radni odnos, a preko toga, i za izračunavanje
dinarskog iznosa naknade štete.
Visina i obračun naknade štete za
neiskorišćeni godišnji odmor
Naknada štete za neiskorišćeni godišnji
odmor izračunava se na bazi dva elementa:
● broja dana neiskorišćenog godišnjeg odmora i
● prosečne zarade zaposlenog u prethodnih 12
meseci.
Dakle, uvek kada se izračunava ova naknada
štete, treba preračunati prosečnu zaradu dotičnog
zaposlenog za prethodnih 12 meseci, bilo
po danu bilo po času. Znači, ako zaposlenom prestaje
radni odnos u julu 2019. godine, treba uzeti
u obračun sva njegova primanja sa karakterom zarade
za period jul 2018 – jun 2019. godine i podeliti
ih sa efektivnim časovima rada (časovima
na radu) za isti period. U osnov za utvrđivanje
novčane naknade za neiskorišćeni godišnji
odmor uzimaju se sva primanja koja čine zaradu, a
koja su u prethodnih 12 meseci, pre meseca u kom
je zaposlenom prestao radni odnos, isplaćena
zaposlenom, a to su:
1) isplaćena zarada po času za efektivne časove
rada u prethodnih 12 meseci;
2) deo zarade po osnovu radnog učinka (stimulacije
i dr.);
3) uvećanje zarada isplaćenih u prethodnih 12
meseci po osnovu rada na dan praznika, noćnog
rada, prekovremenog rada, minulog rada i drugih
uvećanja propisanih opštim aktom poslodavca;
4) druga primanja koja imaju karakter zarade, a
koja su u prethodnih 12 meseci isplaćena (topli
obrok, regres, terenski dodatak, dodatak zbog
odvojenog života od porodice i druga davanja
zaposlenima koja imaju karakter zarade).
S obzirom na to da je osnovica za obračun
naknade štete – zarada, to isplaćene naknade
zarada (za vreme bolovanja, godišnjeg odmora,
plaćenog odsustva i dr.), kao ni časovi odsustvo-
vanja za koje su isplaćene te naknade, ne ulaze u
obračun osnovice za naknadu štete.
Ovako utvrđen iznos prosečne zarade zaposlenog
predstavlja bruto zaradu, tzv. prvi bruto
koji u sebi sadrži neto iznos uvećan za porez i
doprinose koji se plaćaju iz zarade zaposlenog.
Ovo proizlazi iz člana 105. stav 2. Zakona, gde je
propisano da se pod zaradom, u smislu ovog zakona,
smatra zarada koja sadrži porez i doprinose
koji se plaćaju iz zarade.
Naravno, naknada štete treba da se obračuna
u srazmeri s brojem dana koje zaposleni
nije koristio u vidu godišnjeg odmora, a u odnosu
na ukupno pravo zaposlenog na godišnji
odmor, u skladu sa opštim aktom poslodavca,
odnosno ugovorom o radu, kao i datumom prestanka
radnog odnosa. Naime, naknada štete
uvek će se obračunavati za broj dana neiskorišćenog
godišnjeg odmora, a ti dani izračunavaju
se primenom odredbi člana 72. Zakona,
kojima je definisano da zaposleni ima pravo
na dvanaestinu godišnjeg odmora (srazmerni
deo) za svaki mesec dana rada u kalendarskoj
godini u kojoj mu prestaje radni odnos. Dakle,
kada budu izračunavali iznos naknade štete,
poslodavci će stalno morati da primenjuju
ovaj član Zakona, jer će morati da utvrđuju koliko
je meseci u godini zaposleni radio i koliko
mu to daje srazmernog prava na godišnji
odmor.
Primeri: Izračunavanja visine naknade
štete za neiskorišćeni godišnji odmor
1) U skladu sa kriterijumima utvrđenim opštim
aktom kod poslodavca zaposleni ima pravo
na 30 dana godišnjeg odmora u 2019. godini.
Ako zaposlenom prestane radni odnos 31. jula
2019. godine, a do prestanka radnog odnosa iskoristio
je 10 dana godišnjeg odmora, srazmerni
deo godišnjeg odmora za 7 meseci rada u 2019.
godini iznosi 17 dana (30 dana / 12 x 7 meseci).
S obzirom na to da je zaposleni iskoristio 10
dana godišnjeg odmora, pripada mu pravo na
novčanu naknadu za 7 dana neiskorišćenog godišnjeg
odmora (17 – 10 dana). Ako za ovog zaposlenog
prosečna bruto zarada u prethodnih 12
meseci po satu iznosi 300,00 dinara, naknada
štete isplatiće mu se u iznosu od (300 din. x 8
časova x 7 dana) 16.800 dinara.
JUL–AVGUST 2019. ● POSLOVNI SAVETNIK 143
ZARADE
2) Zaposleni ima 15 godina rada kod poslodavca,
a prekinuo je radni odnos kod poslodavca
31. jula 2019. godine. Prema kriterijumima utvrđenim
opštim aktom kod poslodavca, zaposleni
ima pravo na pun godišnji odmor od 28 radnih
dana u 2019. godini. Za 2019. godinu nije iskoristio
godišnji odmora pre prestanka radnog
odnosa. Pošto je u 2019. godini radio 7 meseci,
ovom zaposlenom pripada pravo na srazmeran
godišnji odmor u trajanju od 7/12, odnosno 16
radnih dana (28 : 12 x 7). Znači, za neiskorišćenih
srazmernih 16 radnih dana godišnjeg odmora
poslodavac je dužan da zaposlenom isplati
novčanu naknadu – naknadu štete u visini prosečne
zarade u prethodnih 12 meseci, srazmerno
broju dana neiskorišćenog godišnjeg odmora u
odnosu na pun godišnji odmor.
3) Pravo zaposlenog na godišnji odmor po opštem
aktu poslodavca iznosi 24 radna dana. Ako
je iskoristio 12 radnih dana, a raskinuo je radni
odnos 30. juna, njegov srazmeran ukupan godišnji
odmor iznosi 12 radnih dana, što znači da zaposleni
u trenutku raskida radnog odnosa nema
neiskorišćeni godišnji odmor.
Takođe, ako je zaposleni stekao pravo na korišćenje
drugog dela godišnjeg odmora iz prethodne
godine, a zbog prestanka radnog odnosa ne
može da ga iskoristi do 30. juna tekuće godine,
poslodavac je dužan da mu isplati naknadu štete
i za te neiskorišćene dane godišnjeg odmora.
Obračun i poreski tretman naknade
štete
Saglasno Mišljenju Ministarstva finan-
sija br. 011-00-1142/2016-04 od 18. 5. 2017. go-
dine, naknada za neiskorišćeni godišnji
odmor ima karakter zarade na koju se obraču-
navaju i plaćaju porez i doprinosi po osnovu
zarade. Zato obračun naknade štete, u skladu
sa navedenim mišljenjem, treba da se izvrši
na način koji je naveden u nastavku.
Primer: Isplata naknade štete zajedno sa
redovnom zaradom
Zaposlenom se isplaćuje naknada štete za 10
dana neiskorišćenog godišnjeg odmora. Ako za
ovog zaposlenog prosečna zarada u prethodnih
12 meseci po satu iznosi 300,00 dinara, naknada
štete biće mu isplaćena u (bruto) iznosu od
(300 din. x 8 časova x 10 dana) 24.000 dinara.
U mesecu u kome je zaključio radni odnos zaposleni
je ostvario ukupnu (bruto) zaradu u iznosu
od 50.000 dinara.
Obračun i poreski tretman ovih primanja zaposlenog
je sledeći:
Red.
br. OPIS IZNOS
1. Iznos naknade štete za neiskorišćeni
godišnji odmor (bruto)
24.000,00
2. Redovna mesečna zarada zaposlenog po
svim osnovama (bruto)
50.000,00
3. Ukupna bruto zarada (red. br. 1 + red.
br. 2)
74.000,00
4. Poreska olakšica 15.300,00
5. Iznos poreza (74.000 – 15.300) x 10%) 5.870,00
6. Doprinosi na teret zaposlenog (red.
br. 3 x 19,9%)
14.726,00
7. Ukupna neto zarada (sa naknadom
štete): red. br. 3 – red. br. 5 – red. br. 6
53.404,00
od toga:
– neto naknada za neiskorišćeni
godišnji odmor: (24.000 – (24.000 x 10%)
– (24.000 x 19,9%)
– neto zarada: (50.000 – ((50.000 – 15.300)
x 10%) – (50.000 x 19,9%)
16.824,00
36.580,00
8. Doprinosi na teret poslodavca (red.
br. 3 x 17,15%)
12.691,00
Prilikom isplate ukupnog iznosa navedene
zarade, zajedno sa naknadom štete, poslodavac
je dužan da nadležnoj organizacionoj jedinici
Poreske uprave preda obrazac PPP-PD, koji je za
ovaj primer popunjen na sledeći način:
1.2 Obračunski period 7. 2019.
3.6 Šifra vrste prihoda 1 01 101 00 0
3.9 Bruto prihod 74.000,00
3.10 Osnovica za porez 58.700,00
3.11 Porez 5.870,00
3.12 Osnovica doprinosa 74.000,00
3.13 Doprinos za PIO 19.240,00
3.14 Doprinos za zdravstvo 7.622,00
3.15 Doprinos za nezaposlenost 555,00
Primer: Isplata naknade štete kao
samostalna isplata
Zaposlenom se isplaćuje naknade štete za 10
dana neiskorišćenog godišnjeg odmora. Ako za
ovog zaposlenog prosečna zarada u prethodnih
12 meseci po satu iznosi 300,00 dinara, naknada
štete biće mu isplaćena u (bruto) iznosu od
(300 din. x 8 časova x 10 dana) 24.000 dinara.
144 POSLOVNI SAVETNIK ● poslovnisavetnik.net
ZARADE
Obračun i poreski tretman naknade štete u
ovom slučaju je sledeći:
Red.
br. OPIS IZNOS
1. Iznos bruto naknade štete za
neiskorišćeni godišnji odmor 24.000,00
2. Poreska olakšica 0
3. Iznos poreza (24.000 x 10%) 2.400,00
4. Osnovica za obračun doprinosa 24.000,00
5. Doprinosi na teret zaposlenog
(red. br. 4 x 19,9%) 4.776,00
6. Naknada štete za isplatu
(red. br. 1 – red. br. 3 – red. br. 5) 16.824,00
7. Doprinosi na teret poslodavca
(red. br. 4 x 17,15%) 4.116,00
Prilikom isplate naknade štete, kao zasebne
isplate, poslodavac je dužan da za tu isplatu
nadležnoj organizacionoj jedinici Poreske
uprave preda obrazac PPP-PD, koji je za ovaj primer
popunjen na sledeći način:
3.6 Šifra vrste prihoda 1 01 101 00 0
3.9 Bruto prihod 24.000,00
3.10 Osnovica za porez 24.000,00
3.11 Porez 2.400,00
3.12 Osnovica doprinosa 24.000,00
3.13 Doprinos za PIO 6.240,00
3.14 Doprinos za zdravstvo 2.472,00
3.15 Doprinos za nezaposlenost 180,00
Ostale napomene:
1) Ako zaposleni nema 12 meseci rada kod
poslodavca pre prestanka radnog odnosa, u obračun
će biti uzeti zarada i časovi za onoliko
meseci koliko je taj zaposleni prethodno radio
kod poslodavca. Znači, ako je zaposleni radio
kod poslodavca 9 meseci, pa zatim raskinuo radni
odnos, u osnov za naknadu štete biće uzeti
primljena zarada i ostvareni časovi na radu za
tih 9 meseci.
2) Ako je zaposleni u prethodnih 12 meseci
imao punu prisutnost na poslu, ali za neke mesece
nije ostvario zaradu zato što ista nije
isplaćivana zbog poremećaja u poslovanju, elementi
za obračun osnovice za naknadu štete za
te mesece mogu da se nađu u njegovom mesečnom
obračunu koji je dostavio poslodavac. Naime,
prema članu 121. Zakona, poslodavac je dužan da
zaposlenom dostavi obračun i za mesece u kojima
nije izvršio isplatu zarade. Iz tog obračuna
mogu da se vide elementi zarade i časovi
rada, pa navedeni podaci mogu da se pridodaju
podacima za ostale mesece za koje je zarada isplaćena.
3) U trećem slučaju može da se dogodi da
zaposleni nije u prethodnih 12 meseci uopšte
imao zaradu jer je svih 12 meseci proveo
na raznim vrstama odsustva s rada (bolovanje,
porodiljsko). U ovim slučajevima zarada nije
ostvarena u prethodnih 12 meseci, nego je u svih
12 meseci ostvarena naknada zarade. Radi izračunavanja
osnovice za naknadu štete, u ovakvim
slučajevima uzima se ugovorena osnovna zarada
koju bi zaposleni primio da je radio, uvećana
za minuli rad. Na primer, zaposleni raskida
radni odnos zaključno sa 30. oktobrom 2019. godine,
a pre toga je 13 meseci bio na bolovanju.
Za 2018. godinu iskoristio je godišnji odmor
pre odlaska na bolovanje, a za 2019. godinu nije
iskoristio godišnji odmor jer je od 1. januara
2019. godine na bolovanju. Zaključno sa 30. oktobrom
zaposleni stiče pravo na penziju, zbog
čega raskida radni odnos. Pošto u prethodnih
12 meseci nije ostvario zaradu, u osnov za naknadu
štete uzima se njegova osnovna zarada uvećana
za minuli rad.
4) Poslodavac je dužan da zaposlenom isplati
novčanu naknadu za neiskorišćeni godišnji
odmor u roku od 30 dana od dana prestanka radnog
odnosa (član 186. Zakona).
5) Saglasno članu 196. Zakona, sva novčana potraživanja
iz radnog odnosa zastarevaju u roku
od tri godine od dana nastanka obaveze.
Iz ovih komentara takođe može da se zaključi
da svi zaposleni koji u toku godine odlaze u
penziju ostvaruju pravo na srazmeran godišnji
odmor u zavisnosti od broja meseci rada u toj
godini. Poslodavcima može da se preporuči da
obrate pažnju na zaposlene za koje sigurno znaju
da će raskinuti radni odnos i da im omoguće da
iskoriste svoj godišnji odmor da ne bi morali
da im plaćaju naknadu štete. Praktično, zbog
ovih zakonskih odredbi o obavezi plaćanja naknada
štete za neiskorišćeni godišnji odmor
poslodavci bi na početku kalendarske godine
trebalo da evidentiraju sve zaposlene koji će u
toku te godine da raskinu radni odnos zbog penzije,
jer to je unapred poznat podatak, kao i da im
obavezno obezbede korišćenje godišnjeg odmora
jer, kao što se moglo videti, naknada štete
nije ni mali ni zanemarljiv iznos. PS