Исплате запосленима поводом коришћења годишњег одмора

ЈУЛ–АВГУСТ 2019. ● ПОСЛОВНИ САВЕТНИК 131
ЗАРАДЕ
Мр Жељко Албанезе
Исплате запосленима поводом
коришћења годишњег одмора
Када користи годишњи одмор, запослени одсуствује са рада, а уместо зараде
остварује накнаду зараде. Такође, ради покрића дела трошковa годишњег одмо-
ра, запослени остварује право на регрес за годишњи одмор. Ако раскида рад-
ни однос, а није у целини искористио годишњи одмор, запослени има право на
новчану накнаду штете за неискоришћени годишњи одмор. У овом чланку биће
образложене ове три врсте исплата за запослене у привреди и јавном сектору.
Накнада зараде за годишњи одмор
Основ за накнаду зараде
Према члану 114. став 1. Закона о раду („Сл. гласник
РС”, бр. 24/2005, 61/2005, 54/2009, 32/2013,
75/2014, 13/2017 – одлука УС, 113/2017 и 95/2018 –
аутентично тумачење – даље: Закон), запослени
има право на накнаду зараде у висини просечне
зараде у претходних 12 месеци, у складу са општим
актом и уговором о раду, за време одсуствовања
са рада због годишњег одмора. Дакле,
основ за накнаду зараде је просечно примљена
зарада (исплаћене накнаде зараде не улазе у просек)
у претходних 12 месеци. Ако запослени нема
пуних 12 месеци рада у претходном периоду, послодавац
ће вршити обрачун у односу на зараду
из периода у којем је запослени радио.
У зараду на основу које се обрачунава просек
за претходних 12 месеци – основ за накнаду зараде
– улазе сва примања која, у смислу члана 105.
став 3. Закона, чине зараду, а то је:
● исплаћена зарада по сату за ефективне сате
рада у претходних 12 месеци, део зараде по основу
радног учинка (стимулација и дестимулација);
● увећање зарада исплаћених у претходних
12 месеци по основу рада на дан празника, ноћног
рада, рада у сменама, прековременог рада,
„минулог рада” и других увећања прописаних
општим актом послодавца;
● друга примања која имају карактер зараде,
која су у претходних 12 месеци исплаћена (топли
оброк, регрес, теренски додатак, додатак за
одвојен живот и друга давања запосленима која
имају карактер зараде).
С обзиром на то да је основица за обрачун
накнаде зараде – зарада, исплаћене накнаде
зарада (за време боловања, годишњег одмора,
плаћеног одсуства и др.), као и сати одсуствовања
за које је исплаћена накнада, не
улазе у збир ових зарада.
Према томе, приликом обрачуна просечне зараде
по сату у претходних 12 месеци неопходно
је утврдити:
1) збир примања која имају карактер зараде, која
су исплаћена у претходних 12 месеци,
2) укупно остварене ефективне сате рада (редовне,
прековремене, ноћне, рад на дан празника),
јер се за утврђивање просечне зараде у
претходних 12 месеци узимају само радни сати
које је запослени ефективно провео на раду у тих
дванаест месеци.
Однос ова два елемента – масе зарада и суме
сати рада – даје износ остварене зараде по сату
рада у претходних 12 месеци, што запосленом
омогућава израчунавање висине накнаде зараде
у текућем месецу, што ће моћи да се види у
наредном делу текста.
С друге стране, послодавцима треба указати
на исплате које запосленима не улазе у основ
за накнаду зараде. Наиме, према члану 105.
став 3. Закона, под зарадом се, у смислу става 1.
овог члана, сматрају сва примања из радног односа,
осим примања из члана 14, члана 42. став
3. т. 4) и 5), члана 118. т. 1–4), члана 119, члана
120. тачка 1) и члана 158. овог закона. То значи
да се зарадом не сматрају и у обрачун просека
не спадају:
132 ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● poslovnisavetnik.net
ЗАРАДЕ
1) учешће запосленог у добити оствареној у
пословној години, у складу са Законом и општим
актом (члан 14);
2) накнада запосленом који је радни однос
засновао за обављање послова ван просторија
послодавца по основу коришћења и употребе
средстава за рад запосленог и накнаде трошкова
за њихову употребу и накнаде других трошкова
рада (члан 42. став 3. т. 4) и 5));
3) накнаде трошкова запосленима у складу са
општим актом и уговором о раду, и то: за долазак
и одлазак са рада у висини цене превозне карте
у јавном саобраћају, ако послодавац није обезбедио
сопствени превоз; за време проведено
на службеном путу у земљи; за време проведено
на службеном путу у иностранство; за смештај и
исхрану за рад и боравак на терену, ако послодавац
није запосленом обезбедио смештај и исхрану
без накнаде (члан 118. т. 1–4));
4) друга примања која је послодавац дужан да
исплати запосленом у складу са општим актом,
а то су: отпремнина запосленом при одласку у
пензију; накнада трошкова погребних услуга запосленом
у случају смрти члана уже породице, а
члановима уже породице у случају смрти запосленог;
накнада штете запосленом због повреде
на раду или професионалног обољења; поклон за
Божић и Нову годину деци запослених старости
до 15 година живота у вредности до неопорезивог
износа који је предвиђен законом којим се
уређује порез на доходак грађана (члан 119); јубиларна
награда и солидарна помоћ (члан 120)
и отпремнина коју је послодавац исплатио запосленом
пре отказа уговора о раду, у смислу члана
179. став 5. тачка 1) овог закона (члан 120).
Наведено разликовање примања запослених
која се укључују, односно која се не укључују у
основ за накнаду зараде, неопходан је услов за
правилно обрачунавање примања за време годишњег
одмора.
Важно је напоменути да је став Министарства
рада, запошљавања, борачких и социјалних питања
(даље: Министарство рада) да, уколико је општим
актом, односно уговором о раду утврђено
да се висина накнаде за време годишњег одмора
обрачунава на основу просечне зараде у прет-
ходна три месеца и ако је тако обрачуната накнада
зараде већа од накнаде зараде обрачунате
на основу важећих одредаба Закона (просек у
последњих 12 месец), иста може да се сматра
повољнијим правом, сходно члану 8. Закона, и
може да се исплати. Међутим, ако је послодавац
утврдио израчунавање основа за накнаду зараде
на бази претходна три месеца, стално мора
да проверава и висину основа за накнаду за
претходних 12 месеци, јер то је важећа законска
одредба, па се у овом случају увек узима износ
који је повољнији за запосленог.
Обрачун накнаде зараде за годишњи одмор
Као што је већ речено, приликом обрачуна
накнаде зараде за годишњи одмор треба евидентирати
збир примања запосленог у претходних 12
месеци која имају карактер зараде, с једне стране,
и укупно остварене ефективне сате рада запосленог
у истом периоду, с друге стране. На тај
начин запосленом се обрачунава просечна бру-
то зарада по сату у претходних 12 месеци. Овако
утврђена основица за накнаду зараде множи се
са бројем часова одсуства за време годишњег
одмора ради утврђивања накнаде зараде. Под
изразом „претходних 12 месеци” подразумева
се 12 месеци који претходе месецу у коме је започето
коришћење годишњег одмора.
Пример: Обрачун накнаде зараде за
годишњи одмор
Запослени користи годишњи одмор у августу. У
претходних 12 месеци радио је код истог послодавца,
а одсуствовао је са посла због прошлогодишњег
годишњег одмора и због дана празника. Пошто ко-
ристи годишњи одмор у августу, основ за накнаду
зараде за дане одсуства по годишњем одмору јесте
просечна зарада овог запосленог по свим основама
за период август 2018 – јул 2019. године.
Период Остварени
часови рада
Остварена
бруто зарада
Август 2018 – јул 2019. 1.800 720.000
Зарада по часу рада (720.000 : 1.800) 400,00 дин.
На овај начин израчуната је основица за накнаду
зараде по часу рада у претходних 12 месеци,
па може да се израчуна и износ накнаде зараде.
Ако је запослени у августу имао 96 часова годишњег
одмора, обрачун накнаде зараде за годишњи
одмор је:
1) Број часова годишњег одмора 96 ч.
2) Основица за накнаду по часу рада 400,00 дин.
3) Укупна основица за накнаду зараде за
часове одсуства (1 x 2) 38.400,00 дин.
4) Проценат за утврђивање износа
накнаде зараде
100%
5) Износ накнаде зараде (3 x 4) 38.400,00 дин.
ЈУЛ–АВГУСТ 2019. ● ПОСЛОВНИ САВЕТНИК 133
ЗАРАДЕ
У следећем примеру запослени је у протеклих
12 месеци био на дужем одсуству по основу боловања
и због „принудног плаћеног одсуства”,
па је у протеклих 12 месеци имао само 210 ефективних
сати рада. За те сате примио је бруто зараду
(основна зарада, стимулација, минули рад,
регрес, топли оброк) од 73.500 динара, а за остале
сате у претходних 12 месеци добио је накнаду
зараде. Просечна зарада по сату рада овог запосленог
за претходних 12 месеци износи (73.500 :
210) 350 динара по сату. Запослени користи 80 часова
годишњег одмора у августу, за које добија
следећу накнаду зараде:
Период Остварени
часови рада
Остварена
бруто зарада
Август 2018 – јул 2019. 210 73.500,00 дин.
Зарада по часу рада (73.500 : 210) 350,00 дин.
На овај начин израчуната је основица за накнаду
зараде по часу рада у претходних 12 месеци,
али само за часове на раду, па може да се израчуна
и износ накнаде зараде. Ако је запослени у
августу имао 80 часова годишњег одмора, обрачун
накнаде зараде је:
1) Број часова годишњег одмора 80 ч.
2) Основица за накнаду по часу рада 350,00 дин.
3) Укупна основица за накнаду зараде за
часове одсуства (1 x 2) 28.000,00 дин.
4) Проценат за утврђивање износа
накнаде зараде 100%
5) Износ накнаде зараде (3 x 4) 28.000,00 дин.
Према томе, и у ситуацијама када запослени
у претходних 12 месеци дуже одсуствује са рада,
основица за накнаду своди се на остварене часове
рада и зараду за те часове. Ово практично
значи да је довољно да приликом израчунавања
основице за накнаду зараде запослени у претходних
12 месеци има на раду и само један дан,
односно 8 сати за које је остварио зараду, уз све
остале дане одсуства, па ће се само на бази тог
дана утврдити основица за накнаду.
У вези са овим примером треба нагласити
да се, и када запослени код послодавца има
само претходних 3, 5 или 7 месеци рада, а пре
тога је радио код другог послодавца, у основ
за накнаду узима онолико претходних месеци
колико је запослени радио код тог послодавца,
дакле узима се зарада за тих 3, 5 или 7 месеци
и часови рада за исти период. У овом случају
није предвиђено да запослени доноси потврду
о заради код претходног послодавца да би
се стриктно поштовала законска одредба о
12 претходних месеци као основу за накнаду
зараде. Према томе, увек када запослени има
мање месеци рада од претходних 12, у основ за
накнаду зараде узима се стварно остварена зарада
запосленог и часови рада за број месеци
који претходе месецу почетка одсуства због
годишњег одмора, које је запослени радио код
послодавца, прецизније био у радном односу
код послодавца.
У следећем примеру запослени користи годишњи
одмор у августу, при чему је свих претходних
12 месеци био на раду, али за 2 месеца
послодавац му није исплатио зараду због поремећаја
у пословању. У оваквом случају треба
ипак узети у обзир податке за свих претходних
12 месеци, дакле и за оне за које исплата физички
није извршена. Наиме, елементи за накнаду
зараде запосленом могу да се нађу у његовом
месечном обрачуну који је доставио послодавац
јер је, сходно члану 121. Закона, послодавац дужан
да запосленом достави обрачун и за месец
за који није извршио исплату зараде. У том обрачуну
могу се видети елементи зараде и часови
рада, па може да се израчуна основ за накнаду за
свих 12 претходних месеци, као у досадашњим
примерима.
Ако је почео да ради код послодавца 1. јула
2019. године, запослени стиче право да користи
годишњи одмор од 1. августа, дакле после месец
дана рада. Ако тај годишњи одмор почне да
користи у октобру, њему ће се у основицу за накнаду
зараде урачунати претходни месеци за које
је примио зараду и остварио часове рада (јул и
август), па ће на основу њих да се израчуна основица
за накнаду зараде.
Ако запослени у претходних 12 месеци уопште
није имао зараду јер је за свих 12 месеци
остварио накнаду зараде (био је свих 12 месеци
на боловању), обрачун накнаде зараде у текућем
месецу не може да се врши применом одредби
Закона јер запослени у претходних 12 месеци
није имао сате на раду нити примао зараду. Једини
познати податак о заради овог запосленог јесте
уговорена основна зарада, па је стога основ
за обрачун накнаде зараде уговорена основна
зарада увећана за минули рад, ако то право запослени
има.
134 ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● poslovnisavetnik.net
ЗАРАДЕ
У претходним примерима приказан је обрачун
накнаде зараде за време коришћења годишњег
одмора у току једног дела месеца. Обрачуни би се
исто сачињавали и да годишњи одмор траје цео
календарски месец. Међутим, у пракси су најчешћи
случајеви да у току месеца запослени има део
часова на раду, а део часова одсуствује са рада по
основу годишњег одмора. У том случају, за исти
месец ради се обрачун зараде и накнаде зараде,
који се затим сабирају ради заједничког обрачуна
пореских обавеза на примања запосленог.
Запослени у току августа користи годишњи одмор,
а структура његових радних сати је следећа:
1. Могући фонд часова рада у августу 2019. године 184
2. Часови проведени на раду 72
3. Годишњи одмор за 2019. годину (14 дана) 112
На бази ових сати и уговора о раду (елементи
зараде запосленог) следи обрачун зараде и накнаде
зараде запосленог за август:
Ред.
бр. ОПИС Износ
ОБРАЧУН ЗАРАДЕ
1. Основна зарада 64.400,00
2. Основна зарада по радном часу
(64.400 : 184) 350,00
3. Основна зарада за време проведено на
раду (350 x 72 сата) 25.200,00
4. Радни учинак 1.000,00
5. Топли оброк 1.800,00
6. Увећање зараде по основу „минулог
рада” 1.260,00
7. Регрес за годишњи одмор 2.000,00
8. Укупна зарада за време проведено на
раду (од ред. бр. 3 до ред. бр. 7) 31.260,00
ОБРАЧУН НАКНАДЕ ЗАРАДЕ Износ
9. Просечна зарада у претходних 12
месеци по часу – претходно утврђени
износ 370,00
10. Накнада зараде за годишњи одмор
(370 x 112 сати) 41.440,00
11. Укупна зарада и накнада зараде
(ред. бр. 8 + ред. бр. 10) 72.700,00
Пошто је овај запослени у августу имао сате на
раду и на годишњем одмору, засебно је обрачуната
зарада (за сате на раду), а засебно накнада
зараде (на основу просечне зараде за последњих
12 месеци и часова одмора), при чему се њиховим
збиром утврђују укупна бруто примања запосленог
која подлежу опорезивању, а након тога и
утврђивању нето зараде.
У наведеним примерима обрачунаван је основ
за накнаду зараде када се годишњи одмор користи
у једном истом календарском месецу. Међутим,
поставља се питање како се утврђује основ
за накнаду зараде када запослени користи у континуитету
годишњи одмор у два узастопна месеца.
У оваквом случају, уколико се годишњи одмор
користи непрекидно одређени број радних дана
у току два месеца, основицу за обрачун накнаде
зараде чини просечна зарада запосленог остварена
у претходних 12 месеци који претходе месецу
у коме се отпочиње коришћење годишњег
одмора (Мишљење Министарства рада и социјалне
политике бр. 120-01-00145/2005-02 од 21. 4.
2005). Дакле, ако запослени користи годишњи
одмор за 2019. годину непрекидно од 22. јула до
9. августа, основицу за накнаду зараде за време
коришћења годишњег одмора представља просечна
зарада остварена за последњих 12 месеци
пре месеца почетка годишњег одмора, дакле за
период јул 2018 – јун 2019. године, при чему се та
основица за накнаду зараде примењује за обрачун
накнаде зараде за оба месеца коришћења
годишњег одмора.
Инвалиди рада II и III категорије за време
коришћења годишњег одмора имају право на
накнаду зараде по том основу на терет Фонда
ПИО, а по основу зараде имају право на накнаду
зараде за време годишњег одмора на терет
послодавца. То значи да се овим лицима
обрачун накнаде зараде за време годишњег
одмора врши као и код других запослених –
на основу просечне зараде (за ефективне сате
рада) у претходних 12 месеци, док им Фонд
ПИО и за дане годишњег одмора исплаћује накнаду
у истом износу као и када нису на одмору,
односно као да су на раду.
Обрачун пореза и доприноса на накнаду зараде
за време годишњег одмора у свему је исти
као и када је у питању зарада. Дакле, на накнаду
зараде за време годишњег одмора плаћа се 10%
пореза, 19,9% доприноса из накнаде и 17,15% доприноса
на накнаду. Право на пореску олакшицу
од 15.300 динара за 2019. годину важи и за накнаду
зараде за годишњи одмор. У случају обрачуна
накнаде зараде инвалида рада II и III категорије,
пореска олакшица од 15.300 динара користи се
при обрачуну пореза на накнаду зараде за годишњи
одмор на терет послодавца.
ЈУЛ–АВГУСТ 2019. ● ПОСЛОВНИ САВЕТНИК 135
ЗАРАДЕ
Накнада плате за време годишњег
одмора запослених у јавном сектору
Запослени у јавном сектору (државни службеници
и намештеници, запослени у локалној самоуправи,
запослени у јавним службама) за време
коришћења годишњег одмора имају право на
накнаду плате.
Државни службеници и намештеници
Државни службеници и намештеници имају
право на годишњи одмор до 35 односно до 40 радних
дана за државне службенике који остварују
право на скраћено радно време према мерилима
одређеним Посебним колективним уговором за
државне органе („Сл. гласник РС”, бр. 38/2019).
Према истоветним одредбама члана 32. став 1.
тог колективног уговора и чл. 32. и 49. Закона о
платама државних службеника и намештеника
(„Сл. гласник РС”, бр. 62/2006, 63/2006 – испр.,
115/2006 – испр., 101/2007, 99/2010, 108/2013, 99/2014
и 95/2018), док користи годишњи одмор, државни
службеник и намештеник има право на накнаду
плате која се обрачунава и исплаћује у истом износу
као да је радио. Према томе, ови запослени
у време годишњег одмора имају право на накнаду
плате која је једнака њиховој плати када раде.
Запослени у органима јединица локалне
самоуправе
За запослена лица у органима јединица локалне
самоуправе дужина коришћења годишњег
одмора утврђује се сходно члану 17. Посебног колективног
уговора за запослене у јединицама локалне
самоуправе („Сл. гласник РС”, бр. 38/2019),
који поставља критеријуме дужине годишњег одмора
између 20 и највише 30 радних дана. Према
члану 42. тачка 1) овог колективног уговора,
запослени има право на накнаду плате у висини
просечне плате у претходних 12 месеци за време
коришћења годишњег одмора.
Треба подсетити на то да запослени у јединицама
локалне самоуправе остварују накнаду плате за
годишњи одмор и у складу са Законом о систему
плата запослених у јавном сектору („Сл. гласник
РС”, бр. 16/2016, 108/2016 и 113/2017), који се на ове
запослене примењује од 1. јула 2017. године. Сагласно
члану 26. став 1. овог закона, запослени има
право на накнаду плате у висини просечне плате у
претходних 12 месеци за време одсуствовања са
рада за време годишњег одмора.
Запослени у јавним предузећима у
комуналној делатности на територији
Републике Србије
Према Посебном колективном уговору за
јавна предузећа у комуналној делатности на територији
Републике Србије („Сл. гласник РС”,
бр. 27/2015, 36/2017, 5/2018 и 21/2018), запослени
у јавним предузећима у комуналној делатност
остварују право на годишњи одмора у трајању
од најмање 20 радних дана, уз увећање према
критеријумима из члана 12. овог колективног
уговора. Сагласно овим мерилима, годишњи одмор
не може да траје дуже од 30 радних дана,
осим за запослене који раде на посебно тешким
пословима, којима годишњи одмор може да траје
и дуже од 30 радних дана у складу са општим
актом послодавца.
За време коришћења годишњег одмора запослени
има право на накнаду зараде у висини
од 100% основице за обрачун накнаде утврђене
законом (члан 62. колективног уговора), што значи
да је основица за обрачун накнаде зараде за
време годишњег одмора овим запосленима просечна
месечна зарада коју је запослени остварио
у претходних 12 месеци пре месеца у коме одсуствује
са рада.
Запослени у јавним службама
На запослене у јавним службама (запослени
у образовању, науци, култури, физичкој култури,
ученичком и студентском стандарду, здравственој
заштити, социјалној заштити, друштвеној бризи
о деци, социјалном осигурању и здравственој
заштити животиња) и јавним агенцијама (за приватизацију,
за осигурање депозита, за привредне
регистре, за борбу против корупције итд.) приликом
регулисања годишњег одмора примењују
се одредбе посебног колективног уговора, ако
постоји за конкретну делатност, као и одредбе
Закона о раду. То значи да у свакој календарској
години запослени у јавним службама и јавним
агенцијама имају право на годишњи одмор
у трајању утврђеном општим актом и уговором
о раду, а најмање 20 радних дана. Дужина годишњег
одмора утврђује се тако што се законски
минимум од 20 радних дана увећава по основу
доприноса на раду, услова рада, радног искуства,
стручне спреме запосленог и других критеријума
утврђених општим актом и уговором о раду,
при чему се у вези са овим мерилима примењују
и одредбе посебних колективних уговора који
136 ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● poslovnisavetnik.net
ЗАРАДЕ
су закључени за поједине делатности (основне и
средње школе, здравствена делатност).
За време одсуствовања са рада због коришћења
годишњег одмора запослени у јавним службама
и јавним агенцијама имају право на накнаду
плате сходно члану 114. Закона о раду, а то значи
у висини просечне плате у 12 месеци који претходе
отпочињању годишњег одмора.
Запослени у организацијама обавезног
социјалног осигурања
У складу са Уредбом о накнадама и другим
примањима запослених у организацијама
обавезног социјалног осигурања („Сл. гласник
РС”, бр. 18/2013, 116/2014 и 90/2015), запослени у
Републичком
фонду за здравствено осигурање,
Републичком
фонду за пензијско и инвалидско
осигурање, Националној служба за запошљавање
и Централном регистру обавезног социјалног
осигурања, остварују право на накнаду плате за
време одсуствовања са рада за време годишњег
одмора у висини просечне плате запосленог у
претходних 12 месеци, у складу са општим актом
и уговором о раду.
Утврђивање основице за накнаду плате за
годишњи одмор у јавном сектору
Као што је могло да се види, државним службеницима
и намештеницима накнада плате за
време коришћења годишњег одмора утврђује се
у висини плате која би била исплаћена да су радили.
Међутим, остали запослени у јавном сектору
за време одсуствовања са рада због коришћења
годишњег одмора имају право на накнаду плате
у висини просечне плате у претходних 12 месеци,
па у наставку следе детаљи овог обрачуна.
При томе треба подсетити на то да израз „прет-
ходних 12 месеци” подразумева 12 месеци који
претходе месецу у коме је одсуство за годишњи
одмор започело.
У основ за утврђивање накнаде плате за време
годишњег одмора, који се рачуна на бази примања
запосленог за претходних 12 месеци, улазе
сва примања која, у смислу члана 105. став 3. Закона
о раду, чине плату, и то:
● исплаћена плата за ефективне сате рада у претходних
дванаест месеци и део плате по основу
радног учинка (стимулација и дестимулација);
● увећање плате исплаћено у претходних дванаест
месеци по основу рада на дан празника, ноћног
рада, рада у сменама, прековременог рада,
„минулог рада” и других увећања прописаних
општим актом послодавца и
● друга примања која имају карактер плате, а исплаћена
су у претходних дванаест месеци (теренски
додатак, додатак за одвојен живот и друга
давања запосленима која имају карактер плате).
За утврђивање просечне плате у претходних
12 месеци узимају се само радни сати које је запослени
ефективно провео на раду у тих дванаест
месеци, а то су сати редовног и прековременог
рада, као и сати рада ноћу, на дан празника и сл.
То практично значи да исплаћене накнаде плате у
претходних 12 месеци (за време боловања, годишњег
одмора, плаћеног одсуства и друго), као и
сати одсуствовања за које је исплаћена накнада,
не улазе у збир плата који чини основ за утврђивање
висине накнаде плате за годишњи одмор.
У пракси ће до таквог случаја доћи на пример
када је у питању породиља. Ако је пре почетка
коришћења годишњег одмора породиља у претходних
12 месеци имала само један месец рада,
а 11 месеци је користила породиљско одсуство,
основ за накнаду плате биће остварена плата и
часови рада у том једном месецу.
Накнада плате за време годишњег одмора
Као што је већ речено, накнада плате за време
коришћења годишњег одмора одређује се у
висини од 100% од основице, а основица је просечна
плата запосленог остварена за последњих 12
месеци који претходе месецу у коме се користи
годишњи одмор.
Примери: Обрачун накнаде плате за
годишњи одмор
Запослени у здравственој установи користио
је 120 часова годишњег одмора у јуну 2019. године,
што значи да се у обрачун основице за накнаду
плате урачунавају плате запосленог за период
јун 2018 – мај 2019. године, а обрачун накнаде плате
је следећи:
Период Остварени часови
рада
Остварена
бруто плата
Јун 2018 – мај 2019. 1.900 646.000
Плата по часу рада (646.000 : 1.900) 340,00 дин.
На основу плате по часу рада у претходних 12
месеци може да се израчуна и износ накнаде плате.
Ако је запослени у јуну имао 120 часова годишњег
одмора, обрачун накнаде плате је:
ЈУЛ–АВГУСТ 2019. ● ПОСЛОВНИ САВЕТНИК 137
ЗАРАДЕ
1) Број часова годишњег одмора 120 ч.
2) Основица за накнаду по часу рада 340,00 динара
3) Укупна основица за накнаду плате
за часове одсуства (1 x 2) 40.800,00 дин.
4) Проценат за утврђивање износа
накнаде плате
100%
5) Износ накнаде плате (3 x 4) 40.800,00 дин.
Важно је напоменути да се број сати за које
се обрачунава накнада плате за годишњи одмор
утврђује према броју сати које би запослени радио
по распореду рада да није на годишњем одмору.
У другом примеру запослени је у протеклих 12
месеци, осим годишњег одмора, користио дужа
боловања и разна плаћена одсуства. Накнада
плате за ове дане утврђује се из остварених плата
за период јун 2018 – мај 2019, у којем овај запослени,
поред часова рада, има и часове одсуства
са рада. У свим таквим случајевима у основицу
за накнаду плате узимају се само часови рада и
остварена плата за те часове, а пример обрачуна
за претходних 12 месеци дат је у наредној табели:
Период Остварени
часови рада
Остварена
бруто плата
Јун 2018 – мај 2019. 1.056 337.920
Плата по часу рада (337.920 : 1.056) 320,00 дин.
На овај начин израчуната је основица за накнаду
плате по часу рада у претходних 12 месеци,
али само за часове на раду, па сада може да се
израчуна и износ накнаде плате. Ако је запослени
у јуну имао 80 часова одсуства због годишњег
одмора, обрачун накнаде плате је:
1) Број часова годишњег одмора 80 ч.
2) Основица за накнаду по часу рада 320,00 дин.
3) Укупна основица за накнаду плате за
часове одсуства (1 x 2) 25.600,00 дин.
4) Проценат за утврђивање износа
накнаде плате 100%
5) Износ накнаде плате (3 x 4) 25.600,00 дин.
Међутим, ако запослени у претходних 12 месеци
уопште није имао плату јер је за свих 12 месеци
остварио накнаду плате (био је свих 12 месеци
на боловању), обрачун накнаде плате у текућем
месецу не може да се врши применом одредби
Закона о раду јер запослени у претходних
12 месеци није био на раду нити примао плату.
Једини познати податак у вези са овим запосленим
јесте његова уговорена основна плата, па је
стога основ за обрачун накнаде плате уговорена
основна зарада увећана за минули рад, ако то
право запослени има.
У посебном случају, ако запослени код послодавца
има само претходних 3, 6 или 9 месеци
рада, а пре тога радио је код другог послодавца,
у основ за накнаду узима се онолико претходних
месеци колико је запослени радио код тог послодавца,
дакле узима се плата за 3, 6 или 9 месеци
и часови рада за исти период. У овом случају
није предвиђено да запослени доноси потврду о
заради/плати код претходног послодавца да би
се стриктно поштовала законска одредба о 12
претходних месеци као основу за накнаду плате.
Према томе, увек када запослени има мање
месеци рада од претходних 12, у основ за накнаду
плате узима се остварена плата запосленог и
часови рада за број месеци који претходе месецу
почетка одсуства због годишњег одмора, које је
запослени радио код актуелног послодавца.
Инвалиди рада II и III категорије за време коришћења
годишњег одмора имају право на накнаду
плате по том основу на терет Фонда ПИО, а
по основу плате имају право на накнаду плате за
време годишњег одмора на терет послодавца. То
значи да се овим лицима обрачун накнаде плате
за време годишњег одмора врши као и код других
запослених – на основу просечне плате (за
ефективне сате рада) у претходних 12 месеци,
док им Фонд ПИО и за дане годишњег одмора исплаћује
накнаду у истом износу као и када нису на
одмору, односно као да су на раду.
На крају следи и укупан обрачун плате и накнаде
плате за годишњи одмор, које је запослени
остварио у одређеном месецу.
У датом примеру запослени користи први део
годишњег одмор за 2019. годину у трајању од 15
радних дана у току месеца јуна. У овом случају
основицу за накнаду плате за време коришћења
годишњег одмора представља просечна плата запосленог
остварена за последњих 12 месеци, за
коју се узима да у примеру износи 350,00 динара
по часу рада. Пример обрачуна плате и накнаде
плате за коришћење годишњег одмора у јуну
2019. године:
Ред.
бр. ОПИС Часови
1. Могући фонд часова рада у јуну 2019.
године 160
2. Часови проведени на раду 40
138 ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● poslovnisavetnik.net
ЗАРАДЕ
Ред.
бр. ОПИС Часови
3. Годишњи одмор за 2019. годину (15
дана) 120
ОБРАЧУН ПЛАТЕ Износ
4. Основна плата 56.000,00
5. Основна плата по радном часу (ред. бр.
4 / ред. бр. 1) 350,00
6. Основна плата за време проведено на
раду (ред. бр. 5 x ред. бр. 2) 14.000,00
7. Увећање плате по основу „минулог
рада” (10% на 14.000) 1.400,00
8. Укупна плата за време проведено на
раду (ред. бр. 6 + ред. бр. 7) 15.400,00
ОБРАЧУН НАКНАДЕ ПЛАТЕ Износ
9. Просечна плата у претходних 12 месеци
по часу – претходно утврђени износ 350,00
10. Накнада плате за годишњи одмор (ред.
бр. 9 x ред. бр. 3) 42.000,00
ПЛАТА И НАКНАДА ПЛАТЕ Износ
11. Укупна плата и накнада плате (ред. бр. 8
+ ред. бр. 10) 57.400,00
Исплата регреса за годишњи одмор
У складу са чланом 118. став 1. тачка 6) Закона,
запослени има право на накнаду трошкова за регрес
за коришћење годишњег одмора у складу
са општим актом и уговором о раду. У вези са
исплатом за регрес битне су следеће напомене:
1) Висина и начин исплате за регрес нису регулисани
Законом, што значи да послодавци имају
потпуну слободу да утврде начин исплате и висину
регреса. Изузетно, ако је посебним колективним
уговором који се примењује на послодавца
дефинисан годишњи износ регреса, тако утврђени
износ регреса представља обавезну исплату за
послодавца на ког се посебан колективни уговор
односи (на пример, Посебан колективни уговор
за грађевинарство и индустрију грађевинског
материјала Србије („Сл. гласник РС”, бр. 77/2016)
у члану 70. прописао је обавезу послодавца да
обезбеди запосленом накнаду трошкова за регрес
за коришћење годишњег одмора најмање у
висини минималне зараде, у складу са Законом
(обрачунате за 174 сата), за месец у коме се врши
исплата регреса, ако запослени има право на годишњи
одмор у трајању од најмање 20 радних
дана, а ако се исплата врши у деловима, у сразмерном
делу наведеног годишњег износа).
2) Регрес има порески карактер зараде, што
значи да се по основу те исплате плаћају порез и
доприноси као на редовну зараду.
3) Иако регрес чини зараду запосленог и обухваћен
је у М-4 обрасцу, та исплата не може да се
укључи у основну зараду запосленог, већ се додаје
на претходно утврђену зараду запосленог по
свим предвиђеним основама (основна зарада +
радни учинак).
4) Сходно члану 110. Закона, зарада се запосленом
исплаћује у роковима утврђеним актима
послодавца, најмање једном месечно и у новцу.
То значи да се и део зараде по основу регреса
такође исплаћује у новцу.
У посебном случају, ако послодавац исплаћује
минималну зараду, регрес такође није саставни
део ње јер се она одређује према броју часова
рада и фиксне вредности нето зараде по часу,
коју утврђује Социјално-економски савет. Послодавац
који исплаћује минималну зараду, уз ту
зараду може да исплати и регрес.
Дакле, неспорно је да је Законом утврђено
право запосленог на регрес за годишњи од-
мор, као и да од начина на који је послодавац
уредио право на регрес запослених у свом оп-
штем акту или уговору о раду зависе и начин
и обим остваривања права запосленог на ре-
грес и обавеза послодавца за исплату.
Пошто регрес за годишњи одмор има карактер
зараде, најпогодније решење је исплаћивати
га сабраног са зарадом ради обједињеног обрачуна
пореза и доприноса. Ово напомињемо јер,
ако се регрес исплаћује као засебна исплата, таква
исплата може да има карактер прве исплате
зараде (аконтације), па ако је наведена исплата
нижа од важеће најниже месечне основице доприноса,
послодавац је дужан да приликом исте
обрачуна и плати доприносе на најнижу основицу
доприноса.
Основне карактеристике у исплати регреса
Приликом регулисања регреса у општем акту,
односно уговору о раду треба имати у виду следеће
моменте:
1) висину исплате за регрес,
2) везивање висине исплате регреса за дужину
годишњег одмора и
3) термине исплате регреса.
Колико је то могуће у пракси, требало би сачувати
изворну намену регреса – покриће додатних
трошкова поводом коришћења годишњег одмора
запосленог, па исплату истог везати за термин
ЈУЛ–АВГУСТ 2019. ● ПОСЛОВНИ САВЕТНИК 139
ЗАРАДЕ
коришћења годишњег одмора, што такође може
да буде уређено у акту послодавца. Наравно, не
треба посебно спомињати да се право на регрес
везује за коришћење годишњег одмора, што
значи да запослени који код послодавца не искористи
право на годишњи одмор нема право на
исплату регреса.
Према до сада најчешћем решењу у нашој
пракси, регрес за коришћење годишњег одмора
утврђује се у висини просечне месечне зараде по
запосленом у Републици, према последњем објављеном
податку републичког органа надлежног
за послове статистике. Послодавци могу да користе
овакав модел, али исто тако као основу за
регрес могу да узму и просечну зараду у привредном
друштву или да утврде фиксни износ регреса
према материјалним могућностима (на пример
10, 15 или више хиљада динара годишње), или
могу да примене решење које диктира посебан
колективни уговор који су обавезни да спроводе.
У погледу везивања дужине годишњег одмо-
ра и висине исплате регреса најпре треба подсетити
на то да по Закону минимални пун годишњи
одмор износи 20 радних дана. Зато везивање
регреса за дужину годишњег одмора може да се
изврши на следећи начин:
1) пун износ регреса обезбеђује се запосленом за
право на годишњи одмор од најмање 20 радних
дана;
2) сразмерни износ регреса обезбеђује се запосленом
за право на годишњи одмор у трајању
краћем од 20 радних дана.
Ако је запослени стекао право на мање од 20
радних дана годишњег одмора по мерилима код
послодавца, њему послодавац исплаћује сразмеран
регрес, који се рачуна на бази сразмерног
годишњег одмора. Сразмерни регрес утврђује
се тако што се пуни износ регреса дели са 20, а
добијени број множи са утврђеним бројем дана
на које запослени има право.
Тако, на пример, за 15 радних дана права на
годишњи одмор сразмерни износ регреса добија
се дељењем пуног износа регреса са 20 и множењем
добијеног износа са 15. На пример, код
послодавца је утврђена фиксна висина регреса
од 20.000 динара за 2019. годину. Запослени је
стекао право на годишњи одмор сразмерно времену
проведеном на раду у трајању од 8 радних
дана, па сразмерни део регреса за годишњи одмор
у овом случају износи 8.000 динара (20.000
: 20 = 1.000,00 x 8 = 8.000,00). Основна карактеристика
умањене исплате регреса огледа се у
чињеници да се сразмерно умањење регреса не
утврђује у односу на укупно умањење годишњег
одмора запосленог, већ само на умањење годишњег
одмора испод 20 радних дана.
У једном броју случајева послодавци могу да
исплаћују регрес у више рата због проблема у
обезбеђивању средстава. Ако сада намеравају
да исплате само део регреса, за послодавце који
су својим актом прописали исплату регреса у висини
просечне зараде у Републици може да се
препоручи следећа методологија:
1. Последњи познат податак о просечној
бруто заради у Републици у моменту
исплате прве рате регреса
(зарада за месец март 2019)
74.755,00 дин.
2. Износ рате регреса која се сада
исплаћује
29.902,00 дин.
3. Искоришћено право на регрес
(29.902 : 74.755)
40,00%
4. Неискоришћено право на регрес
(100% – 40%)
60,00%
Да је послодавац у овом случају исплатио
(бруто) регрес од по 74.755 динара запосленима,
извршио би своју годишњу обавезу из свог
акта по овом основу, без обзира на каснија повећања
просечне зараде у Републици. Пошто
се у претходном примеру радило само о првој
рати регреса, утврђено је који је проценат права
на регрес искоришћен приликом прве исплате, а
затим и проценат који је остао неискоришћен за
накнадну исплату регреса у једној или више рата.
Тако ће послодавац приликом друге исплате регреса
проценат или део процента неискоришћеног
права применити на просечну бруто зараду у
Републици која тада буде последња позната, па
ће тако утврдити номинални износ регреса који
мора, односно може да исплати.
Најчешће решење у пракси је да се регрес
у истом износу исплаћује свим запосленима.
Пошто је регулатива регреса у потпуности у
надлежности послодаваца, могућа су и дру-
гачија решења – да се висина регреса везује
за право на дужину годишњег одмора (да се
одреди фиксни износ по дану годишњег од-
мора) или да се већи износ регреса исплаћује
запосленима слабијег материјалног стања,
болеснима којима је потребно бањско лече-
ње и сл.
140 ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● poslovnisavetnik.net
ЗАРАДЕ
Потребно је поменути и случај да је запослени
искористио годишњи одмор, а послодавац му
није исплатио регрес или то није учинио у целини.
Ако овом запосленом престане радни однос, послодавац
има обавезу да, сходно члану 186. Закона,
у року од 30 дана од дана престанка радног
односа запосленом исплати дуговани – неисплаћени
износ регреса. У овом случају треба обратити
пажњу на чињеницу да регрес има карактер
зараде, па је приликом исплате регреса запосленом
коме је престао радни однос послодавац дужан
да уплати припадајући порез на зараду, као
и доприносе на терет запосленог и на терет послодавца,
али и да пре исплате регреса поднесе
образац ППП-ПД, уз коришћење ОВП 101.
У случају неисплаћивања регреса, на послодавце
са својством правног лица примењују се
казнене одредбе Закона из члана 275, којим
је предвиђена казна за прекршај послодавцу
у висини од 400.000 до 1.000.000 динара ако
запосленом не исплати регрес, а за исти прекршај
казниће се и предузетник новчаном казном
од 100.000 до 300.000 динара, као и одговорно
лице у правном лицу новчаном казном од
20.000 до 40.000 динара.
Још неке напомене у вези са регресом за годишњи
одмор:
1) Право на накнаду трошкова за регрес за коришћење
годишњег одмора имају сви запослени,
укључујући и запослене којима у току календарске
године престаје радни однос. У конкретном
случају ово значи да је послодавац био обавезан
да запосленом који је искористио годишњи одмор
пре престанка радног односа исплати накнаду
трошкова за регрес за коришћење годишњег
одмора (утврђену општим актом) у целини, и то
најкасније у року од 30 дана од дана престанка
радног односа (Мишљење Министарства рада и
социјалне политике бр. 011-00-00400/2009-02 од 3.
6. 2009. године).
2) Запослени који је искористио годишњи одмор и
примио један део регреса, има право и на разлику
регреса иако му је престао радни однос, а ову исплату
послодавац је дужан да изврши најкасније у
року од 30 дана од дана престанка радног односа
(Мишљење Министарства рада и социјалне политике
бр. 011-00-580/2008-02 од 25. 8. 2008. године).
3) Запослени који је из било ког оправданог и Законом
предвиђеног разлога (боловање, породиљско
одсуство, неплаћено одсуство, мировање радног
односа) био спречен да користи годишњи одмор
– нема право на накнаду трошкова на име регреса
за годишњи одмор за конкретну календарску
годину, с обзиром на то да такви трошкови објективно
нису ни настали, односно право на накнаду
трошкова за регрес за коришћење годишњег одмора
запослени остварује само уколико користи
годишњи одмор (Министарство рада, запошљавања
и социјалне политике у Службеном мишљењу
бр. 120-01-176/2006-02 од 23. 8. 2006).
4) Запослени који је са послодавцем уговорио минималну
зараду има право на регрес за коришћење
годишњег одмора у складу са општим актом и
уговором о раду.
5) Запослени који ради непуно или скраћено радно
време има право на регрес као и запослени
који ради пуно радно време. Право на регрес за
коришћење годишњег одмора зависи од оствареног
права на годишњи одмор, сходно члану 68.
Закона, а не од дужине радног времена. Према
томе, пошто запослени који ради непуно радно
време има право коришћења годишњег одмора,
онда има право и на регрес у складу са општим
актом, односно уговором о раду. То значи да запослени
који је радни однос засновао са половином
радног времена има право на пун годишњи
одмор у трајању од најмање 20 радних дана, а
како је право на регрес изведено право из права
на годишњи одмор, запосленом који користи
годишњи одмор биће исплаћен регрес за годишњи
одмор. Према томе, запосленом који ради
са половином радног времена припада право на
регрес за годишњи одмор у пуном износу, као и
запосленима који раде са пуним радним временом.
Међутим, ако запослени ради код два послодавца
са половином пуног радног времена
код сваког послодавца, остварује право на сразмерни
део регреса, односно по 50% од износа
који се исплаћује осталим запосленима. Послодавци
могу да се споразумеју да регрес у пуном
износу исплати један послодавац, с тим што ће
део исплаћеног регреса рефундирати од другог
послодавца.
Регрес за запослене у јавном сектору
1) Државни службеници и намештеници, према
члану 48. новог Посебног колективног уговора
за државне органе („Сл. гласник РС”, бр. 38/2019),
могу да остваре право на накнаду трошкова за
регрес за коришћење годишњег одмора од 2020.
ЈУЛ–АВГУСТ 2019. ● ПОСЛОВНИ САВЕТНИК 141
ЗАРАДЕ
године ако се за такву врсту накнаде трошкова
стекну услови у буџету Републике Србије.
Такође, Законом о платама државних службеника
и намештеника није прописано право ових
запослених на посебну исплату регреса за коришћење
годишњег одмора.
Према томе, за 2019. годину државни службеници
и намештеници не остварују право на посебну
исплату регреса за коришћење годишњег
одмора.
2) За запослене у јавним службама чланом 4.
став 2. Закона о платама у државним органима и
јавним службама утврђено је следеће: „Коефици-
јент садржи додатак на име накнаде за исхрану
у току рада и регреса за коришћење годишњег
одмора.” Стога за ове запослене у 2019. години
није прописана посебна исплата регреса за коришћење
годишњег одмора.
3) У јавним предузећима се обим исплаћених
зарада регулише годишње, на основу посебних
прописа, а маса зарада може да се креће у обиму
утврђеном годишњим програмом пословања.
Због тога се исплата за регрес за ове запослене
укључује у укупну масу средстава за зараде која
је годишње одобрена од стране оснивача јавног
предузећа на основу планираних прихода и расхода
сваког јавног предузећа.
4) Запослени у органима јединица локалне
самоуправе, према члану 45. новог Посебног
колективног уговора за запослене у јединицама
локалне самоуправе, могу да остваре право на
накнаду трошкова за регрес за коришћење годишњег
одмора од 2020. године ако се за такву
врсту накнаде трошкова стекну услови у буџету
Републике Србије. Такође ни Закон о систему
плата запослених у јавном сектору, који се на ове
запослене примењује од 1. јула 2017. године, не
даје основу за исплату регреса, већ то препушта
посебном акту Владе.
Према томе, за 2019. годину запослени у јединицама
локалне самоуправе не остварују право
на посебну исплату регреса за коришћење годишњег
одмора, већ, у складу са Законом о платама
у државним органима и јавним службама, и даље
важи решење да коефицијент за утврђивање плата
запослених садржи и додатак на име регреса
за коришћење годишњег одмора.
5) Запосленима у организацијама обавезног
социјалног осигурања Уредбом о накнадама и
другим примањима запослених у организацијама
обавезног социјалног осигурања није предвиђена
исплата регреса за годишњи одмор. Као и
осталим запосленима у јавном сектору, и овим
запосленима регрес за годишњи одмор садржан
је у коефицијенту за одређивање основне плате.
Обрачун и исплата накнаде штете за
неискоришћени годишњи одмор
Право на накнаду штете за неискоришћени годишњи
одмор регулисано је чланом 76. Закона о
раду, којим је прописано да је, у случају престанка
радног односа, послодавац дужан да запосленом
који није искористио годишњи одмор у целини
или делимично исплати новчану накнаду, уместо
коришћења годишњег одмора, у висини просечне
зараде у претходних 12 месеци, сразмерно
броју дана неискоришћеног годишњег одмора.
Истим чланом, у ставу 2. дефинисано је да ова
новчана накнада има карактер накнаде штете.
Из наведене законске одредбе произлази да
се признаје право запосленом на наплату штете
за неискоришћени годишњи одмор само у случају
да некоришћени годишњи одмор постоји у
тренутку престанка радног односа. Конкретно,
према цитираној одредби послодавац је дужан
да, у случају престанка радног односа, запосленом
који није искористио годишњи одмор у целини
или делимично исплати новчану накнаду
уместо коришћења годишњег одмора. Дакле,
Закон не инсистира да је неискоришћени годишњи
одмор кривица послодавца, већ да је сваки
неискоришћени годишњи одмор у тренутку
раскида радног односа разлог за накнаду штете.
При томе је право на накнаду штете послодавац
дужан да исплати запосленом коме је радни однос
престао по било ком основу престанка радног
односа (одлазак у пензију, отказ од стране
запосленог, технолошки вишак и сл.).
Наведене законске одредбе дефинишу следећа
основна правила у вези са исплатом накнаде
штете за неискоришћени годишњи одмор:
● Послодавац је дужан да запосленом коме је радни
однос престао по било ком основу (одлазак у
пензију, отказ од запосленог и сл.) исплати новчану
накнаду за неискоришћени годишњи одмор.
● Новчана накнада исплаћује се у висини просечне
зараде тог запосленог у претходних 12 месеци,
сразмерно броју дана неискоришћеног
годишњег одмора.
● У 12-месечни просек улазе сва примања која
имају карактер зараде, а остварена су за ефектив142
ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● poslovnisavetnik.net
ЗАРАДЕ
но време проведено на раду (у просек не улази
накнада зараде, као ни сати одсуствовања за које
је исплаћена накнада).
Запослени има право на дванаестину годишњег
одмора у трајању утврђеном општим
актом и уговором о раду (сразмерни део), за
сваки месец дана рада у календарској години
у којој му престаје радни однос. То је елемент
битан за израчунавање броја дана неискоришћеног
годишњег одмора у односу на број месеци
рада у години када запосленом престаје
радни однос, а преко тога, и за израчунавање
динарског износа накнаде штете.
Висина и обрачун накнаде штете за
неискоришћени годишњи одмор
Накнада штете за неискоришћени годишњи
одмор израчунава се на бази два елемента:
● броја дана неискоришћеног годишњег одмора и
● просечне зараде запосленог у претходних 12
месеци.
Дакле, увек када се израчунава ова накнада
штете, треба прерачунати просечну зараду дотичног
запосленог за претходних 12 месеци, било
по дану било по часу. Значи, ако запосленом престаје
радни однос у јулу 2019. године, треба узети
у обрачун сва његова примања са карактером зараде
за период јул 2018 – јун 2019. године и поделити
их са ефективним часовима рада (часовима
на раду) за исти период. У основ за утврђивање
новчане накнаде за неискоришћени годишњи
одмор узимају се сва примања која чине зараду, а
која су у претходних 12 месеци, пре месеца у ком
је запосленом престао радни однос, исплаћена
запосленом, а то су:
1) исплаћена зарада по часу за ефективне часове
рада у претходних 12 месеци;
2) део зараде по основу радног учинка (стимулације
и др.);
3) увећање зарада исплаћених у претходних 12
месеци по основу рада на дан празника, ноћног
рада, прековременог рада, минулог рада и других
увећања прописаних општим актом послодавца;
4) друга примања која имају карактер зараде, а
која су у претходних 12 месеци исплаћена (топли
оброк, регрес, теренски додатак, додатак због
одвојеног живота од породице и друга давања
запосленима која имају карактер зараде).
С обзиром на то да је основица за обрачун
накнаде штете – зарада, то исплаћене накнаде
зарада (за време боловања, годишњег одмора,
плаћеног одсуства и др.), као ни часови одсуство-
вања за које су исплаћене те накнаде, не улазе у
обрачун основице за накнаду штете.
Овако утврђен износ просечне зараде запосленог
представља бруто зараду, тзв. први бруто
који у себи садржи нето износ увећан за порез и
доприносе који се плаћају из зараде запосленог.
Ово произлази из члана 105. став 2. Закона, где је
прописано да се под зарадом, у смислу овог закона,
сматра зарада која садржи порез и доприносе
који се плаћају из зараде.
Наравно, накнада штете треба да се обрачуна
у сразмери с бројем дана које запослени
није користио у виду годишњег одмора, а у односу
на укупно право запосленог на годишњи
одмор, у складу са општим актом послодавца,
односно уговором о раду, као и датумом престанка
радног односа. Наиме, накнада штете
увек ће се обрачунавати за број дана неискоришћеног
годишњег одмора, а ти дани израчунавају
се применом одредби члана 72. Закона,
којима је дефинисано да запослени има право
на дванаестину годишњег одмора (сразмерни
део) за сваки месец дана рада у календарској
години у којој му престаје радни однос. Дакле,
када буду израчунавали износ накнаде штете,
послодавци ће стално морати да примењују
овај члан Закона, јер ће морати да утврђују колико
је месеци у години запослени радио и колико
му то даје сразмерног права на годишњи
одмор.
Примери: Израчунавања висине накнаде
штете за неискоришћени годишњи одмор
1) У складу са критеријумима утврђеним општим
актом код послодавца запослени има право
на 30 дана годишњег одмора у 2019. години.
Ако запосленом престане радни однос 31. јула
2019. године, а до престанка радног односа искористио
је 10 дана годишњег одмора, сразмерни
део годишњег одмора за 7 месеци рада у 2019.
години износи 17 дана (30 дана / 12 x 7 месеци).
С обзиром на то да је запослени искористио 10
дана годишњег одмора, припада му право на
новчану накнаду за 7 дана неискоришћеног годишњег
одмора (17 – 10 дана). Ако за овог запосленог
просечна бруто зарада у претходних 12
месеци по сату износи 300,00 динара, накнада
штете исплатиће му се у износу од (300 дин. x 8
часова x 7 дана) 16.800 динара.
ЈУЛ–АВГУСТ 2019. ● ПОСЛОВНИ САВЕТНИК 143
ЗАРАДЕ
2) Запослени има 15 година рада код послодавца,
а прекинуо је радни однос код послодавца
31. јула 2019. године. Према критеријумима утврђеним
општим актом код послодавца, запослени
има право на пун годишњи одмор од 28 радних
дана у 2019. години. За 2019. годину није искористио
годишњи одмора пре престанка радног
односа. Пошто је у 2019. години радио 7 месеци,
овом запосленом припада право на сразмеран
годишњи одмор у трајању од 7/12, односно 16
радних дана (28 : 12 x 7). Значи, за неискоришћених
сразмерних 16 радних дана годишњег одмора
послодавац је дужан да запосленом исплати
новчану накнаду – накнаду штете у висини просечне
зараде у претходних 12 месеци, сразмерно
броју дана неискоришћеног годишњег одмора у
односу на пун годишњи одмор.
3) Право запосленог на годишњи одмор по општем
акту послодавца износи 24 радна дана. Ако
је искористио 12 радних дана, а раскинуо је радни
однос 30. јуна, његов сразмеран укупан годишњи
одмор износи 12 радних дана, што значи да запослени
у тренутку раскида радног односа нема
неискоришћени годишњи одмор.
Такође, ако је запослени стекао право на коришћење
другог дела годишњег одмора из претходне
године, а због престанка радног односа не
може да га искористи до 30. јуна текуће године,
послодавац је дужан да му исплати накнаду штете
и за те неискоришћене дане годишњег одмора.
Обрачун и порески третман накнаде
штете
Сагласно Мишљењу Министарства финан-
сија бр. 011-00-1142/2016-04 од 18. 5. 2017. го-
дине, накнада за неискоришћени годишњи
одмор има карактер зараде на коју се обрачу-
навају и плаћају порез и доприноси по основу
зараде. Зато обрачун накнаде штете, у складу
са наведеним мишљењем, треба да се изврши
на начин који је наведен у наставку.
Пример: Исплата накнаде штете заједно са
редовном зарадом
Запосленом се исплаћује накнада штете за 10
дана неискоришћеног годишњег одмора. Ако за
овог запосленог просечна зарада у претходних
12 месеци по сату износи 300,00 динара, накнада
штете биће му исплаћена у (бруто) износу од
(300 дин. x 8 часова x 10 дана) 24.000 динара.
У месецу у коме је закључио радни однос запослени
је остварио укупну (бруто) зараду у износу
од 50.000 динара.
Обрачун и порески третман ових примања запосленог
је следећи:
Ред.
бр. ОПИС ИЗНОС
1. Износ накнаде штете за неискоришћени
годишњи одмор (бруто)
24.000,00
2. Редовна месечна зарада запосленог по
свим основама (бруто)
50.000,00
3. Укупна бруто зарада (ред. бр. 1 + ред.
бр. 2)
74.000,00
4. Пореска олакшица 15.300,00
5. Износ пореза (74.000 – 15.300) x 10%) 5.870,00
6. Доприноси на терет запосленог (ред.
бр. 3 x 19,9%)
14.726,00
7. Укупна нето зарада (са накнадом
штете): ред. бр. 3 – ред. бр. 5 – ред. бр. 6
53.404,00
од тога:
– нето накнада за неискоришћени
годишњи одмор: (24.000 – (24.000 x 10%)
– (24.000 x 19,9%)
– нето зарада: (50.000 – ((50.000 – 15.300)
x 10%) – (50.000 x 19,9%)
16.824,00
36.580,00
8. Доприноси на терет послодавца (ред.
бр. 3 x 17,15%)
12.691,00
Приликом исплате укупног износа наведене
зараде, заједно са накнадом штете, послодавац
је дужан да надлежној организационој јединици
Пореске управе преда образац ППП-ПД, који је за
овај пример попуњен на следећи начин:
1.2 Обрачунски период 7. 2019.
3.6 Шифра врсте прихода 1 01 101 00 0
3.9 Бруто приход 74.000,00
3.10 Основица за порез 58.700,00
3.11 Порез 5.870,00
3.12 Основица доприноса 74.000,00
3.13 Допринос за ПИО 19.240,00
3.14 Допринос за здравство 7.622,00
3.15 Допринос за незапосленост 555,00
Пример: Исплата накнаде штете као
самостална исплата
Запосленом се исплаћује накнаде штете за 10
дана неискоришћеног годишњег одмора. Ако за
овог запосленог просечна зарада у претходних
12 месеци по сату износи 300,00 динара, накнада
штете биће му исплаћена у (бруто) износу од
(300 дин. x 8 часова x 10 дана) 24.000 динара.
144 ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● poslovnisavetnik.net
ЗАРАДЕ
Обрачун и порески третман накнаде штете у
овом случају је следећи:
Ред.
бр. ОПИС ИЗНОС
1. Износ бруто накнаде штете за
неискоришћени годишњи одмор 24.000,00
2. Пореска олакшица 0
3. Износ пореза (24.000 x 10%) 2.400,00
4. Основица за обрачун доприноса 24.000,00
5. Доприноси на терет запосленог
(ред. бр. 4 x 19,9%) 4.776,00
6. Накнада штете за исплату
(ред. бр. 1 – ред. бр. 3 – ред. бр. 5) 16.824,00
7. Доприноси на терет послодавца
(ред. бр. 4 x 17,15%) 4.116,00
Приликом исплате накнаде штете, као засебне
исплате, послодавац је дужан да за ту исплату
надлежној организационој јединици Пореске
управе преда образац ППП-ПД, који је за овај пример
попуњен на следећи начин:
3.6 Шифра врсте прихода 1 01 101 00 0
3.9 Бруто приход 24.000,00
3.10 Основица за порез 24.000,00
3.11 Порез 2.400,00
3.12 Основица доприноса 24.000,00
3.13 Допринос за ПИО 6.240,00
3.14 Допринос за здравство 2.472,00
3.15 Допринос за незапосленост 180,00
Остале напомене:
1) Ако запослени нема 12 месеци рада код
послодавца пре престанка радног односа, у обрачун
ће бити узети зарада и часови за онолико
месеци колико је тај запослени претходно радио
код послодавца. Значи, ако је запослени радио
код послодавца 9 месеци, па затим раскинуо радни
однос, у основ за накнаду штете биће узети
примљена зарада и остварени часови на раду за
тих 9 месеци.
2) Ако је запослени у претходних 12 месеци
имао пуну присутност на послу, али за неке месеце
није остварио зараду зато што иста није
исплаћивана због поремећаја у пословању, елементи
за обрачун основице за накнаду штете за
те месеце могу да се нађу у његовом месечном
обрачуну који је доставио послодавац. Наиме,
према члану 121. Закона, послодавац је дужан да
запосленом достави обрачун и за месеце у којима
није извршио исплату зараде. Из тог обрачуна
могу да се виде елементи зараде и часови
рада, па наведени подаци могу да се придодају
подацима за остале месеце за које је зарада исплаћена.
3) У трећем случају може да се догоди да
запослени није у претходних 12 месеци уопште
имао зараду јер је свих 12 месеци провео
на разним врстама одсуства с рада (боловање,
породиљско). У овим случајевима зарада није
остварена у претходних 12 месеци, него је у свих
12 месеци остварена накнада зараде. Ради израчунавања
основице за накнаду штете, у оваквим
случајевима узима се уговорена основна зарада
коју би запослени примио да је радио, увећана
за минули рад. На пример, запослени раскида
радни однос закључно са 30. октобром 2019. године,
а пре тога је 13 месеци био на боловању.
За 2018. годину искористио је годишњи одмор
пре одласка на боловање, а за 2019. годину није
искористио годишњи одмор јер је од 1. јануара
2019. године на боловању. Закључно са 30. октобром
запослени стиче право на пензију, због
чега раскида радни однос. Пошто у претходних
12 месеци није остварио зараду, у основ за накнаду
штете узима се његова основна зарада увећана
за минули рад.
4) Послодавац је дужан да запосленом исплати
новчану накнаду за неискоришћени годишњи
одмор у року од 30 дана од дана престанка радног
односа (члан 186. Закона).
5) Сагласно члану 196. Закона, сва новчана потраживања
из радног односа застаревају у року
од три године од дана настанка обавезе.
Из ових коментара такође може да се закључи
да сви запослени који у току године одлазе у
пензију остварују право на сразмеран годишњи
одмор у зависности од броја месеци рада у тој
години. Послодавцима може да се препоручи да
обрате пажњу на запослене за које сигурно знају
да ће раскинути радни однос и да им омогуће да
искористе свој годишњи одмор да не би морали
да им плаћају накнаду штете. Практично, због
ових законских одредби о обавези плаћања накнада
штете за неискоришћени годишњи одмор
послодавци би на почетку календарске године
требало да евидентирају све запослене који ће у
току те године да раскину радни однос због пензије,
јер то је унапред познат податак, као и да им
обавезно обезбеде коришћење годишњег одмора
јер, као што се могло видети, накнада штете
није ни мали ни занемарљив износ. ПС