Izdaci poslodavaca za isplatu pojedinih vrsta naknada za rad

86
ZARADE
Mr Željko Albaneze
Izdaci poslodavaca za isplatu pojedinih
vrsta naknada za rad
Za obavljanje poslova iz ili van svoje delatnosti poslodavci mogu da angažuju radnu snagu
po dva osnova: po osnovu radnog odnosa i po osnovu ugovornog rada van radnog odnosa. Poslodavac
samostalno
odlučuje
kakva
mu
je kvalifikaciona
struktura
radnika
potrebna
i na
koji
način
će oni obavljati
te
poslove
– kao
zaposleni
ili
van zaposlenja,
putem
ugovorao
radu,
ugovora
o delu
ili
ugovora
o povremenom poslu
i sl.
Pri izboru
za jedan
od
navedenih
načina
angažovanja
radnika
naknade
koje
im se
plaćaju
za rad, zajedno
sa
pripadajućim

poreskim
obavezama,
predstavljaju
važnu
komponentu
poslovnih
rashoda.
Iz
tih
mogućnosti
takođe
proizlazi
i aktuelno
pitanje
koje
je poresko
opterećenje
na svaki dinar naknade
za rad u radnom odnosu
i van radnog odnosa.
Uvod
U članku će se utvrditi i uporediti koliko
poslodavca košta redovan rad (isplaćen kroz
zaradu i prateće poreske obaveze) i rad po nekom
od
ugovornih
odnosa
(iskazan
kroz
naknadu

za
rad
i poreske
obaveze)
u
2020.
godini.
Naravno,
uz
ovo
treba
imati
u vidu
i prateće
zakonske

odredbe
koje
regulišu
pod
kojim
uslovima
ugovorni
rad
može
da se
uspostavi,
ko
može
da ga

obavlja,
šta
sem
novčane
naknade
taj
rad
donosi

izvršiocu,
koji
poslovi
mogu
da se
obavljaju
po

ugovornom
odnosu,
koliko
dugo
takav
rad
može
da

se
obavlja
itd.

POSLOVNI SAVETNIK
ČLANAK POČINJE NIŽE NA STRANI
●

poslovnisavetnik.net
1 T
zaposlenima
Zarada je ustavna i zakonska kategorija koja se
zaposlenom obračunava na osnovu vrednosti posla
koji obavlja, vremena provedenog na radu i ostvarenog
radnog
učinka.
Na
obračunatu
zaradu
poslodavac
mora
da obračuna
sledeće
ukupne
poreske

obaveze:
1) porez po proporcionalnoj stopi od 10% na bru-
to iznos zarade, po umanjenju za poresku olakšicu
od 16.300 dinara;
2) doprinose za socijalno osiguranje (penzijsko-invalidsko,
zdravstveno
i
osiguranje
od
neza-
poslenosti) po ukupnoj zbirnoj stopi od 36,55%,
odnosno po 19,9% na teret zaposlenog i po 16,65%
na teret sopstvenih troškova, s tim što se ovi
procenti obračunavaju najmanje na propisanu najnižu
osnovicu,
a
najviše
na
petostruku
prosečnu

zaradu
u Republici.

Navođenje ovih poreskih obaveza ukazuje na to
da u sistemu obračuna zarada postoje sledeće kategorije:
1)
bruto
zarada,
kao početna
zarada
koja
se
obračunava
zaposlenom,
ali
sadrži
u sebi
kako
deo
za

zaposlenog
tako
i porez
i doprinose
koji
se
računaju
na
teret
zaposlenog
iz bruto
zarade;
2)
neto
zarada
(zarada
koju
zaposleni
nosi
kući,

odnosno
zarada
bez
poreza
i
doprinosa),
koja
se

dobija
oduzimanjem
poreza
i doprinosa
od
bruto

zarade;
3)
ukupna
sredstva
za
zaradu,
koja
sadrže
bruto

zaradu i obaveze koje se na bruto zaradu obračuna-
vaju na teret poslodavca – doprinose za socijalno
Red.
br.
MART 2020.

●
ZARADE
osiguranje, čijim se dodavanjem na bruto zaradu
dobijaju ukupna sredstva koja poslodavac mora da
obezbedi za isplatu obračunatih bruto zarada (tzv.
bruto II).
Uz to, takođe treba imati u vidu i prethodno
datu napomenu da doprinosi za socijalno osiguranje
ne
mogu
da se
obračunavaju
na
zaradu
koja
je niža

od
propisane
najniže
mesečne
osnovice
doprinosa
niti
na
zaradu
koja
je viša
od
najviše
osnovice.

Obračun
zarada
izvan
ove
dve
granice
unekoliko

je
drugačiji
od
obračuna
kada
je konkretna
zarada

u
tim granicama.
Primer: Obračun zarade
U prvom slučaju zarada zaposlenog je niža od
najniže mesečne osnovice doprinosa, koja za 2020.
godinu iznosi 25.801,00 dinar, dok je u drugom konkretna
zarada
veća
od
najviše
osnovice,
koja
za

2020. godinu iznosi 368.590 dinara.
Obračuni za ova dva slučaja:
Opis
Zarada niža od najniže
osnovice
Zarada viša od najviše
1. Obračunata bruto zarada 25.000 380.000
2. Najniža osnovica 25.801 –
3. Najviša osnovica – 368.590
4. Osnovica za obračun doprinosa 25.801 368.590
5. Iznos doprinosa (19,9% × red. br. 4) 5.134 73.349
6. Poreska olakšica 16.300 16.300
7. Poreska osnovica (red. br. 1 – red. br. 6) 8.700 363.700
8. Iznos poreza (10% × red. br. 7) 870 36.370
9. Neto za isplatu (1 – 5 – 8) 18.996 270.281
10. Iznos doprinosa na teret poslodavca (16,65% × red. br. 4) 4.296 61.370
10. Ukupna sredstva za isplatu (bruto zarada + doprinosi na poslodavca) 29.296 (25.000 + 4.296) 441.370 (380.000 + 61.370)
Uz ova dva granična primera, u narednoj tabeli dato je još nekoliko primera iznosa neto zarade i
ukupnih sredstava koje poslodavci moraju da obezbede za njihovu isplatu, kao i odnosa neto zarade
prema obavezama koje za nju moraju da se plate:
Opis Primer 1 Primer 2 Primer 3 Primer 4 Primer 5
1. Bruto obračunato 25.000 40.000 80.000 150.000 380.000
2. Neto za isplatu 18.996 29.670 57.710 106.780 270.281
3. Potrebna sredstva 29.296 46.660 93.320 174.975 441.370
4. Poreske obaveze (3 – 2) 10.300 16.990 35.610 68.195 171.089
5. Poresko opterećenje neto zarade (4 : 2) 1 : 0,5422 1 : 0,5726 1 : 0,6171 1 : 0,6386 1 : 0,633
Na nivoima bruto zarade na kojima su iznosi
zarade veći od najniže i manji od najviše osnovice
poresko
opterećenje
je različito,
odnosno

na jedan dinar neto zarade za isplatu posloda-
vac plaća od 54 do 63 para ukupnih dažbina,
pri čemu je povećanje prisutno jer se na višim
nivoima zarade smanjuje uticaj poreske olakšice
od
16.300 dinara.
Drugačije
rečeno,
za
jedan

osnovice
dinar neto isplate zaposlenom poslodavac mora
da izdvoji od 1,54 do 1,63 dinara ukupnih sredstava.

Međutim, kada bruto zarada zaposlenog prelazi
pet prosečnih zarada u Republici (koja za 2020. godinu
iznosi
368.590 dinara),
na
taj
iznos
poslodavac
je oslobođen
plaćanja
doprinosa
za
socijalno

POSLOVNI SAVETNIK
87
88
ZARADE
osiguranje, pa plaća samo porez. To „pojeftinjuje”
isplatu zarade, tako da je u opisanom primeru odnos
neto
zarade
i poreskog
opterećenja
1 : 0,63, a
ukoliko
zarada
dalje
raste,
poresko
opterećenje

opada.
Takođe,
u slučaju
kada
je zarada
niža od
najniže
osnovice,
relativno
se
povećavaju
poreske

obaveze
jer se
doprinosi
obračunavaju
na
najnižu

osnovicu
koja
je veća
od
obračunate
zarade
(mada
je

u
ovom
slučaju
neto
zarada
niža od
minimalne,
pa

mora
da
se
„dofinansira”
do
minimalne,
uz
povećanje
poreskih
davanja).

Uz sve ovo ne treba zaboraviti da, osim zarade,
poslodavac
ima
i obavezu
da zaposlenom

isplati
prevoz
na
posao,
a obavezno
i regres
i

topli
obrok,
što
dalje
povećava
troškove
zaposlene
radne
snage.

2 Ispla
Osim po osnovu rada na neodređeno i određeno
vreme,
za
obavljanje
konkretnih
poslova
poslodavac
može
da
angažuje
pojedince
i
po
nekom

od
oblika
rada
van
radnog
odnosa.
To
su
sledeći

oblici
rada:
1.

u
govor
o delu,
2.

pr
ivremeno-povremeno
obavljanje
poslova,

3.

ugovor o autorskom delu,
4. dopunski rad,
5.
o
bavljanje poslova van prostorija poslodavca.
Svaki od navedenih načina radnog angažovanja
pojedinaca ima svoje pravne karakteristike, ali
treba obratiti pažnju i na njihove fiskalne efekte
na
poslodavce,
pri
čemu
je neizbežno
i poređenje
tih
efekata
sa
tretmanom
zarada
iz
redovnog

radnog
odnosa.
2.1

Rad po ugovoru o delu
Po ugovoru o delu može da se obavlja samo posao
koji je van delatnosti poslodavca. Na naknadu koja
se u ovom obliku rada ugovori plaćaju se sledeće
obaveze:
1) porez na lična primanja po stopi od 20% na
osnovicu koju čini bruto ugovoren prihod uma-
njen za 20% normiranih troškova;
2) doprinos za PIO na teret izvršioca poslova
po
stopi
od
25,5%
na
osnovicu
na
koju
se
plaća

porez
na
dohodak
građana
(ne
primenjuje
se
najniža

osnovica);
POSLOVNI SAVETNIK
●

poslovnisavetnik.net
3) doprinos za zdravstveno osiguranje na teret
izvršioca po stopi od 10,30% na osnovicu na
koju se plaća porez na dohodak građana, i to samo
ako ove poslove obavlja lice koje nije osigurano
po drugom osnovu.
U narednoj tabeli kroz dva primera je prikazano
koliko
poslodavca
„košta”
isplata
naknade
po
ugovoru
o delu
kada
ih obavlja
nezaposleno

lice
(koeficijent
za
prevođenje
u bruto
iznosi

0,5536):
1. Bruto obračunato 36.127 90.317
2. Neto za isplatu 20.000 50.000
3. Ukupna sredstva 36.127 90.317
4. Poreske obaveze (3 – 2) 16.127 40.317
5. Opterećenje neto naknade (4 : 2) 1 : 0,806 1 : 0,806
Na svim nivoima isplate naknada za rad po ugovoru
o delu
za
nezaposleno
lice
ima
isto
poresko

opterećenje – na dinar neto isplate poslodavac
ima 80,6 para obaveza. Kada je reč o zaposlenom
licu koje obavlja poslove po ugovoru o delu, pošto
se
za
njega
ne
plaća
doprinos
za
zdravstveno

osiguranje,
odnos
neto
isplate
i poreskih
obaveza
nešto
je niži i iznosi
1 : 0,57, odnosno
na
dinar
neto
isplate
poslodavac
ima
57 para
obaveza.

Može
se
zaključiti
da je rad
po
ugovoru
o delu
za

poslodavca
„skuplji”
od
isplate
zarada
kada
je angažovano
nezaposleno
lice,
ali
i
„jeftiniji”
od

isplate
zarade
kada
je angažovano
zaposleno
lice,

uz
prethodno
datu
napomenu
da je u ugovoru
o delu

reč
o obavljanju
poslova
koji
su
van
delatnosti
poslodavca.

2.2 R
Ugovorno obavljanje privremeno-povremenih
poslova može da se sprovodi samo pod sledećim
uslovima:
1) ako je reč o poslovima iz delatnosti poslodavca;
2) ukoliko za te poslove poslodavac nema posebno
utvrđeno radno mesto;
3) kad ti poslovi traju period vremena u kalendarskoj
godini
koji
je zakonom
određen.
Samo uz poštovanje ovih uslova mogu da se ugovaraju
privremeni
i povremeni
poslovi.
Treba

još
dodati
da se
pri
obračunu
prihoda
po
osnovu

privremeno-povremenih poslova uzimaju u obzir
i najniže osnovice za obračun doprinosa (osim
za članove zadruge mlađe od dvadeset šest godina),
što
predstavlja
faktor
povećanih
troškova

poslodavaca
uvek
kada
je obračunata
naknada
po

ugovoru niža od najniže osnovice doprinosa,
slično kao i u iznetom primeru sa redovnom zaradom.
2.2.1
Rad nezaposlenih lica i penzionera po
ugovoru o privremeno-povremenim poslovima
Osnovni faktor poreskih obaveza na naknadu
za rad po ugovoru o privremeno-povremenim poslovima
jeste
vrsta
izvršioca
koji
ove
poslove

obavlja,
odnosno
da li je to
nezaposleno
lice
ili

penzioner,
ili
se
poslovi
obavljaju
preko
zadruge.

Naime,
fiskalne
obaveze
na
naknadu
za
rad
ovih

lica
bile
bi:
1)
ako
ove
poslove
obavlja
nezaposleno
lice,
poslodavac
je obavezan
da
na
naknadu
za
rad
obračuna

doprinose
za
socijalno
osiguranje
kao
na
redovnu

zaradu
(19,9% na
teret
izvršioca
i 16,65% na
teret
poslodavca)
i porez
po
stopi
od
10%;
2) ukoliko ove poslove obavlja penzionisano
lice, poslodavac je obavezan da obračuna: porez
po stopi od 10% i doprinos za penzijsko-invalidsko
osiguranje
po
stopi
od
25,50%, od
čega
14%

na
teret
radnika,
a 11,50% na
teret
poslodavca.
Primer: Obračun naknade po osnovu ugovora o
privremeno-povremenim poslovima
U narednim primerima polazi se od pretpostavke
da je obračunata
naknada
veća
od
najniže

osnovice
za
obračun
doprinosa
(u 2020. godini

iznosi
neto
19.716,50 dinara).
Razlike u troškovima naknade za rad ovih kategorija
izvršilaca
vide
se
u narednoj
tabeli
primanja
i pripadajućih
poreskih
obaveza:
Red.
br.
Opis
Nezaposleno
lice
Penzionisano
1. Neto 20.000 40.000 20.000 40.000
2. Bruto 28.531 57.061 26.316 55.263
3. Sredstva 33.281 66.562 29.342 61.618
4. Poreske obaveze
(red. br. 3 – red. br. 1) 13.281 27.275 9.342 19.618
5. Poresko opterećenje neto
naknade
(red. br. 4 : red. br. 1) 1 : 0,66 1 : 0,467
Ako privremeno-povremene poslove obavlja nezaposleno
lice,
za
poslodavca
takav
rad
ima
fiskalni
karakter
redovnog
rada
i redovne
zarade,

a
poresko
opterećenje
je malo
veće
od
zarade
jer se

kod povremeno-privremenih poslova nezaposlenog
lica ne priznaje poreska olakšica od 16.300 dinara,
pa
se
plaća
veći
porez.
To
opterećenje
je znatno
veće
ako
se
plaća
naknada
koja
je za
puno
radno

vreme
niža od
najniže
osnovice
doprinosa
jer se

lice
MART 2020.

●
ZARADE
u tom slučaju doprinosi obračunavaju na najnižu
osnovicu.
Slična situacija sa pojačanim uticajem doprinosa
javlja
se
i kod
penzionisanih
lica.
Ako

je
naknada
iznad
najniže
osnovice
doprinosa,
na

dinar
neto
naknade
nezaposlenom
licu
poslodavac

plaća
66 para,
a penzionisanom
licu
46,7 para.
Dakle,
30%
poreskih
obaveza
poslodavac
će
uštedeti

ako
za
iste
poslove
angažuje
penzionera,
a ušteda

je
u stvari
za
doprinose
za
zdravstveno
osiguranje,

koji
se
kod
penzionisanog
lica
ne
plaćaju,
a
kod

nezaposlenog
iznose
punih
10,30% (kao kod
zaposlenog).
2.2.2.
Privremeni i povremeni poslovi preko
zadruge koje obavlja izvršilac mlađi od
dvadeset šest godina
Kada privremene ili povremene poslove preko
omladinske zadruge obavlja lice koje nema navr-
šenih dvadeset šest godina života, a nalazi se na
školovanju, u pogledu naknade koja mu se isplaćuje
obračunavaju se na osnovicu umanjenu za 20% normiranih
troškova
sledeće
poreske
obaveze:
1)
porez
po
stopi
od
20%,

2)
utvrđeni
porez
umanjuje
se
40%,
3)
doprinos
za
penzijsko-invalidsko
osiguranje
po

stopi
od
4% na
teret
poslodavca,

4)
doprinos
za
zdravstveno
osiguranje
po
stopi
od

2%
na
teret
poslodavca.
Primer: Obračun naknade zadrugaru mlađem
od dvadeset šest godina
1. Neto za isplatu 15.000
2. Bruto obračunato 16.593
3. Ukupni troškovi rada (bruto uvećan za 6%
doprinosa) 17.588
4. Poreske obaveze (3 – 1) 2.588
5. Ostali troškovi poslodavca
(10% zadruzi i PDV = 1.500 + 300) 1.800
6. Iznos koji poslodavac plaća zadruzi
(red. br. 3 + red. br. 5) 19.388
7. Opterećenje neto naknade poreskim obavezama
(4 : 1) 1 : 0,173
8. Ukupno opterećenje neto naknade ((6 – 1) : 1) 1 : 0,293
Koeficijent za prevođenje neto iznosa
naknade u bruto iznos je 0,904
Angažovanje za privremene ili povremene po-
slove lica koje nema navršenih dvadeset šest go-
dina života, a nalazi se na redovnom školovanju,
jeste najjeftiniji način ugovornog angažovanja jer
se na dinar neto naknade angažuje 17,3 para poreskih
obaveza,
odnosno
29,3 para
ukupnih
obaveza.

POSLOVNI SAVETNIK
89
90
ZARADE
2.2.3. Privremeni i povremeni poslovi
preko zadruge koje obavlja izvršilac koji se
ne nalazi na školovanju, odnosno koji ima
navršenih dvadeset šest godina života
Kada privremene ili povremene poslove preko
omladinske zadruge obavlja lice koje se ne nalazi
na školovanju, odnosno lice koje ima navršenih
dvadeset šest godina života, sledeće su poreske
obaveze na isplatu njegove naknade:
Vrsta obaveze
Na teret
Doprinos za penzijsko i
invalidsko osiguranje
POSLOVNI SAVETNIK
●

izvršioca
Na teret
poslodavca
14% 11,50% 25,50%
Doprinos za zdravstveno
osiguranje
5,15% 5,15% 10,30%
Doprinos za osiguranje od
nezaposlenosti
0,75% – 0,75%
Porez na naknadu 10% – 10%
Osnovica:
1) za porez – bruto naknada;
2) za sve doprinose – ugovorena bruto naknada, ali ne niža od
najniže zakonske osnovice doprinosa i ne viša od najviše
osnovice doprinosa.
Primer: Obračun naknade zadrugaru starijem
od dvadeset šest godina
1. Neto za isplatu 25.000
2. Bruto obračunato 35.663
3. Ukupni troškovi rada
(bruto uvećan za 16,65% doprinosa) 41.601
4. Poreske obaveze (3 – 1) 16.601
5. Ostali troškovi poslodavca
(10% zadruzi i PDV = 2.500 + 500) 3.000
6. Iznos koji poslodavac plaća zadruzi
(red. br. 3 + red. br. 5) 44.601
7. Opterećenje neto naknade poreskim obavezama
(4 : 1) 1 : 0,664
8. Ukupno opterećenje neto naknade ((6 – 1) : 1) 1 : 0,784
Koeficijent za prevođenje neto iznosa
naknade u bruto iznos je 0,701
Kada privremeno-povremene poslove preko zadruge
obavlja
lice
starije
od
dvadeset
šest
godina,

na
dinar
neto
naknade
plaća
se
66 para
poreskih

obaveza
u slučaju
da je naknada
veća
od
najniže

osnovice
doprinosa,
što
je identično
poreskom

opterećenju
kada
ove
poslove
obavlja
nezaposleno

lice.
Međutim,
ako
se
uzmu
u obzir
i ostali
troškovi
poslodavca,
opterećenje
neto
naknade
značajno
raste
na
78 para
na
jedan
dinar
neto
naknade.
2.3 Os
Prema odredbama čl. od 52. do 60. Zakona o porezu
na
dohodak
građana,
posebnu
vrstu
prihoda
na

poslovnisavetnik.net
Ukupno
koje se odnose poreski propisi čine prihodi od
autorskih prava. Na naknadu koja se ostvaruje od autorskih
prava
plaćaju
se
sledeće
fiskalne
obaveze:
1)
porez
na
lična
primanja
po
stopi
od
20% na

osnovicu
koju
čini bruto
ugovoreni
prihod
umanjen
za
procenat
normiranih
troškova
(oporeziv

prihod),
odnosno
za
iznos
stvarnih
troškova
ako

je
to
na
osnovu
dokumentovanog
zahteva
odobrila

nadležna
filijala
Poreske
uprave
prema
mestu

stanovanja
primaoca
naknade,
pri
čemu
je bitno

istaći
da, u zavisnosti
od
autorskog
dela,
normirani
troškovi
mogu
da iznose
34%, 43% ili
50%;

2)
doprinos
za
penzijsko
i invalidsko
osiguranje

na
teret
izvršioca
poslova
po
stopi
od
25,5% na

osnovicu
na
koju
se
plaća
porez
na
dohodak
građana

(oporeziv
prihod);
3)
doprinos
za
zdravstveno
osiguranje
na
teret
izvršioca
po
stopi
od
10,30% na
osnovicu
na
koju
se

plaća porez na dohodak građana, i to samo ako ove
poslove obavlja lice koje nije osigurano po drugom
osnovu
(nezaposleni),
a ukoliko
ih obavlja
već

osigurano
lice
(na
primer,
zaposleni
ili
penzioner),
nema
obračuna
ovog
doprinosa.

Primer: Obračun naknade po autorskom
ugovoru – obračunava se samo doprinos za PIO
Red.
br.
Opis Iznosi
1. Bruto ugovoren iznos naknade 25.316 26.295 27.670
2. Stopa normiranih troškova 50% 43% 34%
3. Normirani troškovi
(red. br. 1 × red. br. 2) 12.658 11.307 9.408
4. Osnovica za oporezivanje
(1 – 3) 12.658 14.988 18.262
5. Porez (20% × red. br. 4) 2.532 2.998 3.652
6. Osnovica za plaćanje
doprinosa 12.658 14.988 18.262
7. Stopa doprinosa za PIO 25,50% 25,50% 25,50%
8. Iznos doprinosa
(25,50% × red. br. 6) 3.228 3.822 4.657
9. Za isplatu (1 – 5 – 8) 19.556 19.475 19.361
10. Poreske obaveze (1 – 9) 5.760 6.820 8.309
11. Poresko opterećenje neto
naknade (10 : 9) 1 : 0,295 1 : 0,350 1 : 0,429
U uslovima postojanja normiranih troškova u
rasponu od 34% do 50% poresko opterećenje je srazmerno
obrnuto,
odnosno
što
su
veći
normirani

troškovi,
manje
je poresko
opterećenje.
Konkret-
no, u zavisnosti od procenta normiranih troško-
va, na jedan dinar neto isplate poresko opterećenje
se kreće od 30 do 43 pare.
Veće izdatke po ugovorima za autorska dela imaju
poslodavci
koji
angažuju
lica koja
nisu
pret-
hodno osigurana po drugom osnovu (nezaposleni),
pri čemu se za njih plaća, pored poreza i doprinosa
za
PIO,
i doprinos
za
zdravstveno
osiguranje.

Primer: Obračun naknade po autorskom
ugovoru – obračunava se doprinos za PIO
Red.
br.
i za zdravstvo
Opis Iznosi
1. Bruto ugovoren iznos 27.454 28.965 31.171
2. Stopa normiranih troškova 50% 43% 34%
3. Normirani troškovi (red.
br. 1 × red. br. 2) 13.727 12.455 10.598
4. Osnovica za oporezivanje
(1 – 3) 13.727 16.510 20.573
5. Porez (20% × red. br. 4) 2.745 3.302 4.115
6. Osnovica za plaćanje
doprinosa 13.727 16.510 20.573
7. Iznos doprinosa za PIO (6 ×
25,5%) 3.500 4.210 5.246
8. Iznos doprinosa za
zdravstveno (6 × 10,3%) 1.414 1.701 2.119
9. Za isplatu (1 – 5 – 7 – 8) 19.795 19.752 19.691
10. Poreske obaveze (1 – 9) 7.659 9.213 11.480
11. Poresko opterećenje neto
naknade (10 : 9) 1 : 0,387 1 : 0,466 1 : 0,583
U uslovima postojanja normiranih troškova u
rasponu od 34% do 50% poresko opterećenje je srazmerno
obrnuto,
odnosno
što
su
veći
normirani

troškovi,
manje
je poresko
opterećenje.
Naime,
u

zavisnosti
od
procenta
normiranih
troškova,

na
dinar
neto
isplate
poresko
opterećenje
kreće

se
od
39 do
58 para
u slučajevima
kada
poslove
po

autorskom
delu
obavlja
nezaposleno
lice
koje
nije

osigurano
po
drugom
osnovu.
2.4 Obav
Zaposleni koji radi s punim radnim vremenom
kod jednog poslodavca može da zaključi ugovor o
dopunskom radu s drugim poslodavcem, a najviše
do jedne trećine punog radnog vremena. Na naknadu
koju fizičko lice ostvaruje po ugovoru o dopunskom
radu
plaćaju
se
sledeće
fiskalne
obaveze:
1)
porez
na
lična
primanja
po
stopi
od
20%
na

osnovicu
koju
čini bruto
ugovoren
prihod
umanjen
za
20% normiranih
troškova;
2)
doprinos
za
PIO
na
teret
izvršioca
poslova
po
stopi
od
25,5%
na
osnovicu
na
koju
se
plaća

porez na dohodak građana.
Časopis POSLOVNI SAVETNIK
preporučite i drugima!
MART 2020.

●
ZARADE
Primer: Obračun naknade po osnovu
dopunskog rada
1. Neto ugovoreno 20.000 50.000
2. Bruto obračunato 31.447 78.616
3. Ukupna sredstva 31.447 78.616
4. Poreske obaveze (3 – 1) 11.447 28.616
5. Opterećenje neto naknade (4 : 1) 1 : 0,572 1 : 0,572
Na svim nivoima isplate naknada za dopunski
rad ima isto poresko opterećenje – na dinar neto
isplate poslodavac ima 57 para obaveza. Pri tome
se ima u vidu da ovu vrstu rada može da obavlja samo
već zaposleno lice u punom radnom vremenu, pa se
njemu, kao već zaposlenom, ne obračunava doprinos
za zdravstveno osiguranje, što „pojeftinjuje” ovu
isplatu.
2.5 U
Radni odnos može da se zasnuje za obavljanje
poslova van prostorija poslodavca. Ovakav rad je
predviđen Zakonom o radu (član 42), a naknada istog
ima
poreski
tretman
redovne
zarade,
zbog
čega

se
taj
rad
izvršiocu
priznaje
u radni
i penzijski

staž.
Dakle,
pomenuti
ugovorni
rad
izjednačen

je
po
datom
pitanju
sa
redovnim
radom.
Zato
je i

poresko
opterećenje
zarade
za
rad
van
prostorija

poslodavca
isto
kao i u slučaju
redovne
zarade.
Zaključak
Na osnovu svih navedenih proračuna može se
dati celovit prikaz poreskog opterećenja navedenih
kategorija
primanja
(slučajevi
kada
su
isplate

veće
od
najniže
osnovice
i manje
od
najviše
osnovice),
koji
poslodavcima
može
da pruži
korisne

smernice
za
opredeljenje
koju
vrstu
radnog
angažovanja
da izaberu
za
konkretne
poslove
kojima
se

bave:
1)
Na
100 dinara
redovne
neto
zarade
treba
izdvojiti
od
54 do
oko
63 dinara
poreskih
obaveza,
u zavisnosti
od
visine
zarade.
2)
Na
100 dinara
naknade
po
ugovoru
o delu,
za
nezaposleno
lice
treba
izdvojiti
81 dinar,
a za
zaposleno
lice
57 dinara
poreskih
obaveza.
3)
Na
100 dinara
naknade
za
rad
po
ugovoru
o privremeno-povremenom
obavljanju
poslova
nezapo-
slenog lica treba izdvojiti 66 dinara poreskih
obaveza.
4) Na 100 dinara naknade za rad po ugovoru o privremeno-povremenom
obavljanju
poslova
penzio-
POSLOVNI SAVETNIK
91
92
ZARADE
nisanog lica treba izdvojiti 47 dinara poreskih
obaveza.
5) Na 100 dinara naknade za rad po ugovoru o privremeno-povremenom
obavljanju
poslova
člana

zadruge
mlađeg
od
dvadeset
šest
godina
na
školovanju
treba
izdvojiti
17 dinara
poreskih
obaveza

po
osnovu
rada,
odnosno
29
dinara
ukupnih
obaveza.
6)
Na
100 dinara
naknade
za
rad
po
ugovoru
o privremeno-povremenom
obavljanju
poslova
člana
zadruge
koji
ima
više
od
dvadeset
šest
godina
treba

izdvojiti
66 dinara
poreskih
obaveza
po
osnovu

rada,
odnosno
78 dinara
ukupnih
obaveza.
7)
Na
100 dinara
naknade
za
rad
po
autorskom
ugovoru
treba
izdvojiti:

POSLOVNI SAVETNIK
●

poslovnisavetnik.net
a) Od 30 do 43 dinara poreskih obaveza, ako poslodavac
plaća
porez
i doprinos
za
PIO
izvršiocu,

za
normirane
troškove
od
34 do
50%;
b)
Od
39 do
58 dinara
poreskih
obaveza,
ako
poslodavac
plaća
porez
i doprinose
za
PIO
i

zdravstveno
osiguranje
izvršiocu,
za
normirane

troškove
od
34 do
50%.
8)
Na
100 dinara
naknade
po
ugovoru
o dopunskom

radu
– na
100 dinara
neto
isplate
poslodavac
ima

57
dinara
poreskih
obaveza.
9)
Na
100 dinara
naknade
za
rad
po
ugovoru
o radu

van
prostorija
poslodavca
treba
da izdvoji
od
56

do
oko
64
dinara
poreskih
obaveza,
u
zavisnosti

od
visine
zarade.
PS