Министарство финансија и Министарство трговине, туризма и телекомуникација донела су 12. 12. 2017. године Објашњење у вези са издавањем и књижењем рачуна (фактура) у папирном и електронском облику, без употребе печата и потписа (у даљем тексту: Објашњење). Суштина Објашњења огледа се у томе да правна лица и предузетници фактуре могу да издају у папирном или електронском облику. Кључно мишљење се односи се на то да није обавезно штампање фактуре која је изворно настала у електронском облику, нити да се на евентуално одштампан документ ставља печат како би се фактура сматрала валидном.
Електронска фактура валидна је у електронском облику, без потписа и печата, не мора да се штампа и не мора да се шаље поштом, већ може електронском поштом (путем мејла). Другим речима: рачун (или неки други документ) који је изворно настао у папирном облику не мора да садржи печат и потпис одговорног лица, већ могу да се користе друге идентификационе ознаке. Фактура која је настала у електронском облику или дигитализацијом такође не мора да буде потписана електронским потписом.
Извод из Објашњења следи у наставку:
| У циљу разјашњења недоумица које су се појавиле у пракси, а односе се на начин на који се издају и књиже фактуре у пословним књигама правних лица и предузетника, настале у папирном или електронском облику, указује се на следеће:
– Законом о електронском документу, електронској идентификацији и услугама од поверења у електронском пословању („Сл. гласник РС”, бр. 94/2017) омогућено је правним лицима и предузетницима да своје фактуре издају у папирном или електронском облику; – Законом о рачуноводству није прописано да фактура која је изворно настала у папирном облику мора да садржи печат и потпис одговорног лица, већ је довољно да иста садржи „идентификациону ознаку” која упућује на одговорно лице, односно лице које је овлашћено за издавање те фактуре, а којом потврђује веродостојност исте у смислу члана 9. Закона; – фактура која је изворно настала у електронском облику, као и фактура настала дигитализацијом (конверзијом документа из папирног у електронски облик, нпр. скенирана фактура), такође не морају да буду потписане (електронским) потписом, већ је довољно да исте садрже поменуту „идентификациону ознаку”; – правна лица и предузетници немају обавезу да штампају фактуру која је изворно настала у електронском облику, нити да се на тако одштампан документ ставља отисак печата како би исти био сматран валидним. |
Одредбама члана 8. став 1. Закона о рачуноводству („Сл. гласник РС”, бр. 62/2013 – у даљем тексту: Закон) прописано је да се књижење пословних промена на рачунима имовине, обавеза и капиталу, приходима и расходима врши на основу веродостојних рачуноводствених исправа. Рачуноводствена исправа (укључујући фактуру) представља писани документ или електронски запис о насталој пословној промени, који обухвата све податке потребне за књижење у пословним књигама, тако да из рачуноводствене исправе недвосмислено могу да се сазнају основ, врста и садржај пословне промене.
Сагласно члану 9. истог закона, веродостојном рачуноводственом исправом сматра се рачуноводствена исправа која је потпуна, истинита, рачунски тачна и приказује пословну промену, при чему њену веродостојност одговорно лице потврђује потписом, односно другом идентификационом ознаком.
Чланом 7. Закона о електронском документу, електронској идентификацији и услугама од поверења у електронском пословању прописано је да се електронском документу не може оспорити пуноважност, доказна снага, као ни писана форма, само зато што је у електронском облику. Чланом 10. став 1. истог закона електронски документ који је изворно настао у електронском облику сматра се оригиналом.
| Како се наводи у Објашњењу, уколико се ради о фактури која је изворно настала у електронском облику, као и о фактури која је настала дигитализацијом (конверзијом документа из папирног у електронски облик), иста не мора да садржи искључиво електронски потпис, већ уместо потписа може да садржи идентификациону ознаку одговорног лица, односно лица овлашћеног за издавање те фактуре. Појам „идентификациона ознака” представља сваку ознаку која једнозначно одређује, односно упућује на одговорно лице, односно лице које је овлашћено за издавање рачуноводствене исправе. Дакле, то може бити:
– име и презиме, – потпис, – факсимил, – електронски потпис и сл., – као и комбинација поменутих или других ознака. |
Такође, према одредби члана 25. став 3. Закона о привредним друштвима, привредно друштво није дужно да употребљава печат у пословној комуникацији. Дакле, није постојала одредба која би привредна друштва обавезивала на употребу печата. Међутим, реч је о устаљеној пословној пракси и обичају који је већ дуго врло снажно устаљен у пословним односима, тако да се није ни постављало питање да ли треба или не треба користити печат. Међутим, овом одредбом није прописана забрана употребе печата, тако да привредна друштва и даље могу да користе печат у циљу заштите, па је препоручљиво да употребу печата регулишу својим статутом и интерним актима.
Право на одбитак претходног пореза по основу рачуна без печата и потписа
У складу са чланом 42. Закона о ПДВ-у, печат и потпис нису обавезни елементи рачуна. С тим у вези, ако су испуњени општи услови из члана 28. тог закона, обвезник има право на одбитак претходног пореза по основу рачуна који је без печата и потписа. У вези са истим Министарство финансија је дало Мишљење, бр. 430-00-149/2016-04 од 12. 12. 2016. године, чији извод следи у наставку:
„Рачуном на основу којег обвезник ПДВ-а може да оствари право на одбитак претходног пореза из члана 28. став 2. тачка 1) Закона о ПДВ-у, сматра се и електронски документ сачињен у складу са Законом о електронском документу, ако садржи податке прописане Законом о ПДВ-у и Правилником о одређивању случајева у којима нема обавезе издавања рачуна и о рачунима код којих се могу изоставити поједини подаци („Сл. гласник РС”, бр. 123/2012 и 86/2015). С тим у вези, ако обвезник ПДВ-а поседује рачун претходног учесника у промету – обвезника ПДВ-а – који му је достављен електронском поштом у ПДФ формату, обвезник ПДВ-а има право на одбитак претходног пореза, ако су испуњени остали услови за остваривање овог права, прописани Законом о ПДВ-у.”