Iako je Narodna banka Srbije još 2014. godine donošenjem Zakona o platnim uslugama i usvajanjem pratećih podzakonskih akata i faktički ukinula obaveznu upotrebu pečata privrednih subjekata u vezi s platnim uslugama, uočeno je da u bankarskoj praksi često i dalje preovlađuju rešenja na osnovu kojih privrednici u svakodnevnom poslovanju upotrebljavaju pečat (npr. za overu obrazaca platnih naloga na šalteru), ne koristeći prednosti elektronskog i mobilnog bankarstva.
Kako bi se unapredila i ujednačila praksa banaka i otklonile sve nedoumice među privrednim društvima i preduzetnicima, Narodna banka Srbije je usvojila izmene podzakonskih akata iz oblasti platnog prometa, kojima su posebno precizirane odredbe koje privredne subjekte ne obavezuju na upotrebu pečata. Konkretno, radi se o sledećim podzakonskim propisima, o kojima će biti više reči dalje u tekstu:
1) Odluka o izmeni i dopuni Odluke o bližim uslovima i načinu otvaranja, vođenja i gašenja tekućih računa;
2) Odluka o izmenama Odluke o obliku, sadržini i načinu korišćenja obrazaca platnih naloga za izvršenje platnih transakcija u dinarima i
3) Odluka o izmeni i dopuni Odluke o bližim uslovima, sadržini i načinu vođenja registra menica.
Ovi propisu su objavljeni u „Službenom glasniku RS” broj 82/2017 od 8. 9. 2017. godine, a njihov prevashodni cilj je jasno definisanje ukidanja obaveze upotrebe pečata u platnom prometu, a uz to su navedenim izmenama izvršena i druga praktična prilagođavanja pomenutih podzakonskih propisa.
-
Izmene Odluke o bližim uslovima i načinu otvaranja, vođenja i gašenja tekućih računa
Odluka o bližim uslovima i načinu otvaranja, vođenja i gašenja tekućih računa („Sl. glasnik RS”, br. 55/2015 i 82/2017 – u daljem tekstu: Odluka) jeste osnovni podzakonski propis kojim se uređuju bliži uslovi i način otvaranja, vođenja i gašenja tekućih računa korisnika platnih usluga kod pružaoca platnih usluga. U smislu Odluke:
– „pružaocem platnih usluga” smatraju se Narodna banka Srbije, banka i Uprava za trezor, a
– „tekućim računom” smatra se tekući račun, odnosno zajednički tekući račun koji se vodi kod pružaoca platnih usluga i koristi se za izvršavanje platnih transakcija u dinarima, kao i za druge namene u vezi sa uslugama koje se pružaju korisnicima platnih usluga.
Poslodavce treba upozoriti da je u Odluci promenjena tačka 14. koja reguliše otvaranje i gašenje računa u banci. Prema novim odredbama tačke 14. Odluke, pored zahteva za otvaranje tekućeg računa, pravna lica moraju da podnesu banci i sledeću dokumentaciju:
1) rešenje o upisu u registar kod nadležnog organa;
2) za podnosioca zahteva za kog nije propisano registrovanje – akt nadležnog organa o osnivanju, ako je osnovan neposredno na osnovu zakona, odnosno izvod iz zakona, ako je osnovan zakonom;
3) obaveštenje organa nadležnog za poslove statistike o razvrstavanju po delatnostima, ako za njega razvrstavanje vrši organ nadležan za poslove statistike – u slučaju da podatak o razvrstavanju po delatnostima nije sadržan u rešenju o upisu, odnosno u aktu o osnivanju;
4) dokument nadležnog organa koji sadrži poreski identifikacioni broj podnosioca zahteva – u slučaju da taj podatak nije sadržan u rešenju o upisu, odnosno u aktu o osnivanju;
5) karton deponovanih potpisa lica ovlašćenih za raspolaganje sredstvima s računa ili drugi dokument kojim se određenom licu daje ovlašćenje za raspolaganje sredstvima na tekućem računu;
6) potpis ovlašćenog lica podnosioca zahteva koji je overio nadležni organ – osim ako je ovo lice prisutno pri podnošenju zahteva za otvaranje računa i podnošenju kartona deponovanih potpisa.
Izuzetno, pravna lica ne moraju dostaviti banci dokumenta navedena pod 1), 3) i 4) ako im je banka u predugovornoj fazi pružila informaciju da će podatke iz te dokumentacije preuzeti u elektronskoj formi od organizacije nadležne za vođenje registra privrednih subjekata, kao ni karton deponovanih potpisa ako banka i korisnik platnih usluga ugovore drugačiji način provere autentičnosti podnosioca platnog naloga, odnosno davanja saglasnosti za izvršenje platne transakcije.
Zahtev za otvaranje tekućeg računa i karton deponovanih potpisa mogu potpisati:
1) zakonski zastupnik podnosioca zahteva ili
2) drugo lice koje je odgovarajućim aktom ili odlukom nadležnog organa podnosioca zahteva ovlašćeno za davanje ovlašćenja za raspolaganje sredstvima na tekućem računu, u skladu sa opštim uslovima poslovanja banke u kojoj se otvara račun.
Treba imati u vidu da se overeni potpis ovlašćenog lica podnosioca zahteva prilikom otvaranja računa dostavlja samo u slučaju da se zahtev za otvaranje tekućeg računa i/ili dokument karton deponovanih potpisa podnose banci u papirnoj formi, a lice koje je potpisalo neki od ovih dokumenata nije prisutno pri podnošenju tih dokumenata banci.
Ovo su bile inovirane odredbe o neophodnoj dokumentaciji koja se podnosi prilikom otvaranja tekućeg računa pravnog lica u banci, međutim, za predmet ovog članka u vezi sa ukidanjem upotrebe pečata u platnom prometu bitna je nova tačka 23a Odluke. Dakle, prema osnovnom rešenju iz nove tačke 23a Odluke, banka ne može zahtevati od korisnika platne usluge da pečatom overava bilo koji dokument koji je taj korisnik dužan da dostavi banci u skladu sa Odlukom.
Izuzetno, banka će zahtevati overu pečatom ako na pismeni zahtev ovog lica nije izričito ugovoreno da je banka dužna da odbije dostavljeni dokument koji nije overen pečatom. Obaveza banke da odbije dostavljeni dokument koji nije overen pečatom, neće se smatrati izričito ugovorenom kada je predviđena jedino u opštim uslovima poslovanja banke, na koje upućuje ugovor o platnim uslugama – osim ako korisnik platnih usluga nije u svom pismenom zahtevu izričito tražio da se ova obaveza banke iz opštih uslova poslovanja primenjuje na određeni dokument koji to lice dostavlja banci. Prema tome, pravna lica bi trebalo da preispitaju svoje odnose sa bankama i da utvrde da li su ili nisu tražili i ugovorili sa bankom pečatiranje celokupne ili određene dokumentacije. U svakom slučaju, izmenama Odluke oslobođeni su da pečatom overavaju bilo koji dokument koji su dužni da dostave banci u poslovima otvaranja, vođenja ili gašenja svog tekućeg računa u toj banci.
Prema prelaznim odredbama izmene Odluke, pravno lice – korisnik platne usluge koji je pre dana stupanja na snagu izmena Odluke (dakle pre 1. oktobra 2017. godine) s bankom zaključio okvirni ugovor o platnim uslugama kojim se uređuju uslovi za otvaranje, vođenje i gašenje tekućeg računa, na osnovu kojeg je bio dužan da banci dostavlja određenu dokumentaciju overenu pečatom – može banci podneti zahtev u pismenoj formi da više ne koristi pečat za overu te dokumentacije. Banka je dužna da najkasnije od narednog dana od dana prijema ovog zahteva prihvata i dokumentaciju tog pravnog lica – korisnika platne usluge – koja nije overena pečatom, odnosno od tog dana banka ne može da odbije da prihvati određeni dokument ovog pravnog lica samo zbog toga što nije overen pečatom.
Izmene Odluke stupaju na snagu 1. oktobra 2017. godine.
-
Izmene Odluke o korišćenju obrazaca platnih naloga za izvršenje platnih transakcija u dinarima
Odluka o obliku, sadržini i načinu korišćenja obrazaca platnih naloga za izvršenje platnih transakcija u dinarima („Sl. glasnik RS”, br. 55/2015, 78/2015 i 82/2017 – u daljem tekstu: Odluka) uređuje oblik, sadržinu i način korišćenja obrazaca platnih naloga za izvršenje platnih transakcija u dinarima preko tekućeg računa. Platni nalozi koje uređuje Odluka jesu nalog za uplatu, nalog za isplatu i nalog za prenos. Upravo sada se menjaju ovi obrasci zbog ukidanja obaveze njihovog pečatiranja, a konkretno:
– u obrascu Naloga za uplatu do sada se tražio pečat i potpis platioca (overa), a sada je dovoljan potpis, odnosno saglasnost platioca;
– u obrascu Naloga za isplatu do sada se tražio pečat i potpis platioca (overa), a sada je dovoljan potpis, odnosno saglasnost platioca;
– u obrascu Nalog za prenos do sada se tražio pečat i potpis platioca/primaoca (overa), a sada je dovoljan potpis, odnosno saglasnost platioca/primaoca.
S obzirom na ove novine, u prilogu izmena Odluke daju se inovirani obrasci za uplatu, isplatu i prenos, a propisano je da se oni izdaju na papiru pravougaonog oblika i jedinstvenih dimenzija 99 h 210 mm, što odgovara 1/3 papira formata A4, a štampaju se na samokopirajućem papiru bele boje s crnim linijama, u po dva primerka.
Pružalac platne usluge dužan je da po prijemu nekog od navedenih obrazaca platnog naloga taj nalog overi, da korisniku platne usluge bez naknade preda prvi primerak overenog naloga, a da kod sebe zadrži drugi primerak tog naloga. Izuzetno, na zahtev korisnika platnih usluga, a uz saglasnost pružaoca platnih usluga, platni nalog može da se sastoji samo od jednog primerka, pri čemu je pružalac platne usluge dužan da korisniku platnih usluga bez naknade preda potvrdu o prijemu ovog naloga koju je overio, a ako se radi o nalogu za prenos i korisnik platnih usluga je pravno lice – ovu potvrdu predaje tom licu bez naknade samo ako ovo pravno lice zahteva predaju pomenute potvrde.
Prema inoviranoj tački 9. Odluke, pružalac platne usluge ne može da odbije izvršenje platnog naloga, izdatog u skladu sa Odlukom, samo zbog toga što korisnik platne usluge nije pečatom overio neki od platnih naloga propisanih Odlukom, osim ako na pismeni zahtev ovog korisnika nije izričito ugovoreno da je pružalac platnih usluga dužan da odbije izvršenje platnog naloga tog korisnika koji nije overen pečatom. Obaveza pružaoca platne usluge da odbije izvršenje platnog naloga koji nije overen pečatom, neće se smatrati izričito ugovorenom kada je predviđena jedino u opštim uslovima poslovanja ovog pružaoca, na koje upućuje ugovor o platnim uslugama – osim ako korisnik platnih usluga nije u svom pismenom zahtevu izričito tražio da se ova obaveza pružaoca platnih usluga iz opštih uslova poslovanja primenjuje na davanje saglasnosti tog korisnika za izvršenje platnih transakcija.
Prema prelaznim odredbama izmena Odluke, korisnik platne usluge koji je pre dana stupanja na snagu izmena Odluke (pre 1. oktobra 2017. godine) s bankom zaključio okvirni ugovor o platnim uslugama, na osnovu kojeg je bio dužan da platne naloge za izvršenje platnih transakcija u dinarima overava pečatom – može banci podneti zahtev u pismenoj formi da više ne koristi pečat za overu ovih naloga, s tim da je dužan da uz ovaj zahtev dostavi novi karton deponovanih potpisa ili drugi dokument kojim određuje lica koja su ovlašćena za raspolaganje novčanim sredstvima ovog korisnika. Banka je dužna da najkasnije od narednog dana od dana prijema ovakvog zahteva izvršava i platne naloge ovog korisnika koji nisu overeni pečatom, odnosno od tog dana ne može da odbije izvršenje ovih naloga samo zbog toga što nisu overeni pečatom.
Svi obrasci platnih naloga koji su odštampani do dana stupanja na snagu izmena Odluke (do 1. oktobra) mogu se koristiti i za izvršavanje platnih transakcija koje se, u skladu s izmenama Odluke, izvršavaju i kada platni nalog nije overen pečatom.
Izmene Odluke stupaju na snagu 1. oktobra 2017. godine.
-
Izmene Odluke o bližim uslovima, sadržini i načinu vođenja registra menica i ovlašćenja
Odlukom o bližim uslovima, sadržini i načinu vođenja Registra menica i ovlašćenja („Sl. glasnik RS”, br. 56/2011, 80/2015, 76/2016 i 82/2017 – u daljem tekstu: Odluka) propisuju se bliži uslovi i način na koji Narodna banka Srbije vodi Registar menica i ovlašćenja koje je dužnik dao svojoj banci i svom poveriocu (u daljem tekstu: Registar). U Registru se evidentiraju menice po kojima su dužnici pravna lica i fizička lica koja obavljaju delatnost (u daljem tekstu: dužnik).
U Odluci je najpre izmenjena tačka 5. radi jasnijeg opisa procedure prijema dokumentacije u registar menica. Prema tim novim odredbama, nakon što proveri da li su podaci iz zahteva za registraciju menice identični podacima na menici i da li potpis na menici odgovara potpisu lica koje je kartonom deponovanih potpisa ili na drugi način ugovoren s bankom, određeno kao lice ovlašćeno da potpiše menicu – banka prijem zahteva potvrđuje njegovom overom. U novom tekstu je izuzeta obaveza provere pečata podnosioca zahteva.
Prema novoj tački 8a Odluke, banka ne može zahtevati od dužnika da pečatom overava zahtev za registraciju menice, menicu ili bilo koji drugi dokument koji se banci podnosi u vezi sa Odlukom, osim ako na pismeni zahtev tog lica nije izričito ugovoreno da je banka dužna da odbije dostavljeni dokument koji nije overen pečatom. Obaveza banke da odbije dostavljeni dokument koji nije overen pečatom, neće se smatrati izričito ugovorenom kada je predviđena jedino u opštim uslovima poslovanja banke, na koje upućuje ugovor zaključen s tom bankom – osim ako dužnik nije u zahtevu za primenu pečata izričito tražio da se ova obaveza banke iz opštih uslova poslovanja primenjuje na određeni dokument koji ovo lice dostavlja banci.
Prema prelaznim odredbama izmena Odluke, dužnik koji je pre dana stupanja na snagu izmena Odluke (pre 1. oktobra 2017. godine) zaključio ugovor na osnovu kojeg je bio dužan da joj dostavlja određenu dokumentaciju iz Odluke overenu pečatom – može banci podneti zahtev u pismenoj formi da više ne koristi pečat za overu te dokumentacije, ali je u tom slučaju obavezan da uz ovaj zahtev dostavi novi karton deponovanih potpisa ili drugi odgovarajući dokument koji je banci neophodan radi postupanja po tom zahtevu – ako banka zahteva od tog lica dostavljanje i ovog kartona odnosno dokumenta.
Banka je dužna da najkasnije od narednog dana od dana prijema ovog zahteva prihvata i dokumentaciju dužnika koja nije overena pečatom, odnosno od tog dana ne može da odbije da prihvati određeni dokument ovog korisnika samo zbog toga što nije overen pečatom.
Izmene Odluke stupaju na snagu 1. oktobra 2017. godine.
Zaključak
Kao što se iz komentara navedenih podzakonskih akata vidi, privredni subjekti u Srbiji od 1. oktobra 2017. godine u platnom prometu neće morati da koriste pečat prilikom overe platnih naloga u zemlji i inostranstvu, kao ni za otvaranje novih računa, deponovanje potpisa, menica i drugih dokumenata. Ove izmene podzakonskih akata iz oblati platnog prometa upravo preciziraju odredbe koje privredne subjekte ne obavezuje na upotrebu pečata. Šta to praktično znači za privredu?
Najpre, privredni subjekti koji su do sada imali otvorene račune i na šalteru koristili pečat za overu platnih naloga u zemlji i sa inostranstvom, od 1. oktobra jednostavno mogu da predaju banci pisani zahtev da više ne koriste pečat. Banka je dužna da im bez aneksiranja ugovora već narednog dana obezbedi predaju potpisanih platnih naloga, bez obaveze da ih klijent overi pečatom.
Pravna lica i preduzetnici koji otvaraju nove račune nisu dužni da od 1. oktobra overavaju zahtev za otvaranje računa, karton deponovanih potpisa, naloge za platni promet, menice i druga dokumenta koja se odnose na platni promet, osim ako to nisu izričito zahtevali od banke i ugovorili s njom.
Uz ove izmene, NBS je pozvala i ohrabruje privredne subjekte da u punoj meri koriste mogućnosti i prednosti elektronskog bankarstva i poslovanja, koje su im već čitav niz godina u Srbiji dostupne, jer se na taj način smanjuju ne samo troškovi i vreme odlaska na šalter banaka, već i rashodi za papirnu dokumentaciju u svakodnevnom poslovanju.