Narodna skupština Republike Srbije donela je Zakon o izmenama i dopunama Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju, koji je objavljen u „Službenom glasniku RS” br. 86/2019 od 6. 12. 2019. godine (dalje: Izmene Zakona). Izmene Zakona stupile su na snagu 14. 12. 2019. godine, osim odredbi o novom načinu usklađivanja penzija (čl. 22. i 23. Izmena Zakona), koje se primenjuju počev od 1. januara 2020. godine. Razlozi za donošenje Izmena Zakona proizlaze iz potrebe daljeg uređivanja sistema penzijskog i invalidskog osiguranja u okviru započete reforme ovog sistema 2002. godine. Osnovni cilj reforme sistema penzijskog i invalidskog osiguranja jeste stvaranje uslova za dugoročnu ekonomsku održivost penzijskog sistema, koja će obezbediti pravnu sigurnost i odgovarajući socijalni položaj sadašnjih i budućih generacija penzionera.
Skip to PDF contentJANUAR 2020. ● POSLOVNI SAVETNIK 9
AKTUELNA TEMA
mr Željko Albaneze
Izmene i dopune Zakona o penzijskom
i invalidskom osiguranju
Narodna
skupština
Republike Srbije donela je Zakon o izmenama i dopunama
Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju, koji je objavljen
u „Službenom
glasniku RS” br. 86/2019 od 6. 12. 2019. godine (dalje: Izmene Zakona). Izmene
Zakona stupile su na snagu 14. 12. 2019. godine, osim odredbi o novom načinu
usklađivanja penzija (čl. 22. i 23. Izmena Zakona), koje se primenjuju počev od
1. januara 2020. godine. Razlozi za donošenje Izmena Zakona proizlaze iz potrebe
daljeg uređivanja sistema penzijskog i invalidskog osiguranja u okviru
započete reforme ovog sistema 2002. godine. Osnovni cilj reforme sistema
penzijskog i invalidskog osiguranja jeste stvaranje uslova za dugoročnu
ekonomsku
održivost penzijskog sistema, koja će obezbediti
pravnu sigurnost i
odgovarajući socijalni položaj sadašnjih i budućih generacija penzionera.
Novi način usklađivanja penzija
Svakako da je nov način usklađivanja penzija
jedna
od najbitnijih novina utvrđena Izmenama
Zakona.
Prema izmenjenom članu
80. Zakona, penzija
se, počev od penzije za mesec januar tekuće godi-
ne, usklađuje u procentu
koji predstavlja
zbir:
„polovine procenta
promene potrošačkih cena i
„polovine procenta
promene prosečne
zarade
bez poreza i doprinosa.
Usklađivanje penzije na ovaj način vrši se na
osnovu podataka organa nadležnog
za poslove
statistike o promeni prosečne
zarade bez po-
reza i doprinosa zaposlenih na teritoriji Re-
publike Srbije i promeni potrošačkih cena za
period od dvanaest meseci, računajući unazad
počev od meseca juna prethodne
kalendarske
godine, u odnosu
na period od dvanaest meseci
koji prethodi
navedenom periodu.
Saglasno ovim novim odredbama, počev od
penzije za mesec januar tekuće godine penzija
se usklađuje u procentu
koji predstavlja
zbir
polovine procenta
rasta potrošačkih cena
i polovine procenta
rasta zarada. Navedene
odredbe primenjuju se od 1. januara 2020. godine.
Drugim rečima, predviđeno je da se počev
od 2020. godine penzije usklađuju prema tzv.
švajcarskoj formuli, tj. da se procenat uskla-
đivanja visine penzija dobija prema formuli
koja obuhvata zbir 50% od rasta zarada u prethodnoj
godini i 50% od rasta potrošačkih
cena u istom periodu. Ovo konkretno znači
da će se ubuduće usklađivanje penzija vršiti
jednom
godišnje, počev od penzije za januar
2020. godine.
Cilj definisanja nove formule za usklađi-
vanje penzija, perioda u kom će se usklađivanje
vršiti i parametara koji će se uzimati u obzir
za određivanje procenta
usklađivanja ogleda se
u obezbeđenju:
„postojanja jasnog i predvidljivog načina uskla-
đivanja visine penzija;
„da rast penzija bude u određenoj meri vezan za
rast zarada;
„povećanja realne vrednosti
penzija, a time i
standarda penzionera;
„očuvanja finansijske
stabilnosti i održivog
načina finansiranja isplata penzija i drugih
prava iz penzijskog i invalidskog osiguranja.
U parametre koji će se koristiti za određi-
vanje procenta
usklađivanja svrstavaju se kre-
tanje prosečne
zarade bez poreza i doprinosa
i kretanje potrošačkih cena, pri čemu će oba
imati podjednak
udeo u formuli za usklađiva-
nje penzija. Podaci o kretanju prosečne
zarade
bez poreza i doprinosa i kretanju potrošačkih
cena, koji se uzimaju u obzir prilikom obračuna
10 POSLOVNI SAVETNIK ● poslovnisavetnik.net
AKTUELNA TEMA
visine usklađivanja, odnose
se na kretanje nave-
denih parametara za period od dvanaest mese-
ci, počevši od juna prethodne
godine, pa unazad,
zaključno
sa julom prethodne
godine.
Primera radi, procenat usklađivanja penzija
za januar 2020. godine dobija se kao polovina:
XXprocenta
rasta prosečne
zarade bez poreza i
doprinosa za period jul 2018. godine – jun 2019.
godine, u odnosu
na prosečnu
zaradu za period
jul 2017. godine – jun 2018. godine,
XXprocenta
rasta potrošačkih cena za period
jul 2018. godine – jun 2019. godine, u odnosu
na po-
trošačke cene za period jul 2017. godine – jun
2018. godine.
Ovde se može postaviti pitanje zbog čega je
izabran navedeni referentni
period, odnosno
zbog čega se penzije ne usklađuju prema prosečnom
kretanju navedenih parametara za prethodnu
kalendarsku godinu. Postoje dva razloga za to.
Prvi razlog je više tehničke
prirode i ve-
zan je za činjenicu da se podaci o kretanju zarada
objavljuju
pedeset pet dana nakon isteka perioda
na koji se odnose.
To je nespojivo sa namerom da
se penzije usklađuju počev od penzije za januar jer
bi podaci o kretanju prosečne
zarade bez poreza
i doprinosa na primer za 2019. godinu, u odnosu
na 2018. godinu, bili poznati tek krajem febru-
ara 2020. godine.
Drugi razlog je mnogo
važniji
i vezan je za
već pomenutu nameru da se penzije usklađuju na
predvidljiv način, uz odgovornost prema jav-
nim finansijama. Naime, na ovaj način proce-
nat usklađivanja penzija u narednoj
godini biće
poznat već krajem avgusta tekuće godine, što s
jedne
strane znači da će penzioneri već tada
znati sa kolikim uvećanjem svojih primanja mogu
da računaju. S druge strane, usklađivanje penzija
dovodi se u vezu sa procesom planiranja javnih
rashoda
za narednu
godinu, čime se takođe posti-
že predvidljivost, ali i odgovornost kada je u
pitanju upravljanje
javnim sredstvima.
Izjednačavanje
bračne
i vanbračne
zajednice
u pogledu utvrđivanja prava
na porodičnu
penziju
Izmenama u više članova
Zakona vrši se
izjednačavanje
vanbračne
zajednice
sa bra-
kom. Cilj ovih izmena je usaglašavanje Zakona
sa odredbom člana
62. stav 5. Ustava u pogledu
izjednačavanja
vanbračne
zajednice
sa brakom.
Ova izmena izvršena je u Zakonu zamenom reči
„bračni
drug” sa rečima „supružnik
i vanbračni
partner”.
Prema novim odredbama u članu
28, članovima
porodice umrlog osiguranika, odnosno
korisni-
ka prava na porodičnu
penziju smatraju se sada
i bračni
drug supružnik
i vanbračni
partner u
skladu sa propisima kojima se uređuju porodični
odnosi,
pri čemu ova lica pravo na porodičnu
penziju mogu da ostvare:
XXukoliko su brak, odnosno
vanbračna
zajednica
života trajali najmanje
tri godine,
XXako sa umrlim osiguranikom, odnosno
kori-
snikom prava imaju zajedničko
dete.
Pravo na porodičnu
penziju može da ostva-
ri i supružnik
iz razvedenog braka i vanbračni
partner posle prestanka zajednice
života
vanbračnih
partnera, ako im je sudskom presu-
dom utvrđeno pravo na izdržavanje. Postojanje
vanbračne
zajednice
i obaveze izdržavanja
utvrđuje se u vanparničnom
postupku.
Prema izmenjenim odredbama člana
29, udova
stiče pravo na porodičnu
penziju (novine su po-
debljane):
1) ako je do smrti supružnika,
odnosno
vanbračnog
partnera navršila pedeset tri godine života;
2) ako je do smrti supružnika,
odnosno
vanbračnog
partnera ili u roku od jedne
godine od dana
smrti supružnika
postala potpuno nesposobna za
rad;
3) ako je posle smrti supružnika,
odnosno
vanbračnog
partnera ostalo jedno
dete ili više
dece koja imaju pravo na porodičnu
penziju po tom
supružniku,
odnosno
vanbračnom
partneru, a udo-
va obavlja
roditeljsku dužnost
prema deci.
Udova koja do smrti supružnika,
odnosno
vanbračnog
partnera nije navršila pedeset tri,
ali jeste četrdeset pet godina života, stiče pra-
vo na porodičnu
penziju kad navrši pedeset tri
godine života.
Prema izmenjenim odredbama člana
30, udovac
stiče pravo na porodičnu
penziju (novine su po-
debljane):
1) ako je do smrti supružnika,
odnosno
vanbračnog
partnera navršio pedeset osam godina života;
2) ako je do smrti supružnika,
odnosno
vanbračnog
partnera ili u roku od jedne
godine od dana
smrti supružnika,
odnosno
vanbračnog
partnera
postao potpuno nesposoban za rad;
JANUAR 2020. ● POSLOVNI SAVETNIK 11
AKTUELNA TEMA
3) ako je posle smrti supružnika,
odnosno
vanbračnog
partnera ostalo jedno
dete ili više
dece koja imaju pravo na porodičnu
penziju po tom
supružniku,
odnosno
vanbračnom
partneru, a
udovac obavlja
roditeljsku dužnost
prema deci.
Udovac koji u toku trajanja prava po tom osnovu
postane potpuno nesposoban za rad, zadržava pra-
vo na porodičnu
penziju dok postoji nesposobnost.
Prema izmenjenom članu
30a, supružnik,
odnosno
vanbračni
partner profesionalnog vojnog
lica koje je poginulo za vreme dejstava, prema
propisima o Vojsci Srbije, pravo na porodičnu
penziju stiče bez obzira na navršene godine ži-
vota, pod uslovom da nije ponovo sklopio brak.
Prema inoviranom stavu 1. člana
34. Zakona
(novina je podebljana), članovima
uže porodice
umrlog osiguranika, odnosno
korisnika prava, u
smislu Zakona, smatraju se supružnik,
odnosno
vanbračni
partner i deca (rođena u braku ili
van braka ili usvojena, pastorčad i unuci).
Prema inoviranom stavu 3. u članu
71,
porodična
penzija umrlog osiguranika, odnosno
korisnika prava određuje se kao jedna
porodična
penzija u iznosu koji pripada jednom
članu
po-
rodice, a isti se deli u jednakim
iznosima ako
pravo na porodičnu
penziju imaju:
1) supružnik,
2) vanbračni
partner,
3) supružnik
iz razvedenog braka, ako mu je sud-
skom presudom utvrđeno pravo na izdržavanje,
4) vanbračni
partner posle prestanka zajednice
života vanbračnih
partnera, ako mu je sudskom
presudom utvrđeno pravo na izdržavanje.
Kada je u pitanju izjednačavanje
vanbračne
zajednice
sa brakom u vezi sa ostvarivanjem pra-
va na porodičnu
penziju, ukazujemo na to da je reč o
usaglašavanju sa odredbom člana
62. stav 5. Usta-
va, kojom su izjednačene
vanbračna
i bračna
zajednica.
Dakle, u ovom slučaju Izmena Zakona imaće
neposredan uticaj na lica koja su bila u vanbračnoj
zajednici
sa preminulim osiguranikom ili
korisnikom penzije. Postojanje vanbračne
zajednice
dokazuje se u vanparničnom
postupku.
Osim toga, ovim odredbama proširuje se
obuhvat kategorija koje imaju pravo na porodičnu
penziju. Cilj proširenja obuhvata kategorija
koje imaju pravo na porodičnu
penziju jeste da
vanbračna
i bračna
zajednica
u potpunosti budu
izjednačene
kada je u pitanju ostvarivanje prava
na porodičnu
penziju, kao i da bude povećana po-
krivenost starijeg stanovništva prihodima po
osnovu penzija, čime će biti unapređen i njihov
ekonomski položaj u društvu.
Prema tome, početkom
primene ove odred-
be pravo na porodičnu
penziju moći će da
ostvare i lica koja su živela u vanbračnoj
zajednici
sa preminulim, pri čemu se postoja-
nje vanbračne
zajednice
utvrđuje u vanparničnom
postupku. U cilju sprečavanja eventualnih
zloupotreba koje mogu da nastanu fiktivnim
zaključivanjem braka i fiktivnom vanbračnom
zajednicom,
posebnom normom precizira
se da supružnik
ili vanbračni
partner pre-
minulog mogu da ostvare pravo na porodičnu
penziju ukoliko su brak, odnosno
vanbračna
zajednica
života trajali najmanje
tri godine
ili ako sa umrlim osiguranikom, odnosno
ko-
risnikom prava imaju zajedničko
dete.
Nove zakonske odredbe o porodičnoj
penziji
primenjuju se od dana stupanja na snagu Izmena Za-
kona, dakle od 14. 12. 2019. godine.
Rešavanje statusa osiguranja za
određene kategorije zaposlenih
U članu
11. Zakona, koji nabraja osiguranike
zaposlene po ovom zakonu, brisana je tačka 7),
što znači da „domaći državljani
zaposleni u
inostranstvu, ako za to vreme nisu obavezno osi-
gurani kod stranog nosioca osiguranja ili ako
prava iz penzijskog i invalidskog osiguranja,
po propisima te države, ne mogu ostvariti ili
koristiti van njene teritorije”, od dana stupa-
nja na snagu Izmena Zakona (14. 12. 2019. godine)
više se ne smatraju osiguranicima zaposlenim
u smislu Zakona.
Na ovaj način eliminišu se problemi koji na-
staju zbog toga što ne može da se obezbedi
oba-
vezno osiguranje za pomenuta lica, s obzirom na
to da Republički fond za penzijsko i invalidsko
osiguranje (dalje: Republički fond) nema saznanja
o njihovom radu u inostranstvu. Naime, pomenuta
lica su obavezno osigurana kada podnesu
zahtev
i
dostave dokaze o radu u inostranstvu, pa postoji
mogućnost izbegavanja obaveze prijave po navede-
nom osnovu osiguranja.
Izmenama u članu
12. i novim članom
191a
Zakona rešava se problem osiguranja lica koja
rade na teritoriji Srbije za stranog poslodav-
ca, kao i neosiguranih preduzetnika koji se bave
12 POSLOVNI SAVETNIK ● poslovnisavetnik.net
AKTUELNA TEMA
poljoprivredom. Ova lica od 14. 12. 2019. godine
(kada stupaju na snagu Izmene Zakona) dobijaju
status „osiguranika samostalnih delatnosti”.
Konkretno, novim t. 3a) i 4a) u članu
12. utvrđuje
se da su osiguranici samostalnih delatnosti i:
XXlica koja rade na teritoriji Republike Srbije
za stranog poslodavca koji nema registrovano
predstavništvo u Republici Srbiji, kod koga za
obavljen
posao ostvaruju ugovorenu naknadu,
a
nisu osigurani po drugom osnovu;
XXlica koja, u skladu sa Zakonom, obavljaju
poljoprivrednu
delatnost u svojstvu preduzetnika, ako
nisu obavezno osigurana po osnovu zaposlenja.
Saglasno novom članu
191a u Zakonu, na lica
koja rade na teritoriji Republike Srbije za
stranog poslodavca koji nema registrovano
predstavništvo u Republici Srbiji, kod koga za
obavljen
posao ostvaruju naknadu,
a nisu osigura-
na po drugom osnovu, u pogledu:
XXobaveze plaćanja doprinosa za penzijsko i in-
validsko osiguranje,
XXrokova i obaveze dostavljanja
prijava,
primenjuju se propisi kojima se uređuju poreski
postupak i poreska administracija,
porez na do-
hodak građana, doprinosi za obavezno socijalno
osiguranje i drugi propisi u nadležnosti
mini-
starstva nadležnog
za poslove finansija.
Ovim novim zakonskim
odredbama uređuje se
status, odnosno
uvode se u obavezno penzijsko i
invalidsko osiguranje u svojstvu osiguranika
samostalnih delatnosti lica koja rade na teri-
toriji Srbije za stranog poslodavca koji nema
registrovano predstavništvo u našoj zemlji.
Time se širi obuhvat osiguranja, a pored toga,
rešava se i situacija koja je sve više prisut-
na u praksi.
Takođe, na isti način rešavaju se
problemi prilikom ostvarivanja prava iz pen-
zijskog i invalidskog osiguranja za lica koja, u
skladu sa Zakonom, obavljaju
poljoprivrednu
de-
latnost u svojstvu preduzetnika. Dakle, i oni će
se u budućnosti prepoznavati kao osiguranici
samostalnih delatnosti.
Ovim novim rešenjima vrši se usklađiva-
nje Zakona sa odredbama propisa koji uređuju
pitanja poreza na dohodak građana i doprinosa
za obavezno socijalno osiguranje, kao i sa oče-
kivanim izmenama Uredbe o jedinstvenoj prija-
vi na obavezno socijalno osiguranje, koje će se
primenjivati prilikom ostvarivanja prava na
penzijsko i invalidsko osiguranje kada ova lica
„uđu” u osiguranje.
Novi zakonski tretman
troškova
pogrebnih usluga
Izmenama nekoliko članova
u Zakonu menja
se dosadašnji tretman
naknade
pogrebnih troškova.
Naime, prema do sada važećim zakonskim
odredbama, pravo na naknadu
pogrebnih troškova
u članu
18. Zakona bilo je propisano kao
obavezno pravo iz penzijskog i invalidskog osi-
guranja. Međutim, ovim izmenama Zakona nave-
dena naknada
troškova
briše se kao pravo iz
penzijskog i invalidskog osiguranja (od 14. 12.
2019. godine, kao dana početka
primene Izmena
Zakona), s obzirom na to da je prepoznato da ovo
pravo ne pripada ni osiguraniku ni korisniku,
već licu koje je snosilo troškove
sahrane. Iz
tog razloga isplata i visina ove naknade
uređuju
se posebnim poglavljem
Zakona u cilju efikasni-
je isplate pogrebnih troškova
licu koje je sno-
silo troškove
sahrane.
Saglasno ovom novom zakonskom pristupu, u
Zakon je uvedena nova glava Xa – „Naknada
po-
grebnih troškova”,
kao i novi član
124b, koji
propisuje da će Republički fond licu koje je
snosilo troškove
sahrane korisnika penzije
isplatiti naknadu
pogrebnih troškova
u visi-
ni iznosa te naknade,
koja važi, u skladu sa pro-
pisima, na dan stupanja na snagu Izmena Zakona
(na 14. 12. 2019. godine). Konkretno, naknada
po-
grebnih troškova
koja se isplaćuje familijama
preminulih penzionera (ili onome ko je platio
sahranu) u oktobru, novembru i decembru 2019.
godine iznosi 39.516,00 dinara za sve kategorije
korisnika penzija („Sl. glasnik RS”, br. 73/2019
od 11. 10. 2019. godine).
Osnov za isplatu naknade
pogrebnih troškova
je original računa koji Republičkom
fondu dostavlja
lice koje je snosilo troškove
sahrane korisnika penzije. Lice koje je snosi-
lo troškove
sahrane dužno
je da Republičkom
fondu dostavi i broj svog tekućeg računa radi
isplate naknade
pogrebnih troškova.
Naknada
pogrebnih troškova
nadalje se usklađuje na isti
način kao i penzija.
Uz to, ovde može i da se doda da je iz sličnih
ra-
zloga iz Zakona brisan član
245, koji uređuje pra-
va penzionera na specijalna pomagala za čitanje
i pisanje. Ocenjeno je, naime, da ovo davanje po
prirodi i karakteru više pripada propisima o
zdravstvenom osiguranju. Prema tome, pravo na
JANUAR 2020. ● POSLOVNI SAVETNIK 13
AKTUELNA TEMA
specijalna pomagala za čitanje i pisanje penzione-
ra uređivaće se ubuduće propisima o zdravstve-
nom osiguranju, jer po svojoj prirodi i karakteru
pripada propisima iz te oblasti.
Pojašnjenje položaja u osiguranju lica
koja obavljaju
poslove po ugovoru van
radnog
odnosa
Izmenama u članu
14. Zakona, koji reguliše sti-
canje i prestanak svojstva osiguranika, pojašnjava
se položaj u osiguranju lica koja obavljaju
poslove
po nekom od ugovora van radnog
odnosa.
Konkret-
no, prema osnovnom rešenju iz stava 1. člana
14,
svojstvo osiguranika na penzijsko i invalidsko
osiguranje stiče se na dan početka,
a prestaje na
dan prestanka zaposlenja, obavljanja
samostalne
ili poljoprivredne
delatnosti, odnosno
obavljanja
ugovorenih poslova. Izuzetno, prema ino-
viranom stavu 5. u ovom članu,
osiguranici iz
člana
12. stav 1. t. 3) i 3a) Zakona, kao što su:
XXlica koja obavljaju
poslove po osnovu ugovora
o delu, odnosno
autorskog ugovora, kao i poslo-
ve po osnovu drugih ugovora po kojima za izvr-
šeni posao ostvaruju ugovorenu naknadu,
a nisu
osigurana po drugom osnovu (t. 3);
XXlica koja rade na teritoriji Republike Srbije
za stranog poslodavca koji nema registrovano
predstavništvo u Republici Srbiji, kod koga za
obavljeni
posao ostvaruju ugovorenu naknadu,
a
nisu osigurana po drugom osnovu (t. 3a);
mogu da steknu,
odnosno
može da im prestane
svojstvo osiguranika prema utvrđenom stažu
osiguranja.
Licima koja, u skladu sa Zakonom, obavljaju
privremene i povremene poslove, odnosno
po-
slove preko omladinskih
zadruga i licima koja
obavljaju
poslove po osnovu ugovora o delu, odnosno
poslove po osnovu autorskog i drugih ugo-
vora i kod stranih poslodavaca u Republici ovom
izmenom obezbeđuje
se ravnopravan položaj sa
ostalim osiguranicima prilikom ostvarivanja
prava iz penzijskog i invalidskog osiguranja.
Naime, u delu ostvarivanje prava na sta-
rosnu i prevremenu starosnu penziju ovom
izmenom unapređuje se položaj navedenih
osiguranika i izjednačuje
sa ostalim osigu-
ranicima tako što se propisuje da pravo na
starosnu penziju ili prevremenu starosnu
penziju mogu da ostvare ispunjenjem uslova
za sticanje prava na starosnu penziju ili pre-
vremenu starosnu penziju. Ove kategorije lica
mogla su da ostvare do sada navedena prava
samo prestankom osiguranja, što je stvaralo
poteškoće
u praksi,
imajući u vidu karakter
delatnosti koje obavljaju.
Navedene izmene odnose
se na sledeće kate-
gorije osiguranika:
XXlica koja, u skladu sa zakonom, obavljaju
pri-
vremene i povremene poslove,
XXlica koja, u skladu sa zakonom, obavljaju
pri-
vremene i povremene poslove preko omladinskih
zadruga koje se, u smislu zakona, smatraju
poslodavcem, a imaju navršenih dvadeset šest
godina života, odnosno
bez obzira na godine
života ako nisu na školovanju,
XXprethodno
navedena lica koja rade na teri-
toriji naše zemlje za stranog poslodavca koji
nema registrovano predstavništvo u našoj ze-
mlji,
XXosiguranike koji su izabrana, imenovana ili
postavljena
lica,
XXlica koja su hranitelji.
Imajući u vidu da je reč o zaista brojnim ka-
tegorijama osiguranika koji obuhvataju veliki
broj lica, jasan je značaj ovih odredbi za efi-
kasnije sprovođenje penzijskog i invalidskog
osiguranja.
Novine vezane za utvrđivanje
određenih vrsta osiguranika
Izmenama u nekoliko članova
Zakona unete su
nove kategorije lica koja, u smislu Zakona, imaju
status „određenih kategorija osiguranika”.
Saglasno novoj tački 4a) u stavu 1. člana
42.
Zakona, u osiguranike – zaposlene koji rade na
poslovima na kojima se staž osiguranja računa sa
uvećanim trajanjem i koji pod posebnim uslovima
mogu da ostvare pravo na penziju svrstavaju se i:
„sudije raspoređene u Posebno odeljenje i Ode-
ljenje za ratne zločine Višeg suda u Beogradu i
Posebno odeljenje i Odeljenje za ratne zločine
Apelacionog suda u Beogradu,
„tužilac za organizovani kriminal,
„zamenici tužioca za organizovani kriminal,
„tužilac za ratne zločine i zamenici tužioca
za ratne zločine.
Prema prilagođenim odredbama u članu
43.
stav 3. Zakona, ako navedenim osiguranicima
14 POSLOVNI SAVETNIK ● poslovnisavetnik.net
AKTUELNA TEMA
prestane zaposlenje s pravom na penziju pre is-
punjenja uslova iz člana
19. Zakona (navršenih
šezdeset pet godina života i najmanje
petnaest
godina staža osiguranja, odnosno
navršenih če-
trdeset pet godina staža osiguranja), oni stiču
pravo na starosnu penziju ako navrše najmanje
šezdeset godina života i dvadeset pet godina
staža osiguranja, od čega najmanje
petnaest godi-
na efektivno provedenih na radnim
mestima na
kojima se staž osiguranja računa sa uvećanim tra-
janjem. Navedenim licima, shodno
stavu 2. člana
55, svakih dvanaest meseci efektivno provede-
nih na tim poslovima računa se najviše kao še-
snaest meseci staža osiguranja u zavisnosti od
težine ovih poslova, a prema kriterijumima iz
Zakona.
Novine za osiguranike kojima
doprinose uplaćuje Republički fond
Još jedno
važno
pitanje na koje se odnose
Iz-
mene Zakona jeste rešavanje problema utvrđiva-
nja staža osiguranja kada se doprinos plaća po
isteku rokova utvrđenih Zakonom. To se odnosi
na osiguranike kojima je iznos obavezne uplate
doprinosa utvrđivao Republički fond i kada je
obaveza uplate doprinosa za penzijsko i invalid-
sko osiguranje na najnižu osnovicu osiguranja iz-
vršena po isteku rokova utvrđenih Zakonom.
Radi rešavanja ovog problema u Zakon je unet
novi član
51a, koji precizira da se za osiguranike:
„kojima je iznos obaveze uplate doprinosa utvr-
đivao Republički fond i
„kojima je obaveza uplate doprinosa za penzij-
sko i invalidsko osiguranje na najnižu osnovicu
osiguranja izvršena po isteku roka utvrđenog
Zakonom,
u staž osiguranja utvrđuje vreme na koje se upla-
ta doprinosa odnosi,
tako što se iznos upla-
ćenog doprinosa dovodi u odnos
sa najnižom
mesečnom
osnovicom važećom u momentu
uplate
doprinosa, u skladu sa zakonom.
Rešavanje problema utvrđivanja staža osi-
guranja kada se doprinos plaća po isteku roku
utvrđenog Zakonom postiže se tako što se u
staž osiguranja utvrđuje vreme na koje se uplata
doprinosa odnosi,
dovođenjem iznosa doprino-
sa u odnos
sa najnižom mesečnom
osnovicom va-
žećom u momentu
uplate doprinosa.
Navedene zakonske odredbe odnose
se i na
slučajeve kada obavezu uplate doprinosa za pen-
zijsko i invalidsko osiguranje umesto Poreske
uprave utvrdi Republički fond do dana stupanja
na snagu Izmena Zakona (do 14. 12. 2019. godine),
shodno
prelaznim odredbama u članu
39. Izmena
Zakona.
Ostale izmene
Važno
je spomenuti još i to da se izmenama u
čl. 1. i 16. Zakona vrši usklađivanje sistema pen-
zijskog i invalidskog osiguranja sa propisima o
dobrovoljnim penzijskim
fondovima i penzijskim
planovima. Konkretno:
XXnovim stavom 2. u članu
1. Zakona utvrđuje se
da penzijski sistem u našoj zemlji čine i dobro-
voljni penzijski fondovi i penzijski planovi
koji se uređuju posebnim zakonom;
XXprema inoviranom članu
16. Zakona, sistem
dobrovoljnih penzijskih
fondova i penzijskih
planova zasnovan je na individualnoj kapitali-
zovanoj štednji i uređuje se posebnim zakonom.
Ovim novim odredbama postiže se usagla-
šenost sistema penzijskog i invalidskog osigu-
ranja sa propisima o dobrovoljnim penzijskim
fondovima i penzijskim
planovima, a time i
potpuna uređenost penzijskog sistema.
Očekivani efekti Izmena Zakona
Usvojene Izmene Zakona imaće direktan
neposredan uticaj na unapređenje standarda
korisnika penzija i ostalih prava iz penzij-
sko-invalidskog osiguranja, s obzirom na to da
se sva prava iz tog osiguranja usklađuju na isti
način i u istim periodima kao i penzije. Prema
poslednje poznatim podacima, u avgustu 2019. go-
dine bilo je ukupno
1.706.189 korisnika penzija
u Republičkom fondu. Pored toga, ovaj fond je u
avgustu isplatio i različite vrste naknada
iz
penzijskog i invalidskog osiguranja (naknada
za pomoć i negu drugog lica, naknada
za telesno
oštećenje i drugo) za 147.985 korisnika.
S obzirom na to da korisnici penzija čine
preko 24% stanovništva Srbije, jasno je koliki
je značaj ovih izmena za unapređenje ekonomskog
položaja pomenute kategorije stanovništva
u društvu, kao i za društvo u celini. Usvojene
izmene posredno
će uticati na sve članove
do-
maćinstva u kojima žive penzioneri, a takođe i
na sve buduće korisnike penzija, tj. celokupno
aktivno stanovništvo Srbije. PS
AKTUELNA TEMA
mr Željko Albaneze
Izmene i dopune Zakona o penzijskom
i invalidskom osiguranju
Narodna
skupština
Republike Srbije donela je Zakon o izmenama i dopunama
Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju, koji je objavljen
u „Službenom
glasniku RS” br. 86/2019 od 6. 12. 2019. godine (dalje: Izmene Zakona). Izmene
Zakona stupile su na snagu 14. 12. 2019. godine, osim odredbi o novom načinu
usklađivanja penzija (čl. 22. i 23. Izmena Zakona), koje se primenjuju počev od
1. januara 2020. godine. Razlozi za donošenje Izmena Zakona proizlaze iz potrebe
daljeg uređivanja sistema penzijskog i invalidskog osiguranja u okviru
započete reforme ovog sistema 2002. godine. Osnovni cilj reforme sistema
penzijskog i invalidskog osiguranja jeste stvaranje uslova za dugoročnu
ekonomsku
održivost penzijskog sistema, koja će obezbediti
pravnu sigurnost i
odgovarajući socijalni položaj sadašnjih i budućih generacija penzionera.
Novi način usklađivanja penzija
Svakako da je nov način usklađivanja penzija
jedna
od najbitnijih novina utvrđena Izmenama
Zakona.
Prema izmenjenom članu
80. Zakona, penzija
se, počev od penzije za mesec januar tekuće godi-
ne, usklađuje u procentu
koji predstavlja
zbir:
„polovine procenta
promene potrošačkih cena i
„polovine procenta
promene prosečne
zarade
bez poreza i doprinosa.
Usklađivanje penzije na ovaj način vrši se na
osnovu podataka organa nadležnog
za poslove
statistike o promeni prosečne
zarade bez po-
reza i doprinosa zaposlenih na teritoriji Re-
publike Srbije i promeni potrošačkih cena za
period od dvanaest meseci, računajući unazad
počev od meseca juna prethodne
kalendarske
godine, u odnosu
na period od dvanaest meseci
koji prethodi
navedenom periodu.
Saglasno ovim novim odredbama, počev od
penzije za mesec januar tekuće godine penzija
se usklađuje u procentu
koji predstavlja
zbir
polovine procenta
rasta potrošačkih cena
i polovine procenta
rasta zarada. Navedene
odredbe primenjuju se od 1. januara 2020. godine.
Drugim rečima, predviđeno je da se počev
od 2020. godine penzije usklađuju prema tzv.
švajcarskoj formuli, tj. da se procenat uskla-
đivanja visine penzija dobija prema formuli
koja obuhvata zbir 50% od rasta zarada u prethodnoj
godini i 50% od rasta potrošačkih
cena u istom periodu. Ovo konkretno znači
da će se ubuduće usklađivanje penzija vršiti
jednom
godišnje, počev od penzije za januar
2020. godine.
Cilj definisanja nove formule za usklađi-
vanje penzija, perioda u kom će se usklađivanje
vršiti i parametara koji će se uzimati u obzir
za određivanje procenta
usklađivanja ogleda se
u obezbeđenju:
„postojanja jasnog i predvidljivog načina uskla-
đivanja visine penzija;
„da rast penzija bude u određenoj meri vezan za
rast zarada;
„povećanja realne vrednosti
penzija, a time i
standarda penzionera;
„očuvanja finansijske
stabilnosti i održivog
načina finansiranja isplata penzija i drugih
prava iz penzijskog i invalidskog osiguranja.
U parametre koji će se koristiti za određi-
vanje procenta
usklađivanja svrstavaju se kre-
tanje prosečne
zarade bez poreza i doprinosa
i kretanje potrošačkih cena, pri čemu će oba
imati podjednak
udeo u formuli za usklađiva-
nje penzija. Podaci o kretanju prosečne
zarade
bez poreza i doprinosa i kretanju potrošačkih
cena, koji se uzimaju u obzir prilikom obračuna
10 POSLOVNI SAVETNIK ● poslovnisavetnik.net
AKTUELNA TEMA
visine usklađivanja, odnose
se na kretanje nave-
denih parametara za period od dvanaest mese-
ci, počevši od juna prethodne
godine, pa unazad,
zaključno
sa julom prethodne
godine.
Primera radi, procenat usklađivanja penzija
za januar 2020. godine dobija se kao polovina:
XXprocenta
rasta prosečne
zarade bez poreza i
doprinosa za period jul 2018. godine – jun 2019.
godine, u odnosu
na prosečnu
zaradu za period
jul 2017. godine – jun 2018. godine,
XXprocenta
rasta potrošačkih cena za period
jul 2018. godine – jun 2019. godine, u odnosu
na po-
trošačke cene za period jul 2017. godine – jun
2018. godine.
Ovde se može postaviti pitanje zbog čega je
izabran navedeni referentni
period, odnosno
zbog čega se penzije ne usklađuju prema prosečnom
kretanju navedenih parametara za prethodnu
kalendarsku godinu. Postoje dva razloga za to.
Prvi razlog je više tehničke
prirode i ve-
zan je za činjenicu da se podaci o kretanju zarada
objavljuju
pedeset pet dana nakon isteka perioda
na koji se odnose.
To je nespojivo sa namerom da
se penzije usklađuju počev od penzije za januar jer
bi podaci o kretanju prosečne
zarade bez poreza
i doprinosa na primer za 2019. godinu, u odnosu
na 2018. godinu, bili poznati tek krajem febru-
ara 2020. godine.
Drugi razlog je mnogo
važniji
i vezan je za
već pomenutu nameru da se penzije usklađuju na
predvidljiv način, uz odgovornost prema jav-
nim finansijama. Naime, na ovaj način proce-
nat usklađivanja penzija u narednoj
godini biće
poznat već krajem avgusta tekuće godine, što s
jedne
strane znači da će penzioneri već tada
znati sa kolikim uvećanjem svojih primanja mogu
da računaju. S druge strane, usklađivanje penzija
dovodi se u vezu sa procesom planiranja javnih
rashoda
za narednu
godinu, čime se takođe posti-
že predvidljivost, ali i odgovornost kada je u
pitanju upravljanje
javnim sredstvima.
Izjednačavanje
bračne
i vanbračne
zajednice
u pogledu utvrđivanja prava
na porodičnu
penziju
Izmenama u više članova
Zakona vrši se
izjednačavanje
vanbračne
zajednice
sa bra-
kom. Cilj ovih izmena je usaglašavanje Zakona
sa odredbom člana
62. stav 5. Ustava u pogledu
izjednačavanja
vanbračne
zajednice
sa brakom.
Ova izmena izvršena je u Zakonu zamenom reči
„bračni
drug” sa rečima „supružnik
i vanbračni
partner”.
Prema novim odredbama u članu
28, članovima
porodice umrlog osiguranika, odnosno
korisni-
ka prava na porodičnu
penziju smatraju se sada
i bračni
drug supružnik
i vanbračni
partner u
skladu sa propisima kojima se uređuju porodični
odnosi,
pri čemu ova lica pravo na porodičnu
penziju mogu da ostvare:
XXukoliko su brak, odnosno
vanbračna
zajednica
života trajali najmanje
tri godine,
XXako sa umrlim osiguranikom, odnosno
kori-
snikom prava imaju zajedničko
dete.
Pravo na porodičnu
penziju može da ostva-
ri i supružnik
iz razvedenog braka i vanbračni
partner posle prestanka zajednice
života
vanbračnih
partnera, ako im je sudskom presu-
dom utvrđeno pravo na izdržavanje. Postojanje
vanbračne
zajednice
i obaveze izdržavanja
utvrđuje se u vanparničnom
postupku.
Prema izmenjenim odredbama člana
29, udova
stiče pravo na porodičnu
penziju (novine su po-
debljane):
1) ako je do smrti supružnika,
odnosno
vanbračnog
partnera navršila pedeset tri godine života;
2) ako je do smrti supružnika,
odnosno
vanbračnog
partnera ili u roku od jedne
godine od dana
smrti supružnika
postala potpuno nesposobna za
rad;
3) ako je posle smrti supružnika,
odnosno
vanbračnog
partnera ostalo jedno
dete ili više
dece koja imaju pravo na porodičnu
penziju po tom
supružniku,
odnosno
vanbračnom
partneru, a udo-
va obavlja
roditeljsku dužnost
prema deci.
Udova koja do smrti supružnika,
odnosno
vanbračnog
partnera nije navršila pedeset tri,
ali jeste četrdeset pet godina života, stiče pra-
vo na porodičnu
penziju kad navrši pedeset tri
godine života.
Prema izmenjenim odredbama člana
30, udovac
stiče pravo na porodičnu
penziju (novine su po-
debljane):
1) ako je do smrti supružnika,
odnosno
vanbračnog
partnera navršio pedeset osam godina života;
2) ako je do smrti supružnika,
odnosno
vanbračnog
partnera ili u roku od jedne
godine od dana
smrti supružnika,
odnosno
vanbračnog
partnera
postao potpuno nesposoban za rad;
JANUAR 2020. ● POSLOVNI SAVETNIK 11
AKTUELNA TEMA
3) ako je posle smrti supružnika,
odnosno
vanbračnog
partnera ostalo jedno
dete ili više
dece koja imaju pravo na porodičnu
penziju po tom
supružniku,
odnosno
vanbračnom
partneru, a
udovac obavlja
roditeljsku dužnost
prema deci.
Udovac koji u toku trajanja prava po tom osnovu
postane potpuno nesposoban za rad, zadržava pra-
vo na porodičnu
penziju dok postoji nesposobnost.
Prema izmenjenom članu
30a, supružnik,
odnosno
vanbračni
partner profesionalnog vojnog
lica koje je poginulo za vreme dejstava, prema
propisima o Vojsci Srbije, pravo na porodičnu
penziju stiče bez obzira na navršene godine ži-
vota, pod uslovom da nije ponovo sklopio brak.
Prema inoviranom stavu 1. člana
34. Zakona
(novina je podebljana), članovima
uže porodice
umrlog osiguranika, odnosno
korisnika prava, u
smislu Zakona, smatraju se supružnik,
odnosno
vanbračni
partner i deca (rođena u braku ili
van braka ili usvojena, pastorčad i unuci).
Prema inoviranom stavu 3. u članu
71,
porodična
penzija umrlog osiguranika, odnosno
korisnika prava određuje se kao jedna
porodična
penzija u iznosu koji pripada jednom
članu
po-
rodice, a isti se deli u jednakim
iznosima ako
pravo na porodičnu
penziju imaju:
1) supružnik,
2) vanbračni
partner,
3) supružnik
iz razvedenog braka, ako mu je sud-
skom presudom utvrđeno pravo na izdržavanje,
4) vanbračni
partner posle prestanka zajednice
života vanbračnih
partnera, ako mu je sudskom
presudom utvrđeno pravo na izdržavanje.
Kada je u pitanju izjednačavanje
vanbračne
zajednice
sa brakom u vezi sa ostvarivanjem pra-
va na porodičnu
penziju, ukazujemo na to da je reč o
usaglašavanju sa odredbom člana
62. stav 5. Usta-
va, kojom su izjednačene
vanbračna
i bračna
zajednica.
Dakle, u ovom slučaju Izmena Zakona imaće
neposredan uticaj na lica koja su bila u vanbračnoj
zajednici
sa preminulim osiguranikom ili
korisnikom penzije. Postojanje vanbračne
zajednice
dokazuje se u vanparničnom
postupku.
Osim toga, ovim odredbama proširuje se
obuhvat kategorija koje imaju pravo na porodičnu
penziju. Cilj proširenja obuhvata kategorija
koje imaju pravo na porodičnu
penziju jeste da
vanbračna
i bračna
zajednica
u potpunosti budu
izjednačene
kada je u pitanju ostvarivanje prava
na porodičnu
penziju, kao i da bude povećana po-
krivenost starijeg stanovništva prihodima po
osnovu penzija, čime će biti unapređen i njihov
ekonomski položaj u društvu.
Prema tome, početkom
primene ove odred-
be pravo na porodičnu
penziju moći će da
ostvare i lica koja su živela u vanbračnoj
zajednici
sa preminulim, pri čemu se postoja-
nje vanbračne
zajednice
utvrđuje u vanparničnom
postupku. U cilju sprečavanja eventualnih
zloupotreba koje mogu da nastanu fiktivnim
zaključivanjem braka i fiktivnom vanbračnom
zajednicom,
posebnom normom precizira
se da supružnik
ili vanbračni
partner pre-
minulog mogu da ostvare pravo na porodičnu
penziju ukoliko su brak, odnosno
vanbračna
zajednica
života trajali najmanje
tri godine
ili ako sa umrlim osiguranikom, odnosno
ko-
risnikom prava imaju zajedničko
dete.
Nove zakonske odredbe o porodičnoj
penziji
primenjuju se od dana stupanja na snagu Izmena Za-
kona, dakle od 14. 12. 2019. godine.
Rešavanje statusa osiguranja za
određene kategorije zaposlenih
U članu
11. Zakona, koji nabraja osiguranike
zaposlene po ovom zakonu, brisana je tačka 7),
što znači da „domaći državljani
zaposleni u
inostranstvu, ako za to vreme nisu obavezno osi-
gurani kod stranog nosioca osiguranja ili ako
prava iz penzijskog i invalidskog osiguranja,
po propisima te države, ne mogu ostvariti ili
koristiti van njene teritorije”, od dana stupa-
nja na snagu Izmena Zakona (14. 12. 2019. godine)
više se ne smatraju osiguranicima zaposlenim
u smislu Zakona.
Na ovaj način eliminišu se problemi koji na-
staju zbog toga što ne može da se obezbedi
oba-
vezno osiguranje za pomenuta lica, s obzirom na
to da Republički fond za penzijsko i invalidsko
osiguranje (dalje: Republički fond) nema saznanja
o njihovom radu u inostranstvu. Naime, pomenuta
lica su obavezno osigurana kada podnesu
zahtev
i
dostave dokaze o radu u inostranstvu, pa postoji
mogućnost izbegavanja obaveze prijave po navede-
nom osnovu osiguranja.
Izmenama u članu
12. i novim članom
191a
Zakona rešava se problem osiguranja lica koja
rade na teritoriji Srbije za stranog poslodav-
ca, kao i neosiguranih preduzetnika koji se bave
12 POSLOVNI SAVETNIK ● poslovnisavetnik.net
AKTUELNA TEMA
poljoprivredom. Ova lica od 14. 12. 2019. godine
(kada stupaju na snagu Izmene Zakona) dobijaju
status „osiguranika samostalnih delatnosti”.
Konkretno, novim t. 3a) i 4a) u članu
12. utvrđuje
se da su osiguranici samostalnih delatnosti i:
XXlica koja rade na teritoriji Republike Srbije
za stranog poslodavca koji nema registrovano
predstavništvo u Republici Srbiji, kod koga za
obavljen
posao ostvaruju ugovorenu naknadu,
a
nisu osigurani po drugom osnovu;
XXlica koja, u skladu sa Zakonom, obavljaju
poljoprivrednu
delatnost u svojstvu preduzetnika, ako
nisu obavezno osigurana po osnovu zaposlenja.
Saglasno novom članu
191a u Zakonu, na lica
koja rade na teritoriji Republike Srbije za
stranog poslodavca koji nema registrovano
predstavništvo u Republici Srbiji, kod koga za
obavljen
posao ostvaruju naknadu,
a nisu osigura-
na po drugom osnovu, u pogledu:
XXobaveze plaćanja doprinosa za penzijsko i in-
validsko osiguranje,
XXrokova i obaveze dostavljanja
prijava,
primenjuju se propisi kojima se uređuju poreski
postupak i poreska administracija,
porez na do-
hodak građana, doprinosi za obavezno socijalno
osiguranje i drugi propisi u nadležnosti
mini-
starstva nadležnog
za poslove finansija.
Ovim novim zakonskim
odredbama uređuje se
status, odnosno
uvode se u obavezno penzijsko i
invalidsko osiguranje u svojstvu osiguranika
samostalnih delatnosti lica koja rade na teri-
toriji Srbije za stranog poslodavca koji nema
registrovano predstavništvo u našoj zemlji.
Time se širi obuhvat osiguranja, a pored toga,
rešava se i situacija koja je sve više prisut-
na u praksi.
Takođe, na isti način rešavaju se
problemi prilikom ostvarivanja prava iz pen-
zijskog i invalidskog osiguranja za lica koja, u
skladu sa Zakonom, obavljaju
poljoprivrednu
de-
latnost u svojstvu preduzetnika. Dakle, i oni će
se u budućnosti prepoznavati kao osiguranici
samostalnih delatnosti.
Ovim novim rešenjima vrši se usklađiva-
nje Zakona sa odredbama propisa koji uređuju
pitanja poreza na dohodak građana i doprinosa
za obavezno socijalno osiguranje, kao i sa oče-
kivanim izmenama Uredbe o jedinstvenoj prija-
vi na obavezno socijalno osiguranje, koje će se
primenjivati prilikom ostvarivanja prava na
penzijsko i invalidsko osiguranje kada ova lica
„uđu” u osiguranje.
Novi zakonski tretman
troškova
pogrebnih usluga
Izmenama nekoliko članova
u Zakonu menja
se dosadašnji tretman
naknade
pogrebnih troškova.
Naime, prema do sada važećim zakonskim
odredbama, pravo na naknadu
pogrebnih troškova
u članu
18. Zakona bilo je propisano kao
obavezno pravo iz penzijskog i invalidskog osi-
guranja. Međutim, ovim izmenama Zakona nave-
dena naknada
troškova
briše se kao pravo iz
penzijskog i invalidskog osiguranja (od 14. 12.
2019. godine, kao dana početka
primene Izmena
Zakona), s obzirom na to da je prepoznato da ovo
pravo ne pripada ni osiguraniku ni korisniku,
već licu koje je snosilo troškove
sahrane. Iz
tog razloga isplata i visina ove naknade
uređuju
se posebnim poglavljem
Zakona u cilju efikasni-
je isplate pogrebnih troškova
licu koje je sno-
silo troškove
sahrane.
Saglasno ovom novom zakonskom pristupu, u
Zakon je uvedena nova glava Xa – „Naknada
po-
grebnih troškova”,
kao i novi član
124b, koji
propisuje da će Republički fond licu koje je
snosilo troškove
sahrane korisnika penzije
isplatiti naknadu
pogrebnih troškova
u visi-
ni iznosa te naknade,
koja važi, u skladu sa pro-
pisima, na dan stupanja na snagu Izmena Zakona
(na 14. 12. 2019. godine). Konkretno, naknada
po-
grebnih troškova
koja se isplaćuje familijama
preminulih penzionera (ili onome ko je platio
sahranu) u oktobru, novembru i decembru 2019.
godine iznosi 39.516,00 dinara za sve kategorije
korisnika penzija („Sl. glasnik RS”, br. 73/2019
od 11. 10. 2019. godine).
Osnov za isplatu naknade
pogrebnih troškova
je original računa koji Republičkom
fondu dostavlja
lice koje je snosilo troškove
sahrane korisnika penzije. Lice koje je snosi-
lo troškove
sahrane dužno
je da Republičkom
fondu dostavi i broj svog tekućeg računa radi
isplate naknade
pogrebnih troškova.
Naknada
pogrebnih troškova
nadalje se usklađuje na isti
način kao i penzija.
Uz to, ovde može i da se doda da je iz sličnih
ra-
zloga iz Zakona brisan član
245, koji uređuje pra-
va penzionera na specijalna pomagala za čitanje
i pisanje. Ocenjeno je, naime, da ovo davanje po
prirodi i karakteru više pripada propisima o
zdravstvenom osiguranju. Prema tome, pravo na
JANUAR 2020. ● POSLOVNI SAVETNIK 13
AKTUELNA TEMA
specijalna pomagala za čitanje i pisanje penzione-
ra uređivaće se ubuduće propisima o zdravstve-
nom osiguranju, jer po svojoj prirodi i karakteru
pripada propisima iz te oblasti.
Pojašnjenje položaja u osiguranju lica
koja obavljaju
poslove po ugovoru van
radnog
odnosa
Izmenama u članu
14. Zakona, koji reguliše sti-
canje i prestanak svojstva osiguranika, pojašnjava
se položaj u osiguranju lica koja obavljaju
poslove
po nekom od ugovora van radnog
odnosa.
Konkret-
no, prema osnovnom rešenju iz stava 1. člana
14,
svojstvo osiguranika na penzijsko i invalidsko
osiguranje stiče se na dan početka,
a prestaje na
dan prestanka zaposlenja, obavljanja
samostalne
ili poljoprivredne
delatnosti, odnosno
obavljanja
ugovorenih poslova. Izuzetno, prema ino-
viranom stavu 5. u ovom članu,
osiguranici iz
člana
12. stav 1. t. 3) i 3a) Zakona, kao što su:
XXlica koja obavljaju
poslove po osnovu ugovora
o delu, odnosno
autorskog ugovora, kao i poslo-
ve po osnovu drugih ugovora po kojima za izvr-
šeni posao ostvaruju ugovorenu naknadu,
a nisu
osigurana po drugom osnovu (t. 3);
XXlica koja rade na teritoriji Republike Srbije
za stranog poslodavca koji nema registrovano
predstavništvo u Republici Srbiji, kod koga za
obavljeni
posao ostvaruju ugovorenu naknadu,
a
nisu osigurana po drugom osnovu (t. 3a);
mogu da steknu,
odnosno
može da im prestane
svojstvo osiguranika prema utvrđenom stažu
osiguranja.
Licima koja, u skladu sa Zakonom, obavljaju
privremene i povremene poslove, odnosno
po-
slove preko omladinskih
zadruga i licima koja
obavljaju
poslove po osnovu ugovora o delu, odnosno
poslove po osnovu autorskog i drugih ugo-
vora i kod stranih poslodavaca u Republici ovom
izmenom obezbeđuje
se ravnopravan položaj sa
ostalim osiguranicima prilikom ostvarivanja
prava iz penzijskog i invalidskog osiguranja.
Naime, u delu ostvarivanje prava na sta-
rosnu i prevremenu starosnu penziju ovom
izmenom unapređuje se položaj navedenih
osiguranika i izjednačuje
sa ostalim osigu-
ranicima tako što se propisuje da pravo na
starosnu penziju ili prevremenu starosnu
penziju mogu da ostvare ispunjenjem uslova
za sticanje prava na starosnu penziju ili pre-
vremenu starosnu penziju. Ove kategorije lica
mogla su da ostvare do sada navedena prava
samo prestankom osiguranja, što je stvaralo
poteškoće
u praksi,
imajući u vidu karakter
delatnosti koje obavljaju.
Navedene izmene odnose
se na sledeće kate-
gorije osiguranika:
XXlica koja, u skladu sa zakonom, obavljaju
pri-
vremene i povremene poslove,
XXlica koja, u skladu sa zakonom, obavljaju
pri-
vremene i povremene poslove preko omladinskih
zadruga koje se, u smislu zakona, smatraju
poslodavcem, a imaju navršenih dvadeset šest
godina života, odnosno
bez obzira na godine
života ako nisu na školovanju,
XXprethodno
navedena lica koja rade na teri-
toriji naše zemlje za stranog poslodavca koji
nema registrovano predstavništvo u našoj ze-
mlji,
XXosiguranike koji su izabrana, imenovana ili
postavljena
lica,
XXlica koja su hranitelji.
Imajući u vidu da je reč o zaista brojnim ka-
tegorijama osiguranika koji obuhvataju veliki
broj lica, jasan je značaj ovih odredbi za efi-
kasnije sprovođenje penzijskog i invalidskog
osiguranja.
Novine vezane za utvrđivanje
određenih vrsta osiguranika
Izmenama u nekoliko članova
Zakona unete su
nove kategorije lica koja, u smislu Zakona, imaju
status „određenih kategorija osiguranika”.
Saglasno novoj tački 4a) u stavu 1. člana
42.
Zakona, u osiguranike – zaposlene koji rade na
poslovima na kojima se staž osiguranja računa sa
uvećanim trajanjem i koji pod posebnim uslovima
mogu da ostvare pravo na penziju svrstavaju se i:
„sudije raspoređene u Posebno odeljenje i Ode-
ljenje za ratne zločine Višeg suda u Beogradu i
Posebno odeljenje i Odeljenje za ratne zločine
Apelacionog suda u Beogradu,
„tužilac za organizovani kriminal,
„zamenici tužioca za organizovani kriminal,
„tužilac za ratne zločine i zamenici tužioca
za ratne zločine.
Prema prilagođenim odredbama u članu
43.
stav 3. Zakona, ako navedenim osiguranicima
14 POSLOVNI SAVETNIK ● poslovnisavetnik.net
AKTUELNA TEMA
prestane zaposlenje s pravom na penziju pre is-
punjenja uslova iz člana
19. Zakona (navršenih
šezdeset pet godina života i najmanje
petnaest
godina staža osiguranja, odnosno
navršenih če-
trdeset pet godina staža osiguranja), oni stiču
pravo na starosnu penziju ako navrše najmanje
šezdeset godina života i dvadeset pet godina
staža osiguranja, od čega najmanje
petnaest godi-
na efektivno provedenih na radnim
mestima na
kojima se staž osiguranja računa sa uvećanim tra-
janjem. Navedenim licima, shodno
stavu 2. člana
55, svakih dvanaest meseci efektivno provede-
nih na tim poslovima računa se najviše kao še-
snaest meseci staža osiguranja u zavisnosti od
težine ovih poslova, a prema kriterijumima iz
Zakona.
Novine za osiguranike kojima
doprinose uplaćuje Republički fond
Još jedno
važno
pitanje na koje se odnose
Iz-
mene Zakona jeste rešavanje problema utvrđiva-
nja staža osiguranja kada se doprinos plaća po
isteku rokova utvrđenih Zakonom. To se odnosi
na osiguranike kojima je iznos obavezne uplate
doprinosa utvrđivao Republički fond i kada je
obaveza uplate doprinosa za penzijsko i invalid-
sko osiguranje na najnižu osnovicu osiguranja iz-
vršena po isteku rokova utvrđenih Zakonom.
Radi rešavanja ovog problema u Zakon je unet
novi član
51a, koji precizira da se za osiguranike:
„kojima je iznos obaveze uplate doprinosa utvr-
đivao Republički fond i
„kojima je obaveza uplate doprinosa za penzij-
sko i invalidsko osiguranje na najnižu osnovicu
osiguranja izvršena po isteku roka utvrđenog
Zakonom,
u staž osiguranja utvrđuje vreme na koje se upla-
ta doprinosa odnosi,
tako što se iznos upla-
ćenog doprinosa dovodi u odnos
sa najnižom
mesečnom
osnovicom važećom u momentu
uplate
doprinosa, u skladu sa zakonom.
Rešavanje problema utvrđivanja staža osi-
guranja kada se doprinos plaća po isteku roku
utvrđenog Zakonom postiže se tako što se u
staž osiguranja utvrđuje vreme na koje se uplata
doprinosa odnosi,
dovođenjem iznosa doprino-
sa u odnos
sa najnižom mesečnom
osnovicom va-
žećom u momentu
uplate doprinosa.
Navedene zakonske odredbe odnose
se i na
slučajeve kada obavezu uplate doprinosa za pen-
zijsko i invalidsko osiguranje umesto Poreske
uprave utvrdi Republički fond do dana stupanja
na snagu Izmena Zakona (do 14. 12. 2019. godine),
shodno
prelaznim odredbama u članu
39. Izmena
Zakona.
Ostale izmene
Važno
je spomenuti još i to da se izmenama u
čl. 1. i 16. Zakona vrši usklađivanje sistema pen-
zijskog i invalidskog osiguranja sa propisima o
dobrovoljnim penzijskim
fondovima i penzijskim
planovima. Konkretno:
XXnovim stavom 2. u članu
1. Zakona utvrđuje se
da penzijski sistem u našoj zemlji čine i dobro-
voljni penzijski fondovi i penzijski planovi
koji se uređuju posebnim zakonom;
XXprema inoviranom članu
16. Zakona, sistem
dobrovoljnih penzijskih
fondova i penzijskih
planova zasnovan je na individualnoj kapitali-
zovanoj štednji i uređuje se posebnim zakonom.
Ovim novim odredbama postiže se usagla-
šenost sistema penzijskog i invalidskog osigu-
ranja sa propisima o dobrovoljnim penzijskim
fondovima i penzijskim
planovima, a time i
potpuna uređenost penzijskog sistema.
Očekivani efekti Izmena Zakona
Usvojene Izmene Zakona imaće direktan
neposredan uticaj na unapređenje standarda
korisnika penzija i ostalih prava iz penzij-
sko-invalidskog osiguranja, s obzirom na to da
se sva prava iz tog osiguranja usklađuju na isti
način i u istim periodima kao i penzije. Prema
poslednje poznatim podacima, u avgustu 2019. go-
dine bilo je ukupno
1.706.189 korisnika penzija
u Republičkom fondu. Pored toga, ovaj fond je u
avgustu isplatio i različite vrste naknada
iz
penzijskog i invalidskog osiguranja (naknada
za pomoć i negu drugog lica, naknada
za telesno
oštećenje i drugo) za 147.985 korisnika.
S obzirom na to da korisnici penzija čine
preko 24% stanovništva Srbije, jasno je koliki
je značaj ovih izmena za unapređenje ekonomskog
položaja pomenute kategorije stanovništva
u društvu, kao i za društvo u celini. Usvojene
izmene posredno
će uticati na sve članove
do-
maćinstva u kojima žive penzioneri, a takođe i
na sve buduće korisnike penzija, tj. celokupno
aktivno stanovništvo Srbije. PS