У овом тексту представљене су поједине одредбе Уредбе о буџетском рачуноводству, уз осврт на најновије измене објављене у „Службеном гласнику РС” бр. 27/2020 од 13. 3. 2020, које су ступиле на снагу 21. 3. 2020. године (изузев одредби члана 16, које се односе на фактуру (рачун) као рачуноводствену исправу у електронском облику, које ће се примењивати почев од 1. јула 2021. године).
[pdfjs-viewer url=“https%3A%2F%2Fwww.poslovnisavetnik.net%2Fwp-content%2Fuploads%2F2020%2F04%2F780.pdf“ viewer_width=100% viewer_height=1360px fullscreen=true download=true print=true]
МАЈ 2020. ● ПОСЛОВНИ САВЕТНИК 145
БУЏЕТСКИ КОРИСНИЦИ
дипл. екон. Маја Јовановић, виши буџетски инспектор у Министарству финансија
Измене Уредбе о буџетском рачуноводству
које су ступиле на снагу 21. марта 2020.
године
У овом тексту представљене су поједине одредбе Уредбе о буџетском рачуноводству, уз
осврт на најновије измене објављене у „Службеном гласнику РС” бр. 27/2020 од 13. 3. 2020,
које су ступиле на снагу 21. 3. 2020. године (изузев одредби члана 16, које се односе на фак-
туру (рачун) као рачуноводствену исправу у електронском облику, које ће се примењивати
почев од 1. јула 2021. године).
Увод
Уредба о буџетском рачуноводству (даље: Уред-
ба) први пут је донета 2003. године („Сл. гласник
РС” бр. 125/2003) на основу члана 62. став 1. Закона
о буџетском систему („Сл. гласник РС”, бр. 9/2002 и
87/2002), а последњи пут промењена је 2006. године.
Закон о буџетском систему, на основу којег је Уред-
ба донета, престао је да важи 25. 7. 2009. године,
када је на снагу ступио нови Закон о буџетском си-
стему, који је и данас у примени („Сл. гласник РС”,
бр. 54/2009, 73/2010, 101/2010, 101/2011, 93/2012,
62/2013, 63/2013, 108/2013, 142/2014, 68/2015 –
други закон, 103/2015, 99/2016, 113/2017, 95/2018,
31/2019 и 72/2019, Одлука УС РС – 33/2019, Решење
УС РС – 48/2019 – даље: Закон). Сходно одредбама
члана 106. став 2. Закона прописано је да одредбе
старе уредбе, које нису у супротности са одредбама
Закона, могу да се примењују до доношења новог
подзаконског акта на основу овог закона, односно
до уподобљавања одредби Уредбе Закону.
Највећи део актуелне измене односи се на
усклађивање термина у Уредби са повезаним про-
писима, а првенствено са Законом о буџетском
систему. Поред тога, размотрени су и називи ин-
ституција које су промениле назив у међувреме-
ну (Републички фонд за здравствено осигурање
уместо претходног термина „завод”), а брисане су
и казнене одредбе.
1 Основне одредбе Уредбе о буџетском
рачуноводству и најновије измене
1.1 Буџетско рачуноводство
Одредбама члана 1. ове уредбе прописано је да
се Уредбом ближе уређује буџетско рачуноводство
и систем главне књиге. Најновијим изменама бри-
сан је део текста одредбе који се позива на стари
Закон о буџетском систему, који више није у при-
мени.
Одредбе члана 1, којима се дефинише буџетско
рачуноводство, нису мењане.
1.2 Обавезност примене Уредбе
Члан 2. прописује обавезу примене ове уредбе,
а промењен је ради терминолошког уподобљава-
ња, док је суштина одредбе остала непромењена,
односно обавеза примене Уредбе односи се на буџет
Републике Србије, буџете аутономних покрајина
и јединица локалне самоуправе, затим на њихо-
ве директне и индиректне кориснике буџетских
средстава (даље: корисници буџетских средстава),
Републички фонд за здравствено осигурање, Репу-
блички фонд за пензијско и инвалидско осигурање,
Фонд за социјално осигурање војних осигураника
и Националну службу за запошљавање (даље: ор-
ганизације за обавезно социјално осигурање), као
и на кориснике средстава Републичког фонда за
здравствено осигурање.
Члан 3. је промењен само терминолошки ради
усаглашавања са Законом о буџетском систему.
Након измене, члан 3. прописује да су корисници
буџетских средстава и организације за обавезно со-
цијално осигурање, као и корисници средстава Ре-
публичког фонда за здравствено осигурање, дужни
да вођење пословних књига, састављање, прикази-
вање, достављање и објављивање финансијских
извештаја врше у складу са овом уредбом и другим
прописима којима се уређује наведена област.
1.3 Дефиниције
Чланом 4. прописано је значење термина који се
користе у Уредби. Поред осталих значајних питања,
дефинисана је готовинска и обрачунска основа.
146 ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● poslovnisavetnik.net
БУЏЕТСКИ КОРИСНИЦИ
Најновијим изменама извршена је измена тачке
4), којом је израз „Међународни рачуноводстве-
ни стандарди за јавни сектор” усклађен са тер-
минологијом која се користи у Закону и Уредби
о примени МРС ЈС („Сл. гласник РС”, бр. 49/10,
63/16), а има следеће значење: „Међународни ра-
чуноводствени стандарди за јавни сектор јесу
Међународни рачуноводствени стандарди за јав-
ни сектор (International Public Sector Accounting
Standards – IPSAS) које објављује Одбор за међу-
народне рачуноводствене стандарде за јавни сек-
тор (International Public Sector Accounting Standards
Board – IPSASB), организациони део Међународне
федерације рачуновођа (International Federation of
Accountants –IFAC).
Напомена: Везано за актуелну ситуацију са
пандемијом, IPSASB издао је релевантни водич
за рачуноводство у новонасталој ситуацији,
под називом „COVID-19: RELEVANT IPSASB
ACCOUNTING GUIDANCE”, који може да се
преузме на следећој адреси:
https://www.ifac.org/system/files/
publications/files/IPSASB-Staff-QA-COVID-19-
Relevant-Accounting-Guidance.pdf.
Поред свега, извршена је и измена термина „об-
разложење”, односно избрисан је део дефиниције
којим је било прописано да образложење садржи
информације о основи која је коришћена за при-
прему финансијских извештаја. Након измене,
дефиниција наведеног термина гласи: „Образло-
жење садржи информације о одабраним рачуно-
водственим политикама и детаљне информације о
појединим трансакцијама и догађајима, као и до-
датне информације које се не приказују у самом
финансијском извештају, а које су потребне у сми-
слу реалног приказивања готовинских прилива и
одлива и салда готовинских средстава корисника
буџетских средстава и организација обавезног со-
цијалног осигурања.”
Поред тога, додате су три нове дефиниције, од-
носно дефинисано је значење термина:
hhдневник,
hhглавна књига трезора и
hhпомоћне књиге и евиденције.
Дневник је пословна књига у којој се хроноло-
шки евидентирају све настале пословне промене.
Главна књига трезора представља пословну књигу
скупа свих рачуна, која се води по систему двојног
књиговодства за буџет Републике Србије, буџете
аутономних покрајина и јединица локалне само-
управе, при чему се у њој систематски обухватају
стања и евидентирају све промене на имовини, оба-
везама, капиталу, приходима и расходима. Помоћ-
не књиге и евиденције су аналитичке евиденције
које се воде у циљу обезбеђења података у вези са
праћењем стања и кретања имовине, обавеза, ка-
питала, прихода и примања и расхода и издатака.
1.4 Основа за вођење буџетског
рачуноводства
У члану 5. став 1. Уредбе дефинисана је гото-
винска основа као основа за вођење буџетског
рачуноводства. Трансакције и остали догађаји еви-
дентирају се у тренутку када се готовинска сред-
ства приме, односно исплате.
Изузетно, средства примљена од донација, ху-
манитарне помоћи и финансијске помоћи Европ-
ске уније у девизама евидентирају се као приход у
моменту конвертовања и уплате тих средстава у
динарима на прописани уплатни рачун јавног при-
хода, односно у моменту евидентирања динарске
противвредности плаћања извршеног у девизама
из средстава донација, хуманитарне помоћи и фи-
нансијске помоћи Европске уније преко подрачуна
извршења буџета Републике Србије, односно ло-
калне власти, организација обавезног социјалног
осигурања и корисника средстава Републичког
фонда за здравствено осигурање, што је допуна
уведена најновијом изменама.
Најновијим изменама (члан 5. став 4. важеће
уредбе) промењене су одредбе којима је било про-
писано да се финансијски извештаји припремају
на принципима готовинске основе Међународ-
них рачуноводствених стандарда за јавни сектор.
Финансијски извештаји припремају се на прин-
ципима Међународних рачуноводствених стан-
дарда за јавни сектор. Финансијски извештаји на
готовинској основи садрже информације о извору
средстава прикупљених у току одређеног периода
и намени за коју су средства искоришћена у салду
готовинских средстава на дан извештавања.
У члану 5. став 6. дата је могућност корисни-
цима буџетских средстава да рачуноводствене
евиденције воде и према обрачунској основи за
потребе интерног извештавања, под условом да
се финансијски извештаји израђују на готовин-
ској основи ради консолидованог извештавања.
Суштинска разлика у књижењима између гото-
винске и обрачунске основе може да се представи
књижењем везаним за приходе и примања, одно-
МАЈ 2020. ● ПОСЛОВНИ САВЕТНИК 147
БУЏЕТСКИ КОРИСНИЦИ
сно расходе и издатке по одредбама Уредбе и про-
писаног Контног плана за буџетски систем.
Пример: Књижење текућих прихода и
примања од продаје нефинансијске имовине
Уз примену обрачунске основе, по излазној фак-
тури корисника буџетских средстава задужује се
конто 122111 – Потраживања од купаца, а одобра-
ва одговарајући субаналитички конто прихода ( у
класи 700000), односно примања (у класи 800000).
Приликом уплате износа потраживања, по изводу
Управе за трезор задужује се конто 121112 – Текући
рачуни, а одобрава конто 122111 – Потраживања
од купаца.
Конто
Назив конта, опис
Дугује Потражује
122111 Потраживања од купаца
700000/
800000
Одговарајући субаналитички конто
прихода/примања
– по излазној фактури корисника
буџетских средстава
121112 Текући рачуни
122111 Потраживања од купаца
– по изводу Управе за трезор
По готовинској основи поступак књижења
је следећи: по излазној фактури задужује се кон-
то 122111 – Потраживања од купаца, а одобрава
одговарајући субаналитички конто аналитичког
конта 291310 – Обрачунати ненаплаћени приходи
и примања. Приликом уплате износа потражива-
ња, по изводу Управе за трезор задужује се конто
121112 – Текући рачуни, о одобрава конто 122111
– Потраживања од купаца, тако да се спроводи
истовремено књижење: задужење одговарајућег
субаналитичког конта аналитичког конта 291310
– Обрачунати ненаплаћени приходи и примања,
уз одобрење одговарајућег субаналитичког конта
прихода у класи 700000 (за текуће приходе), одно-
сно конта примања од продаје нефинансијске имо-
вине у класи 800000. По правилу, дуговна (лева)
страна конта 122111 – Потраживања од купаца
увек је већа од потражне стране.
Конто
Назив конта, опис
Дугује Потражује
122111 Потраживања од купаца
291310 Обрачунати ненаплаћени приходи и
примања
– по излазној фактури корисника
буџетских средстава
Конто
Назив конта, опис
Дугује Потражује
121112 Текући рачуни
122111 Потраживања од купаца
291310 Обрачунати ненаплаћени приходи и
примања
700000/
800000
Одговарајући субаналитички конто
прихода/примања
– по изводу Управе за трезор
Пример: Књижење текућих расхода и издатака
за нефинансијску имовину
Уз примену обрачунске основе, по фактури до-
бављача задужује се одговарајући субаналитички
конто (трошкови материјала или услуга у класи
400000), односно у класи 500000 – Издаци за не-
финансијску имовину, а одобрава субаналитички
конто у групи конта 252000 – Добављачи у земљи
или иностранству. Приликом исплате износа ду-
говања добављачу преко текућег рачуна, а по изво-
ду Управе за трезор, задужује се конто добављача,
а одобрава конто 121112 – Текући рачуни.
Конто
Назив конта, опис
Дугује Потражује
40000/
500000
Одговарајући субаналитички конто
(трошкови материјала или услуга) /
Издаци за нефинансијску имовину
252000 Добављачи у земљи или иностранству
– по фактури добављача
252000 Добављачи у земљи или иностранству
121112 Текући рачуни
– по изводу Управе за трезор
По готовинској основи поступак књижења је
следећи: по улазној фактури добављача задужује се
одговарајући субаналитички конто 131211 – Обра-
чунати неплаћени расходи, односно субаналитич-
ки конто 131212 – Обрачунати неплаћени издаци,
а одобрава конто 252111 – Добављачи у земљи, од-
носно 252211 – Добављачи у иностранству. При-
ликом исплате износа дуговања добављачу преко
текућег рачуна, а по изводу Управе за трезор, заду-
жује се одговарајући конто добављача, а одобрава
конто 121112 – Текући рачуни, тако да се спроводи
истовремено књижење: задужење одговарајућег
субаналитичког конта у класи 400000, односно у
класи 500000, а одобрава конто 131211 – Обрачу-
нати неплаћени расходи, односно субаналитички
конто 131212 – Обрачунати неплаћени издаци. По
правилу, потражна (десна) страна конта 252111 –
Добављачи у земљи, односно 252211 – Добављачи у
иностранству увек је већа од дуговне стране.
148 ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● poslovnisavetnik.net
БУЏЕТСКИ КОРИСНИЦИ
Конто Назив конта, опис
Дугује Потражује
131211/
131212
Обрачунати неплаћени расходи /
Обрачунати неплаћени издаци
252111/
252211
Добављачи у земљи/иностранству
– по фактури добављача
252111/
252211
Добављачи у земљи/иностранству
121112 Текући рачуни
40000/
500000
Одговарајући субаналитички конто
(трошкови материјала или услуга) /
Издаци за нефинансијску имовину
131211/
131212
Обрачунати неплаћени расходи /
Обрачунати неплаћени издаци
– по изводу Управе за трезор
Из члана 5. брисани су ставови који се односе
на мерење резултата у финансијским извештајима.
1.5 Финансијско извештавање
Финансијско извештавање, у смислу ове уред-
бе, врши се периодично и годишње. Периодични
и годишњи финансијски извештаји састављају се и
подносе у складу са правилником којим се уређује
припрема, састављање и подношење финансијских
извештаја корисника буџетских средстава, органи-
зација за обавезно социјално осигурање, корисни-
ка средстава Републичког фонда за здравствено
осигурање и буџетских фондова. Изменама чл. 6–8.
прописано је годишње и периодично извештавање,
а извршено је само терминолошко уподобљавање
Закону о буџетском систему и подзаконским акти-
ма, првенствено Правилнику о начину припреме,
састављања и подношења финансијских извештаја
корисника буџетских средстава, корисника сред-
става организација за обавезно социјално осигура-
ње и буџетских фондова („Сл. гласник РС”, бр 18/15
и 104/18). Одредбе су преформулисане тако да је
у Уредби усвојена терминологија која се користи
у Закону, а избрисане су одредбе члана 7, којима
је била прописана садржина финансијских изве-
штаја.
Напомена везана за COVID-19: Влада је на
седници одржаној 28. марта 2020. године до-
нела Уредбу о померању рокова за подношење
годишњих финансијских извештаја корисника
буџетских средстава и корисника средстава ор-
ганизација за обавезно социјално осигурање за
време ванредног стања насталог услед болести
COVID-19 изазване вирусом SARS-CoV-2, ко-
јом се утврђује померање рокова за подношење
годишњих финансијских извештаја директних
корисника средстава буџета Републике Србије,
односно буџета аутономних покрајина и једини-
ца локалне самоуправе, завршних рачуна буџета
Републике Србије, буџета аутономних покраји-
на, буџета јединица локалне самоуправе и орга-
низација за обавезно социјално осигурање, као
и консолидованог извештаја Републике Србије и
консолидованих извештаја градова за 2019. го-
дину. Наведени рокови прописани су одредба-
ма члана 78. став 1. Закона о буџетском систему
(„Сл. гласник РС”, бр. 54/09, 73/10, 101/10, 101/11,
93/12, 62/13, 63/13 – исправка, 108/13, 142/14,
68/15 – др. закон, 103/15, 99/16, 113/17, 95/18,
31/19 и 72/19 – даље: Закон) за време ванредног
стања насталог услед болести COVID-19 изазва-
не вирусом SARS-CoV-2.
Рокови из члана 78. став 1. Закона померају се
према следећем календару:
1) рок из тачке 1) подтачка (2) помера се на рок од
петнаест радних дана од дана престанка ванредног
стања;
2) рокови из тачке 1) подт. (3)–(7) пoмерају се за
број календарских дана трајања ванредног стања,
уз додатних петнаест радних дана од дана престан-
ка ванредног стања;
3) рок из тачке 2) подтачка (2) помера се на рок од
петнаест радних дана од дана престанка ванредног
стања;
4) рокови из тачке 2) подт. (3)–(6) померају се за
број календарских дана трајања ванредног стања,
уз додатних петнаест радних дана од дана престан-
ка ванредног стања.
Уредба је објављена у „Службеном гласнику РС”
бр. 47/2020 од 28. 3. 2020. године, када је и ступила
на снагу.
1.6 Пословне књиге
Изменама одредби које се односе на пословне
књиге извршено је уподобљавање назива инсти-
туција и подзаконског акта постојећим, док су-
штина одредби није мењана.
1.7 Рачуноводствене исправе
Одредбе члана 16. преформулисане су и усагла-
шене са прописима којима је уређен електронски
документ и електронска идентификација, као што
је Закон о електронском документу, електронској
идентификацији и услугама од поверења у елек-
тронском пословању („Сл. гласник РС” бр. 94/17).
МАЈ 2020. ● ПОСЛОВНИ САВЕТНИК 149
БУЏЕТСКИ КОРИСНИЦИ
У складу са одредбама члана 16. рачуноводстве-
на исправа представља јавну исправу која пред-
ставља писани документ или електронски запис
о насталој пословној промени, а обухвата све по-
датке потребне за књижење у пословним књигама,
тако да из рачуноводствене исправе недвосмисле-
но могу да се сазнају основ, врста и садржај послов-
не промене.
Фактура (рачун) као рачуноводствена исправа,
састављена и достављена у електронском облику,
мора да буде потврђена од стране одговорног лица,
које својим потписом или другом идентификаци-
оном ознаком потврђује њену веродостојност у
складу са законом.
Према Закону о електронском документу, елек-
тронској идентификацији и услугама од поверења
у електронском пословању, идентификациони по-
даци представљају скуп података на основу којих
је могуће једнозначно утврдити идентитет правног
лица, физичког лица или физичког лица у својству
регистрованог субјекта. Идентификациони пода-
ци су подаци који се у оквиру услуге електронске
идентификације користе за утврђивање идентите-
та корисника – име и презиме физичког лица, одно-
сно назив правног лица, корисничко име, лозинка
и други подаци. Идентитет мора да буде утврђен
једнозначно, што значи да је неопходно утврдити
да је скуп идентификационих података јединствен
за једног корисника. Електронска идентификација
представља поступак коришћења личних иденти-
фикационих података у електронском облику који
једнозначно одређују правно лице, физичко лице
или физичко лице у својству регистрованог субјек-
та (више о овоме можете прочитати у тексту који
је објављен у „Пословном саветнику” број 24/2018,
под насловом „Електронско пословање – регулати-
ва и пракса”).
Одредбе члана 16. Уредбе, које се односе на
фактуру (рачун) као рачуноводствену исправу
у електронском облику, примењиваће се почев
од 1. јула 2021. године.
Књижења у пословним књигама врше се на
основу валидних рачуноводствених докумената
о насталој пословној промени и другом догађају.
Рачуноводствена исправа саставља се у потреб-
ном броју примерака, на месту и у време настанка
пословног догађаја. Према томе, у књиговодству
се евидентирају (књиже) само пословне промене
које су стварно настале, о чему постоји званична
(веродостојна) документација. Писани доказ да је
настала нека промена у средствима или обавезама
корисника буџетских средстава, која може да служи
као основа за књижење, зове се рачуноводствена
исправа, односно документ за књижење пословне
промене и правдање. Поред тога, рачуноводствена
исправа мора да садржи све податке потребне за
правилно књижење у пословним књигама. Доку-
ментација мора јасно да прикаже основ пословне
промене да би иста могла да се прокњижи на одго-
варајућем конту главне књиге.
Књиговодствена документација, поред тога
што је основ за књижење, омогућава и ефика-
сну и потпуну контролу спроведених књижења
у пословним књигама, као и контролу укупног
пословања корисника, коју спроводе контролни
органи унутар корисника (интерна контрола и
ревизија), односно други државни органи, а пр-
венствено Државна ревизорска институција и
Министарство финансија преко Сектора за бу-
џетску инспекцију.
Основни елементи књиговодственог докумен-
та су: назив документа (чек, налог за исплату, фак-
тура, требовање и сл.); датум издавања, садржина
пословне промене (продаја – набавка, количина,
назив, цена, вредност и сл.); потписи овлашћених
лица за учешће у пословној промени и овере ис-
тог од стране овлашћених лица корисника (печат
и потпис). Исправа мора бити потписана од стра-
не лица које је исту саставило, лица са супротним
интересима (лице које прима и лице које даје новац
или материјал), лица које је исправу контролисало
и лица које је одговорно за насталу пословну про-
мену. Функције ових лица, као и функције наредбо-
давца, рачунополагача и интерних контролора не
могу да се поклапају (члан 72. Закона о буџетском
систему).
Рачуноводствена исправа мора да буде потписа-
на од стране лица које је исправу саставило, лица
које је исправу контролисало и лица одговорног за
насталу пословну промену и други догађај, с тим
што се доставља на књижење наредног дана, а нај-
касније у року од два дана од дана настанка послов-
не промене и другог догађаја. Лица одговорна за
састављање и контролу рачуноводствених исправа
својим потписом на исправи гарантују да је исти-
нита и да верно приказује пословну промену.
Корисници буџетских средстава и организације
обавезног социјалног осигурања, као и корисници
средстава Републичког фонда за здравствено оси-
гурање, интерним општим актом (Правилник о
150 ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● poslovnisavetnik.net
БУЏЕТСКИ КОРИСНИЦИ
организацији буџетског рачуноводства и рачуно-
водственим политикама) дефинишу:
hhорганизацију рачуноводственог система (орга-
низација, основ за вођење буџетског рачуновод-
ства, пословне књиге и рачуноводствене исправе);
hhинтерне рачуноводствене контролне поступке;
hhлица која су одговорна за законитост, исправ-
ност и састављање исправа о пословној промени
и другом догађају, односно утврђивање одговор-
ности запослених који обављају рачуноводствене
послове;
hhкретање рачуноводствених исправа, као и рокове
за њихово састављање и достављање на књижење.
Иако није децидирано наведено у Уредби,
потребно је да се интерним актом дефинише и
усклађивање пословних књига, попис имовине
и обавеза, усаглашавање потраживања и оба-
веза и састављање и достављање финансијских
извештаја, као и друга питања везана за буџетско
рачуноводство.
Важно је напоменути важност овог норматив-
ног акта и предузети све мере да надлежни органи
корисника буџетских средстава наведени акт доне-
су, с обзиром на то да се приликом вршења контро-
ле пословања од стране буџетске инспекције, али
и других контролних органа међу првим актима
тражи управо тај.
Рачуноводствене исправе књиже се истог дана,
а најкасније наредног дана од дана добијања рачу-
новодствене исправе.
1.8 Закључивање пословних књига и чување
рачуноводствених исправа
Одредбе чланова 17–19. Уредбе, којима су уре-
ђени закључивање пословних књига и чување ра-
чуноводствених исправа, усклађивање пословних
књига, попис имовине и обавеза и усаглашавање
потраживања и обавеза, као и услови за вођење
пословних књига, терминолошки су уподобљене
Закону о буџетском систему и његовим подзакон-
ским актима.
Пословне књиге закључују се на крају буџетске
године – после спроведених књижења свих економ-
ских трансакција и обрачуна, а најкасније до рока
за достављање финансијских извештаја. Пословне
књиге могу да се закључују и у току буџетске годи-
не: када су у питању статусне промене, престанак
пословања корисника буџетских средстава и у дру-
гим сличним случајевима. Пословне књиге које се
користе више од једне године закључују се по пре-
станку њиховог коришћења.
По извршеном усклађивању књиговодственог
стања са стварним стањем и спроведених књиже-
ња по основу тог усаглашавања у главној књизи
(тзв. предзакључни ставови за књижење) присту-
па се затварању главне књиге – изравнању проме-
та дуговне и потражне стране конта главне књиге.
Изравнање се спроводи на следећи начин: разлика
између дуговне и потражне стране једног конта
преноси се на мању страну истог конта. Код конта
активе и конта расхода и издатака лева страна ће по
правилу бити већа од десне, односно „дугује” биће
веће од „потражује”, па ће се та разлика (салдо) уне-
ти на десну – потражну страну, чиме се постиже
изравнање. На другој страни, на контима пасиве
и контима прихода и примања десна страна биће
већа од леве, односно „потражује” биће веће од
„дугује”, па ће се салдо тих конта пренети на леву –
дуговну страну, чиме се опет постиже изравнање.
Прво се врши изравнање, односно закључивање
обрачунских конта успеха (прихода и примања, као
и расхода и издатака), а затим билансних конта стања
(која ће се наћи у билансу стања). Тако се „врши за-
тварање” конта главне књиге, чиме су салда свих кон-
та сведена на нулу. На овај затворена је главна књига
корисника, па више не може да се користи за књиже-
ње пословних промена у тој пословној години.
Приликом израде годишњих финансијских из-
вештаја, односно завршног рачуна за претходну
годину, закључним књижењима треба затворити
поједина субаналитичка конта класе 400000, 500000,
700000 и 800000, уз одобрење, односно задужење
конта 321111 – Обрачун прихода и примања, рас-
хода и издатака пословања, док се субаналитичка
конта класе 600000 и 900000 затварају међусобним
задужењем, односно одобрењем одговарајућих
конта у оквиру тих класа. Затварањем субанали-
тичких конта на претходно наведени начин у по-
словним књигама остају на крају претходне године
салда субаналитичких конта класе 000000, 100000,
200000 и 300000, која се билансирају у обрасцу 1 –
Биланс стања на дан 31. 12. претходне године.
Сугестија је да се истовременим књижењем
закључе сва субаналитичка конта у ове четири
класе. То је могуће спровести на следећи начин: да
би стања на билансним контима имала билансну
равнотежу (између на једној страни активних кон-
та и на другој страни пасивних конта) потребно је
да закључно књижење на класама 000000, 100000,
200000 и 300000 представља налог који је у равно-
тежи (збир свих дуговних књижења мора да буде
једнак збиру свих потражних књижења).
МАЈ 2020. ● ПОСЛОВНИ САВЕТНИК 151
БУЏЕТСКИ КОРИСНИЦИ
Пример: Закључна књижења
Конто: Потраживање од купаца
Датум Број НЗК Опис
Промет
Дугује Потражује
18. 3. 2019. 039 По фактури бр. 345/2019 204.500
25. 6. 2019. 139 Извод УТ од 25. 6. 2019. 200.000
31. 12. 2019. Салдо за изравнање 4.500
Свега: 204.500 204.500
Потпис овлашћених лица
Конто: Обавезе према добављачима
Датум Број НЗК Опис
Промет
Дугује Потражује
25. 1. 2019. 013 По фактури бр. 12/2019 120.000
12. 3. 2019. 056 Извод УТ од 12. 3. 2019. 100.000
31. 12. 2019. Салдо за изравнање 20.000
Свега: 120.000 120.000
Потпис овлашћених лица
Рокови за чување рачуноводствених исправа и
пословних књига прописани су одредбама члана 17.
став 4. Рачуноводствене исправе и пословне књи-
ге чувају се у пословним просторијама корисника
буџетских средстава и организација обавезног со-
цијалног осигурања, као и корисника средстава Ре-
публичког фонда за здравствено осигурање, и то на:
1) 50 година – финансијски извештаји,
2) 10 година – дневник, главне књиге, помоћне
књиге и евиденције,
3) 5 година – изворна документација и пратећа до-
кументација,
4) трајно – евиденције о зарадама.
Финансијски извештаји, пословне књиге и ра-
чуноводствене исправе чувају се у оригиналу или
другом облику архивирања, у складу са законом.
Време чувања почиње да се рачуна од последњег
дана буџетске године на коју се рачуноводствене
исправе и пословне књиге односе.
1.9 Казнене одредбе
Чланом 20. Уредбе биле су прописане новчане
казне и прекршајна одговорност лица у финансиј-
ској служби корисника буџетских средстава за не-
поштовање одредби ове уредбе.
Брисање казнених одредби из Уредбе одго-
ворна лица у рачуноводству не ослобађа од одго-
ворности, имајући у виду да је одредбама члана
18. Закона о прекршајима („Сл. гласник РС”, бр.
65/13, 13/16 и 98/16 – Одлука УС) прописана од-
говорност физичког лица за прекршај, који може
да му се припише у кривицу зато што је било ура-
чунљиво и учинило прекршај са умишљајем или
из нехата, а било је свесно или је било дужно и мо-
гло да буде свесно да је такав поступак забрањен.
Поменуте одредбе примењују се и на одговорна
лица у државном органу, органу територијалне
аутономије и јединице локалне самоуправе, ако
овим законом није другачије одређено. ПС
3
ДЕЦЕНИЈЕ
БУЏЕТСКИ КОРИСНИЦИ
дипл. екон. Маја Јовановић, виши буџетски инспектор у Министарству финансија
Измене Уредбе о буџетском рачуноводству
које су ступиле на снагу 21. марта 2020.
године
У овом тексту представљене су поједине одредбе Уредбе о буџетском рачуноводству, уз
осврт на најновије измене објављене у „Службеном гласнику РС” бр. 27/2020 од 13. 3. 2020,
које су ступиле на снагу 21. 3. 2020. године (изузев одредби члана 16, које се односе на фак-
туру (рачун) као рачуноводствену исправу у електронском облику, које ће се примењивати
почев од 1. јула 2021. године).
Увод
Уредба о буџетском рачуноводству (даље: Уред-
ба) први пут је донета 2003. године („Сл. гласник
РС” бр. 125/2003) на основу члана 62. став 1. Закона
о буџетском систему („Сл. гласник РС”, бр. 9/2002 и
87/2002), а последњи пут промењена је 2006. године.
Закон о буџетском систему, на основу којег је Уред-
ба донета, престао је да важи 25. 7. 2009. године,
када је на снагу ступио нови Закон о буџетском си-
стему, који је и данас у примени („Сл. гласник РС”,
бр. 54/2009, 73/2010, 101/2010, 101/2011, 93/2012,
62/2013, 63/2013, 108/2013, 142/2014, 68/2015 –
други закон, 103/2015, 99/2016, 113/2017, 95/2018,
31/2019 и 72/2019, Одлука УС РС – 33/2019, Решење
УС РС – 48/2019 – даље: Закон). Сходно одредбама
члана 106. став 2. Закона прописано је да одредбе
старе уредбе, које нису у супротности са одредбама
Закона, могу да се примењују до доношења новог
подзаконског акта на основу овог закона, односно
до уподобљавања одредби Уредбе Закону.
Највећи део актуелне измене односи се на
усклађивање термина у Уредби са повезаним про-
писима, а првенствено са Законом о буџетском
систему. Поред тога, размотрени су и називи ин-
ституција које су промениле назив у међувреме-
ну (Републички фонд за здравствено осигурање
уместо претходног термина „завод”), а брисане су
и казнене одредбе.
1 Основне одредбе Уредбе о буџетском
рачуноводству и најновије измене
1.1 Буџетско рачуноводство
Одредбама члана 1. ове уредбе прописано је да
се Уредбом ближе уређује буџетско рачуноводство
и систем главне књиге. Најновијим изменама бри-
сан је део текста одредбе који се позива на стари
Закон о буџетском систему, који више није у при-
мени.
Одредбе члана 1, којима се дефинише буџетско
рачуноводство, нису мењане.
1.2 Обавезност примене Уредбе
Члан 2. прописује обавезу примене ове уредбе,
а промењен је ради терминолошког уподобљава-
ња, док је суштина одредбе остала непромењена,
односно обавеза примене Уредбе односи се на буџет
Републике Србије, буџете аутономних покрајина
и јединица локалне самоуправе, затим на њихо-
ве директне и индиректне кориснике буџетских
средстава (даље: корисници буџетских средстава),
Републички фонд за здравствено осигурање, Репу-
блички фонд за пензијско и инвалидско осигурање,
Фонд за социјално осигурање војних осигураника
и Националну службу за запошљавање (даље: ор-
ганизације за обавезно социјално осигурање), као
и на кориснике средстава Републичког фонда за
здравствено осигурање.
Члан 3. је промењен само терминолошки ради
усаглашавања са Законом о буџетском систему.
Након измене, члан 3. прописује да су корисници
буџетских средстава и организације за обавезно со-
цијално осигурање, као и корисници средстава Ре-
публичког фонда за здравствено осигурање, дужни
да вођење пословних књига, састављање, прикази-
вање, достављање и објављивање финансијских
извештаја врше у складу са овом уредбом и другим
прописима којима се уређује наведена област.
1.3 Дефиниције
Чланом 4. прописано је значење термина који се
користе у Уредби. Поред осталих значајних питања,
дефинисана је готовинска и обрачунска основа.
146 ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● poslovnisavetnik.net
БУЏЕТСКИ КОРИСНИЦИ
Најновијим изменама извршена је измена тачке
4), којом је израз „Међународни рачуноводстве-
ни стандарди за јавни сектор” усклађен са тер-
минологијом која се користи у Закону и Уредби
о примени МРС ЈС („Сл. гласник РС”, бр. 49/10,
63/16), а има следеће значење: „Међународни ра-
чуноводствени стандарди за јавни сектор јесу
Међународни рачуноводствени стандарди за јав-
ни сектор (International Public Sector Accounting
Standards – IPSAS) које објављује Одбор за међу-
народне рачуноводствене стандарде за јавни сек-
тор (International Public Sector Accounting Standards
Board – IPSASB), организациони део Међународне
федерације рачуновођа (International Federation of
Accountants –IFAC).
Напомена: Везано за актуелну ситуацију са
пандемијом, IPSASB издао је релевантни водич
за рачуноводство у новонасталој ситуацији,
под називом „COVID-19: RELEVANT IPSASB
ACCOUNTING GUIDANCE”, који може да се
преузме на следећој адреси:
https://www.ifac.org/system/files/
publications/files/IPSASB-Staff-QA-COVID-19-
Relevant-Accounting-Guidance.pdf.
Поред свега, извршена је и измена термина „об-
разложење”, односно избрисан је део дефиниције
којим је било прописано да образложење садржи
информације о основи која је коришћена за при-
прему финансијских извештаја. Након измене,
дефиниција наведеног термина гласи: „Образло-
жење садржи информације о одабраним рачуно-
водственим политикама и детаљне информације о
појединим трансакцијама и догађајима, као и до-
датне информације које се не приказују у самом
финансијском извештају, а које су потребне у сми-
слу реалног приказивања готовинских прилива и
одлива и салда готовинских средстава корисника
буџетских средстава и организација обавезног со-
цијалног осигурања.”
Поред тога, додате су три нове дефиниције, од-
носно дефинисано је значење термина:
hhдневник,
hhглавна књига трезора и
hhпомоћне књиге и евиденције.
Дневник је пословна књига у којој се хроноло-
шки евидентирају све настале пословне промене.
Главна књига трезора представља пословну књигу
скупа свих рачуна, која се води по систему двојног
књиговодства за буџет Републике Србије, буџете
аутономних покрајина и јединица локалне само-
управе, при чему се у њој систематски обухватају
стања и евидентирају све промене на имовини, оба-
везама, капиталу, приходима и расходима. Помоћ-
не књиге и евиденције су аналитичке евиденције
које се воде у циљу обезбеђења података у вези са
праћењем стања и кретања имовине, обавеза, ка-
питала, прихода и примања и расхода и издатака.
1.4 Основа за вођење буџетског
рачуноводства
У члану 5. став 1. Уредбе дефинисана је гото-
винска основа као основа за вођење буџетског
рачуноводства. Трансакције и остали догађаји еви-
дентирају се у тренутку када се готовинска сред-
ства приме, односно исплате.
Изузетно, средства примљена од донација, ху-
манитарне помоћи и финансијске помоћи Европ-
ске уније у девизама евидентирају се као приход у
моменту конвертовања и уплате тих средстава у
динарима на прописани уплатни рачун јавног при-
хода, односно у моменту евидентирања динарске
противвредности плаћања извршеног у девизама
из средстава донација, хуманитарне помоћи и фи-
нансијске помоћи Европске уније преко подрачуна
извршења буџета Републике Србије, односно ло-
калне власти, организација обавезног социјалног
осигурања и корисника средстава Републичког
фонда за здравствено осигурање, што је допуна
уведена најновијом изменама.
Најновијим изменама (члан 5. став 4. важеће
уредбе) промењене су одредбе којима је било про-
писано да се финансијски извештаји припремају
на принципима готовинске основе Међународ-
них рачуноводствених стандарда за јавни сектор.
Финансијски извештаји припремају се на прин-
ципима Међународних рачуноводствених стан-
дарда за јавни сектор. Финансијски извештаји на
готовинској основи садрже информације о извору
средстава прикупљених у току одређеног периода
и намени за коју су средства искоришћена у салду
готовинских средстава на дан извештавања.
У члану 5. став 6. дата је могућност корисни-
цима буџетских средстава да рачуноводствене
евиденције воде и према обрачунској основи за
потребе интерног извештавања, под условом да
се финансијски извештаји израђују на готовин-
ској основи ради консолидованог извештавања.
Суштинска разлика у књижењима између гото-
винске и обрачунске основе може да се представи
књижењем везаним за приходе и примања, одно-
МАЈ 2020. ● ПОСЛОВНИ САВЕТНИК 147
БУЏЕТСКИ КОРИСНИЦИ
сно расходе и издатке по одредбама Уредбе и про-
писаног Контног плана за буџетски систем.
Пример: Књижење текућих прихода и
примања од продаје нефинансијске имовине
Уз примену обрачунске основе, по излазној фак-
тури корисника буџетских средстава задужује се
конто 122111 – Потраживања од купаца, а одобра-
ва одговарајући субаналитички конто прихода ( у
класи 700000), односно примања (у класи 800000).
Приликом уплате износа потраживања, по изводу
Управе за трезор задужује се конто 121112 – Текући
рачуни, а одобрава конто 122111 – Потраживања
од купаца.
Конто
Назив конта, опис
Дугује Потражује
122111 Потраживања од купаца
700000/
800000
Одговарајући субаналитички конто
прихода/примања
– по излазној фактури корисника
буџетских средстава
121112 Текући рачуни
122111 Потраживања од купаца
– по изводу Управе за трезор
По готовинској основи поступак књижења
је следећи: по излазној фактури задужује се кон-
то 122111 – Потраживања од купаца, а одобрава
одговарајући субаналитички конто аналитичког
конта 291310 – Обрачунати ненаплаћени приходи
и примања. Приликом уплате износа потражива-
ња, по изводу Управе за трезор задужује се конто
121112 – Текући рачуни, о одобрава конто 122111
– Потраживања од купаца, тако да се спроводи
истовремено књижење: задужење одговарајућег
субаналитичког конта аналитичког конта 291310
– Обрачунати ненаплаћени приходи и примања,
уз одобрење одговарајућег субаналитичког конта
прихода у класи 700000 (за текуће приходе), одно-
сно конта примања од продаје нефинансијске имо-
вине у класи 800000. По правилу, дуговна (лева)
страна конта 122111 – Потраживања од купаца
увек је већа од потражне стране.
Конто
Назив конта, опис
Дугује Потражује
122111 Потраживања од купаца
291310 Обрачунати ненаплаћени приходи и
примања
– по излазној фактури корисника
буџетских средстава
Конто
Назив конта, опис
Дугује Потражује
121112 Текући рачуни
122111 Потраживања од купаца
291310 Обрачунати ненаплаћени приходи и
примања
700000/
800000
Одговарајући субаналитички конто
прихода/примања
– по изводу Управе за трезор
Пример: Књижење текућих расхода и издатака
за нефинансијску имовину
Уз примену обрачунске основе, по фактури до-
бављача задужује се одговарајући субаналитички
конто (трошкови материјала или услуга у класи
400000), односно у класи 500000 – Издаци за не-
финансијску имовину, а одобрава субаналитички
конто у групи конта 252000 – Добављачи у земљи
или иностранству. Приликом исплате износа ду-
говања добављачу преко текућег рачуна, а по изво-
ду Управе за трезор, задужује се конто добављача,
а одобрава конто 121112 – Текући рачуни.
Конто
Назив конта, опис
Дугује Потражује
40000/
500000
Одговарајући субаналитички конто
(трошкови материјала или услуга) /
Издаци за нефинансијску имовину
252000 Добављачи у земљи или иностранству
– по фактури добављача
252000 Добављачи у земљи или иностранству
121112 Текући рачуни
– по изводу Управе за трезор
По готовинској основи поступак књижења је
следећи: по улазној фактури добављача задужује се
одговарајући субаналитички конто 131211 – Обра-
чунати неплаћени расходи, односно субаналитич-
ки конто 131212 – Обрачунати неплаћени издаци,
а одобрава конто 252111 – Добављачи у земљи, од-
носно 252211 – Добављачи у иностранству. При-
ликом исплате износа дуговања добављачу преко
текућег рачуна, а по изводу Управе за трезор, заду-
жује се одговарајући конто добављача, а одобрава
конто 121112 – Текући рачуни, тако да се спроводи
истовремено књижење: задужење одговарајућег
субаналитичког конта у класи 400000, односно у
класи 500000, а одобрава конто 131211 – Обрачу-
нати неплаћени расходи, односно субаналитички
конто 131212 – Обрачунати неплаћени издаци. По
правилу, потражна (десна) страна конта 252111 –
Добављачи у земљи, односно 252211 – Добављачи у
иностранству увек је већа од дуговне стране.
148 ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● poslovnisavetnik.net
БУЏЕТСКИ КОРИСНИЦИ
Конто Назив конта, опис
Дугује Потражује
131211/
131212
Обрачунати неплаћени расходи /
Обрачунати неплаћени издаци
252111/
252211
Добављачи у земљи/иностранству
– по фактури добављача
252111/
252211
Добављачи у земљи/иностранству
121112 Текући рачуни
40000/
500000
Одговарајући субаналитички конто
(трошкови материјала или услуга) /
Издаци за нефинансијску имовину
131211/
131212
Обрачунати неплаћени расходи /
Обрачунати неплаћени издаци
– по изводу Управе за трезор
Из члана 5. брисани су ставови који се односе
на мерење резултата у финансијским извештајима.
1.5 Финансијско извештавање
Финансијско извештавање, у смислу ове уред-
бе, врши се периодично и годишње. Периодични
и годишњи финансијски извештаји састављају се и
подносе у складу са правилником којим се уређује
припрема, састављање и подношење финансијских
извештаја корисника буџетских средстава, органи-
зација за обавезно социјално осигурање, корисни-
ка средстава Републичког фонда за здравствено
осигурање и буџетских фондова. Изменама чл. 6–8.
прописано је годишње и периодично извештавање,
а извршено је само терминолошко уподобљавање
Закону о буџетском систему и подзаконским акти-
ма, првенствено Правилнику о начину припреме,
састављања и подношења финансијских извештаја
корисника буџетских средстава, корисника сред-
става организација за обавезно социјално осигура-
ње и буџетских фондова („Сл. гласник РС”, бр 18/15
и 104/18). Одредбе су преформулисане тако да је
у Уредби усвојена терминологија која се користи
у Закону, а избрисане су одредбе члана 7, којима
је била прописана садржина финансијских изве-
штаја.
Напомена везана за COVID-19: Влада је на
седници одржаној 28. марта 2020. године до-
нела Уредбу о померању рокова за подношење
годишњих финансијских извештаја корисника
буџетских средстава и корисника средстава ор-
ганизација за обавезно социјално осигурање за
време ванредног стања насталог услед болести
COVID-19 изазване вирусом SARS-CoV-2, ко-
јом се утврђује померање рокова за подношење
годишњих финансијских извештаја директних
корисника средстава буџета Републике Србије,
односно буџета аутономних покрајина и једини-
ца локалне самоуправе, завршних рачуна буџета
Републике Србије, буџета аутономних покраји-
на, буџета јединица локалне самоуправе и орга-
низација за обавезно социјално осигурање, као
и консолидованог извештаја Републике Србије и
консолидованих извештаја градова за 2019. го-
дину. Наведени рокови прописани су одредба-
ма члана 78. став 1. Закона о буџетском систему
(„Сл. гласник РС”, бр. 54/09, 73/10, 101/10, 101/11,
93/12, 62/13, 63/13 – исправка, 108/13, 142/14,
68/15 – др. закон, 103/15, 99/16, 113/17, 95/18,
31/19 и 72/19 – даље: Закон) за време ванредног
стања насталог услед болести COVID-19 изазва-
не вирусом SARS-CoV-2.
Рокови из члана 78. став 1. Закона померају се
према следећем календару:
1) рок из тачке 1) подтачка (2) помера се на рок од
петнаест радних дана од дана престанка ванредног
стања;
2) рокови из тачке 1) подт. (3)–(7) пoмерају се за
број календарских дана трајања ванредног стања,
уз додатних петнаест радних дана од дана престан-
ка ванредног стања;
3) рок из тачке 2) подтачка (2) помера се на рок од
петнаест радних дана од дана престанка ванредног
стања;
4) рокови из тачке 2) подт. (3)–(6) померају се за
број календарских дана трајања ванредног стања,
уз додатних петнаест радних дана од дана престан-
ка ванредног стања.
Уредба је објављена у „Службеном гласнику РС”
бр. 47/2020 од 28. 3. 2020. године, када је и ступила
на снагу.
1.6 Пословне књиге
Изменама одредби које се односе на пословне
књиге извршено је уподобљавање назива инсти-
туција и подзаконског акта постојећим, док су-
штина одредби није мењана.
1.7 Рачуноводствене исправе
Одредбе члана 16. преформулисане су и усагла-
шене са прописима којима је уређен електронски
документ и електронска идентификација, као што
је Закон о електронском документу, електронској
идентификацији и услугама од поверења у елек-
тронском пословању („Сл. гласник РС” бр. 94/17).
МАЈ 2020. ● ПОСЛОВНИ САВЕТНИК 149
БУЏЕТСКИ КОРИСНИЦИ
У складу са одредбама члана 16. рачуноводстве-
на исправа представља јавну исправу која пред-
ставља писани документ или електронски запис
о насталој пословној промени, а обухвата све по-
датке потребне за књижење у пословним књигама,
тако да из рачуноводствене исправе недвосмисле-
но могу да се сазнају основ, врста и садржај послов-
не промене.
Фактура (рачун) као рачуноводствена исправа,
састављена и достављена у електронском облику,
мора да буде потврђена од стране одговорног лица,
које својим потписом или другом идентификаци-
оном ознаком потврђује њену веродостојност у
складу са законом.
Према Закону о електронском документу, елек-
тронској идентификацији и услугама од поверења
у електронском пословању, идентификациони по-
даци представљају скуп података на основу којих
је могуће једнозначно утврдити идентитет правног
лица, физичког лица или физичког лица у својству
регистрованог субјекта. Идентификациони пода-
ци су подаци који се у оквиру услуге електронске
идентификације користе за утврђивање идентите-
та корисника – име и презиме физичког лица, одно-
сно назив правног лица, корисничко име, лозинка
и други подаци. Идентитет мора да буде утврђен
једнозначно, што значи да је неопходно утврдити
да је скуп идентификационих података јединствен
за једног корисника. Електронска идентификација
представља поступак коришћења личних иденти-
фикационих података у електронском облику који
једнозначно одређују правно лице, физичко лице
или физичко лице у својству регистрованог субјек-
та (више о овоме можете прочитати у тексту који
је објављен у „Пословном саветнику” број 24/2018,
под насловом „Електронско пословање – регулати-
ва и пракса”).
Одредбе члана 16. Уредбе, које се односе на
фактуру (рачун) као рачуноводствену исправу
у електронском облику, примењиваће се почев
од 1. јула 2021. године.
Књижења у пословним књигама врше се на
основу валидних рачуноводствених докумената
о насталој пословној промени и другом догађају.
Рачуноводствена исправа саставља се у потреб-
ном броју примерака, на месту и у време настанка
пословног догађаја. Према томе, у књиговодству
се евидентирају (књиже) само пословне промене
које су стварно настале, о чему постоји званична
(веродостојна) документација. Писани доказ да је
настала нека промена у средствима или обавезама
корисника буџетских средстава, која може да служи
као основа за књижење, зове се рачуноводствена
исправа, односно документ за књижење пословне
промене и правдање. Поред тога, рачуноводствена
исправа мора да садржи све податке потребне за
правилно књижење у пословним књигама. Доку-
ментација мора јасно да прикаже основ пословне
промене да би иста могла да се прокњижи на одго-
варајућем конту главне књиге.
Књиговодствена документација, поред тога
што је основ за књижење, омогућава и ефика-
сну и потпуну контролу спроведених књижења
у пословним књигама, као и контролу укупног
пословања корисника, коју спроводе контролни
органи унутар корисника (интерна контрола и
ревизија), односно други државни органи, а пр-
венствено Државна ревизорска институција и
Министарство финансија преко Сектора за бу-
џетску инспекцију.
Основни елементи књиговодственог докумен-
та су: назив документа (чек, налог за исплату, фак-
тура, требовање и сл.); датум издавања, садржина
пословне промене (продаја – набавка, количина,
назив, цена, вредност и сл.); потписи овлашћених
лица за учешће у пословној промени и овере ис-
тог од стране овлашћених лица корисника (печат
и потпис). Исправа мора бити потписана од стра-
не лица које је исту саставило, лица са супротним
интересима (лице које прима и лице које даје новац
или материјал), лица које је исправу контролисало
и лица које је одговорно за насталу пословну про-
мену. Функције ових лица, као и функције наредбо-
давца, рачунополагача и интерних контролора не
могу да се поклапају (члан 72. Закона о буџетском
систему).
Рачуноводствена исправа мора да буде потписа-
на од стране лица које је исправу саставило, лица
које је исправу контролисало и лица одговорног за
насталу пословну промену и други догађај, с тим
што се доставља на књижење наредног дана, а нај-
касније у року од два дана од дана настанка послов-
не промене и другог догађаја. Лица одговорна за
састављање и контролу рачуноводствених исправа
својим потписом на исправи гарантују да је исти-
нита и да верно приказује пословну промену.
Корисници буџетских средстава и организације
обавезног социјалног осигурања, као и корисници
средстава Републичког фонда за здравствено оси-
гурање, интерним општим актом (Правилник о
150 ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● poslovnisavetnik.net
БУЏЕТСКИ КОРИСНИЦИ
организацији буџетског рачуноводства и рачуно-
водственим политикама) дефинишу:
hhорганизацију рачуноводственог система (орга-
низација, основ за вођење буџетског рачуновод-
ства, пословне књиге и рачуноводствене исправе);
hhинтерне рачуноводствене контролне поступке;
hhлица која су одговорна за законитост, исправ-
ност и састављање исправа о пословној промени
и другом догађају, односно утврђивање одговор-
ности запослених који обављају рачуноводствене
послове;
hhкретање рачуноводствених исправа, као и рокове
за њихово састављање и достављање на књижење.
Иако није децидирано наведено у Уредби,
потребно је да се интерним актом дефинише и
усклађивање пословних књига, попис имовине
и обавеза, усаглашавање потраживања и оба-
веза и састављање и достављање финансијских
извештаја, као и друга питања везана за буџетско
рачуноводство.
Важно је напоменути важност овог норматив-
ног акта и предузети све мере да надлежни органи
корисника буџетских средстава наведени акт доне-
су, с обзиром на то да се приликом вршења контро-
ле пословања од стране буџетске инспекције, али
и других контролних органа међу првим актима
тражи управо тај.
Рачуноводствене исправе књиже се истог дана,
а најкасније наредног дана од дана добијања рачу-
новодствене исправе.
1.8 Закључивање пословних књига и чување
рачуноводствених исправа
Одредбе чланова 17–19. Уредбе, којима су уре-
ђени закључивање пословних књига и чување ра-
чуноводствених исправа, усклађивање пословних
књига, попис имовине и обавеза и усаглашавање
потраживања и обавеза, као и услови за вођење
пословних књига, терминолошки су уподобљене
Закону о буџетском систему и његовим подзакон-
ским актима.
Пословне књиге закључују се на крају буџетске
године – после спроведених књижења свих економ-
ских трансакција и обрачуна, а најкасније до рока
за достављање финансијских извештаја. Пословне
књиге могу да се закључују и у току буџетске годи-
не: када су у питању статусне промене, престанак
пословања корисника буџетских средстава и у дру-
гим сличним случајевима. Пословне књиге које се
користе више од једне године закључују се по пре-
станку њиховог коришћења.
По извршеном усклађивању књиговодственог
стања са стварним стањем и спроведених књиже-
ња по основу тог усаглашавања у главној књизи
(тзв. предзакључни ставови за књижење) присту-
па се затварању главне књиге – изравнању проме-
та дуговне и потражне стране конта главне књиге.
Изравнање се спроводи на следећи начин: разлика
између дуговне и потражне стране једног конта
преноси се на мању страну истог конта. Код конта
активе и конта расхода и издатака лева страна ће по
правилу бити већа од десне, односно „дугује” биће
веће од „потражује”, па ће се та разлика (салдо) уне-
ти на десну – потражну страну, чиме се постиже
изравнање. На другој страни, на контима пасиве
и контима прихода и примања десна страна биће
већа од леве, односно „потражује” биће веће од
„дугује”, па ће се салдо тих конта пренети на леву –
дуговну страну, чиме се опет постиже изравнање.
Прво се врши изравнање, односно закључивање
обрачунских конта успеха (прихода и примања, као
и расхода и издатака), а затим билансних конта стања
(која ће се наћи у билансу стања). Тако се „врши за-
тварање” конта главне књиге, чиме су салда свих кон-
та сведена на нулу. На овај затворена је главна књига
корисника, па више не може да се користи за књиже-
ње пословних промена у тој пословној години.
Приликом израде годишњих финансијских из-
вештаја, односно завршног рачуна за претходну
годину, закључним књижењима треба затворити
поједина субаналитичка конта класе 400000, 500000,
700000 и 800000, уз одобрење, односно задужење
конта 321111 – Обрачун прихода и примања, рас-
хода и издатака пословања, док се субаналитичка
конта класе 600000 и 900000 затварају међусобним
задужењем, односно одобрењем одговарајућих
конта у оквиру тих класа. Затварањем субанали-
тичких конта на претходно наведени начин у по-
словним књигама остају на крају претходне године
салда субаналитичких конта класе 000000, 100000,
200000 и 300000, која се билансирају у обрасцу 1 –
Биланс стања на дан 31. 12. претходне године.
Сугестија је да се истовременим књижењем
закључе сва субаналитичка конта у ове четири
класе. То је могуће спровести на следећи начин: да
би стања на билансним контима имала билансну
равнотежу (између на једној страни активних кон-
та и на другој страни пасивних конта) потребно је
да закључно књижење на класама 000000, 100000,
200000 и 300000 представља налог који је у равно-
тежи (збир свих дуговних књижења мора да буде
једнак збиру свих потражних књижења).
МАЈ 2020. ● ПОСЛОВНИ САВЕТНИК 151
БУЏЕТСКИ КОРИСНИЦИ
Пример: Закључна књижења
Конто: Потраживање од купаца
Датум Број НЗК Опис
Промет
Дугује Потражује
18. 3. 2019. 039 По фактури бр. 345/2019 204.500
25. 6. 2019. 139 Извод УТ од 25. 6. 2019. 200.000
31. 12. 2019. Салдо за изравнање 4.500
Свега: 204.500 204.500
Потпис овлашћених лица
Конто: Обавезе према добављачима
Датум Број НЗК Опис
Промет
Дугује Потражује
25. 1. 2019. 013 По фактури бр. 12/2019 120.000
12. 3. 2019. 056 Извод УТ од 12. 3. 2019. 100.000
31. 12. 2019. Салдо за изравнање 20.000
Свега: 120.000 120.000
Потпис овлашћених лица
Рокови за чување рачуноводствених исправа и
пословних књига прописани су одредбама члана 17.
став 4. Рачуноводствене исправе и пословне књи-
ге чувају се у пословним просторијама корисника
буџетских средстава и организација обавезног со-
цијалног осигурања, као и корисника средстава Ре-
публичког фонда за здравствено осигурање, и то на:
1) 50 година – финансијски извештаји,
2) 10 година – дневник, главне књиге, помоћне
књиге и евиденције,
3) 5 година – изворна документација и пратећа до-
кументација,
4) трајно – евиденције о зарадама.
Финансијски извештаји, пословне књиге и ра-
чуноводствене исправе чувају се у оригиналу или
другом облику архивирања, у складу са законом.
Време чувања почиње да се рачуна од последњег
дана буџетске године на коју се рачуноводствене
исправе и пословне књиге односе.
1.9 Казнене одредбе
Чланом 20. Уредбе биле су прописане новчане
казне и прекршајна одговорност лица у финансиј-
ској служби корисника буџетских средстава за не-
поштовање одредби ове уредбе.
Брисање казнених одредби из Уредбе одго-
ворна лица у рачуноводству не ослобађа од одго-
ворности, имајући у виду да је одредбама члана
18. Закона о прекршајима („Сл. гласник РС”, бр.
65/13, 13/16 и 98/16 – Одлука УС) прописана од-
говорност физичког лица за прекршај, који може
да му се припише у кривицу зато што је било ура-
чунљиво и учинило прекршај са умишљајем или
из нехата, а било је свесно или је било дужно и мо-
гло да буде свесно да је такав поступак забрањен.
Поменуте одредбе примењују се и на одговорна
лица у државном органу, органу територијалне
аутономије и јединице локалне самоуправе, ако
овим законом није другачије одређено. ПС
3
ДЕЦЕНИЈЕ