Уводне напомене
Доношењем Закона о платним услугама („Сл. гласник РС”, бр. 139/2014 – у даљем тексту: Закон), који је у примени од 1. октобра 2015. године, стављен је ван снаге Закон о платном промету, изузев неких одредби као што су: члан 2, чланови 47–49. (регулисање принудне наплате са рачуна клијента), члан 50. (ст. 1, тачка 6), члан 51. (ст. 1, тачке 18. и 19, и став 2) и члан 57. (став 3). Сходно теми којом се овде бавимо, дајемо основне дефиниције из Закона:
1) Платне трансакције означавају уплату, пренос или исплату новчаних средстава, што иницира платилац или прималац плаћања, а обавља се без обзира на правни однос између платиоца и примаоца плаћања.
2) Пружалац платних услуга је платна институција, тј. правно лице са седиштем у Републици Србији, које има дозволу Народне банке Србије за пружање платних услуга као платна институција, у складу са овим законом. Пружаоци платних услуга, према Закону, јесу: 1) банка; 2) институција електронског новца; 3) платна институција; 4) Народна банка Србије; 5) Управа за трезор или други органи јавне власти у Републици Србији, у складу са својим надлежностима утврђеним законом; 6) јавни поштански оператор са седиштем у Републици Србији, основан у складу са законом којим се уређују поштанске услуге. Нико, осим наведених, не може пружати платне услуге у Републици Србији
3) Корисник платних услуга означава физичко или правно лице које користи платну услугу у својству платиоца и/или примаоца плаћања или се пружаоцу платних услуга обратило ради коришћења тих услуга.
Да би се платне трансакције могле несметано спроводити, гувернер Народне банке Србије донео је Одлуку о облику, садржини и начину коришћења образаца платних налога за извршење платних трансакција у динарима („Сл. гласник РС”, бр. 55/2015 и 78/2015 – у даљем тексту: Одлука о садржини образаца платних налога), која је у примени од 1. октобра 2015. године. У складу са тачком 2. ове одлуке, прописани платни налози за извршење платних трансакција су:
1) налог за уплату – Образац бр. 1 – који се користи за уплате готовог новца на текући рачун (уплате дневног пазара, плаћање обавеза у готовом новцу и друге уплате на текући рачун);
2) налог за исплату – Образац бр. 2 – који се користи за исплате готовог новца са текућег рачуна;
3) налог за пренос – Образац бр. 3 – који се користи за пренос новчаних средстава са текућег рачуна на текући рачун. На основу налога за пренос извршава се пренос новчаних средстава – задужење текућег рачуна платиоца и одобрење текућег рачуна примаоца плаћања, односно задужење једног текућег рачуна и одобрење другог текућег рачуна истог корисника платних услуга, као и задужење и одобрење истог текућег рачуна за исти износ.
Треба рећи да је Одлука о садржини образаца платних налога, пропис који у платним трансакцијама примењују сва правна лица из приватног сектора. Напомињемо да корисници буџетских средстава и организације обавезног социјалног осигурања примењују у платном промету Правилник о начину и поступку обављања платног промета у оквиру консолидованог рачуна трезора („Сл. гласник РС”, бр. 92/2002, 100/2003 и 10/2004).
Платне трансакције између корисника средстава платног промета одвијају се посредством пружаоца услуга платног промета, у складу са уговореним начином извршења новчаних обавеза. Шифре плаћања према облику плаћања за извршење платних трансакција, утврђене Прилогом 3. Одлуке о садржини образаца платних налога, могу бити за:
– готовинско плаћање, које се односи на готовинске уплате на текући рачун и исплате с текућег рачуна;
– безготовинско плаћање, које се односи на пренос (плаћање и друге трансфере) с једног текућег рачуна на други текући рачун;
– обрачунско плаћање, које подразумева плаћање приликом ког се не врши пренос средстава са рачуна на рачун, већ се само обрачунски евидентира (цесија и асигнација); и
– прекњижавање, које се односи на повраћај по основу више уплаћених или погрешно уплаћених средстава.
За још боље разумевање ове проблематике потребно је правити разлику између платних и финансијских инструмената. Платни инструменти су они којима се извршавају платне трансакције (налози за уплату, исплату и пренос) у складу са одредбама Закона о платним услугама и Одлуком о садржини платних образаца. С друге стране, финансијски инструменти су они које је прописао Закон о тржишту капитала („Сл. гласник РС”, бр. 31/2011, 112/2015 и 108/2016) који их је дефинисао као преносиве хартије од вредности и инструменте тржишта новца.
Финансијски инструменти – преносиве хартије од вредности – у складу са чланом 2. тог закона заправо су све врсте хартија од вредности којима се може трговати на тржишту капитала, изузев инструмената плаћања. У преносиве хартије од вредности спадају нарочито акције, обвезнице и други облици секјуритизованог дуга и друге хартије од вредности које дају право на стицање и продају такве преносиве хартије од вредности.
Инструменти тржишта новца су финансијски инструменти којима се обично тргује на тржишту новца, као што су трезорски, благајнички и комерцијални записи и сертификати о депозиту, изузев инструмената плаћања.
Други законски прописи који регулишу начин измирења међусобних обавеза корисника платних услуга
За измирење међусобних обавеза корисника платних услуга примењују се одредбе више законских прописа као што су:
– Закон о облигационим односима („Сл. лист СФРЈ”, бр. 29/78, 39/85, 57/89, „Сл. лист СРЈ”, бр. 31/93, и „Сл. лист СЦГ”, бр. 1/03);
– Закон о платном промету („Сл. лист СРЈ”, бр. 3/2002 и 5/2003, и „Сл. гласник РС”, бр. 43/2004, 62/2006, 111/2009 – др. закон, 31/2011 и 139/2014 – др. закон);
– Закон о пореском поступку и пореској администрацији („Сл. гласник РС”, бр. 80/2002 … и 108/2016);
– Правилник о начину и условима за плаћање пореске обавезе путем компензације („Сл. гласник РС”, бр. 63/2003).
1) Измирење обавеза према Закону о облигационим односима
Корисници платних услуга своје новчане обавезе измирују безготовинским и обрачунским начином плаћања, у складу са уговорима које међусобно закључују. Постоји више начина испуњења обавеза, као што су компензација, цесија, асигнација, преузимање дуга, приступање дугу, преузимање испуњења, пренова и др. облици. У одељку 3. ОСТАЛИ НАЧИНИ ПРЕСТАНКА ОБАВЕЗА (чл. од 336. до 359) прописано је следеће:
– Пребијање (компензација), према члану 336. Закона, подразумева да дужник може пребити потраживање које има према повериоцу, са оним што овај потражује од њега, ако оба потраживања гласе на новац или друге заменљиве ствари истог рода и исте каквоће и ако су оба доспела. За пребијање је потребна изјава о пребијању (члан 337. Закона), што значи да пребијање не настаје чим се стекну услови за то, него је потребно да једна страна изјави другој да врши пребијање.
– Отпуштање дуга (члан 344) је случај престанка обавезе када поверилац изјави дужнику да неће тражити њено испуњење и дужник се са тим сагласи. Дакле, са изјавом о отпуштању дуга треба да се сагласи и дужник да би се иста сматрала пуноважном.
– Пренов (новација, члан 348) подразумева престанак обавезе ако се поверилац и дужник сагласе да постојећу обавезу замене новом и ако нова обавеза има различит предмет или различит правни основ. Споразум повериоца и дужника којим се мења или додаје одредба о року, месту или начину испуњења, затим накнадни споразум о камати, уговорној казни, обезбеђењу испуњења или о којој другој споредној одредби, као и споразум о издавању нове исправе о дугу, не сматрају се преновом.
– Сједињење (конфузија, члан 353) подразумева престанак обавезе сједињењем у случају када једно исто лице постане поверилац и дужник. Када јемац постане поверилац, обавеза главног дужника не престаје. Обавеза уписана у јавној књизи престаје сједињењем тек када се изврши упис брисања. То су случајеви када долази до припајања једног привредног друштва другом привредном друштву преношењем целокупне имовине и обавеза, чиме друштво које се припаја, престаје да постоји без спровођења поступка ликвидације, сходно одредби члана 486. Закона о привредним друштвима („Сл. гласник РС”, бр. 36/2011, 99/2011, 832014 и 5/2015).
– Уступање потраживања уговором (цесија, члан 436) подразумева да поверилац може уговором закљученим са трећим лицем пренети на њега своје потраживање, изузев оног чији је пренос забрањен законом или које је везано за личност повериоца, или које се по својој природи противи преношењу на другог. Према члану 438. Закона за пренос потраживања, пристанак дужника није потребан, али је уступилац дужан да обавести дужника о извршеном уступању.
– Преузимање дуга (члан 446) врши се уговором између дужника и преузимаоца, на који је пристао поверилац. О закљученом уговору повериоца може известити сваки од њих и сваком од њих поверилац може саопштити свој пристанак на преузимање дуга. Претпоставља се да је поверилац дао свој пристанак ако је без ограде примио неко испуњење од преузимаоца које је овај учинио у своје име. Према члану 448. Закона, преузимањем дуга преузималац ступа на место пређашњег дужника, а овај се ослобађа обавезе. Међутим, ако је у време повериочевог пристанка на уговор о преузимању дуга преузималац био презадужен, а поверилац то није знао нити је морао знати, пређашњи дужник не особађа се обавезе, а уговор о преузимању дуга има дејство уговора о приступању дугу.
– Приступање дугу (члан 451) заснива се на основу уговора између повериоца и трећег лица, којим се то треће лице обавезује повериоцу да ће испунити његово потраживање од дужника, што значи да треће лице ступа у обавезу поред дужника. Сагласно члану 452. Закона, лице на које на основу уговора о приступању дугу пређе нека имовинска целина физичког или правног лица или један део те целине, одговара за дугове који се односе на ту целину, односно на њен део, поред дотадашњег имаоца и солидарно с њим, али само до вредности њене активе.
– Преузимање испуњења (члан 453) врши се уговором између дужника и неког трећег лица, којим се то лице обавезује дужнику да ће испунити његову обавезу према повериоцу. Он одговара дужнику ако благовремено не испуни обавезу повериоцу, те овај затражи испуњење од дужника. Али то треће лице не преузима дуг нити приступа дугу и поверилац нема никакво право према њему. Дакле, дужник ће одговарати за преузете обавезе према повериоцу у случају неиспуњења обавезе од стране трећег лица (преузимаоца испуњења), док ће преузималац испуњења одговарати за преузете обавезе према повериочевом дужнику, а на основу склопљеног уговора између дужника и неког трећег лица које се обавезало на испуњење преузете обавезе према дужниковом повериоцу.
– Јемство (члан 997–1019. Закона) подразумева склопљени уговор о јемству којим се јемац обавезује повериоцу да ће испунити пуноважну и доспелу обавезу дужника ако овај то не учини. Уговор о јемству обавезује јемца само ако је изјаву о јемчењу учинио писмено. Од јемца се може захтевати испуњење обавезе тек након што је главни дужник не испуни у року одређеном у писменом позиву (супсидијарно јемство). Поверилац може тражити испуњење обавезе од јемца, иако није пре тога позвао главног дужника на испуњење обавезе, ако је очигледно да се из средстава главног дужника не може остварити њено испуњење или ако је главни дужник пао под стечај. Ако се јемац обавезао као јемац платац, онда одговара повериоцу као главни дужник за целокупну обавезу и поверилац може захтевати њено испуњење било од главног дужника, било од јемца или од обојице у исто време (солидарно јемство). Што се тиче односа јемца и дужника, јемац који је исплатио повериоцу његово потраживање, може захтевати од дужника да му накнади све што је исплатио за његов рачун, као и камату од дана исплате.
– Упућивање (асигнација, чланови 1020–1034) је врста уговора о испуњењу обавезе у случају када једно лице – упутилац (асигнант) овлашћује друго лице – упућеника (асигната) да за његов рачун изврши нешто одређеном трећем лицу – примаоцу упута (асигнатару), а овога овлашћује да то извршење прими у своје име.
Прималац упута стиче право да захтева од упућеника испуњење тек кад му овај изјави да прихвата упут. Прихватање упута не може се опозвати. Ако је прималац упута поверилац упутиоца, поверилац није дужан пристати на упут који му је учинио дужник у циљу испуњења своје обавезе, али је дужан да о свом одбијању одмах извести дужника, иначе ће му одговарати за штету. Ако је упућеник дужник упутиоца, упућеник није дужан да прихвати упут, чак и ако је дужник упутиоца, изузев ако му је то обећао. Међутим, када је упут издат на основу упућениковог дуга упутиоцу, упућеник је дужан да га изврши до износа тог дуга ако му то ни по чему није теже од испуњења обавезе према упутиоцу. Извршењем упута издатог на основу упућениковог дуга упутиоцу, упућеник се у истој мери ослобађа свог дуга према упутиоцу.
2) Измиривање обавеза према одредбама Закона о платном промету
Сходно одредбама чланова 47–49. овог закона, предвиђен је начин измирења обавеза принудном наплатом.
Принудна наплата (члан 47) с рачуна клијента врши се код банака, са свих рачуна клијента на којима он има средства, и врши се на основу и по редоследу:
1) извршних решења пореских, царинских и других надлежних органа – према времену пријема;
2) извршних судских решења, других извршних наслова, законских овлашћења – према времену пријема;
3) налога поверилаца на основу доспелих хартија од вредности, меница или овлашћења која је дужник дао својој банци и свом повериоцу – према времену пријема.
Чланом 47а је прописано да се принудна наплата може вршити на основу меница или овлашћења само ако су и менице и овлашћења евидентирани у регистру меница и овлашћења који води Народна банка Србије (у даљем тексту: регистар меница и овлашћења). Захтев за регистрацију менице или овлашћења дужник подноси својој банци која издаје потврду о регистрованим меницама или овлашћењима.
У складу са чланом 48. Закона, принудну наплату врши Народна банка Србије која одмах после пријема основа за наплату, свим банкама налаже да блокирају све динарске и девизне рачуне дужника, да му не отварају нове рачуне и да јој без одлагања доставе податке о стању средстава на тим рачунима. Кад прими обавештење од банака о стању средстава на рачунима, Народна банка Србије налаже банци код које дужник има највиши износ средстава на отвореном динарском рачуну, да се налог за принудну наплату изврши с тог рачуна, а ако на њему нема довољно средстава – извршење се налаже и другим банкама код којих дужник има отворене динарске рачуне, и то редом, према висини средстава на тим рачунима, до потпуног извршења налога за принудну наплату. Под средствима за извршење налога за принудну наплату подразумевају се динарска средства која се воде на динарским рачунима код банке, као и динарска противвредност девизних средстава код банке, осим средстава чије је извршење изузето законом, актом Владе, прописом Народне банке Србије, судском одлуком или одлуком пореског односно царинског органа, као и средства донација и хуманитарне помоћи, животног осигурања, прихода од приватизације, средства за формирање робних резерви, средства самодоприноса, судских депозита, средства одређена за исплату по основу акредитива, средства депозита за обезбеђење кредита, средства буџета за исплату премија, субвенција и регреса, средства обезбеђења по уговорима прописаних законом и другим прописом, као и туђа средства на рачунима дужника.
Након потпуног извршења налога за принудну наплату, Народна банка Србије без одлагања обавештава банке о том извршењу ради деблокаде средстава дужника на његовим рачунима код тих банака.
3) Измирење обавеза према одредбама Закона о пореском поступку и пореској администрацији
За измиривање доспелих пореских обавеза од значаја су и одредбе чланова 19, 67. и 87а овог закона.
Према члану 19, испуњење пореске обавезе састоји се у плаћању дугованог износа пореза о доспелости. Пореску обавезу:
1) испуњава порески обвезник непосредно;
2) испуњава друго лице када је овим законом или другим пореским законом прописано да је одговорно за испуњење пореске обавезе пореског обвезника;
3) може да испуни друго лице које према пореском закону није одговорно за испуњење пореске обавезе.
Порески обвезници – правна лица, предузетници или физичка лица која обављају делатност, чији су рачуни у тренутку плаћања блокирани због извршења принудне наплате код организације надлежне за принудну наплату – могу међусобне новчане обавезе измиривати и уговарањем промене повериоца односно дужника у одређеном облигационом односу (асигнација, цесија и др.), искључиво ради испуњења обавеза по основу јавних прихода на које се примењује овај закон.
Сходно члану 67. Закона прописана је редовна наплата пореза. Наплата пореза се по правилу врши плаћањем новчаног износа о доспелости пореза на прописане уплатне рачуне јавних прихода у роковима прописаним законом.
Порез се може платити и куповином вредносног папира (таксене марке, доплатне поштанске марке, фискалне акцизне маркице и сл.) у случајевима прописаним законом.
Изузетно, пореска обавеза се може намирити:
1) путем компензације, на начин и под условима које, у складу са пореским законом, ближе уређује министар;
2) конверзијом потраживања по основу пореза, у трајни улог Републике у капитал пореског обвезника, на начин и под условима које пропише Влада.
Према члану 87а Закона прописана је привремена мера обезбеђења пореског потраживања у принудној наплати из новчаних средстава пореског обвезника.
Ради обезбеђења наплате пореза и споредних пореских давања после почетка поступка принудне наплате из новчаних средстава пореског обвезника на његовим рачунима, Пореска управа решењем установљава привремену меру обезбеђења наплате пореског потраживања која означава забрану пореском обвезнику да новчане обавезе које има према трећим лицима, измирује уговарањем промене поверилаца односно дужника у одређеном облигационом односу (асигнација, цесија и др.), пребијањем (компензација) и на други начин у складу са законом.
Привремена мера извршава се у складу са одредбама закона којим се уређује платни промет, односно одредбама других закона, које се односе на принудну наплату са рачуна клијента. Банка је дужна да, по пријему налога од стране организације надлежне за принудну наплату, одмах обустави измирење новчаних обавеза које порески обвезник има према трећим лицима на основу уговора о промени поверилаца односно дужника у одређеном облигационом односу (асигнација, цесија и др.), по основу пребијања (компензација) и по другом основу у складу са законом, осим за плаћања по основу исплата зарада и накнада трошкова (за долазак на рад и одлазак с рада и за време проведено на службеном путу у земљи и иностранству), као и по основу других примања (отпремнина при одласку у пензију, солидарна помоћ и помоћ у случају смрти запосленог или члана његове уже породице) и новчаних накнада из социјалног програма за запослене којима престаје радни однос у процесу реструктурирања предузећа и припреме за приватизацију, стечај и ликвидацију.
На образложени захтев пореског обвезника Пореска управа може да, уз сагласност министра, укине установљену привремену меру ако порески обвезник поднесе средство обезбеђења наплате пореског потраживања из члана 74. став 2. овог закона.
4) Измиривање обавеза према Правилнику о начину и условима за плаћање пореске обавезе путем компензације
Правилник ближе уређује начин и услове под којима порески дужник у текућој години може путем компензације измирити пореске обавезе доспеле до 31. децембра претходне године.
Сагласно члану 2. Правилника, дужник који истовремено има и потраживања од буџета Републике Србије, може путем билатералне компензације да измири дуг подношењем захтева за плаћање дуга путем компензације, под условима да је:
1) према усаглашеној књиговодственој документацији, обавеза буџета Републике Србије према дужнику најмање двоструко већа од укупног дуга који се може измирити путем компензације;
2) предмет компензације дуг који представља јавни приход буџета до износа који припада буџету.
У складу са чланом 3. Правилника, дужник подноси захтев Министарству финансија – Управи за трезор. Уз захтев се подноси следећа документација:
1) Потврда о обавези на Обрасцу ПОО, оверена од стране корисника буџетских средстава који има обавезу према дужнику, заједно са документацијом којом се доказује основ дуговања;
2) Потврда о дугу на Обрасцу ПДУ, оверена од стране надлежне организационе јединице Пореске управе према седишту дужника;
3) попуњена Изјава о компензацији међусобних обавеза и потраживања на Обрасцу ИОК, у четири примерка, оверена од стране дужника;
4) попуњен налог на терет и у корист одговарајућег уплатног рачуна јавних прихода;
5) попуњен и оверен налог на терет и у корист свог рачуна.
Наведени обрасци ПОО, ПДУ и ИОК, одштампани су уз овај Правилник и чине његов саставни део.
Након прихватања захтева и уз испуњеност прописаних услова, у року од седам радних дана од дана пријема документације Управа за трезор оверава Образац ИОК и испоставља налоге за обрачун на терет и у корист рачуна буџета, а рок за компензацију је 30 дана од дана овере Обрасца ИОК. Када је Управа за трезор прихватила захтев пореског дужника о измирењу пореске обавезе путем компензације, пратећа документација се, уз прихваћени захтев, прослеђује Сектору за јавна плаћања који обавештава пореског дужника о износу дуга који је одобрен за компензацију.
После реализације налога за обрачун, Сектор за јавна плаћања доставља дужнику један примерак Обрасца ИОК заједно са потврдама, односно копијама налога о спроведеном обрачуну на терет и у корист рачуна буџета и уплатног рачуна јавних прихода. Дужник је обавезан да спроведе обрачун преко свог рачуна и да достави организационој јединици доказ о извршеном евидентирању са документацијом.
Кратки резиме
Претходно изнети коментари о измиривању обавеза на основу платних трансакција између корисника платних услуга и посредством пружалаца платних услуга, биће проширени у наредним бројевима часописа „Пословни саветник” примерима измиривања обавеза на основу склопљених уговора (цесија, асигнација, преузимање дуга, јемство и др.) путем платних трансакција које се спроводе посредством пружаоца платних услуга између корисника тих услуга.