Zakonske odredbe
Zakonom o radu („Sl. glasnik RS”, br. 24/2005, 61/2005, 54/2009, 32/2013, 75/2014, 13/2017 – US, 113/2017 i 95/2018 – autentično tumačenje) propisano je pravo zaposlenog na zaradu, pri čemu je predviđena i odgovarajuća zaštita zarade i naknade zarade. Prema članu 123. stav 1. ovog zakona, novčano potraživanje od zaposlenog poslodavac može da naplati obustavljanjem od njegove zarade samo:
– na osnovu pravosnažne odluke suda,
– u slučajevima utvrđenim zakonom (kao što je samodoprinos) ili
– uz pristanak zaposlenog.
Prema stavu 2. istog člana, na osnovu pravosnažne odluke suda i u slučajevima utvrđenim zakonom poslodavac zaposlenom može da obustavi od zarade najviše do jedne trećine zarade, odnosno naknade zarade, ako zakonom nije drukčije određeno.
Skip to PDF contentMr Željko Albaneze
Izvršenje na zaradi i drugim
novčanim primanjima zaposlenih
– primena od 1. januara 2020. godine
Zakonske odredbe
Zakonom o radu („Sl. glasnik RS”, br. 24/2005,
61/2005, 54/2009, 32/2013, 75/2014, 13/2017 – US,
113/2017 i 95/2018 – autentično
tumačenje) propisa-
no je pravo zaposlenog na zaradu, pri čemu je pred-
viđena i odgovarajuća zaštita zarade i naknade
zarade. Prema članu
123. stav 1. ovog zakona, novča-
no potraživanje od zaposlenog poslodavac može
da naplati obustavljanjem
od njegove zarade samo:
„na osnovu pravosnažne
odluke suda,
„u slučajevima utvrđenim zakonom (kao što je
samodoprinos) ili
„uz pristanak zaposlenog.
Prema stavu 2. istog člana,
na osnovu
pravosnažne
odluke suda i u slučajevima utvr-
đenim zakonom poslodavac zaposlenom može da
obustavi od zarade najviše do jedne
trećine za-
rade, odnosno
naknade
zarade, ako zakonom nije
drukčije
određeno.
ČLANAK POČINJE NIŽE NA STRANI
JANUAR 2020. ● POSLOVNI SAVETNIK 203
ZARADE
FIz navedenih odredbi člana
123. Za-
kona o radu može da se zaključi da se
ograničenje do koga može da se vrši obusta-
va od zarade ne odnosi
na obustave za koje je
zaposleni dao svoj pristanak (kao što su npr.
administrativne
zabrane po osnovu stambe-
nih ili potrošačkih kredita, zajam za ogrev,
zimnicu
i sl.).
S druge strane, Zakon o izvršenju i obezbeđenju
(„Sl. glasnik RS”, br. 106/2015, 106/2016
– autentično
tumačenje, 113/2017 – autentično
tumačenje i 54/2019) bliže uređuje izvršenje na
zaradi i propisuje visinu obustave od zarade jer
omogućava izvršenje na većem delu primanja.
Na osnovu navedenog može da se zaključi da:
1) odredbe člana
123. Zakona o radu nemaju
značaj kada je u pitanju ograničenje obustave od
zarade jer
2) izvršenje na zaradi bliže i drugačije je
uređeno odredbama Zakona o izvršenju i obezbeđenju.
Prema tome, kada se u ovom članku
govori o
izvršenju na zaradi i drugim stalnim novčanim
primanjima zaposlenih, prate se odredbe Za-
kona o izvršenju i obezbeđenju
(dalje: Zakon),
kao propisa kojim se uređuje postupak u kom
sudovi i javni izvršitelji prinudno
namiruju
potraživanja izvršnih
poverilaca zasnovana
na izvršnim
i verodostojnim ispravama, odnosno
izvršenje radi namirenja novčanog po-
traživanja, u skladu sa ovim zakonom, može da
se čini, na primer, i na zaradi i drugim stalnim
novčanim primanjima koja zaposleni ostvaruje
od poslodavca kod koga je u radnom
odnosu.
Da-
kle, ovde je reč o izvršnim
sudskim
odlukama
kao izvršnim
ispravama kojima sud obavezuje
poslodavce da na određeni deo primanja zapo-
slenih stave zabranu, odnosno
izvrše odbijanje
konkretne sume novca radi naplate dosuđenog
potraživanja pravnog ili fizičkog lica prema
zaposlenom. U taj deo unete su određene novine
poslednjim izmenama i dopunama Zakona (objavljenim
u „Službenom glasniku RS” br. 54/2019),
na koje će biti ukazano u narednom
delu teksta,
uz napomenu da počinju da se primenjuju od 1. ja-
nuara 2020. godine.
Prema zakonskoj terminologiji:
1) potraživanje označava pravo izvršnog
pove-
rioca da zahteva
od izvršnog
dužnika
određe-
no davanje, činjenje, nečinjenje ili trpljenje;
2) izvršni
poverilac je lice čije se potraživa-
nje namiruje u izvršnom
postupku ili obezbeđuje
u postupku obezbeđenja;
3) izvršni
dužnik
je lice u odnosu
na koje se
potraživanje namiruje u izvršnom
postupku ili
obezbeđuje
u postupku obezbeđenja;
4) rešenje o izvršenju označava rešenje suda
ili javnog izvršitelja kojim se usvaja predlog
za izvršenje na osnovu izvršne
isprave ili ve-
rodostojne isprave.
Izvršenje na zaradi i drugim stalnim novča-
nim primanjima izvršnog
dužnika
regulisano
je čl. 288–298. Zakona, a na istu materiju odnose
se i čl. 257–270. Zakona.
Iznos zarade/plate koji može da bude
predmet
izvršenja po Zakonu
Pomenuto je da prema odredbama Zakona
sud dosuđuje obustave na zaradu zaposlenog. To
praktično
znači da poslodavci, nakon što utvr-
de mesečnu
zaradu zaposlenog za isplatu (neto) na
osnovu osnovne zarade zaposlenog, učinka i uve-
ćanja po svim osnovama utvrđenim aktom poslo-
davca (minuli rad, noćni, prekovremeni i rad
na praznik), imaju obavezu da izvrše obustavu u
skladu sa dobijenom sudskom presudom. Međutim,
kad je reč o primeni zakonskih
odredbi o obusta-
vi po izvršnoj
sudskoj odluci, postoji jasno ogra-
ničenje do koje granice zarada može da se umanji
po ovom osnovu. U inoviranom članu
258. Zakona,
koji je u primeni od 1. januara 2020. godine, a odnosi
se na izvršenja na primanjima zaposlenog
lica, utvrđena je sledeća regulativa:
1) Izvršenje na zaradi ili plati, naknadi
za-
rade, odnosno
plate može da se sprovede u vi-
sini do jedne
polovine zarade, naknade
zarade,
plate, naknade
plate, odnosno
do njihove četvr-
tine, ako je njihov iznos jednak
ili manji od mi-
nimalne zarade utvrđene u skladu sa zakonom.
2) Izvršenje na zaradi ili plati, naknadi
zarade, odnosno
plate koja ne prelazi iznos
prosečne
neto zarade prema poslednjem objavljenom
podatku
republičkog organa nadležnog
za poslove statistike može da se sprovede do
njihove trećine.
3) Izvršenje na minimalnoj zaradi sprovodi
se do njene četvrtine.
4) Radi namirenja potraživanja po osnovu za-
konskog izdržavanja, izvršenje na primanjima iz
t. 1–3) može da se sprovede do polovine primanja.
204 POSLOVNI SAVETNIK ● poslovnisavetnik.net
ZARADE
Kao što se vidi, odredbama člana
258. Zako-
na bliže je uređeno ograničenje izvršenja na
zaradi/plati zaposlenog – izvršnog
dužnika.
Prema navedenim odredbama, izvršenje je mo-
guće sprovesti na:
1) zaradi ili plati i
2) naknadi
zarade ili plate,
u visini:
a) do 1/2 zarade ili naknade
zarade, plate ili
naknade
plate, koja je:
„veća od prosečne
neto zarade prema posled-
njem objavljenom
podatku
republičkog organa
nadležnog
za poslove statistike i
„veća od minimalne zarade utvrđene u skladu
sa zakonom;
b) do 1/3 zarade ili plate, naknade
zarade, odnosno
naknade
plate, koja ne prelazi iznos prosečne
neto zarade prema poslednjem objavljenom
podatku
republičkog organa nadležnog
za poslo-
ve statistike;
v) do 1/4 zarade ili naknade
zarade, plate ili naknade
plate, ako je njihov iznos jednak
ili manji od
minimalne zarade utvrđene u skladu sa zakonom
Izuzetno, izvršenje na zaradi ili plati,
naknadi
zarade, odnosno
naknadi
plate i mi-
nimalnoj zaradi, radi namirenja potraživa-
nja po osnovu zakonskog izdržavanja, može da
se sprovede do polovine tih primanja.
Treba imati u vidu da Zakon u članu
288. stav
2. definiše da pojam zarada/plata obuhvata sva
primanja zaposlenog po osnovu rada, bez pore-
za i doprinosa koji se plaćaju iz zarade (neto
primanja).
Kao što se vidi, u Zakon je uvedena „sloje-
vitost” u sprovođenju izvršenja na zaradama/
platama, tako što su od 1. januara 2020. godi-
ne izmenjeni – zapravo povećani – zaštićeni
iznosi primanja izvršnih
dužnika,
a sve u
cilju jačanja socijalne komponente
Zakona i
zaštite ekonomski slabih slojeva stanovni-
štva.
Primer: Određivanje iznosa obustave
od zarade/plate
S obzirom na to da minimalna zarada za de-
cembar 2019. godine (isplata u januaru 2020.
godine) iznosi neto 30.367,00 dinara, dok je
prosečna
neto zarada za mesec septembar,
pre-
ma poslednjem objavljenom
podatku
republičkog
organa nadležnog
za poslove statistike, neto
53.698,00 dinara, navedene odredbe člana
258.
Zakona o izvršenju na zaradi/plati mogu da budu
prikazane na sledeći način:
1) Ako je zarada zaposlenog neto 60.000,00
dinara, izvršenje na njoj može da se sprovede
u visini do jedne
polovine, dakle do 30.000 di-
nara, pošto je ova zarada veća od prosečne
neto
zarade prema poslednjem objavljenom
podatku
republičkog organa nadležnog
za poslove sta-
tistike u momentu
obračuna izvršenja, kao i od
minimalne zarade u momentu
izvršenja.
2) Ako je zarada zaposlenog neto 45.000,00
dinara, izvršenje na njoj može da se sprovede u
visini do jedne
trećine, dakle do 15.000 dinara,
pošto ova neto zarada ne prelazi iznos prosečne
neto zarade prema poslednjem objavljenom
podatku
republičkog organa nadležnog
za po-
slove statistike u momentu
obračuna izvršenja,
a veća je od minimalne neto zarade u momentu
izvršenja.
3) Ako je zarada zaposlenog neto 28.000,00
dinara, izvršenje na njoj može da se sprovede u
visini do jedne
četvrtine, dakle do 7.000 dina-
ra, pošto je ova neto zarada manja od minimalne
neto zarade u momentu
izvršenja.
U posebnom slučaju, u pogledu svih navedenih
iznosa zarade, izvršenje na zaradi ili plati,
naknadi
zarade, odnosno
naknadi
plate i mini-
malnoj zaradi, radi namirenja potraživanja po
osnovu zakonskog izdržavanja, može da se spro-
vede do polovine tih primanja (član
258. stav 8.
Zakona).
Prema navedenim odredbama Zakona, osnov-
no rešenje za sudski presuđene obustave jeste
da se one obračunavaju i odbijaju od neto prima-
nja zaposlenog. Naime, rešenje o izvršenju na
zaradi donosi sud na osnovu tužbe podnete
od
strane poverioca potraživanja, pri čemu se u
njemu određuje plenidba dela zarade izvršnog
dužnika
i nalaže poslodavcu da zaplenjeni iz-
nos isplaćuje izvršnom
poveriocu.
Primer: Obračun obustave i neto zarade
za isplatu
Bruto zarada zaposlenog iznosi 90.000 dina-
ra. Poslodavac je dobio sudsko rešenje o obu-
stavi alimentacije
od 8.000 dinara. Obračun
obustave i neto zarade za isplatu izgleda ovako:
JANUAR 2020. ● POSLOVNI SAVETNIK 205
ZARADE
Red.
br. Opis Iznos
1. Bruto obračunata zarada 80.000,00
2. Porez (10% × red. br. 1 – 16.300) 6.370,00
3. Doprinosi za socijalno osiguranje
(19,9% × red. br. 1) 15.920,00
4. Obračunata neto zarada
(red. br. 1 – red. br. 2 – red. br. 3) 57.710,00
5. Dosuđeni iznos alimentacije
8.000,00
6. Zarada za isplatu (57.710,00 – 8.000,00) 49.710,00
U ovom slučaju obustava je određena u nomi-
nalnom iznosu i u celini je izvršena jer iznosi
manje od 1/2 neto zarade, koliki je limit za izvr-
šenje kada je zarada zaposlenog veća od prosečne
neto zarade prema poslednjem objavljenom
podatku
republičkog organa nadležnog
za po-
slove statistike u momentu
obračuna izvršenja,
kao i od minimalne zarade u momentu
izvrše-
nja. Zakon ne precizira da li se sudske obustave
određuju u nominalnom iznosu ili u procentu
od
zarade, pa su u praksi
moguća oba rešenja.
Primer: Obustava koja je određena kao
procenat od zarade
Zaposlenom je sudskom odlukom naloženo
izvršenje na zaradi na ime izdržavanja deteta
mesečno
u procentu
od 20% redovnih mesečnih
primanja – zarade. Obračun je sledeći:
Red.
br. Opis Iznos
1. Osnovna bruto zarada 60.000,00
2. Topli obrok 4.000,00
3. Uvećanje zarade po osnovu minulog rada 3.000,00
4. Radni
učinak (5%) 3.000,00
5. Ukupna
zarada zaposlenog
(red. br. 1 do red. br. 4) 70.000,00
6. Porez i doprinosi koje plaća
zaposleni iz zarade 19.300,00
7. Neto zarada zaposlenog
(red. br. 5 – red. br. 6) 50.700,00
8. Procenat za izvršenje na zaradi 20%
9. Iznos obustave na ime izdržavanja
deteta (20% × red. br. 7) 10.140,00
10. Iznos neto zarade za isplatu
zaposlenom (red. br. 7 – red. br. 9) 40.560,00
U ovom slučaju primenjen je procenat obusta-
ve na neto zaradu, pri čemu je neto zarada zapo-
slenog od 50.700 dinara manja od prosečne
neto
zarade prema poslednjem objavljenom
podatku
republičkog organa nadležnog
za poslove sta-
tistike, a veća od minimalne zarade. Zato je
izvršenje moglo da se obavi do 1/3 neto zarade,
odnosno
do (50.700 x 1/3) 16.900 dinara. Kako je
stvarno izvršeni iznos manji od maksimalno
mogućeg, izvršenje je sprovedeno uspešno.
U trećem slučaju koji propisuje Zakon, ako
zaposleni prima minimalnu zaradu, obustave
mogu da iznose samo do 1/4 iznosa (neto) mini-
malne zarade.
Primer: Izvršenje na minimalnoj zaradi
Zaposleni prima minimalnu zaradu (koja od 1.
1. 2020. godine iznosi 172,54 dinara neto po času
rada), a istovremeno su stigle dve sudske obu-
stave. Zarada se obračunava na sledeći način:
Red.
br. Opis Iznos
1. Bruto obračunata minimalna zarada 40.994,00
2. Ostala primanja (minuli rad, topli
obrok) 4.000,00
3. Ukupna
bruto zarada
(red. br. 1 + red. br. 2) 44.994,00
4. Poreske obaveze iz zarade 11.823,21
5. Obračunata neto minimalna zarada
(red. br. 3 – red. br. 4) 33.170,79
6. Iznos za izvršenje po sudskim
presudama 12.000,00
7. Procenat dosuđenog iznosa za
izvršenje u odnosu
na neto zaradu
(red. br. 6 / red. br. 5) 36,18%
8. Dozvoljeno izvršenje na minimalnoj
zaradi – do 1/4, odnosno
do 25%
obračunate neto zarade 8.292,70
Na minimalnoj neto zaradi potraživanja pre-
ma sudskim
odlukama od 12.000,00 dinara mogu
da se izvrše samo do njene 1/4, u ovom primeru
do iznosa od 8.297,70 dinara. Dakle, u ovom slu-
čaju ostao je nenaplaćen ostatak dosuđenih obu-
stava od 3.707,30 dinara (12.000 – 8.292,70).
Međutim, kao što je već pomenuto (član
258.
stav 8. Zakona), od svake zarade, pa i od mini-
malne, radi namirenja potraživanja po osnovu
zakonskog izdržavanja, izvršenje može da se
sprovede do polovine tih primanja. Kada se to
primeni na prethodni
primer, dobija se:
Red.
br. Opis Iznos
1. Obračunata neto zarada 33.170,79
2. Iznos za zakonsko izdržavanje po sudskim
presudama 12.000,00
3. Procenat dosuđenog iznosa za zakonsko
izdržavanje u odnosu
na neto zaradu
(red. br. 2 / red. br. 1) 36,18%
4. Dozvoljeno izvršenje na minimalnoj
zaradi po osnovu zakonskog izdržavanja
– 1/2, odnosno
50% od obračunate neto
zarade (33.170,79) 16.585,39
206 POSLOVNI SAVETNIK ● poslovnisavetnik.net
ZARADE
U ovom slučaju izvršena je ukupna
obustava
12.000 dinara zakonskog izdržavanja od mini-
malne zarade zaposlenog, jer je granica za ovu
obustavu polovina obračunate minimalne neto
zarade.
Primanja zaposlenog koja čine i koja
ne čine osnov za izvršenje
U članu
289. Zakona precizirano je da se u
rešenju o izvršenju na zaradi određuje ple-
nidba dela zarade izvršnog
dužnika
i nalaže
poslodavcu da zaplenjeni iznos isplaćuje izvršnom
poveriocu dok se potraživanje izvršnog
poverioca ne namiri u celini. Osim toga, nave-
deno je i da, shodno
stavu 2. člana
288. Zakona,
zarada koja je predmet
izvršenja obuhvata sva
primanja zaposlenog po osnovu rada, bez poreza
i doprinosa koji se plaćaju iz zarade. Ovo zakon-
sko određenje ukazuje na to da predmet
sudskog
izvršenja, dakle predmet
obustava po sudskim
odlukama, nije samo zarada, već su to i druga
primanja koja ostvaruje zaposleni. Ovde je data
široka formulacija da su to „sva primanja za-
poslenog po osnovu rada”, koja u samom Zakonu
nije bliže razjašnjena, što svakako zahteva
do-
datno pojašnjenje. Prema našem mišljenju, pri-
manja zaposlenog po osnovu rada predstavljaju
širi pojam od definicije zarade iz Zakona o
radu. Predmet
izvršenja mogu da budu samo pri-
manja sa karakterom zarade za zaposlenog, a ne
i nadoknade
povećanih troškova
koji su u funk-
ciji izvršenja posla (naknada
prevoza na posao
ili dnevnica
za službeni put na primer). Prema
odredbi člana
290. Zakona, rešenje o izvršenju
na zaradi proteže se i na povećanje zarade koje
usledi posle dostavljanja
rešenja o izvršenju,
nezavisno od toga kada je rad obavljen.
Stoga, u primanja na kojima može da se
sprovodi postupak izvršenja svrstavaju se:
1) zarada za obavljeni
rad i vreme provedeno
na radu, koju čine osnovna zarada, deo zarade
po osnovu radnog
učinka i uvećana zarada po
svim osnovama (za minuli rad, za rad noću i na
praznik itd.) u skladu sa aktima poslodavca;
2) zarada po osnovu doprinosa zaposlenog po-
slovnom uspehu poslodavca (nagrade, bonusi i
sl.), uključujući i zaradu iz očekivane i ostva-
rene dobiti;
3) naknade
zarade po svim osnovama odsustva
sa posla koje isplaćuje poslodavac (odsustvo
na praznik, godišnji odmor,
plaćeno odsustvo,
vojna vežba i odazivanje na poziv državnog
organa, bolovanje, prekid rada do i preko če-
trdeset pet dana bez krivice zaposlenog i dr.);
4) druga primanja iz radnog
odnosa
koja ima-
ju karakter zarade: topli obrok, regres, so-
lidarne pomoći koje imaju karakter zarade,
terenski dodatak, dodatak za odvojen život,
otpremnina
pri sporazumnom
prestanku radnog
odnosa
i sva druga primanja ostvarena po
osnovu radnog
odnosa
koja nisu izuzeta shodno
članu
105. stav 3. Zakona o radu.
Sva navedena primanja ulaze u osnov za izvr-
šenje, odnosno
za umanjenje po osnovu dosuđenih
sudskih
rešenja o izvršenju.
Kada je reč o primanja zaposlenog koja čine
osnov za izvršenje, treba imati u vidu i kratku
odredbu člana
298. Zakona, prema kojoj se
„odredbe koje se odnose
na izvršenje na zara-
di shodno
primenjuju i na primanja na osnovu
socijalnog osiguranja i druga stalna novčana
primanja izvršnog
dužnika.”
Verovatno će za
objašnjenje ove odredbe, odnosno
nabrajanje
na koja se tu primanja zaposlenog misli, biti
potrebno detaljnije tumačenje nadležnog
mi-
nistarstva. Međutim, navedena odredba da se
„izvršenje na zaradi primenjuje i na primanja
po osnovu socijalnog osiguranja” znači da iz-
vršenje (plenidba) propisano Zakonom može
da se sprovede i na primanja koja se zaposle-
nom isplaćuju po osnovu bolovanja do tride-
set dana koje isplaćuje poslodavac, kao i po
osnovu bolovanja preko trideset dana koje se
isplaćuje iz sredstava Republičkog fonda za
zdravstveno osiguranje.
U navedenoj odredbi člana
298. Zakona ta-
kođe je rečeno da se izvršenje na zaradi pri-
menjuje i na „druga stalna novčana primanja
izvršnog
dužnika.”
To je još jedan kriterijum
koji je Zakon postavio i koji u praksi
mora da se
ima u vidu prilikom opredeljenja na koja pri-
manja zaposlenog stvarno mogu da se primene
obustave.
S druge strane, radi zaštite dužnika
i spre-
čavanja eventualnog
ugrožavanja njegovih egzistencijalnih
potreba, strogo mora da se vodi
JANUAR 2020. ● POSLOVNI SAVETNIK 207
ZARADE
računa o tome koja su to primanja na kojima nika-
ko ne može da se sprovodi postupak izvršenja.
FPrema odredbama inoviranog člana
257. Zakona, predmet
izvršenja ne mogu
da budu:
1) primanja na osnovu zakonskog izdržava-
nja, naknade
štete zbog narušenja zdravlja,
novčane rente
zbog potpune ili delimične
nesposobnosti za rad i novčane rente
za iz-
državanje koje je izgubljeno usled smrti dužnika
izdržavanja;
2) primanja na osnovu novčane naknade
za te-
lesno oštećenje prema propisima o invalid-
skom osiguranju;
3) primanja koja se ostvaruju prema propisima
o socijalnoj zaštiti;
4) primanja na osnovu privremene nezaposle-
nosti;
5) primanja na osnovu zakona kojim se uređuje
finansijska
podrška
porodici sa decom;
6) primanja na osnovu stipendije i pomoći uče-
nicima i studentima;
7) potraživanja čiji je prenos zakonom zabra-
njen.
Prema tome, ukoliko zaposleni – izvršni
dužnik,
pored zarade i naknade
zarade i drugih
novčanih primanja, ostvaruje i neko od prethodno
navedenih primanja, predmet
izvršenja ne
mogu da budu navedena primanja pod tačkama 1–7.
Međutim, s obzirom na to da zaposleni
imaju veći broj primanja koja nisu zarada, a
ipak čine njihov dohodak, ostaje da se vidi da
li su od izvršenja, odnosno
plenidbe oslobo-
đena primanja poput otpremnine
pri odlasku
u penziju, jubilarnih nagrada, otpremnine
pri
otkazu
ugovora o radu po osnovu tehnološkog
viška
i sl. Po našem mišljenju, predmet
iz-
vršenja ne bi mogla da budu ni primanja po
osnovu naknade
za pomoć i negu drugog lica
ili za nabavku specijalnih pomagala za čita-
nje i pisanje propisanih zakonom. Uz to, izvr-
šenje ne može da se sprovede ni ako se umesto
zarade zaposlenom samo uplaćuju doprinosi
za socijalno osiguranje radi kontinuiteta
u
penzijskom stažu.
Preciziranje primanja u navedene dve grupe
– koja jesu i koja nisu osnov za izvršenje – bitno
je imati u vidu u praksi
da ne bi bili oštećeni
i zaposleni i onaj kome se plaća iz njegovih pri-
manja. Konkretno, ako je izvršenje naloženo u
određenom procentu
od stalnih mesečnih
pri-
manja, neophodno
je precizno definisati koja su
to stalna mesečna
primanja koja ulaze u zaradu
koja je predmet
izvršenja, jer svako isključenje
nekog od navedenih primanja za posledicu može
da ima nepotpuno sprovođenje izvršenja po sudskim
odlukama.
Primer: Obračun obustave kada izvršni
dužnik
ostvaruje i primanja koja nemaju
karakter zarade
Zaposlenom je sudskom odlukom naloženo
izvršenje na zaradi na ime izdržavanja deteta
mesečno
u procentu
od 30% od redovnih mesečnih
primanja – zarade. Zaposleni je u posmatra-
nom mesecu ostvario sledeća primanja:
Red.
br. Opis Iznos
1. Zarada za časove rada 65.000
2. Topli obrok 4.000
3. Uvećanje zarade po osnovu minulog rada 4.000
4. Naknada
zarade za vreme godišnjeg odmora
15.800
5. Nagrada po osnovu doprinosa uspehu
poslodavca 6.200
6. Terenski dodatak 5.800
7. Naknada
troškova
smeštaja i ishrane
za
rad i boravak na terenu 8.500
8. Primanja na osnovu novčane naknade
za
telesno oštećenje 10.000
9. Ukupna
primanja u mesecu
(red. br. 1 do red. br. 8) 119.300
10. Iznos primanja koja čine zaradu kao
osnov za izvršenje
(red. br. 1 do red. br. 6) 100.800
11. Porez i doprinosi koje plaća zaposleni
(iz primanja sa karakterom zarade od
100.800 din.) 28.509
12. Neto primanja raspoloživa za izvršenje
(red. br. 10 – red. br. 11) 72.291
13. Procenat za izvršenje na zaradi 30%
14. Iznos obustave na ime izdržavanja
deteta (red. br. 12 × red. br. 13) 21.687
15. Iznos za isplatu zaposlenom
(red. br. 12 – red. br. 14) 50.604
U ovom primeru zaposleni je u posmatranom
mesecu imao i druga primanja koja ne čine zara-
du, osim primanja koja čine zaradu od 100.800
dinara. Isplaćen mu je još i iznos od 18.500
dinara (8.500 dinara na ime naknade
troškova
smeštaja i ishrane
za rad i boravak na terenu +
10.000 dinara na ime novčane naknade
za telesno
208 POSLOVNI SAVETNIK ● poslovnisavetnik.net
ZARADE
oštećenje), koji ne ulazi u osnov za izvršenje na
zaradi jer prema propisima o radu ne čini zara-
du zaposlenog, odnosno,
prema članu
257. tačka
2) Zakona, ne može da bude predmet
izvršenja.
U ovakvim slučajevima, kada zaposleni u
toku meseca ostvaruje više vrsta različi-
tih primanja, važno
je pravilno razlučiti
koja primanja se smatraju stalnim mesečnim
primanjima, a koja mogu da budu osnovica za
procentualno
određene obustave od zarade.
Ovde ujedno
može da se isprati i zakonsko
rešenje po kome, ako je neto zarada zaposlenog
veća od republičkog proseka prema poslednjem
poznatom podatku,
izvršenje na zaradi može da
se sprovede do polovine te neto zarade zaposle-
nog, što je u primeru učinjeno bez smetnji.
Obračun obustava po sudskim
presudama kada one prelaze
dozvoljene zakonske granice
Prethodno
je navedeno da, prema odredbama
Zakona, izvršenje na zaradi može da se sprove-
de u zavisnosti od visine te zarade i da iznosi
od 1/4 do 1/2 zarade. Ova ograničenja ukazuju na
to da će biti dosta situacija u praksi
kada će
dosuđene obustave prevazilaziti zakonski maksimum
izvršenja na zaradi, odnosno
primenom
ovih ograničenja neće moći da se izvrše sva do-
suđena izvršenja. Kako se u tom slučaju namiruju
nalozi za izvršenje?
Ovo pitanje razrešava se prema odredbama
člana
270. Zakona, u kome je navedeno sledeće:
1) Ako je više izvršnih
poverilaca podnelo
predlog za izvršenje na istom potraživanju, a
svi ne mogu da se namire u celini, redosled nji-
hovog namirenja određuje se prema danu prijema
predloga za izvršenje u sudu. Naredni
izvršni
poverilac namiruje se kada se prethodni
nami-
ri u celini.
2) Više izvršnih
poverilaca koje je podnelo
predlog za izvršenje istog dana namiruje se is-
tovremeno. Ako u tom slučaju svi izvršni
pove-
rioci ne mogu da se namire u celini, namiruju
se srazmerno visini potraživanja.
U slučaju nedostajućeg novčanog primanja dužnika,
Zakon predviđa srazmerno namirivanje,
što podrazumeva da:
„iznos svakog pojedinačnog
potraživanja deli
se sa iznosom ukupnog
potraživanja radi dobi-
janja procenta
njegovog učešća,
„sa dobijenim procentom
množi
se iznos zara-
de dozvoljen za izvršenje i na taj način dobija
se srazmeran iznos potraživanja koji može da
se izvrši.
Primer: Srazmerno namirivanje poverilaca
Bruto zarada zaposlenog iznosi 61.870 dina-
ra, a neto 43.534 dinara:
Red.
br. Opis Iznos
1. Bruto zarada zaposlenog 61.870
2. Porez ((61.870 – 16.300) x 10%) 6.024
3. Doprinosi na teret zaposlenog
(61.870 x 19,9%) 12.312
4. Neto zarada
(red. br. 1 – red. br. 2 – red. br. 3) 43.534
Odmah
treba primetiti da neto zarada od
43.534 dinara ne prelazi iznos prosečne
neto
zarade prema poslednjem objavljenom
podatku
republičkog organa nadležnog
za poslove sta-
tistike u momentu
obračuna izvršenja (53.698
dinara), ali je viša od minimalna neto zarade u
momentu
izvršenja (30.367 dinara), pa posloda-
vac na ovoj zaradi može da sprovede izvršenje u
visini do jedne
trećine, dakle do 14.511,33 dina-
ra (43.534 / 3). Ovakav postupak poslodavci mora-
ju uvek da sprovode kada obračunavaju izvršenje
na zaradi po dobijenim sudskim
presudama, jer,
kako se moglo videti, Zakon propisuje različita
ograničenja za izvršenje u zavisnosti od visine
zarade zaposlenog.
Kada poslodavac utvrdi u kom iznosu obusta-
ve mogu da se obračunaju od konkretne zarade,
obračun se nastavlja
na sledeći način:
Red.
br. Opis Iznos
1. Neto zarada 43.534
2. Ukupne
sudske obaveze (a + b) 18.800
od toga:
2a – alimentacija
(10.000 din.)
– učešće: (10.000 / 18.800) = 53,2% 10.000
2b – naplata štete zaposlenom (8.800)
– učešće: (8.800 / 18.800) = 46,8% 8.800
3. Iznos obaveza koji može da se plati
(do jedne
trećine: 33,33% × 43.534) 14.511
od toga:
3a za alimentaciju:
14.511 x 53,2% 7.720
3b za naplatu štete: 14.511 x 46,8% 6.791
4. Ukupno
izvršene obaveze (7.720 + 6.791) 14.511
5. Neto zarada za isplatu (43.534 – 14.511) 29.023
JANUAR 2020. ● POSLOVNI SAVETNIK 209
ZARADE
U ovom primeru evidentan
je nedostatak neto
zarade za izmirenje sudskih
obaveza, a postoje
dve takve obaveze. Zato je potrebno najpre naći
njihovo međusobno procentualno
učešće, pa za-
tim dobijene procente
primeniti na raspoloži-
vi deo neto zarade za obustave. Prema navedenoj
računici ostale su neplaćene obaveze zaposle-
nog u iznosu od 4.289 dinara (18.800 – 14.511).
Prvenstvo u namirenju potraživanja
Rešenja o izvršenju mogu da se odnose
na
namirenja po mnogobrojnim
osnovama, pa zato
Zakon uspostavlja
određeno prvenstvo. Naime,
prema članu
292. Zakona, prvenstvo u namirenju
nad ostalim izvršnim
poveriocima, i kada je
izvršenje radi namirenja ostalih izvršnih
po-
verilaca već počelo, imaju izvršni
poverioci
koji potražuju:
1) zakonsko izdržavanje,
2) novčanu rentu
zbog:
„potpune ili delimične
nesposobnosti za rad
ili
„izgubljenog izdržavanja usled smrti dužnika
izdržavanja.
Dakle, navedena potraživanja imaju prven-
stvo u namirenju nad ostalim izvršnim
pove-
riocima i kada je izvršenje radi namirenja
ostalih izvršnih
poverilaca već počelo, kao i
u odnosu
na tzv. administrativne
zabrane. Zato
se u praksi
često označavaju kao privilegovana
potraživanja.
Uz ovo, članom
291. Zakona precizirano je
upravo pominjano namirenje izvršnih
poveri-
laca zakonskog izdržavanja i novčane rente.
Prema tim odredbama, ako više izvršnih
pove-
rilaca potražuje od istog izvršnog
dužnika
za-
konsko izdržavanje, novčanu rentu
zbog potpune
ili delimične
nesposobnosti za rad ili novča-
nu rentu
za izdržavanje koje je izgubljeno usled
smrti dužnika
izdržavanja (dakle potraživa-
nja sa pravom prvenstva u namirenju), a njihova
potraživanja premašuju deo zarade koji može
da bude predmet
izvršenja, rešenje o izvrše-
nju donosi se i sprovodi u korist svakog od njih,
srazmerno visini potraživanja. Ako posle zapo-
četog izvršenja navedenih potraživanja (dostavljanja
rešenja o izvršenju poslodavcu) usledi
novi predlog za izvršenje radi namirenja iste
vrste potraživanja, sud menja ranije rešenje o
izvršenju i određuje iznos koji se ubuduće, sra-
zmerno visini potraživanja, isplaćuje svakom
izvršnom
poveriocu. Rešenje kojim se menja
ranije rešenje o izvršenju dostavlja
se i izvršnom
poveriocu na čiji predlog je doneto rani-
je rešenje, koji ima pravo na prigovor protiv
rešenja.
Primer: Utvrđivanje srazmernog iznosa
potraživanja kada je zaposlenom dosuđeno
zakonsko izdržavanje za nekoliko dece
Neto zarada zaposlenog je 50.000 dinara.
Određeno je izdržavanje za dvoje dece od po 20%
od neto zarade i za jedno
dete od 12.000 dinara,
što ukupno
iznosi 32.000 dinara.
Pošto se ovde radi o namirenju potraživanja
po osnovu zakonskog izdržavanja, izvršenje se
može sprovesti do polovine neto zarade zapo-
slenog, dakle do 25.000 dinara.
Ukupan iznos na ime potraživanja sa pravom
prvenstva potraživanja, po osnovu zakonskog iz-
državanja, iznosi 32.000 dinara, što je više od
dozvoljenog izvršenja od 25.000 dinara, pa mora
da se utvrdi srazmeran iznos potraživanja za
izdržavana lica na sledeći način:
Red.
br. Opis Iznos
1. Neto zarada 50.000
2. Ukupne
sudske obaveze (a + b + v) 32.000
od toga:
2a – zakonsko izdržavanje za dete A (10.000
din.)
– učešće: (10.000 / 32.000) = 31,25% 10.000
2b – zakonsko izdržavanje za dete B (10.000
din.)
– učešće: (10.000 / 32.000) = 31,25% 10.000
2v – zakonsko izdržavanje za dete V (12.000
din.)
– učešće: (12.000 / 32.000) = 37,50% 12.000
3. Iznos obaveza koji može da se plati – do
jedne
polovine – 50% od 50.000 25.000
od toga:
3a za zakonsko izdržavanje dete A: 25.000 x
31,25% 7.812,5
3b za zakonsko izdržavanje dete B: 25.000 x
31,25% 7.812,5
3v za zakonsko izdržavanje dete V: 25.000 x
37,50% 9.375,0
4. Ukupno
izvršene obaveze (7.812,50 +
7.812,50 + 9.375) 25.000
Prema navedenoj računici, za konkretni me-
sec ostale su neplaćene obaveze zaposlenog u
iznosu od 7.000 dinara (32.000 – 25.000).
210 POSLOVNI SAVETNIK ● poslovnisavetnik.net
ZARADE
Izvršenje na zaradi kada zaposleni
ima i rešenja o izvršenju i
administrativne zabrane
Moglo se videti da Zakon tretira obustave od
zarade zaposlenog po osnovu rešenja o izvršenju
(na primer sudske presude). Međutim, na zaradu ta-
kođe mogu biti primenjene i tzv. administrativne
zabrane, koje karakteriše pristanak zaposlenog
da mu se određena obaveza odbija od zarade. Na-
ime, administrativna
zabrana je zabrana isplate
dela zarade sa pristankom izvršnog
dužnika
– za-
poslenog, pri čemu, u smislu Zakona, ima dejstvo
rešenja o izvršenju na zaradi.
Karakter administrativne
zabrane imaju:
razne kreditne pozajmice
poslodavca, prodaja
robe na kredit kod poslodavca, rate zajma
za
nabavku zimnice,
ogreva i udžbenika
i sl. Otu-
da sledi i logično
pitanje da li se ograniče-
nje izvršenja (npr. najviše do polovine na
zaradi, odnosno
do četvrtine na minimalnoj
zaradi) odnosi
i na izvršenje po osnovu administrativnih
zabrana.
Zakon ove administrativne
zabrane naziva
„zabrane sa pristankom izvršnog
dužnika”,
pa
u članu
297. utvrđuje sledeće:
1) Zabrana isplate zarade sa pristankom izvršnog
dužnika
(administrativna
zabrana) ima
dejstvo rešenja o izvršenju na zaradi.
2) Uprkos administrativnoj
zabrani, izvršni
poverioci koji potražuju zakonsko izdržavanje,
novčanu rentu
za izdržavanje koje je izgubljeno
usled smrti dužnika
izdržavanja i novčanu rentu
zbog potpune ili delimične
nesposobnosti
za rad – privilegovana potraživanja – namiruju
se pre poverilaca u čiju je korist uvedena administrativna
zabrana, do punog iznosa ili sra-
zmerno visini potraživanja i ako je izvršenje
radi namirenja potraživanja obuhvaćenog administrativnom
zabranom već počelo.
Saglasno ovim odredbama člana
297. Zakona,
izvršni
poverioci koji potražuju tzv. privile-
govana potraživanja namiruju se pre poverilaca
u čiju korist je uvedena administrativna
zabra-
na, čak i kada je namirenje iz administrativne
zabrane već počelo. Dakle, privilegovana potra-
živanja po rešenju o izvršenju uvek imaju pr-
venstvo u odnosu
na administrativne
zabrane.
Ono što je bitno sa stanovišta redosleda
namirenja, a upravo imajući u vidu navedena
privilegovana potraživanja, jeste zakonsko
opredeljenje da administrativna
zabrana nema
uticaja na sprovođenje izvršenja na zaradi radi
namirenja potraživanja po osnovu zakonskog iz-
državanja, novčane rente
potpune ili delimične
nesposobnosti za rad i novčane rente
za izgublje-
no izdržavanje usled smrti dužnika
izdržava-
nja. Saglasno navedenim odredbama člana
297.
stav 2. Zakona, kada se radi o navedenim privi-
legovanim potraživanjima, bez obzira na to da
li zaposleni već ima administrativnu
zabranu
ili se ona stavi po njegovom odobrenju posle
donošenja rešenja o izvršenju po privilego-
vanim potraživanjima, ukupan iznos izvršenja
može da pređe zakonsko ograničenje od npr. 1/2
zarade, odnosno
1/4 minimalne zarade, s tim da
sam iznos po rešenju o izvršenju, iako se radi
o prioritetnim potraživanjima, ne sme da pre-
đe ovo zakonsko ograničenje. Isto je i ako je administrativna
zabrana stavljena
na zaradu posle
rešenja o izvršenju ostalih potraživanja, tj.
ukupan iznos može da pređe 1/2 zarade, odnosno
1/4 minimalne zarade, ali iznos po rešenju o iz-
vršenju ne sme da pređe ovo ograničenje.
Dakle, bez obzira na činjenicu da li je administrativna
zabrana stavljena
na zaradu
pre ili posle donošenja rešenja o izvršenju
na zaradi po osnovu privilegovanih potraži-
vanja, ukupan iznos administrativne
zabrane
stavljene
pre ili posle rešenja o izvršenju
privilegovanih potraživanja mogu da pređu
ograničenje od 1/2 zarade, tj. 1/4 minimalne
zarade. Naime, u ovom slučaju ne važi ograni-
čenje da ukupna
izvršenja na zaradi ne mogu
da budu veća od 1/2 zarade, tj. 1/4 minimalne
zarade (radi jednostavnosti,
uvek govorimo
o zaradi zaposlenog koja je veća od republič-
kog proseka, na koju je izvršenje dozvoljeno
do 1/2).
Na bazi ovih odredbi i navedenih odredbi
čl. 291. i 292. o prvenstvu u namirenju potraži-
vanja može se navesti nekoliko primera redo-
sleda namirenja potraživanja.
Primer: Redosled namirenja potraživanja
– 1
Ukoliko postoji administrativna
zabrana na
zaradi za konkretnog zaposlenog – izvršenog dužnika,
pa nakon toga poslodavac dobije rešenje
JANUAR 2020. ● POSLOVNI SAVETNIK 211
ZARADE
suda po kom tom zaposlenom mora da izvršava
obustavu od zarade (što se čini na bazi ovog
sudskog rešenja), a nisu u pitanju tzv. privile-
govana potraživanja, prvo mora da se namiri
administrativna
zabrana, a zatim obustava po
dobijenom sudskom rešenju, tako da obe obusta-
ve ne budu veće od 1/2 zarade, odnosno
1/4 mini-
malne zarade. U ovakvom slučaju zaposleni bi,
kao dužnik
potraživanja, a radi zaštite svoje
zarade, trebalo da obavesti sud pre donošenja
rešenja o izvršenju ostalih potraživanja da mu
je već stavljena
administrativna
zabrana na za-
radu i u kom iznosu, kako bi sud ispravno mogao
da utvrdi iznos po osnovu ostalih potraživanja,
kao i da obustave ne pređu ograničenje od 1/2 za-
rade, odnosno
1/4 minimalne zarade.
U drugom slučaju, ako je poslodavac stavio
određenu administrativnu
zabranu na zaradu
zaposlenog, pa je od javnog izvršioca dobio re-
šenje o izvršenju na zaradi, javnog izvršitelja
mora da obavesti ako ne može u celini da izvr-
šava rešenje koje je dostavio javni izvršitelj,
jer zaposleni već ima administrativnu
zabranu
na zaradi. Dakle, u ovom slučaju ne sprovodi se
srazmerno izvršenje, već izvršenje po osnovu
administrativnih
zabrana u celosti, a izvrše-
nje po osnovu rešenja o izvršenju na preosta-
lom iznosu primanja zaposlenog raspoloživog
za izvršenje po Zakonu. Konkretno, zarada zapo-
slenog iznosi 60.000 dinara, administrativne
zarade stavljene
pre donošenja sudskog rešenja
20.000 dinara, a po osnovu sudskog rešenja oba-
veza zaposlenog na ime štete poslodavcu iznosi
20.000 dinara.
Pošto je administrativna
zabrana na zara-
du stavljena
PRE donošenja rešenja o izvrše-
nju, ukupan iznos obustava ne može da pređe 1/2
zarade. Tako u ovom slučaju zaposlenom može da
se odredi mesečno
izvršenje najviše u iznosu
od 30.000 dinara (60.000 / 2), iako njegove ukupne
obaveze iznose 40.000 dinara. U ovakvom
slučaju zaposleni treba da podnese
žalbu sudu,
kao i da, uz podnošenje
dokaza o stavljanju
administrativne
zabrane pre rešenja o izvrše-
nju, traži izmenu rešenja, na primer, u smislu
da mu se dozvoli isplata po sudskom rešenju u
više rata. Sa svoje strane, i poslodavac treba
da obavesti sud da ne može da obustavlja
20.000
dinara zaposlenom od zarade jer zaposleni već
ima administrativnu
zabranu na toj zaradi, kao
i da može da mu obustavlja
samo 10.000 dinara.
Primer: Redosled namirenja potraživanja
– 2
Ukoliko postoji administrativna
zabrana
koja je stavljena
pre ili posle (što nema nika-
kvog značaj) potraživanja sa pravom prvenstva u
namirenju (privilegovano potraživanje), sagla-
sno članu
292. Zakona, prvo moraju da se namire
potraživanja sa pravom prvenstva u namirenju
(privilegovano potraživanje), pa tek onda po-
traživanje po osnovu administrativne
zabrane.
Dakle, posle namirenja privilegovanih potraži-
vanja (zakonsko izdržavanje, novčana renta
za iz-
državanje koje je izgubljeno usled smrti dužnika
izdržavanja i novčana renta
zbog potpune ili
delimične
nesposobnosti za rad) od ostatka
za-
rade vrši se obustava administrativne
zabrane
koja je na zaradu stavljena
po pristanku zaposle-
nog, nezavisno od toga što ukupne
obustave pre-
laze 1/2 zarade, odnosno
1/4 minimalne zarade.
Izvršenje se, dakle, sprovodi na sledeći način:
„po rešenju o izvršenju vrši se naplata iz za-
rade najviše do 1/2, odnosno
1/4 minimalne za-
rade;
„od preostalog dela zarade preko 1/2 zarade,
odnosno
1/4 minimalne zarade vrši se obustava
administrativne
zabrane koja je na zaradu zapo-
slenog stavljena
po njegovom pristanku.
U ovom slučaju ne poštuje se ograničenje
opterećenja
zarade jer je administrativna
za-
brana stavljena
po pristanku zaposlenog kada
je zarada već bila opterećena
do zakonskog
ograničenja. Praktično,
u ovim slučajevima
zaposlenom može da se izvrši obustava i ce-
log preostalog dela zarade s obzirom na to da
je zaposleni za to dao svoj pisani pristanak,
shodno
članu
123. stav 1. Zakona o radu.
Prema tome, može da se precizira sledeće:
1) Kada se iz zarade zaposlenog namiruju po-
traživanja po rešenju o izvršenju, a to nisu
potraživanja sa pravom prvenstva u namirenju,
redosled namirenja odvija se po datumu dospe-
losti potraživanja. Ako je na zaradu prvo stavljena
administrativna
zabrana, pa je posle toga
dobijeno rešenje suda o izvršenju, prvo mora
da se namiri administrativna
zabrana, a zatim
obustava po dobijenom sudskom rešenju. Ukupan
iznos svih ovih obustava ne može da bude veći
od 1/2 zarade, odnosno
1/4 minimalne zarade ili
naknade
zarade zaposlenog.
212 POSLOVNI SAVETNIK ● poslovnisavetnik.net
ZARADE
2) Kada se iz zarade zaposlenog namiruju po-
traživanja po rešenju o izvršenju, a to su po-
traživanja sa pravom prvenstva u namirenju,
bez obzira na postojanje prethodno
stavljenih
administrativnih
zabrana na zaradu, redosled
namirenja je takav da prvo moraju da se namire
rešenja o izvršenju na potraživanja sa pravom
prvenstva u namirenju, pa tek nakon toga administrativne
zabrane. Ukupan iznos po sudskim
rešenjima ne može da bude veći od 1/2 zarade,
odnosno
1/4 minimalne zarade ili naknade
za-
rade zaposlenog, ali ukupan iznos po sudskim
re-
šenjima i administrativnim
zabranama može
da pređe ograničenje od 1/2 zarade, tj. 1/4 mini-
malne zarade.
Promena poslodavca i namirenje
potraživanja po rešenju o
izvršenju
U praksi
je moguće da u toku plaćanja po osno-
vu rešenja o izvršenju (za alimentaciju,
štetu
i sl.) zaposleni menja poslodavca. Takav slučaj
predviđa član
294. Zakona, koji precizira da re-
šenje o izvršenju deluje i na novog poslodavca
izvršnog
dužnika,
i to od trenutka
kada mu se
dostavi rešenje o izvršenju. Naime, poslodavac
kod koga je izvršnom
dužniku
prestao radni
odnos
dužan je da odmah,
preporučenom pošiljkom
s povratnicom, dostavi rešenje o izvršenju
novom poslodavcu i da o tome obavesti javnog
izvršitelja. Ako mu nije poznato ko je novi po-
slodavac, o tome odmah
obaveštava javnog iz-
vršitelja.
U nastavku ovog postupka javni izvršitelj du-
žan je da načini uvid u evidenciju zaposlenih
i zdravstvenog osiguranja, da dostavi rešenje
o izvršenju novom poslodavcu izvršnog
dužnika
i o tome obavesti izvršnog
poverioca.
Međutim, ako posle tog uvida utvrdi da izvršni
dužnik
nema stalna novčana primanja, po-
ziva izvršnog
poverioca da u roku od osam dana
predloži dodavanje novog sredstva i predmeta
izvršenja ili promenu sredstva i predmeta
iz-
vršenja. Ako izvršni
poverilac ništa ne pre-
dloži u roku, izvršni
postupak se obustavlja.
Poslodavac na isti način postupa i kada su u
pitanju administrativne
zabrane, tj. novom po-
slodavcu dostavlja
administrativnu
zabranu.
Ako mu nije poznato kod koga je izvršni
dužnik
zasnovao radni
odnos,
o tome bez odlaganja tre-
ba pismeno da obavesti izvršnog
poverioca
koji je doneo administrativnu
zabranu, kako bi
on mogao da preduzme mere za naplatu svog po-
traživanja.
Ovde je važno
podsetiti i na odredbe člana
293. Zakona, koji precizira da potraživanja
za koja nije propisano bezgotovinsko plaćanje
izvršni
poverilac naplaćuje na blagajni na ko-
joj se izvršnom
dužniku
isplaćuje zarada. U tom
slučaju izvršni
poverilac ima pravo na to da
mu se zaplenjeni deo zarade isplaćuje o trošku
izvršnog
dužnika,
i to preko pošte na adre-
su koju označi ili na račun u banci, po odbitku
poštanskih
troškova.
Zaplenjeni deo zarade
uplaćuje se na namenski račun javnog izvršite-
lja, koji odmah
prenosi uplaćeni iznos na račun
izvršnog
poverioca.
Obaveze poslodavaca po osnovu
sprovođenja izvršenja na zaradama
zaposlenih
Kao što je već rečeno, u rešenju o izvrše-
nju na zaradi određuje se plenidba dela zarade
izvršnog
dužnika
i nalaže poslodavcu da za-
plenjeni iznos isplaćuje izvršnom
poveriocu
dok se potraživanje izvršnog
poverioca ne na-
miri u celini. Dakle, sva rešenja o izvršenju,
kao i administrativne
zabrane, poslodavac je
dužan da redovno obustavlja
od zarade zapo-
slenog, u skladu sa navedenim odredbama zakonskih
propisa. Pritom podsećamo i na to da je
pravosnažna
sudska odluka ona odluka koja više
ne može da se pobija žalbom.
Koje su posledice ako poslodavac ne postupi
prema rešenju suda i ne obustavi propisani deo
neto zarade zaposlenog u korist izvršnog
pove-
rioca (fizičkog lica)?
Ukoliko privredno
društvo, kao posloda-
vac, propusti da postupi prema rešenju i da
propisani novčani iznos obustavi od zarade
svog zaposlenog, kao izvršnog
dužnika,
kao i
da izvrši isplatu izvršnom
poveriocu, sve
do okončanja izvršnog
postupka izvršni
po-
verilac, saglasno članu
295. Zakona, može da
podnese
predlog javnom izvršiocu da donese
rešenje koje ima dejstvo rešenja o izvršenju
i kojim se poslodavac obavezuje da namiri
JANUAR 2020. ● POSLOVNI SAVETNIK 213
ZARADE
izvršnom
poveriocu sve obroke koje nije za-
plenio i naplatio, ali i da odredi sredstvo i
predmet
izvršenja ako poslodavac ne namiri
obroke u roku.
Rešenje izvršava onaj ko sprovodi izvrše-
nje na zaradi izvršnog
dužnika.
Osim toga, poslodavac koji nije postupio pre-
ma rešenju o plenidbi zarade, shodno
članu
296.
Zakona, odgovara za štetu koju izvršni
poveri-
lac pretrpi u slučajevima kada:
1) poslodavac nije postupao prema rešenju o iz-
vršenju,
2) posle okončanja radnog
odnosa
izvršnog
dužnika
nije novom poslodavcu odmah
dostavio
rešenje o izvršenju preporučenom pošiljkom
s povratnicom,
3) nije odmah
obavestio javnog izvršitelja da
ne zna ko je novi poslodavac izvršnog
dužnika.
FU vezi sa navedenim može se preporu-
čiti da bi poslodavci trebalo da vode
posebnu evidenciju za sva primljena reše-
nja o izvršenju i sudske i administrativne
zabrane na osnovu kojih se vrše obustave na
određenom delu zarade svojih zaposlenih. Za
svako rešenje o izvršenju potrebno je stal-
no imati podatke
o datumu prijema, ukupnom
iznosu obaveze, periodu u kome se obustava
sprovodi i mesečnom
iznosu obustave, u skla-
du sa inoviranim odredbama Zakona, ali i
mesečne
podatke
o visini zarade zaposlenog
u odnosu
na prosečnu
neto zaradu u Republi-
ci prema poslednjem objavljenom
podatku
republičkog organa nadležnog
za poslove
statistike, kao i o iznosu minimalne zarade
utvrđene u skladu sa zakonom, važeće za me-
sec u kom se vrši obustava od zarade.
PS
Izvršenje na zaradi i drugim
novčanim primanjima zaposlenih
– primena od 1. januara 2020. godine
Zakonske odredbe
Zakonom o radu („Sl. glasnik RS”, br. 24/2005,
61/2005, 54/2009, 32/2013, 75/2014, 13/2017 – US,
113/2017 i 95/2018 – autentično
tumačenje) propisa-
no je pravo zaposlenog na zaradu, pri čemu je pred-
viđena i odgovarajuća zaštita zarade i naknade
zarade. Prema članu
123. stav 1. ovog zakona, novča-
no potraživanje od zaposlenog poslodavac može
da naplati obustavljanjem
od njegove zarade samo:
„na osnovu pravosnažne
odluke suda,
„u slučajevima utvrđenim zakonom (kao što je
samodoprinos) ili
„uz pristanak zaposlenog.
Prema stavu 2. istog člana,
na osnovu
pravosnažne
odluke suda i u slučajevima utvr-
đenim zakonom poslodavac zaposlenom može da
obustavi od zarade najviše do jedne
trećine za-
rade, odnosno
naknade
zarade, ako zakonom nije
drukčije
određeno.
ČLANAK POČINJE NIŽE NA STRANI
JANUAR 2020. ● POSLOVNI SAVETNIK 203
ZARADE
FIz navedenih odredbi člana
123. Za-
kona o radu može da se zaključi da se
ograničenje do koga može da se vrši obusta-
va od zarade ne odnosi
na obustave za koje je
zaposleni dao svoj pristanak (kao što su npr.
administrativne
zabrane po osnovu stambe-
nih ili potrošačkih kredita, zajam za ogrev,
zimnicu
i sl.).
S druge strane, Zakon o izvršenju i obezbeđenju
(„Sl. glasnik RS”, br. 106/2015, 106/2016
– autentično
tumačenje, 113/2017 – autentično
tumačenje i 54/2019) bliže uređuje izvršenje na
zaradi i propisuje visinu obustave od zarade jer
omogućava izvršenje na većem delu primanja.
Na osnovu navedenog može da se zaključi da:
1) odredbe člana
123. Zakona o radu nemaju
značaj kada je u pitanju ograničenje obustave od
zarade jer
2) izvršenje na zaradi bliže i drugačije je
uređeno odredbama Zakona o izvršenju i obezbeđenju.
Prema tome, kada se u ovom članku
govori o
izvršenju na zaradi i drugim stalnim novčanim
primanjima zaposlenih, prate se odredbe Za-
kona o izvršenju i obezbeđenju
(dalje: Zakon),
kao propisa kojim se uređuje postupak u kom
sudovi i javni izvršitelji prinudno
namiruju
potraživanja izvršnih
poverilaca zasnovana
na izvršnim
i verodostojnim ispravama, odnosno
izvršenje radi namirenja novčanog po-
traživanja, u skladu sa ovim zakonom, može da
se čini, na primer, i na zaradi i drugim stalnim
novčanim primanjima koja zaposleni ostvaruje
od poslodavca kod koga je u radnom
odnosu.
Da-
kle, ovde je reč o izvršnim
sudskim
odlukama
kao izvršnim
ispravama kojima sud obavezuje
poslodavce da na određeni deo primanja zapo-
slenih stave zabranu, odnosno
izvrše odbijanje
konkretne sume novca radi naplate dosuđenog
potraživanja pravnog ili fizičkog lica prema
zaposlenom. U taj deo unete su određene novine
poslednjim izmenama i dopunama Zakona (objavljenim
u „Službenom glasniku RS” br. 54/2019),
na koje će biti ukazano u narednom
delu teksta,
uz napomenu da počinju da se primenjuju od 1. ja-
nuara 2020. godine.
Prema zakonskoj terminologiji:
1) potraživanje označava pravo izvršnog
pove-
rioca da zahteva
od izvršnog
dužnika
određe-
no davanje, činjenje, nečinjenje ili trpljenje;
2) izvršni
poverilac je lice čije se potraživa-
nje namiruje u izvršnom
postupku ili obezbeđuje
u postupku obezbeđenja;
3) izvršni
dužnik
je lice u odnosu
na koje se
potraživanje namiruje u izvršnom
postupku ili
obezbeđuje
u postupku obezbeđenja;
4) rešenje o izvršenju označava rešenje suda
ili javnog izvršitelja kojim se usvaja predlog
za izvršenje na osnovu izvršne
isprave ili ve-
rodostojne isprave.
Izvršenje na zaradi i drugim stalnim novča-
nim primanjima izvršnog
dužnika
regulisano
je čl. 288–298. Zakona, a na istu materiju odnose
se i čl. 257–270. Zakona.
Iznos zarade/plate koji može da bude
predmet
izvršenja po Zakonu
Pomenuto je da prema odredbama Zakona
sud dosuđuje obustave na zaradu zaposlenog. To
praktično
znači da poslodavci, nakon što utvr-
de mesečnu
zaradu zaposlenog za isplatu (neto) na
osnovu osnovne zarade zaposlenog, učinka i uve-
ćanja po svim osnovama utvrđenim aktom poslo-
davca (minuli rad, noćni, prekovremeni i rad
na praznik), imaju obavezu da izvrše obustavu u
skladu sa dobijenom sudskom presudom. Međutim,
kad je reč o primeni zakonskih
odredbi o obusta-
vi po izvršnoj
sudskoj odluci, postoji jasno ogra-
ničenje do koje granice zarada može da se umanji
po ovom osnovu. U inoviranom članu
258. Zakona,
koji je u primeni od 1. januara 2020. godine, a odnosi
se na izvršenja na primanjima zaposlenog
lica, utvrđena je sledeća regulativa:
1) Izvršenje na zaradi ili plati, naknadi
za-
rade, odnosno
plate može da se sprovede u vi-
sini do jedne
polovine zarade, naknade
zarade,
plate, naknade
plate, odnosno
do njihove četvr-
tine, ako je njihov iznos jednak
ili manji od mi-
nimalne zarade utvrđene u skladu sa zakonom.
2) Izvršenje na zaradi ili plati, naknadi
zarade, odnosno
plate koja ne prelazi iznos
prosečne
neto zarade prema poslednjem objavljenom
podatku
republičkog organa nadležnog
za poslove statistike može da se sprovede do
njihove trećine.
3) Izvršenje na minimalnoj zaradi sprovodi
se do njene četvrtine.
4) Radi namirenja potraživanja po osnovu za-
konskog izdržavanja, izvršenje na primanjima iz
t. 1–3) može da se sprovede do polovine primanja.
204 POSLOVNI SAVETNIK ● poslovnisavetnik.net
ZARADE
Kao što se vidi, odredbama člana
258. Zako-
na bliže je uređeno ograničenje izvršenja na
zaradi/plati zaposlenog – izvršnog
dužnika.
Prema navedenim odredbama, izvršenje je mo-
guće sprovesti na:
1) zaradi ili plati i
2) naknadi
zarade ili plate,
u visini:
a) do 1/2 zarade ili naknade
zarade, plate ili
naknade
plate, koja je:
„veća od prosečne
neto zarade prema posled-
njem objavljenom
podatku
republičkog organa
nadležnog
za poslove statistike i
„veća od minimalne zarade utvrđene u skladu
sa zakonom;
b) do 1/3 zarade ili plate, naknade
zarade, odnosno
naknade
plate, koja ne prelazi iznos prosečne
neto zarade prema poslednjem objavljenom
podatku
republičkog organa nadležnog
za poslo-
ve statistike;
v) do 1/4 zarade ili naknade
zarade, plate ili naknade
plate, ako je njihov iznos jednak
ili manji od
minimalne zarade utvrđene u skladu sa zakonom
Izuzetno, izvršenje na zaradi ili plati,
naknadi
zarade, odnosno
naknadi
plate i mi-
nimalnoj zaradi, radi namirenja potraživa-
nja po osnovu zakonskog izdržavanja, može da
se sprovede do polovine tih primanja.
Treba imati u vidu da Zakon u članu
288. stav
2. definiše da pojam zarada/plata obuhvata sva
primanja zaposlenog po osnovu rada, bez pore-
za i doprinosa koji se plaćaju iz zarade (neto
primanja).
Kao što se vidi, u Zakon je uvedena „sloje-
vitost” u sprovođenju izvršenja na zaradama/
platama, tako što su od 1. januara 2020. godi-
ne izmenjeni – zapravo povećani – zaštićeni
iznosi primanja izvršnih
dužnika,
a sve u
cilju jačanja socijalne komponente
Zakona i
zaštite ekonomski slabih slojeva stanovni-
štva.
Primer: Određivanje iznosa obustave
od zarade/plate
S obzirom na to da minimalna zarada za de-
cembar 2019. godine (isplata u januaru 2020.
godine) iznosi neto 30.367,00 dinara, dok je
prosečna
neto zarada za mesec septembar,
pre-
ma poslednjem objavljenom
podatku
republičkog
organa nadležnog
za poslove statistike, neto
53.698,00 dinara, navedene odredbe člana
258.
Zakona o izvršenju na zaradi/plati mogu da budu
prikazane na sledeći način:
1) Ako je zarada zaposlenog neto 60.000,00
dinara, izvršenje na njoj može da se sprovede
u visini do jedne
polovine, dakle do 30.000 di-
nara, pošto je ova zarada veća od prosečne
neto
zarade prema poslednjem objavljenom
podatku
republičkog organa nadležnog
za poslove sta-
tistike u momentu
obračuna izvršenja, kao i od
minimalne zarade u momentu
izvršenja.
2) Ako je zarada zaposlenog neto 45.000,00
dinara, izvršenje na njoj može da se sprovede u
visini do jedne
trećine, dakle do 15.000 dinara,
pošto ova neto zarada ne prelazi iznos prosečne
neto zarade prema poslednjem objavljenom
podatku
republičkog organa nadležnog
za po-
slove statistike u momentu
obračuna izvršenja,
a veća je od minimalne neto zarade u momentu
izvršenja.
3) Ako je zarada zaposlenog neto 28.000,00
dinara, izvršenje na njoj može da se sprovede u
visini do jedne
četvrtine, dakle do 7.000 dina-
ra, pošto je ova neto zarada manja od minimalne
neto zarade u momentu
izvršenja.
U posebnom slučaju, u pogledu svih navedenih
iznosa zarade, izvršenje na zaradi ili plati,
naknadi
zarade, odnosno
naknadi
plate i mini-
malnoj zaradi, radi namirenja potraživanja po
osnovu zakonskog izdržavanja, može da se spro-
vede do polovine tih primanja (član
258. stav 8.
Zakona).
Prema navedenim odredbama Zakona, osnov-
no rešenje za sudski presuđene obustave jeste
da se one obračunavaju i odbijaju od neto prima-
nja zaposlenog. Naime, rešenje o izvršenju na
zaradi donosi sud na osnovu tužbe podnete
od
strane poverioca potraživanja, pri čemu se u
njemu određuje plenidba dela zarade izvršnog
dužnika
i nalaže poslodavcu da zaplenjeni iz-
nos isplaćuje izvršnom
poveriocu.
Primer: Obračun obustave i neto zarade
za isplatu
Bruto zarada zaposlenog iznosi 90.000 dina-
ra. Poslodavac je dobio sudsko rešenje o obu-
stavi alimentacije
od 8.000 dinara. Obračun
obustave i neto zarade za isplatu izgleda ovako:
JANUAR 2020. ● POSLOVNI SAVETNIK 205
ZARADE
Red.
br. Opis Iznos
1. Bruto obračunata zarada 80.000,00
2. Porez (10% × red. br. 1 – 16.300) 6.370,00
3. Doprinosi za socijalno osiguranje
(19,9% × red. br. 1) 15.920,00
4. Obračunata neto zarada
(red. br. 1 – red. br. 2 – red. br. 3) 57.710,00
5. Dosuđeni iznos alimentacije
8.000,00
6. Zarada za isplatu (57.710,00 – 8.000,00) 49.710,00
U ovom slučaju obustava je određena u nomi-
nalnom iznosu i u celini je izvršena jer iznosi
manje od 1/2 neto zarade, koliki je limit za izvr-
šenje kada je zarada zaposlenog veća od prosečne
neto zarade prema poslednjem objavljenom
podatku
republičkog organa nadležnog
za po-
slove statistike u momentu
obračuna izvršenja,
kao i od minimalne zarade u momentu
izvrše-
nja. Zakon ne precizira da li se sudske obustave
određuju u nominalnom iznosu ili u procentu
od
zarade, pa su u praksi
moguća oba rešenja.
Primer: Obustava koja je određena kao
procenat od zarade
Zaposlenom je sudskom odlukom naloženo
izvršenje na zaradi na ime izdržavanja deteta
mesečno
u procentu
od 20% redovnih mesečnih
primanja – zarade. Obračun je sledeći:
Red.
br. Opis Iznos
1. Osnovna bruto zarada 60.000,00
2. Topli obrok 4.000,00
3. Uvećanje zarade po osnovu minulog rada 3.000,00
4. Radni
učinak (5%) 3.000,00
5. Ukupna
zarada zaposlenog
(red. br. 1 do red. br. 4) 70.000,00
6. Porez i doprinosi koje plaća
zaposleni iz zarade 19.300,00
7. Neto zarada zaposlenog
(red. br. 5 – red. br. 6) 50.700,00
8. Procenat za izvršenje na zaradi 20%
9. Iznos obustave na ime izdržavanja
deteta (20% × red. br. 7) 10.140,00
10. Iznos neto zarade za isplatu
zaposlenom (red. br. 7 – red. br. 9) 40.560,00
U ovom slučaju primenjen je procenat obusta-
ve na neto zaradu, pri čemu je neto zarada zapo-
slenog od 50.700 dinara manja od prosečne
neto
zarade prema poslednjem objavljenom
podatku
republičkog organa nadležnog
za poslove sta-
tistike, a veća od minimalne zarade. Zato je
izvršenje moglo da se obavi do 1/3 neto zarade,
odnosno
do (50.700 x 1/3) 16.900 dinara. Kako je
stvarno izvršeni iznos manji od maksimalno
mogućeg, izvršenje je sprovedeno uspešno.
U trećem slučaju koji propisuje Zakon, ako
zaposleni prima minimalnu zaradu, obustave
mogu da iznose samo do 1/4 iznosa (neto) mini-
malne zarade.
Primer: Izvršenje na minimalnoj zaradi
Zaposleni prima minimalnu zaradu (koja od 1.
1. 2020. godine iznosi 172,54 dinara neto po času
rada), a istovremeno su stigle dve sudske obu-
stave. Zarada se obračunava na sledeći način:
Red.
br. Opis Iznos
1. Bruto obračunata minimalna zarada 40.994,00
2. Ostala primanja (minuli rad, topli
obrok) 4.000,00
3. Ukupna
bruto zarada
(red. br. 1 + red. br. 2) 44.994,00
4. Poreske obaveze iz zarade 11.823,21
5. Obračunata neto minimalna zarada
(red. br. 3 – red. br. 4) 33.170,79
6. Iznos za izvršenje po sudskim
presudama 12.000,00
7. Procenat dosuđenog iznosa za
izvršenje u odnosu
na neto zaradu
(red. br. 6 / red. br. 5) 36,18%
8. Dozvoljeno izvršenje na minimalnoj
zaradi – do 1/4, odnosno
do 25%
obračunate neto zarade 8.292,70
Na minimalnoj neto zaradi potraživanja pre-
ma sudskim
odlukama od 12.000,00 dinara mogu
da se izvrše samo do njene 1/4, u ovom primeru
do iznosa od 8.297,70 dinara. Dakle, u ovom slu-
čaju ostao je nenaplaćen ostatak dosuđenih obu-
stava od 3.707,30 dinara (12.000 – 8.292,70).
Međutim, kao što je već pomenuto (član
258.
stav 8. Zakona), od svake zarade, pa i od mini-
malne, radi namirenja potraživanja po osnovu
zakonskog izdržavanja, izvršenje može da se
sprovede do polovine tih primanja. Kada se to
primeni na prethodni
primer, dobija se:
Red.
br. Opis Iznos
1. Obračunata neto zarada 33.170,79
2. Iznos za zakonsko izdržavanje po sudskim
presudama 12.000,00
3. Procenat dosuđenog iznosa za zakonsko
izdržavanje u odnosu
na neto zaradu
(red. br. 2 / red. br. 1) 36,18%
4. Dozvoljeno izvršenje na minimalnoj
zaradi po osnovu zakonskog izdržavanja
– 1/2, odnosno
50% od obračunate neto
zarade (33.170,79) 16.585,39
206 POSLOVNI SAVETNIK ● poslovnisavetnik.net
ZARADE
U ovom slučaju izvršena je ukupna
obustava
12.000 dinara zakonskog izdržavanja od mini-
malne zarade zaposlenog, jer je granica za ovu
obustavu polovina obračunate minimalne neto
zarade.
Primanja zaposlenog koja čine i koja
ne čine osnov za izvršenje
U članu
289. Zakona precizirano je da se u
rešenju o izvršenju na zaradi određuje ple-
nidba dela zarade izvršnog
dužnika
i nalaže
poslodavcu da zaplenjeni iznos isplaćuje izvršnom
poveriocu dok se potraživanje izvršnog
poverioca ne namiri u celini. Osim toga, nave-
deno je i da, shodno
stavu 2. člana
288. Zakona,
zarada koja je predmet
izvršenja obuhvata sva
primanja zaposlenog po osnovu rada, bez poreza
i doprinosa koji se plaćaju iz zarade. Ovo zakon-
sko određenje ukazuje na to da predmet
sudskog
izvršenja, dakle predmet
obustava po sudskim
odlukama, nije samo zarada, već su to i druga
primanja koja ostvaruje zaposleni. Ovde je data
široka formulacija da su to „sva primanja za-
poslenog po osnovu rada”, koja u samom Zakonu
nije bliže razjašnjena, što svakako zahteva
do-
datno pojašnjenje. Prema našem mišljenju, pri-
manja zaposlenog po osnovu rada predstavljaju
širi pojam od definicije zarade iz Zakona o
radu. Predmet
izvršenja mogu da budu samo pri-
manja sa karakterom zarade za zaposlenog, a ne
i nadoknade
povećanih troškova
koji su u funk-
ciji izvršenja posla (naknada
prevoza na posao
ili dnevnica
za službeni put na primer). Prema
odredbi člana
290. Zakona, rešenje o izvršenju
na zaradi proteže se i na povećanje zarade koje
usledi posle dostavljanja
rešenja o izvršenju,
nezavisno od toga kada je rad obavljen.
Stoga, u primanja na kojima može da se
sprovodi postupak izvršenja svrstavaju se:
1) zarada za obavljeni
rad i vreme provedeno
na radu, koju čine osnovna zarada, deo zarade
po osnovu radnog
učinka i uvećana zarada po
svim osnovama (za minuli rad, za rad noću i na
praznik itd.) u skladu sa aktima poslodavca;
2) zarada po osnovu doprinosa zaposlenog po-
slovnom uspehu poslodavca (nagrade, bonusi i
sl.), uključujući i zaradu iz očekivane i ostva-
rene dobiti;
3) naknade
zarade po svim osnovama odsustva
sa posla koje isplaćuje poslodavac (odsustvo
na praznik, godišnji odmor,
plaćeno odsustvo,
vojna vežba i odazivanje na poziv državnog
organa, bolovanje, prekid rada do i preko če-
trdeset pet dana bez krivice zaposlenog i dr.);
4) druga primanja iz radnog
odnosa
koja ima-
ju karakter zarade: topli obrok, regres, so-
lidarne pomoći koje imaju karakter zarade,
terenski dodatak, dodatak za odvojen život,
otpremnina
pri sporazumnom
prestanku radnog
odnosa
i sva druga primanja ostvarena po
osnovu radnog
odnosa
koja nisu izuzeta shodno
članu
105. stav 3. Zakona o radu.
Sva navedena primanja ulaze u osnov za izvr-
šenje, odnosno
za umanjenje po osnovu dosuđenih
sudskih
rešenja o izvršenju.
Kada je reč o primanja zaposlenog koja čine
osnov za izvršenje, treba imati u vidu i kratku
odredbu člana
298. Zakona, prema kojoj se
„odredbe koje se odnose
na izvršenje na zara-
di shodno
primenjuju i na primanja na osnovu
socijalnog osiguranja i druga stalna novčana
primanja izvršnog
dužnika.”
Verovatno će za
objašnjenje ove odredbe, odnosno
nabrajanje
na koja se tu primanja zaposlenog misli, biti
potrebno detaljnije tumačenje nadležnog
mi-
nistarstva. Međutim, navedena odredba da se
„izvršenje na zaradi primenjuje i na primanja
po osnovu socijalnog osiguranja” znači da iz-
vršenje (plenidba) propisano Zakonom može
da se sprovede i na primanja koja se zaposle-
nom isplaćuju po osnovu bolovanja do tride-
set dana koje isplaćuje poslodavac, kao i po
osnovu bolovanja preko trideset dana koje se
isplaćuje iz sredstava Republičkog fonda za
zdravstveno osiguranje.
U navedenoj odredbi člana
298. Zakona ta-
kođe je rečeno da se izvršenje na zaradi pri-
menjuje i na „druga stalna novčana primanja
izvršnog
dužnika.”
To je još jedan kriterijum
koji je Zakon postavio i koji u praksi
mora da se
ima u vidu prilikom opredeljenja na koja pri-
manja zaposlenog stvarno mogu da se primene
obustave.
S druge strane, radi zaštite dužnika
i spre-
čavanja eventualnog
ugrožavanja njegovih egzistencijalnih
potreba, strogo mora da se vodi
JANUAR 2020. ● POSLOVNI SAVETNIK 207
ZARADE
računa o tome koja su to primanja na kojima nika-
ko ne može da se sprovodi postupak izvršenja.
FPrema odredbama inoviranog člana
257. Zakona, predmet
izvršenja ne mogu
da budu:
1) primanja na osnovu zakonskog izdržava-
nja, naknade
štete zbog narušenja zdravlja,
novčane rente
zbog potpune ili delimične
nesposobnosti za rad i novčane rente
za iz-
državanje koje je izgubljeno usled smrti dužnika
izdržavanja;
2) primanja na osnovu novčane naknade
za te-
lesno oštećenje prema propisima o invalid-
skom osiguranju;
3) primanja koja se ostvaruju prema propisima
o socijalnoj zaštiti;
4) primanja na osnovu privremene nezaposle-
nosti;
5) primanja na osnovu zakona kojim se uređuje
finansijska
podrška
porodici sa decom;
6) primanja na osnovu stipendije i pomoći uče-
nicima i studentima;
7) potraživanja čiji je prenos zakonom zabra-
njen.
Prema tome, ukoliko zaposleni – izvršni
dužnik,
pored zarade i naknade
zarade i drugih
novčanih primanja, ostvaruje i neko od prethodno
navedenih primanja, predmet
izvršenja ne
mogu da budu navedena primanja pod tačkama 1–7.
Međutim, s obzirom na to da zaposleni
imaju veći broj primanja koja nisu zarada, a
ipak čine njihov dohodak, ostaje da se vidi da
li su od izvršenja, odnosno
plenidbe oslobo-
đena primanja poput otpremnine
pri odlasku
u penziju, jubilarnih nagrada, otpremnine
pri
otkazu
ugovora o radu po osnovu tehnološkog
viška
i sl. Po našem mišljenju, predmet
iz-
vršenja ne bi mogla da budu ni primanja po
osnovu naknade
za pomoć i negu drugog lica
ili za nabavku specijalnih pomagala za čita-
nje i pisanje propisanih zakonom. Uz to, izvr-
šenje ne može da se sprovede ni ako se umesto
zarade zaposlenom samo uplaćuju doprinosi
za socijalno osiguranje radi kontinuiteta
u
penzijskom stažu.
Preciziranje primanja u navedene dve grupe
– koja jesu i koja nisu osnov za izvršenje – bitno
je imati u vidu u praksi
da ne bi bili oštećeni
i zaposleni i onaj kome se plaća iz njegovih pri-
manja. Konkretno, ako je izvršenje naloženo u
određenom procentu
od stalnih mesečnih
pri-
manja, neophodno
je precizno definisati koja su
to stalna mesečna
primanja koja ulaze u zaradu
koja je predmet
izvršenja, jer svako isključenje
nekog od navedenih primanja za posledicu može
da ima nepotpuno sprovođenje izvršenja po sudskim
odlukama.
Primer: Obračun obustave kada izvršni
dužnik
ostvaruje i primanja koja nemaju
karakter zarade
Zaposlenom je sudskom odlukom naloženo
izvršenje na zaradi na ime izdržavanja deteta
mesečno
u procentu
od 30% od redovnih mesečnih
primanja – zarade. Zaposleni je u posmatra-
nom mesecu ostvario sledeća primanja:
Red.
br. Opis Iznos
1. Zarada za časove rada 65.000
2. Topli obrok 4.000
3. Uvećanje zarade po osnovu minulog rada 4.000
4. Naknada
zarade za vreme godišnjeg odmora
15.800
5. Nagrada po osnovu doprinosa uspehu
poslodavca 6.200
6. Terenski dodatak 5.800
7. Naknada
troškova
smeštaja i ishrane
za
rad i boravak na terenu 8.500
8. Primanja na osnovu novčane naknade
za
telesno oštećenje 10.000
9. Ukupna
primanja u mesecu
(red. br. 1 do red. br. 8) 119.300
10. Iznos primanja koja čine zaradu kao
osnov za izvršenje
(red. br. 1 do red. br. 6) 100.800
11. Porez i doprinosi koje plaća zaposleni
(iz primanja sa karakterom zarade od
100.800 din.) 28.509
12. Neto primanja raspoloživa za izvršenje
(red. br. 10 – red. br. 11) 72.291
13. Procenat za izvršenje na zaradi 30%
14. Iznos obustave na ime izdržavanja
deteta (red. br. 12 × red. br. 13) 21.687
15. Iznos za isplatu zaposlenom
(red. br. 12 – red. br. 14) 50.604
U ovom primeru zaposleni je u posmatranom
mesecu imao i druga primanja koja ne čine zara-
du, osim primanja koja čine zaradu od 100.800
dinara. Isplaćen mu je još i iznos od 18.500
dinara (8.500 dinara na ime naknade
troškova
smeštaja i ishrane
za rad i boravak na terenu +
10.000 dinara na ime novčane naknade
za telesno
208 POSLOVNI SAVETNIK ● poslovnisavetnik.net
ZARADE
oštećenje), koji ne ulazi u osnov za izvršenje na
zaradi jer prema propisima o radu ne čini zara-
du zaposlenog, odnosno,
prema članu
257. tačka
2) Zakona, ne može da bude predmet
izvršenja.
U ovakvim slučajevima, kada zaposleni u
toku meseca ostvaruje više vrsta različi-
tih primanja, važno
je pravilno razlučiti
koja primanja se smatraju stalnim mesečnim
primanjima, a koja mogu da budu osnovica za
procentualno
određene obustave od zarade.
Ovde ujedno
može da se isprati i zakonsko
rešenje po kome, ako je neto zarada zaposlenog
veća od republičkog proseka prema poslednjem
poznatom podatku,
izvršenje na zaradi može da
se sprovede do polovine te neto zarade zaposle-
nog, što je u primeru učinjeno bez smetnji.
Obračun obustava po sudskim
presudama kada one prelaze
dozvoljene zakonske granice
Prethodno
je navedeno da, prema odredbama
Zakona, izvršenje na zaradi može da se sprove-
de u zavisnosti od visine te zarade i da iznosi
od 1/4 do 1/2 zarade. Ova ograničenja ukazuju na
to da će biti dosta situacija u praksi
kada će
dosuđene obustave prevazilaziti zakonski maksimum
izvršenja na zaradi, odnosno
primenom
ovih ograničenja neće moći da se izvrše sva do-
suđena izvršenja. Kako se u tom slučaju namiruju
nalozi za izvršenje?
Ovo pitanje razrešava se prema odredbama
člana
270. Zakona, u kome je navedeno sledeće:
1) Ako je više izvršnih
poverilaca podnelo
predlog za izvršenje na istom potraživanju, a
svi ne mogu da se namire u celini, redosled nji-
hovog namirenja određuje se prema danu prijema
predloga za izvršenje u sudu. Naredni
izvršni
poverilac namiruje se kada se prethodni
nami-
ri u celini.
2) Više izvršnih
poverilaca koje je podnelo
predlog za izvršenje istog dana namiruje se is-
tovremeno. Ako u tom slučaju svi izvršni
pove-
rioci ne mogu da se namire u celini, namiruju
se srazmerno visini potraživanja.
U slučaju nedostajućeg novčanog primanja dužnika,
Zakon predviđa srazmerno namirivanje,
što podrazumeva da:
„iznos svakog pojedinačnog
potraživanja deli
se sa iznosom ukupnog
potraživanja radi dobi-
janja procenta
njegovog učešća,
„sa dobijenim procentom
množi
se iznos zara-
de dozvoljen za izvršenje i na taj način dobija
se srazmeran iznos potraživanja koji može da
se izvrši.
Primer: Srazmerno namirivanje poverilaca
Bruto zarada zaposlenog iznosi 61.870 dina-
ra, a neto 43.534 dinara:
Red.
br. Opis Iznos
1. Bruto zarada zaposlenog 61.870
2. Porez ((61.870 – 16.300) x 10%) 6.024
3. Doprinosi na teret zaposlenog
(61.870 x 19,9%) 12.312
4. Neto zarada
(red. br. 1 – red. br. 2 – red. br. 3) 43.534
Odmah
treba primetiti da neto zarada od
43.534 dinara ne prelazi iznos prosečne
neto
zarade prema poslednjem objavljenom
podatku
republičkog organa nadležnog
za poslove sta-
tistike u momentu
obračuna izvršenja (53.698
dinara), ali je viša od minimalna neto zarade u
momentu
izvršenja (30.367 dinara), pa posloda-
vac na ovoj zaradi može da sprovede izvršenje u
visini do jedne
trećine, dakle do 14.511,33 dina-
ra (43.534 / 3). Ovakav postupak poslodavci mora-
ju uvek da sprovode kada obračunavaju izvršenje
na zaradi po dobijenim sudskim
presudama, jer,
kako se moglo videti, Zakon propisuje različita
ograničenja za izvršenje u zavisnosti od visine
zarade zaposlenog.
Kada poslodavac utvrdi u kom iznosu obusta-
ve mogu da se obračunaju od konkretne zarade,
obračun se nastavlja
na sledeći način:
Red.
br. Opis Iznos
1. Neto zarada 43.534
2. Ukupne
sudske obaveze (a + b) 18.800
od toga:
2a – alimentacija
(10.000 din.)
– učešće: (10.000 / 18.800) = 53,2% 10.000
2b – naplata štete zaposlenom (8.800)
– učešće: (8.800 / 18.800) = 46,8% 8.800
3. Iznos obaveza koji može da se plati
(do jedne
trećine: 33,33% × 43.534) 14.511
od toga:
3a za alimentaciju:
14.511 x 53,2% 7.720
3b za naplatu štete: 14.511 x 46,8% 6.791
4. Ukupno
izvršene obaveze (7.720 + 6.791) 14.511
5. Neto zarada za isplatu (43.534 – 14.511) 29.023
JANUAR 2020. ● POSLOVNI SAVETNIK 209
ZARADE
U ovom primeru evidentan
je nedostatak neto
zarade za izmirenje sudskih
obaveza, a postoje
dve takve obaveze. Zato je potrebno najpre naći
njihovo međusobno procentualno
učešće, pa za-
tim dobijene procente
primeniti na raspoloži-
vi deo neto zarade za obustave. Prema navedenoj
računici ostale su neplaćene obaveze zaposle-
nog u iznosu od 4.289 dinara (18.800 – 14.511).
Prvenstvo u namirenju potraživanja
Rešenja o izvršenju mogu da se odnose
na
namirenja po mnogobrojnim
osnovama, pa zato
Zakon uspostavlja
određeno prvenstvo. Naime,
prema članu
292. Zakona, prvenstvo u namirenju
nad ostalim izvršnim
poveriocima, i kada je
izvršenje radi namirenja ostalih izvršnih
po-
verilaca već počelo, imaju izvršni
poverioci
koji potražuju:
1) zakonsko izdržavanje,
2) novčanu rentu
zbog:
„potpune ili delimične
nesposobnosti za rad
ili
„izgubljenog izdržavanja usled smrti dužnika
izdržavanja.
Dakle, navedena potraživanja imaju prven-
stvo u namirenju nad ostalim izvršnim
pove-
riocima i kada je izvršenje radi namirenja
ostalih izvršnih
poverilaca već počelo, kao i
u odnosu
na tzv. administrativne
zabrane. Zato
se u praksi
često označavaju kao privilegovana
potraživanja.
Uz ovo, članom
291. Zakona precizirano je
upravo pominjano namirenje izvršnih
poveri-
laca zakonskog izdržavanja i novčane rente.
Prema tim odredbama, ako više izvršnih
pove-
rilaca potražuje od istog izvršnog
dužnika
za-
konsko izdržavanje, novčanu rentu
zbog potpune
ili delimične
nesposobnosti za rad ili novča-
nu rentu
za izdržavanje koje je izgubljeno usled
smrti dužnika
izdržavanja (dakle potraživa-
nja sa pravom prvenstva u namirenju), a njihova
potraživanja premašuju deo zarade koji može
da bude predmet
izvršenja, rešenje o izvrše-
nju donosi se i sprovodi u korist svakog od njih,
srazmerno visini potraživanja. Ako posle zapo-
četog izvršenja navedenih potraživanja (dostavljanja
rešenja o izvršenju poslodavcu) usledi
novi predlog za izvršenje radi namirenja iste
vrste potraživanja, sud menja ranije rešenje o
izvršenju i određuje iznos koji se ubuduće, sra-
zmerno visini potraživanja, isplaćuje svakom
izvršnom
poveriocu. Rešenje kojim se menja
ranije rešenje o izvršenju dostavlja
se i izvršnom
poveriocu na čiji predlog je doneto rani-
je rešenje, koji ima pravo na prigovor protiv
rešenja.
Primer: Utvrđivanje srazmernog iznosa
potraživanja kada je zaposlenom dosuđeno
zakonsko izdržavanje za nekoliko dece
Neto zarada zaposlenog je 50.000 dinara.
Određeno je izdržavanje za dvoje dece od po 20%
od neto zarade i za jedno
dete od 12.000 dinara,
što ukupno
iznosi 32.000 dinara.
Pošto se ovde radi o namirenju potraživanja
po osnovu zakonskog izdržavanja, izvršenje se
može sprovesti do polovine neto zarade zapo-
slenog, dakle do 25.000 dinara.
Ukupan iznos na ime potraživanja sa pravom
prvenstva potraživanja, po osnovu zakonskog iz-
državanja, iznosi 32.000 dinara, što je više od
dozvoljenog izvršenja od 25.000 dinara, pa mora
da se utvrdi srazmeran iznos potraživanja za
izdržavana lica na sledeći način:
Red.
br. Opis Iznos
1. Neto zarada 50.000
2. Ukupne
sudske obaveze (a + b + v) 32.000
od toga:
2a – zakonsko izdržavanje za dete A (10.000
din.)
– učešće: (10.000 / 32.000) = 31,25% 10.000
2b – zakonsko izdržavanje za dete B (10.000
din.)
– učešće: (10.000 / 32.000) = 31,25% 10.000
2v – zakonsko izdržavanje za dete V (12.000
din.)
– učešće: (12.000 / 32.000) = 37,50% 12.000
3. Iznos obaveza koji može da se plati – do
jedne
polovine – 50% od 50.000 25.000
od toga:
3a za zakonsko izdržavanje dete A: 25.000 x
31,25% 7.812,5
3b za zakonsko izdržavanje dete B: 25.000 x
31,25% 7.812,5
3v za zakonsko izdržavanje dete V: 25.000 x
37,50% 9.375,0
4. Ukupno
izvršene obaveze (7.812,50 +
7.812,50 + 9.375) 25.000
Prema navedenoj računici, za konkretni me-
sec ostale su neplaćene obaveze zaposlenog u
iznosu od 7.000 dinara (32.000 – 25.000).
210 POSLOVNI SAVETNIK ● poslovnisavetnik.net
ZARADE
Izvršenje na zaradi kada zaposleni
ima i rešenja o izvršenju i
administrativne zabrane
Moglo se videti da Zakon tretira obustave od
zarade zaposlenog po osnovu rešenja o izvršenju
(na primer sudske presude). Međutim, na zaradu ta-
kođe mogu biti primenjene i tzv. administrativne
zabrane, koje karakteriše pristanak zaposlenog
da mu se određena obaveza odbija od zarade. Na-
ime, administrativna
zabrana je zabrana isplate
dela zarade sa pristankom izvršnog
dužnika
– za-
poslenog, pri čemu, u smislu Zakona, ima dejstvo
rešenja o izvršenju na zaradi.
Karakter administrativne
zabrane imaju:
razne kreditne pozajmice
poslodavca, prodaja
robe na kredit kod poslodavca, rate zajma
za
nabavku zimnice,
ogreva i udžbenika
i sl. Otu-
da sledi i logično
pitanje da li se ograniče-
nje izvršenja (npr. najviše do polovine na
zaradi, odnosno
do četvrtine na minimalnoj
zaradi) odnosi
i na izvršenje po osnovu administrativnih
zabrana.
Zakon ove administrativne
zabrane naziva
„zabrane sa pristankom izvršnog
dužnika”,
pa
u članu
297. utvrđuje sledeće:
1) Zabrana isplate zarade sa pristankom izvršnog
dužnika
(administrativna
zabrana) ima
dejstvo rešenja o izvršenju na zaradi.
2) Uprkos administrativnoj
zabrani, izvršni
poverioci koji potražuju zakonsko izdržavanje,
novčanu rentu
za izdržavanje koje je izgubljeno
usled smrti dužnika
izdržavanja i novčanu rentu
zbog potpune ili delimične
nesposobnosti
za rad – privilegovana potraživanja – namiruju
se pre poverilaca u čiju je korist uvedena administrativna
zabrana, do punog iznosa ili sra-
zmerno visini potraživanja i ako je izvršenje
radi namirenja potraživanja obuhvaćenog administrativnom
zabranom već počelo.
Saglasno ovim odredbama člana
297. Zakona,
izvršni
poverioci koji potražuju tzv. privile-
govana potraživanja namiruju se pre poverilaca
u čiju korist je uvedena administrativna
zabra-
na, čak i kada je namirenje iz administrativne
zabrane već počelo. Dakle, privilegovana potra-
živanja po rešenju o izvršenju uvek imaju pr-
venstvo u odnosu
na administrativne
zabrane.
Ono što je bitno sa stanovišta redosleda
namirenja, a upravo imajući u vidu navedena
privilegovana potraživanja, jeste zakonsko
opredeljenje da administrativna
zabrana nema
uticaja na sprovođenje izvršenja na zaradi radi
namirenja potraživanja po osnovu zakonskog iz-
državanja, novčane rente
potpune ili delimične
nesposobnosti za rad i novčane rente
za izgublje-
no izdržavanje usled smrti dužnika
izdržava-
nja. Saglasno navedenim odredbama člana
297.
stav 2. Zakona, kada se radi o navedenim privi-
legovanim potraživanjima, bez obzira na to da
li zaposleni već ima administrativnu
zabranu
ili se ona stavi po njegovom odobrenju posle
donošenja rešenja o izvršenju po privilego-
vanim potraživanjima, ukupan iznos izvršenja
može da pređe zakonsko ograničenje od npr. 1/2
zarade, odnosno
1/4 minimalne zarade, s tim da
sam iznos po rešenju o izvršenju, iako se radi
o prioritetnim potraživanjima, ne sme da pre-
đe ovo zakonsko ograničenje. Isto je i ako je administrativna
zabrana stavljena
na zaradu posle
rešenja o izvršenju ostalih potraživanja, tj.
ukupan iznos može da pređe 1/2 zarade, odnosno
1/4 minimalne zarade, ali iznos po rešenju o iz-
vršenju ne sme da pređe ovo ograničenje.
Dakle, bez obzira na činjenicu da li je administrativna
zabrana stavljena
na zaradu
pre ili posle donošenja rešenja o izvršenju
na zaradi po osnovu privilegovanih potraži-
vanja, ukupan iznos administrativne
zabrane
stavljene
pre ili posle rešenja o izvršenju
privilegovanih potraživanja mogu da pređu
ograničenje od 1/2 zarade, tj. 1/4 minimalne
zarade. Naime, u ovom slučaju ne važi ograni-
čenje da ukupna
izvršenja na zaradi ne mogu
da budu veća od 1/2 zarade, tj. 1/4 minimalne
zarade (radi jednostavnosti,
uvek govorimo
o zaradi zaposlenog koja je veća od republič-
kog proseka, na koju je izvršenje dozvoljeno
do 1/2).
Na bazi ovih odredbi i navedenih odredbi
čl. 291. i 292. o prvenstvu u namirenju potraži-
vanja može se navesti nekoliko primera redo-
sleda namirenja potraživanja.
Primer: Redosled namirenja potraživanja
– 1
Ukoliko postoji administrativna
zabrana na
zaradi za konkretnog zaposlenog – izvršenog dužnika,
pa nakon toga poslodavac dobije rešenje
JANUAR 2020. ● POSLOVNI SAVETNIK 211
ZARADE
suda po kom tom zaposlenom mora da izvršava
obustavu od zarade (što se čini na bazi ovog
sudskog rešenja), a nisu u pitanju tzv. privile-
govana potraživanja, prvo mora da se namiri
administrativna
zabrana, a zatim obustava po
dobijenom sudskom rešenju, tako da obe obusta-
ve ne budu veće od 1/2 zarade, odnosno
1/4 mini-
malne zarade. U ovakvom slučaju zaposleni bi,
kao dužnik
potraživanja, a radi zaštite svoje
zarade, trebalo da obavesti sud pre donošenja
rešenja o izvršenju ostalih potraživanja da mu
je već stavljena
administrativna
zabrana na za-
radu i u kom iznosu, kako bi sud ispravno mogao
da utvrdi iznos po osnovu ostalih potraživanja,
kao i da obustave ne pređu ograničenje od 1/2 za-
rade, odnosno
1/4 minimalne zarade.
U drugom slučaju, ako je poslodavac stavio
određenu administrativnu
zabranu na zaradu
zaposlenog, pa je od javnog izvršioca dobio re-
šenje o izvršenju na zaradi, javnog izvršitelja
mora da obavesti ako ne može u celini da izvr-
šava rešenje koje je dostavio javni izvršitelj,
jer zaposleni već ima administrativnu
zabranu
na zaradi. Dakle, u ovom slučaju ne sprovodi se
srazmerno izvršenje, već izvršenje po osnovu
administrativnih
zabrana u celosti, a izvrše-
nje po osnovu rešenja o izvršenju na preosta-
lom iznosu primanja zaposlenog raspoloživog
za izvršenje po Zakonu. Konkretno, zarada zapo-
slenog iznosi 60.000 dinara, administrativne
zarade stavljene
pre donošenja sudskog rešenja
20.000 dinara, a po osnovu sudskog rešenja oba-
veza zaposlenog na ime štete poslodavcu iznosi
20.000 dinara.
Pošto je administrativna
zabrana na zara-
du stavljena
PRE donošenja rešenja o izvrše-
nju, ukupan iznos obustava ne može da pređe 1/2
zarade. Tako u ovom slučaju zaposlenom može da
se odredi mesečno
izvršenje najviše u iznosu
od 30.000 dinara (60.000 / 2), iako njegove ukupne
obaveze iznose 40.000 dinara. U ovakvom
slučaju zaposleni treba da podnese
žalbu sudu,
kao i da, uz podnošenje
dokaza o stavljanju
administrativne
zabrane pre rešenja o izvrše-
nju, traži izmenu rešenja, na primer, u smislu
da mu se dozvoli isplata po sudskom rešenju u
više rata. Sa svoje strane, i poslodavac treba
da obavesti sud da ne može da obustavlja
20.000
dinara zaposlenom od zarade jer zaposleni već
ima administrativnu
zabranu na toj zaradi, kao
i da može da mu obustavlja
samo 10.000 dinara.
Primer: Redosled namirenja potraživanja
– 2
Ukoliko postoji administrativna
zabrana
koja je stavljena
pre ili posle (što nema nika-
kvog značaj) potraživanja sa pravom prvenstva u
namirenju (privilegovano potraživanje), sagla-
sno članu
292. Zakona, prvo moraju da se namire
potraživanja sa pravom prvenstva u namirenju
(privilegovano potraživanje), pa tek onda po-
traživanje po osnovu administrativne
zabrane.
Dakle, posle namirenja privilegovanih potraži-
vanja (zakonsko izdržavanje, novčana renta
za iz-
državanje koje je izgubljeno usled smrti dužnika
izdržavanja i novčana renta
zbog potpune ili
delimične
nesposobnosti za rad) od ostatka
za-
rade vrši se obustava administrativne
zabrane
koja je na zaradu stavljena
po pristanku zaposle-
nog, nezavisno od toga što ukupne
obustave pre-
laze 1/2 zarade, odnosno
1/4 minimalne zarade.
Izvršenje se, dakle, sprovodi na sledeći način:
„po rešenju o izvršenju vrši se naplata iz za-
rade najviše do 1/2, odnosno
1/4 minimalne za-
rade;
„od preostalog dela zarade preko 1/2 zarade,
odnosno
1/4 minimalne zarade vrši se obustava
administrativne
zabrane koja je na zaradu zapo-
slenog stavljena
po njegovom pristanku.
U ovom slučaju ne poštuje se ograničenje
opterećenja
zarade jer je administrativna
za-
brana stavljena
po pristanku zaposlenog kada
je zarada već bila opterećena
do zakonskog
ograničenja. Praktično,
u ovim slučajevima
zaposlenom može da se izvrši obustava i ce-
log preostalog dela zarade s obzirom na to da
je zaposleni za to dao svoj pisani pristanak,
shodno
članu
123. stav 1. Zakona o radu.
Prema tome, može da se precizira sledeće:
1) Kada se iz zarade zaposlenog namiruju po-
traživanja po rešenju o izvršenju, a to nisu
potraživanja sa pravom prvenstva u namirenju,
redosled namirenja odvija se po datumu dospe-
losti potraživanja. Ako je na zaradu prvo stavljena
administrativna
zabrana, pa je posle toga
dobijeno rešenje suda o izvršenju, prvo mora
da se namiri administrativna
zabrana, a zatim
obustava po dobijenom sudskom rešenju. Ukupan
iznos svih ovih obustava ne može da bude veći
od 1/2 zarade, odnosno
1/4 minimalne zarade ili
naknade
zarade zaposlenog.
212 POSLOVNI SAVETNIK ● poslovnisavetnik.net
ZARADE
2) Kada se iz zarade zaposlenog namiruju po-
traživanja po rešenju o izvršenju, a to su po-
traživanja sa pravom prvenstva u namirenju,
bez obzira na postojanje prethodno
stavljenih
administrativnih
zabrana na zaradu, redosled
namirenja je takav da prvo moraju da se namire
rešenja o izvršenju na potraživanja sa pravom
prvenstva u namirenju, pa tek nakon toga administrativne
zabrane. Ukupan iznos po sudskim
rešenjima ne može da bude veći od 1/2 zarade,
odnosno
1/4 minimalne zarade ili naknade
za-
rade zaposlenog, ali ukupan iznos po sudskim
re-
šenjima i administrativnim
zabranama može
da pređe ograničenje od 1/2 zarade, tj. 1/4 mini-
malne zarade.
Promena poslodavca i namirenje
potraživanja po rešenju o
izvršenju
U praksi
je moguće da u toku plaćanja po osno-
vu rešenja o izvršenju (za alimentaciju,
štetu
i sl.) zaposleni menja poslodavca. Takav slučaj
predviđa član
294. Zakona, koji precizira da re-
šenje o izvršenju deluje i na novog poslodavca
izvršnog
dužnika,
i to od trenutka
kada mu se
dostavi rešenje o izvršenju. Naime, poslodavac
kod koga je izvršnom
dužniku
prestao radni
odnos
dužan je da odmah,
preporučenom pošiljkom
s povratnicom, dostavi rešenje o izvršenju
novom poslodavcu i da o tome obavesti javnog
izvršitelja. Ako mu nije poznato ko je novi po-
slodavac, o tome odmah
obaveštava javnog iz-
vršitelja.
U nastavku ovog postupka javni izvršitelj du-
žan je da načini uvid u evidenciju zaposlenih
i zdravstvenog osiguranja, da dostavi rešenje
o izvršenju novom poslodavcu izvršnog
dužnika
i o tome obavesti izvršnog
poverioca.
Međutim, ako posle tog uvida utvrdi da izvršni
dužnik
nema stalna novčana primanja, po-
ziva izvršnog
poverioca da u roku od osam dana
predloži dodavanje novog sredstva i predmeta
izvršenja ili promenu sredstva i predmeta
iz-
vršenja. Ako izvršni
poverilac ništa ne pre-
dloži u roku, izvršni
postupak se obustavlja.
Poslodavac na isti način postupa i kada su u
pitanju administrativne
zabrane, tj. novom po-
slodavcu dostavlja
administrativnu
zabranu.
Ako mu nije poznato kod koga je izvršni
dužnik
zasnovao radni
odnos,
o tome bez odlaganja tre-
ba pismeno da obavesti izvršnog
poverioca
koji je doneo administrativnu
zabranu, kako bi
on mogao da preduzme mere za naplatu svog po-
traživanja.
Ovde je važno
podsetiti i na odredbe člana
293. Zakona, koji precizira da potraživanja
za koja nije propisano bezgotovinsko plaćanje
izvršni
poverilac naplaćuje na blagajni na ko-
joj se izvršnom
dužniku
isplaćuje zarada. U tom
slučaju izvršni
poverilac ima pravo na to da
mu se zaplenjeni deo zarade isplaćuje o trošku
izvršnog
dužnika,
i to preko pošte na adre-
su koju označi ili na račun u banci, po odbitku
poštanskih
troškova.
Zaplenjeni deo zarade
uplaćuje se na namenski račun javnog izvršite-
lja, koji odmah
prenosi uplaćeni iznos na račun
izvršnog
poverioca.
Obaveze poslodavaca po osnovu
sprovođenja izvršenja na zaradama
zaposlenih
Kao što je već rečeno, u rešenju o izvrše-
nju na zaradi određuje se plenidba dela zarade
izvršnog
dužnika
i nalaže poslodavcu da za-
plenjeni iznos isplaćuje izvršnom
poveriocu
dok se potraživanje izvršnog
poverioca ne na-
miri u celini. Dakle, sva rešenja o izvršenju,
kao i administrativne
zabrane, poslodavac je
dužan da redovno obustavlja
od zarade zapo-
slenog, u skladu sa navedenim odredbama zakonskih
propisa. Pritom podsećamo i na to da je
pravosnažna
sudska odluka ona odluka koja više
ne može da se pobija žalbom.
Koje su posledice ako poslodavac ne postupi
prema rešenju suda i ne obustavi propisani deo
neto zarade zaposlenog u korist izvršnog
pove-
rioca (fizičkog lica)?
Ukoliko privredno
društvo, kao posloda-
vac, propusti da postupi prema rešenju i da
propisani novčani iznos obustavi od zarade
svog zaposlenog, kao izvršnog
dužnika,
kao i
da izvrši isplatu izvršnom
poveriocu, sve
do okončanja izvršnog
postupka izvršni
po-
verilac, saglasno članu
295. Zakona, može da
podnese
predlog javnom izvršiocu da donese
rešenje koje ima dejstvo rešenja o izvršenju
i kojim se poslodavac obavezuje da namiri
JANUAR 2020. ● POSLOVNI SAVETNIK 213
ZARADE
izvršnom
poveriocu sve obroke koje nije za-
plenio i naplatio, ali i da odredi sredstvo i
predmet
izvršenja ako poslodavac ne namiri
obroke u roku.
Rešenje izvršava onaj ko sprovodi izvrše-
nje na zaradi izvršnog
dužnika.
Osim toga, poslodavac koji nije postupio pre-
ma rešenju o plenidbi zarade, shodno
članu
296.
Zakona, odgovara za štetu koju izvršni
poveri-
lac pretrpi u slučajevima kada:
1) poslodavac nije postupao prema rešenju o iz-
vršenju,
2) posle okončanja radnog
odnosa
izvršnog
dužnika
nije novom poslodavcu odmah
dostavio
rešenje o izvršenju preporučenom pošiljkom
s povratnicom,
3) nije odmah
obavestio javnog izvršitelja da
ne zna ko je novi poslodavac izvršnog
dužnika.
FU vezi sa navedenim može se preporu-
čiti da bi poslodavci trebalo da vode
posebnu evidenciju za sva primljena reše-
nja o izvršenju i sudske i administrativne
zabrane na osnovu kojih se vrše obustave na
određenom delu zarade svojih zaposlenih. Za
svako rešenje o izvršenju potrebno je stal-
no imati podatke
o datumu prijema, ukupnom
iznosu obaveze, periodu u kome se obustava
sprovodi i mesečnom
iznosu obustave, u skla-
du sa inoviranim odredbama Zakona, ali i
mesečne
podatke
o visini zarade zaposlenog
u odnosu
na prosečnu
neto zaradu u Republi-
ci prema poslednjem objavljenom
podatku
republičkog organa nadležnog
za poslove
statistike, kao i o iznosu minimalne zarade
utvrđene u skladu sa zakonom, važeće za me-
sec u kom se vrši obustava od zarade.
PS