Zakonom o izvršenju i obezbeđenju („Sl. glasnik RS”, br. 106/2015, 106/2016 – autentično tumačenje, 113/18 – autentično tumačenje i 54/2019 – dalje: Zakon) utvrđuje se postupak u kome sudovi i javni izvršitelji prinudno namiruju potraživanja izvršnih poverilaca zasnovana na izvršnim i verodostojnim ispravama. Veći deo Zakona odnosi se na izvršenja radi namirenja novčanih potraživanja (deo treći), ali isto tako Zakon reguliše i izvršenje radi ostvarenja nenovčanog potraživanja (deo četvrti), u okviru koga su date i odredbe u vezi sa izvršenjem radi vraćanja zaposlenog na rad (čl. od 381 do 385), o čemu u nastavku dajemo više detalja.
Skip to PDF content200 POSLOVNI SAVETNIK ● poslovnisavetnik.net
ZARADE
Mr Željko Albaneze
Izvršenje radi vraćanja zaposlenog na
rad i naknade izgubljene zarade
Zakonom o izvršenju i obezbeđenju („Sl. glasnik RS”, br. 106/2015, 106/2016 – autentično
tumačenje, 113/18 – autentično tumačenje i 54/2019 – dalje: Zakon) utvrđuje se postupak u
kome sudovi i javni izvršitelji prinudno namiruju potraživanja izvršnih poverilaca
zasnovana na izvršnim i verodostojnim ispravama. Veći deo Zakona odnosi se na izvr-
šenja radi namirenja novčanih potraživanja (deo treći), ali isto tako Zakon reguliše i
izvršenje radi ostvarenja nenovčanog potraživanja (deo četvrti), u okviru koga su date i
odredbe u vezi sa izvršenjem radi vraćanja zaposlenog na rad (čl. od 381 do 385), o čemu u
nastavku dajemo više detalja.
1. Način sprovođenja izvršenja
Shodno članu 383. Zakona, izvršenje se sprovodi:
▶▶radi vraćanja zaposlenog na rad ili
▶▶radi raspoređivanja zaposlenog na određene po-
slove.
Ovo izvršenje sprovodi se izricanjem novča-
ne kazne poslodavcu i njegovom odgovornom licu
prema odredbama o izricanju novčane kazne radi
preduzimanja radnje koju može da preduzme samo
izvršni dužnik. Naime, u ovakvom slučaju kada
se radi o radnjama koje može da preduzme samo iz-
vršni dužnik, primenjuju se odredbe člana 363.
Zakona, kojima je propisano da, kad radnju može da
preduzme samo izvršni dužnik, u rešenju o izvr-
šenju određuje se:
1) primereni rok za radnju (vraćanje zaposlenog na
rad ili raspoređivanje na određene poslove) i
2) izvršnom dužniku izriče se novčana kazna ako
radnju ne preduzme u roku.
Ako izvršni dužnik ne postupi po rešenju o
izvršenju, sud po službenoj dužnosti donosi re-
šenje o izvršenju novčane kazne, i istovremeno, a
na predlog izvršnog poverioca, donosi novo re-
šenje kojim određuje:
1) novi primereni rok za radnju (vraćanje zaposle-
nog na rad ili raspoređivanje na određene poslo-
ve) i
2) izriče novu novčanu kaznu izvršnom dužniku,
višu od prethodne, ako radnju ne preduzme u roku.
Ako dužnik opet propusti rok, sud po službe-
noj dužnosti opet donosi rešenje o izvršenju
novčane kazne. Sve to se ponavlja dok izvršni du-
žnik ne preduzme radnju. Ako, međutim, izvršni
dužnik preduzme radnju u roku, dužan je da o tome
odmah sudu priloži nesumnjive dokaze. Takvim do-
kazom smatra se overena pismena izjava izvršnog
poverioca ili zapisnik suda o tome da je radnja
preduzeta, kao i nalaz i mišljenje sudskog veštaka,
predaja sudu predmeta nastalog radnjom i slično.
Protiv rešenja kojim se određuje novi primereni
rok i izriče nova novčana kazna i protiv rešenja
o izvršenju novčane kazne dozvoljen je prigovor.
U smislu ovih zakonskih odredbi:
1) potraživanje označava pravo izvršnog poveri-
oca – zaposlenog da zahteva od izvršnog dužnika
– poslodavca određeno davanje ili činjenje;
2) izvršni poverilac označava lice čiji se za-
htev (npr. vraćanje na posao) obezbeđuje u izvr-
šnom postupku;
3) izvršni dužnik označava lice, u ovom slučaju
poslodavca, u odnosu na koga se donosi rešenje o
izvršenju, koje u konkretnom slučaju treba da spro-
vede rešenje suda o vraćanju zaposlenog na rad;
4) rešenje o izvršenju označava rešenje suda ko-
jim se usvaja predlog za izvršenje na osnovu izvr-
šne isprave.
Prema opštim odredbama Zakona, izvršni po-
stupak pokreće se tako što izvršni poverilac
podnosi predlog za izvršenje na osnovu izvršne
ili verodostojne isprave. U ovom slučaju, sagla-
sno Zakonu, izvršni postupak pokrenut je tako
što je zaposleni, kao izvršni poverilac, podneo
predlog za izvršenje na osnovu izvršne ili ve-
rodostojne isprave o kojoj je odlučivao sud. Pra-
vosnažnom i izvršnom presudom sud obavezuje
izvršnog dužnika – poslodavca da vrati zaposle-
nog na rad, na konkretne poslove njegovog radnog
mesta, u roku od petnaest dana od dana pravosnažne
presude.
FEBRUAR 2020. ● POSLOVNI SAVETNIK 201
ZARADE
Ukoliko poslodavac, kao izvršni dužnik, ne
postupi u ostavljenom roku saglasno rešenju o iz-
vršenju, izriče mu se novčana kazna, koja prestaje
onda kada sud utvrdi da je zaposleni počeo da radi
na odgovarajućim poslovima ili da mu je to omo-
gućeno iako je odbio da radi. Kao što se uočava u
ovom specifičnom slučaju, u kom se radi o nenov-
čanoj obavezi i o radnji koju može da izvrši samo
izvršni dužnik (poslodavac), izvršenje se pri-
nudno sprovodi izricanjem novčanih kazni. Ka-
zne se izriču i pravnom licu i licu koje je u njemu
odgovorno (kao pri prekršajima i privrednim
prestupima). Ne postoji ograničenje u broju izre-
čenih kazni, odnosno one se ponavljaju (i prinudno
naplaćuju) sve dotle dok poslodavac ne postupi po
izrečenoj obavezi.
Ukoliko je poslodavac postupio saglasno reše-
nju o izvršenju, dužan je da o tome odmah priloži
nesumnjive dokaze, kao i da iste dostavi sudu sa
pozivom na broj predmeta.
2. Naknada izgubljene zarade
prilikom vraćanja zaposlenog na rad
Moglo se videti da se, u skladu sa Zakonom, iz-
vršenje sprovodi radi vraćanja zaposlenog na rad
ili radi raspoređivanja zaposlenog na određene
poslove. Međutim, prema članu 384. Zakona, osim
toga, sud može da odlučuje i o novčanim naknadama
zaposlenom koji se vraća na rad, a pre svega na ime
izgubljene zarade za vreme trajanja spora.
Prema odredbama ovog člana, na predlog iz-
vršnog poverioca koji je zahtevao vraćanje na
rad sud može da donese rešenje koje ima dejstvo
rešenja o izvršenju, kojim se poslodavac oba-
vezuje da izvršnom poveriocu isplati mesečne
iznose zarade koja je dospela od pravosnažnosti
presude do vraćanja izvršnog poverioca na rad
(naknada izgubljene zarade). Naknada izgublje-
ne zarade određuje se u iznosu koji bi izvršni
poverilac primio da je bio na radu, s porezima
i doprinosima koji se isplaćuju iz zarade.
Predlog za naknadu izgubljene zarade može da se
podnese s predlogom za izvršenje radi vraćanja na
rad ili kasnije, do okončanja izvršnog postupka.
Kao što se vidi, osim vraćanja na rad, za-
posleni može da zahteva i naknadu izgubljenih
zarada, pri čemu Zakon nije pomenuo slučaj da
zaposleni, kao izvršni poverilac, traži
isplatu izgubljene zarade bez povratka na rad.
Po ovom zakonskom, odnosno izvršnom sudskom
rešenju:
ffzaposleni se vraća na posao posle otkaza od
strane poslodavca za koji je sudski utvrđeno da
nije u skladu sa Zakonom o radu i
ffposlodavac je dužan da zaposlenom isplati
mesečne iznose zarade koja je dospela od pravo-
snažnosti presude do vraćanja zaposlenog, kao iz-
vršnog poverioca, na rad.
Pošto se po izvršnom sudskom rešenju za-
posleni vraća na rad, poslodavac je dužan da
zaposlenom isplati naknadu izgubljene zarade,
praktično naknadu štete u visini izgubljene za-
rade, što podrazumeva i pripadajuće poreske oba-
veze po osnovu te zarade. Naime, pošto u periodu
od prestanka radnog odnosa do vraćanja na rad za-
posleni nije radio, nema prava na zaradu jer se ona
ostvaruje radom, ali ima pravo na naknadu štete
zbog toga što je nezakonitom odlukom bio sprečen
da radi. Ova naknada štete utvrđuje se:
1) u visini izgubljene zarade za period u kome je
zaposleni bio nezakonito van radnog odnosa,
2) u koju su uključeni pripadajući porez i dopri-
nosi za obavezno socijalno osiguranje, u skladu sa
poreskim propisima o oporezivanju zarada.
Jasno je da zaposleni, kao izvršni poverilac,
u ovom slučaju kada zahteva da se vrati na rad i is-
tovremeno traži da mu se nadoknade zarade koje je
izgubio dok nije radio, sudu mora da podnese ta-
čan i precizan obračun svih mesečnih zarada koje
je mogao da primi da je bio na radu. Izuzetno, sud
može da razmotri da se zaposlenom ne isplaćuju
zarade za period kada je ovaj zaposleni radio kod
drugog poslodavca, čekajući da se reši njegov po-
stupak kod prvobitnog poslodavca.
Kao što je već rečeno, po izvršnom sudskom
rešenju zaposleni se vraća na rad i po istom re-
šenju ostvaruje pravo na naknadu štete u visini
izgubljenih zarada, što podrazumeva i pripada-
juće poreske obaveze po osnovu te zarade. Prema
iznetim odredbama člana 384. Zakona, poslodavac
se obavezuje da zaposlenom izvršnom poveriocu
isplati naknadu izgubljenih zarada. Postavlja se
pitanje kakav je poreski tretman ove naknade koja
očigledno ima karakter naknade štete.
Prema članu 9. stav 1. tačka 8) Zakona o porezu
na dohodak građana, ne plaća se porez na dohodak
građana na primanja ostvarena po osnovu naknada
202 POSLOVNI SAVETNIK ● poslovnisavetnik.net
ZARADE
materijalne i nematerijalne štete, izuzev nakna-
de za izmaklu korist i naknade zarade, odnosno
naknade za izgubljenu zaradu. Shodno ovim zakon-
skim odredbama, na naknadu štete za izgubljenu
zaradu plaća se porez na zarade po stopi koja je
važeća u momentu isplate, što je trenutno 10%.
U pogledu obračuna doprinosa za obavezno so-
cijalno osiguranje na naknadu štete navodimo da,
prema Mišljenju Ministarstva finansija br.
011-00-112/2017-04 od 5. 5. 2017. godine, naknada
štete za izgubljenu zaradu (koja zamenjuje zaradu za
period od dana prestanka radnog odnosa do dana
vraćanja na rad), koju po izvršnom sudskom rešenju
iz člana 384. Zakona isplaćuje poslodavac zaposle-
nom kome je nezakonitom odlukom tog poslodavca
prestao radni odnos, ima poreski tretman zarade
na koju se obračunavaju i plaćaju poreske obaveze
kao na redovnu zaradu. Ova zarada u vidu naknade
štete utvrđuje se u bruto iznosu, dakle sa pripa-
dajućim poreskim obavezama za ceo period u kome
zaposleni nije radio, a isplaćuje se zaposlenom u
neto iznosu.
Prema tome, u skladu sa sudskim rešenjem o iz-
vršenju, poslodavac je dužan da:
ffza svaki mesec pojedinačno od dana prestanka
radnog odnosa zaposlenom do povratka na posao,
dakle za svaki mesec perioda u kome zaposleni nije
radio u bruto iznosu obračuna zaradu za obavljeni
rad i vreme provedeno na radu, koja dobija karakter
naknade štete;
ffisplati zaposlenom neto iznos naknade štete
(bruto iznos umanjen za pripadajući porez i do-
prinose na teret zaposlenog) za ceo period u kome
zaposleni nije radio;
ffuplati poreske obaveze (porez i doprinose);
ffizvrši prijavu na osiguranje zaključno sa danom
kada je izvršio odjavu osiguranja pri davanju otka-
za (nema prekida staža osiguranja).
Sasvim je izvesno da će se naknada štete zbog
izgubljene zarade određivati za svaki mesec neza-
konitog prestanka radnog odnosa u visini osnovne
zarade zaposlenog uvećane za minuli rad, jer su to
elementi zarade koji mogu da se kvantifikuju kao
zarada koju bi zaposleni ostvario da je radio. Da-
kle, u ovom slučaju ne bi bili obračunati radni
učinak i uvećanja zarade (za noćni, prekovremeni,
smenski i sl. rad), koji jesu elementi zarade po Za-
konu o radu, ali zaposleni nije radio, pa je teško
oceniti koliko bi ostvario po tim elementima.
Isto je objašnjenje i za deo zarade po osnovu toplog
obroka i regresa, na koje zaposleni nije ostvario
pravo jer nije ni radio. Navedena prava zavise
upravo od prisustva na poslu (topli obrok), od-
nosno od prava na godišnji odmor (regres), koji
zaposleni nije koristio, pa se pomenute kompo-
nente zarade obično ne uračunavaju u iznos nak-
nade štete.
Može se konstatovati da je poreski tretman
svih isplata po osnovu naknade štete zaposlenom
koji se vraća na rad jednak isplatama koje se vrše
za već zaposlene. Drugim rečima, na naknadu iz-
gubljene zarade, kako je Zakon naziva, odnosno na
naknadu štete zbog izgubljene zarade, što ona u
suštini jeste, poslodavac obračunava sledeće po-
reske obaveze:
Vrsta obaveze
Procenat
na teret Ukupno
zaposlenog
na teret
poslodavca
– za penzijsko-invalidsko 14,00% 11,50% 25,50%
– za zdravstveno 5,15% 5,15% 10,30%
– za osiguranje od
nezaposlenosti
0,75% – 0,75%
– porez na zaradu 10,00% – 10,00%
Osnovica:
Za porez: bruto zarada, umanjena za poresku olakšicu
Za doprinose: bruto zarada ne niža od najniže mesečne
osnovice doprinosa i ne viša od najviše mesečne osnovice
doprinosa
U narednoj tabeli dat je primer obračuna nak-
nade štete koju poslodavac isplaćuje u martu 2020.
godine po rešenju o izvršenju za period od četiri
meseca, i to od 1. novembra 2019. do 29. februara
2020. godine. Mesečna zarada zaposlenog po reše-
nju suda iznosi 70.000 dinara, pri čemu taj zapo-
sleni za vreme ova četiri meseca nije radio kod
drugog poslodavca. Pošto za konkretni mesec
naknada štete za izgubljenu zaradu iznosi 70.000
dinara, obračun poreskih obaveza i iznosa za is-
platu je sledeći:
Opis Iznos
1. Bruto zarada po rešenju suda (za jedan mesec) 70.000,00
2. Poreska olakšica 16.300,00
3. Poreska osnovica (red. br. 1 – red. br. 2) 53.700,00
4. Porez na zaradu (53.700 × 10%) 5.370,00
5. Doprinosi za socijalno osiguranje – na teret
zaposlenog (19,90% × 70.000) 13.930,00
5.1. za PIO (14% × 70.000) 9.800,00
5.2. za zdravstveno (5,15% × 70.000) 3.605,00
5.3. za nezaposlenost (0,75% × 70.000) 525,00
6. Doprinosi za socijalno osiguranje – na teret
poslodavca (16,65% × 70.000) 11.655,00
6.1. za PIO (11,50% × 70.000) 8.050,00
6.2. za zdravstveno (5,15% × 70.000) 3.605,00
7. Neto zarada po rešenju suda za jedan mesec
(red. br. 1 – red. br. 4 – red. br. 5) 50.700,00
FEBRUAR 2020. ● POSLOVNI SAVETNIK 203
ZARADE
Opis Iznos
8. Doprinos za PIO za uplatu
(red. br. 5.1. + red. br. 6.1.) 17.850,00
9. Doprinos za zdravstveno za uplatu
(red. br. 5.2. + red. br. 6.2.) 7.210,00
10. Doprinos za nezaposlenost za uplatu (red. br. 5.3) 525,00
11. Ukupno obračunati troškovi poslodavca za jedan
mesec (red. br. 4 + red. br. 5 + red. br. 6 + red. br. 7) 81.655,00
Ovakvim obračunom poštovane su odredbe iz-
vršnog sudskog rešenja, odnosno:
ffnaknada štete utvrđuje se u visini izgubljene
zarade koja u sebi sadrži pripadajući porez i do-
prinose u skladu sa zakonom;
ffnaknada štete isplaćuje se zaposlenom u visini
izgubljene zarade koja je umanjena za iznos poreza i
doprinosa koji se obračunavaju po osnovu zarade u
skladu sa zakonom;
ffporez i doprinosi za obavezno socijalno osigu-
ranje za period u kome zaposleni nije radio obra-
čunati su i plaćaju se na utvrđeni mesečni iznos
izgubljene zarade.
Pre isplate naknade izgubljene zarade sa
karakterom naknade štete poslodavac – ispla-
tilac dužan je da podnese pojedinačnu poresku
prijavu o obračunatim porezima i doprinosima
(obrazac PPP-PD) nadležnoj organizacionoj
jedinici Poreske uprave.
Prema tome, pri vraćanju zaposlenog na rad
propisan je izuzetak od opšteg pravila da može
prinudno da se izvrši obaveza samo kako po izvr-
šnoj ispravi glasi. Razlog je obezbeđenje zaštite
materijalnog položaja, egzistencije zaposlenog
(i članova njegovog domaćinstva), s obzirom na to
da je zaposleni u odnosu na poslodavca neravno-
pravna stranka. S druge strane, ova obaveza treba
da stimuliše poslodavca da postupi po presudi.
Preduslov je da je presuda o vraćanju pravosna-
žna, pa za period od pravosnažnosti presude do
dana vraćanja na rad (kada će svojim radom moći
da ostvaruje sva prava, pa i pravo na zaradu) zapo-
sleni u izvršnom postupku može da naplati po-
traživanje na ime mesečnih zarada, sa porezima i
doprinosima.
Ukoliko poslodavac, kao izvršni dužnik, u
ostavljenom roku ne namiri mesečne iznose zarada
dospelih do vraćanja zaposlenog na rad, odnosno u
iznosu utvrđenom u rešenju o izvršenju, odrediće
se izvršenje na novčanim sredstvima na računu
izvršnog dužnika tako što će se ovlastiti orga-
nizacija za prinudnu naplatu da naloži bankama
da blokiraju račune izvršnog dužnika i da prene-
su novčana sredstva u visini potraživanja izvr-
šnog poverioca određenog u rešenju.
3. Ostale zakonske odredbe
3.1 Nadležnost za sprovođenje izvršenja
Sud je isključivo nadležan za izvršenje vra-
ćanja zaposlenog na rad, dakle ovde se ne pojavljuju
javni izvršitelji. Za odlučivanje o predlogu za iz-
vršenje i sprovođenje izvršenja obaveze poslodav-
ca da vrati zaposlenog na rad ili da ga rasporedi
na određene poslove nadležan je sud na čijem se
području nalazi sedište poslodavca.
Ograničenje ovog izvršenja nalazi se u činjeni-
ci da predlog za izvršenje ne može da se podnese
kad istekne šezdeset dana od kada je izvršni pove-
rilac stekao pravo da podnese predlog (član 382).
Dakle, rok počinje da teče od dana sticanja prava
na podnošenje predloga. Ako se radi o nezakonitom
otkazu, protiv rešenja o otkazu zaposleni može da
pokrene spor pred nadležnim sudom, pri čemu je
rok za pokretanje spora šezdeset dana od dana do-
stavljanja rešenja.
Prema tome, u sporu po tužbi za vraćanje zapo-
slenog na rad stranke su poslodavac, pravno lice
ili preduzetnik i zaposleni, fizičko lice, pa je
stvarno nadležan za rešavanje spora osnovni sud,
čime je i za izvršenje nadležan sud opšte nadle-
žnosti – osnovni sud. Izuzetak može da bude ako je
poslodavac u stečaju, a odluku je doneo privredni
sud kao parnični, kada je i za izvršenje nadležan
privredni sud. Mesno je nadležan sud prema sedi-
štu poslodavca, pri čemu je pomenuta nadležnost
isključiva. Isključivo je u nadležnosti suda ne
samo odlučivanje o predlogu već i sprovođenje iz-
vršenja zbog značaja ovih pravnih odnosa.
3.2 Mogućnost parničnog postupka
Ako sud ne usvoji ili samo delimično usvoji
predlog za naknadu izgubljene zarade, zaradu ili
njen ostatak izvršni poverilac može da potra-
žuje u parničnom postupku (član 385). Dakle, sud
može delimično da usvoji predlog zaposlenog
– izvršnog poverioca, a delimično da ga odbije,
što zavisi od obima zahteva zaposlenog, kontra-
argumentacije poslodavca i stava suda po pitanju
rekonstrukcije zarada zaposlenog. PS
ZARADE
Mr Željko Albaneze
Izvršenje radi vraćanja zaposlenog na
rad i naknade izgubljene zarade
Zakonom o izvršenju i obezbeđenju („Sl. glasnik RS”, br. 106/2015, 106/2016 – autentično
tumačenje, 113/18 – autentično tumačenje i 54/2019 – dalje: Zakon) utvrđuje se postupak u
kome sudovi i javni izvršitelji prinudno namiruju potraživanja izvršnih poverilaca
zasnovana na izvršnim i verodostojnim ispravama. Veći deo Zakona odnosi se na izvr-
šenja radi namirenja novčanih potraživanja (deo treći), ali isto tako Zakon reguliše i
izvršenje radi ostvarenja nenovčanog potraživanja (deo četvrti), u okviru koga su date i
odredbe u vezi sa izvršenjem radi vraćanja zaposlenog na rad (čl. od 381 do 385), o čemu u
nastavku dajemo više detalja.
1. Način sprovođenja izvršenja
Shodno članu 383. Zakona, izvršenje se sprovodi:
▶▶radi vraćanja zaposlenog na rad ili
▶▶radi raspoređivanja zaposlenog na određene po-
slove.
Ovo izvršenje sprovodi se izricanjem novča-
ne kazne poslodavcu i njegovom odgovornom licu
prema odredbama o izricanju novčane kazne radi
preduzimanja radnje koju može da preduzme samo
izvršni dužnik. Naime, u ovakvom slučaju kada
se radi o radnjama koje može da preduzme samo iz-
vršni dužnik, primenjuju se odredbe člana 363.
Zakona, kojima je propisano da, kad radnju može da
preduzme samo izvršni dužnik, u rešenju o izvr-
šenju određuje se:
1) primereni rok za radnju (vraćanje zaposlenog na
rad ili raspoređivanje na određene poslove) i
2) izvršnom dužniku izriče se novčana kazna ako
radnju ne preduzme u roku.
Ako izvršni dužnik ne postupi po rešenju o
izvršenju, sud po službenoj dužnosti donosi re-
šenje o izvršenju novčane kazne, i istovremeno, a
na predlog izvršnog poverioca, donosi novo re-
šenje kojim određuje:
1) novi primereni rok za radnju (vraćanje zaposle-
nog na rad ili raspoređivanje na određene poslo-
ve) i
2) izriče novu novčanu kaznu izvršnom dužniku,
višu od prethodne, ako radnju ne preduzme u roku.
Ako dužnik opet propusti rok, sud po službe-
noj dužnosti opet donosi rešenje o izvršenju
novčane kazne. Sve to se ponavlja dok izvršni du-
žnik ne preduzme radnju. Ako, međutim, izvršni
dužnik preduzme radnju u roku, dužan je da o tome
odmah sudu priloži nesumnjive dokaze. Takvim do-
kazom smatra se overena pismena izjava izvršnog
poverioca ili zapisnik suda o tome da je radnja
preduzeta, kao i nalaz i mišljenje sudskog veštaka,
predaja sudu predmeta nastalog radnjom i slično.
Protiv rešenja kojim se određuje novi primereni
rok i izriče nova novčana kazna i protiv rešenja
o izvršenju novčane kazne dozvoljen je prigovor.
U smislu ovih zakonskih odredbi:
1) potraživanje označava pravo izvršnog poveri-
oca – zaposlenog da zahteva od izvršnog dužnika
– poslodavca određeno davanje ili činjenje;
2) izvršni poverilac označava lice čiji se za-
htev (npr. vraćanje na posao) obezbeđuje u izvr-
šnom postupku;
3) izvršni dužnik označava lice, u ovom slučaju
poslodavca, u odnosu na koga se donosi rešenje o
izvršenju, koje u konkretnom slučaju treba da spro-
vede rešenje suda o vraćanju zaposlenog na rad;
4) rešenje o izvršenju označava rešenje suda ko-
jim se usvaja predlog za izvršenje na osnovu izvr-
šne isprave.
Prema opštim odredbama Zakona, izvršni po-
stupak pokreće se tako što izvršni poverilac
podnosi predlog za izvršenje na osnovu izvršne
ili verodostojne isprave. U ovom slučaju, sagla-
sno Zakonu, izvršni postupak pokrenut je tako
što je zaposleni, kao izvršni poverilac, podneo
predlog za izvršenje na osnovu izvršne ili ve-
rodostojne isprave o kojoj je odlučivao sud. Pra-
vosnažnom i izvršnom presudom sud obavezuje
izvršnog dužnika – poslodavca da vrati zaposle-
nog na rad, na konkretne poslove njegovog radnog
mesta, u roku od petnaest dana od dana pravosnažne
presude.
FEBRUAR 2020. ● POSLOVNI SAVETNIK 201
ZARADE
Ukoliko poslodavac, kao izvršni dužnik, ne
postupi u ostavljenom roku saglasno rešenju o iz-
vršenju, izriče mu se novčana kazna, koja prestaje
onda kada sud utvrdi da je zaposleni počeo da radi
na odgovarajućim poslovima ili da mu je to omo-
gućeno iako je odbio da radi. Kao što se uočava u
ovom specifičnom slučaju, u kom se radi o nenov-
čanoj obavezi i o radnji koju može da izvrši samo
izvršni dužnik (poslodavac), izvršenje se pri-
nudno sprovodi izricanjem novčanih kazni. Ka-
zne se izriču i pravnom licu i licu koje je u njemu
odgovorno (kao pri prekršajima i privrednim
prestupima). Ne postoji ograničenje u broju izre-
čenih kazni, odnosno one se ponavljaju (i prinudno
naplaćuju) sve dotle dok poslodavac ne postupi po
izrečenoj obavezi.
Ukoliko je poslodavac postupio saglasno reše-
nju o izvršenju, dužan je da o tome odmah priloži
nesumnjive dokaze, kao i da iste dostavi sudu sa
pozivom na broj predmeta.
2. Naknada izgubljene zarade
prilikom vraćanja zaposlenog na rad
Moglo se videti da se, u skladu sa Zakonom, iz-
vršenje sprovodi radi vraćanja zaposlenog na rad
ili radi raspoređivanja zaposlenog na određene
poslove. Međutim, prema članu 384. Zakona, osim
toga, sud može da odlučuje i o novčanim naknadama
zaposlenom koji se vraća na rad, a pre svega na ime
izgubljene zarade za vreme trajanja spora.
Prema odredbama ovog člana, na predlog iz-
vršnog poverioca koji je zahtevao vraćanje na
rad sud može da donese rešenje koje ima dejstvo
rešenja o izvršenju, kojim se poslodavac oba-
vezuje da izvršnom poveriocu isplati mesečne
iznose zarade koja je dospela od pravosnažnosti
presude do vraćanja izvršnog poverioca na rad
(naknada izgubljene zarade). Naknada izgublje-
ne zarade određuje se u iznosu koji bi izvršni
poverilac primio da je bio na radu, s porezima
i doprinosima koji se isplaćuju iz zarade.
Predlog za naknadu izgubljene zarade može da se
podnese s predlogom za izvršenje radi vraćanja na
rad ili kasnije, do okončanja izvršnog postupka.
Kao što se vidi, osim vraćanja na rad, za-
posleni može da zahteva i naknadu izgubljenih
zarada, pri čemu Zakon nije pomenuo slučaj da
zaposleni, kao izvršni poverilac, traži
isplatu izgubljene zarade bez povratka na rad.
Po ovom zakonskom, odnosno izvršnom sudskom
rešenju:
ffzaposleni se vraća na posao posle otkaza od
strane poslodavca za koji je sudski utvrđeno da
nije u skladu sa Zakonom o radu i
ffposlodavac je dužan da zaposlenom isplati
mesečne iznose zarade koja je dospela od pravo-
snažnosti presude do vraćanja zaposlenog, kao iz-
vršnog poverioca, na rad.
Pošto se po izvršnom sudskom rešenju za-
posleni vraća na rad, poslodavac je dužan da
zaposlenom isplati naknadu izgubljene zarade,
praktično naknadu štete u visini izgubljene za-
rade, što podrazumeva i pripadajuće poreske oba-
veze po osnovu te zarade. Naime, pošto u periodu
od prestanka radnog odnosa do vraćanja na rad za-
posleni nije radio, nema prava na zaradu jer se ona
ostvaruje radom, ali ima pravo na naknadu štete
zbog toga što je nezakonitom odlukom bio sprečen
da radi. Ova naknada štete utvrđuje se:
1) u visini izgubljene zarade za period u kome je
zaposleni bio nezakonito van radnog odnosa,
2) u koju su uključeni pripadajući porez i dopri-
nosi za obavezno socijalno osiguranje, u skladu sa
poreskim propisima o oporezivanju zarada.
Jasno je da zaposleni, kao izvršni poverilac,
u ovom slučaju kada zahteva da se vrati na rad i is-
tovremeno traži da mu se nadoknade zarade koje je
izgubio dok nije radio, sudu mora da podnese ta-
čan i precizan obračun svih mesečnih zarada koje
je mogao da primi da je bio na radu. Izuzetno, sud
može da razmotri da se zaposlenom ne isplaćuju
zarade za period kada je ovaj zaposleni radio kod
drugog poslodavca, čekajući da se reši njegov po-
stupak kod prvobitnog poslodavca.
Kao što je već rečeno, po izvršnom sudskom
rešenju zaposleni se vraća na rad i po istom re-
šenju ostvaruje pravo na naknadu štete u visini
izgubljenih zarada, što podrazumeva i pripada-
juće poreske obaveze po osnovu te zarade. Prema
iznetim odredbama člana 384. Zakona, poslodavac
se obavezuje da zaposlenom izvršnom poveriocu
isplati naknadu izgubljenih zarada. Postavlja se
pitanje kakav je poreski tretman ove naknade koja
očigledno ima karakter naknade štete.
Prema članu 9. stav 1. tačka 8) Zakona o porezu
na dohodak građana, ne plaća se porez na dohodak
građana na primanja ostvarena po osnovu naknada
202 POSLOVNI SAVETNIK ● poslovnisavetnik.net
ZARADE
materijalne i nematerijalne štete, izuzev nakna-
de za izmaklu korist i naknade zarade, odnosno
naknade za izgubljenu zaradu. Shodno ovim zakon-
skim odredbama, na naknadu štete za izgubljenu
zaradu plaća se porez na zarade po stopi koja je
važeća u momentu isplate, što je trenutno 10%.
U pogledu obračuna doprinosa za obavezno so-
cijalno osiguranje na naknadu štete navodimo da,
prema Mišljenju Ministarstva finansija br.
011-00-112/2017-04 od 5. 5. 2017. godine, naknada
štete za izgubljenu zaradu (koja zamenjuje zaradu za
period od dana prestanka radnog odnosa do dana
vraćanja na rad), koju po izvršnom sudskom rešenju
iz člana 384. Zakona isplaćuje poslodavac zaposle-
nom kome je nezakonitom odlukom tog poslodavca
prestao radni odnos, ima poreski tretman zarade
na koju se obračunavaju i plaćaju poreske obaveze
kao na redovnu zaradu. Ova zarada u vidu naknade
štete utvrđuje se u bruto iznosu, dakle sa pripa-
dajućim poreskim obavezama za ceo period u kome
zaposleni nije radio, a isplaćuje se zaposlenom u
neto iznosu.
Prema tome, u skladu sa sudskim rešenjem o iz-
vršenju, poslodavac je dužan da:
ffza svaki mesec pojedinačno od dana prestanka
radnog odnosa zaposlenom do povratka na posao,
dakle za svaki mesec perioda u kome zaposleni nije
radio u bruto iznosu obračuna zaradu za obavljeni
rad i vreme provedeno na radu, koja dobija karakter
naknade štete;
ffisplati zaposlenom neto iznos naknade štete
(bruto iznos umanjen za pripadajući porez i do-
prinose na teret zaposlenog) za ceo period u kome
zaposleni nije radio;
ffuplati poreske obaveze (porez i doprinose);
ffizvrši prijavu na osiguranje zaključno sa danom
kada je izvršio odjavu osiguranja pri davanju otka-
za (nema prekida staža osiguranja).
Sasvim je izvesno da će se naknada štete zbog
izgubljene zarade određivati za svaki mesec neza-
konitog prestanka radnog odnosa u visini osnovne
zarade zaposlenog uvećane za minuli rad, jer su to
elementi zarade koji mogu da se kvantifikuju kao
zarada koju bi zaposleni ostvario da je radio. Da-
kle, u ovom slučaju ne bi bili obračunati radni
učinak i uvećanja zarade (za noćni, prekovremeni,
smenski i sl. rad), koji jesu elementi zarade po Za-
konu o radu, ali zaposleni nije radio, pa je teško
oceniti koliko bi ostvario po tim elementima.
Isto je objašnjenje i za deo zarade po osnovu toplog
obroka i regresa, na koje zaposleni nije ostvario
pravo jer nije ni radio. Navedena prava zavise
upravo od prisustva na poslu (topli obrok), od-
nosno od prava na godišnji odmor (regres), koji
zaposleni nije koristio, pa se pomenute kompo-
nente zarade obično ne uračunavaju u iznos nak-
nade štete.
Može se konstatovati da je poreski tretman
svih isplata po osnovu naknade štete zaposlenom
koji se vraća na rad jednak isplatama koje se vrše
za već zaposlene. Drugim rečima, na naknadu iz-
gubljene zarade, kako je Zakon naziva, odnosno na
naknadu štete zbog izgubljene zarade, što ona u
suštini jeste, poslodavac obračunava sledeće po-
reske obaveze:
Vrsta obaveze
Procenat
na teret Ukupno
zaposlenog
na teret
poslodavca
– za penzijsko-invalidsko 14,00% 11,50% 25,50%
– za zdravstveno 5,15% 5,15% 10,30%
– za osiguranje od
nezaposlenosti
0,75% – 0,75%
– porez na zaradu 10,00% – 10,00%
Osnovica:
Za porez: bruto zarada, umanjena za poresku olakšicu
Za doprinose: bruto zarada ne niža od najniže mesečne
osnovice doprinosa i ne viša od najviše mesečne osnovice
doprinosa
U narednoj tabeli dat je primer obračuna nak-
nade štete koju poslodavac isplaćuje u martu 2020.
godine po rešenju o izvršenju za period od četiri
meseca, i to od 1. novembra 2019. do 29. februara
2020. godine. Mesečna zarada zaposlenog po reše-
nju suda iznosi 70.000 dinara, pri čemu taj zapo-
sleni za vreme ova četiri meseca nije radio kod
drugog poslodavca. Pošto za konkretni mesec
naknada štete za izgubljenu zaradu iznosi 70.000
dinara, obračun poreskih obaveza i iznosa za is-
platu je sledeći:
Opis Iznos
1. Bruto zarada po rešenju suda (za jedan mesec) 70.000,00
2. Poreska olakšica 16.300,00
3. Poreska osnovica (red. br. 1 – red. br. 2) 53.700,00
4. Porez na zaradu (53.700 × 10%) 5.370,00
5. Doprinosi za socijalno osiguranje – na teret
zaposlenog (19,90% × 70.000) 13.930,00
5.1. za PIO (14% × 70.000) 9.800,00
5.2. za zdravstveno (5,15% × 70.000) 3.605,00
5.3. za nezaposlenost (0,75% × 70.000) 525,00
6. Doprinosi za socijalno osiguranje – na teret
poslodavca (16,65% × 70.000) 11.655,00
6.1. za PIO (11,50% × 70.000) 8.050,00
6.2. za zdravstveno (5,15% × 70.000) 3.605,00
7. Neto zarada po rešenju suda za jedan mesec
(red. br. 1 – red. br. 4 – red. br. 5) 50.700,00
FEBRUAR 2020. ● POSLOVNI SAVETNIK 203
ZARADE
Opis Iznos
8. Doprinos za PIO za uplatu
(red. br. 5.1. + red. br. 6.1.) 17.850,00
9. Doprinos za zdravstveno za uplatu
(red. br. 5.2. + red. br. 6.2.) 7.210,00
10. Doprinos za nezaposlenost za uplatu (red. br. 5.3) 525,00
11. Ukupno obračunati troškovi poslodavca za jedan
mesec (red. br. 4 + red. br. 5 + red. br. 6 + red. br. 7) 81.655,00
Ovakvim obračunom poštovane su odredbe iz-
vršnog sudskog rešenja, odnosno:
ffnaknada štete utvrđuje se u visini izgubljene
zarade koja u sebi sadrži pripadajući porez i do-
prinose u skladu sa zakonom;
ffnaknada štete isplaćuje se zaposlenom u visini
izgubljene zarade koja je umanjena za iznos poreza i
doprinosa koji se obračunavaju po osnovu zarade u
skladu sa zakonom;
ffporez i doprinosi za obavezno socijalno osigu-
ranje za period u kome zaposleni nije radio obra-
čunati su i plaćaju se na utvrđeni mesečni iznos
izgubljene zarade.
Pre isplate naknade izgubljene zarade sa
karakterom naknade štete poslodavac – ispla-
tilac dužan je da podnese pojedinačnu poresku
prijavu o obračunatim porezima i doprinosima
(obrazac PPP-PD) nadležnoj organizacionoj
jedinici Poreske uprave.
Prema tome, pri vraćanju zaposlenog na rad
propisan je izuzetak od opšteg pravila da može
prinudno da se izvrši obaveza samo kako po izvr-
šnoj ispravi glasi. Razlog je obezbeđenje zaštite
materijalnog položaja, egzistencije zaposlenog
(i članova njegovog domaćinstva), s obzirom na to
da je zaposleni u odnosu na poslodavca neravno-
pravna stranka. S druge strane, ova obaveza treba
da stimuliše poslodavca da postupi po presudi.
Preduslov je da je presuda o vraćanju pravosna-
žna, pa za period od pravosnažnosti presude do
dana vraćanja na rad (kada će svojim radom moći
da ostvaruje sva prava, pa i pravo na zaradu) zapo-
sleni u izvršnom postupku može da naplati po-
traživanje na ime mesečnih zarada, sa porezima i
doprinosima.
Ukoliko poslodavac, kao izvršni dužnik, u
ostavljenom roku ne namiri mesečne iznose zarada
dospelih do vraćanja zaposlenog na rad, odnosno u
iznosu utvrđenom u rešenju o izvršenju, odrediće
se izvršenje na novčanim sredstvima na računu
izvršnog dužnika tako što će se ovlastiti orga-
nizacija za prinudnu naplatu da naloži bankama
da blokiraju račune izvršnog dužnika i da prene-
su novčana sredstva u visini potraživanja izvr-
šnog poverioca određenog u rešenju.
3. Ostale zakonske odredbe
3.1 Nadležnost za sprovođenje izvršenja
Sud je isključivo nadležan za izvršenje vra-
ćanja zaposlenog na rad, dakle ovde se ne pojavljuju
javni izvršitelji. Za odlučivanje o predlogu za iz-
vršenje i sprovođenje izvršenja obaveze poslodav-
ca da vrati zaposlenog na rad ili da ga rasporedi
na određene poslove nadležan je sud na čijem se
području nalazi sedište poslodavca.
Ograničenje ovog izvršenja nalazi se u činjeni-
ci da predlog za izvršenje ne može da se podnese
kad istekne šezdeset dana od kada je izvršni pove-
rilac stekao pravo da podnese predlog (član 382).
Dakle, rok počinje da teče od dana sticanja prava
na podnošenje predloga. Ako se radi o nezakonitom
otkazu, protiv rešenja o otkazu zaposleni može da
pokrene spor pred nadležnim sudom, pri čemu je
rok za pokretanje spora šezdeset dana od dana do-
stavljanja rešenja.
Prema tome, u sporu po tužbi za vraćanje zapo-
slenog na rad stranke su poslodavac, pravno lice
ili preduzetnik i zaposleni, fizičko lice, pa je
stvarno nadležan za rešavanje spora osnovni sud,
čime je i za izvršenje nadležan sud opšte nadle-
žnosti – osnovni sud. Izuzetak može da bude ako je
poslodavac u stečaju, a odluku je doneo privredni
sud kao parnični, kada je i za izvršenje nadležan
privredni sud. Mesno je nadležan sud prema sedi-
štu poslodavca, pri čemu je pomenuta nadležnost
isključiva. Isključivo je u nadležnosti suda ne
samo odlučivanje o predlogu već i sprovođenje iz-
vršenja zbog značaja ovih pravnih odnosa.
3.2 Mogućnost parničnog postupka
Ako sud ne usvoji ili samo delimično usvoji
predlog za naknadu izgubljene zarade, zaradu ili
njen ostatak izvršni poverilac može da potra-
žuje u parničnom postupku (član 385). Dakle, sud
može delimično da usvoji predlog zaposlenog
– izvršnog poverioca, a delimično da ga odbije,
što zavisi od obima zahteva zaposlenog, kontra-
argumentacije poslodavca i stava suda po pitanju
rekonstrukcije zarada zaposlenog. PS