Karakteristike u isplati minimalne zarade i isplata minimalne zarade za mesec jun 2017. godine

Prema odredbama čl. 111–113. Zakona o radu („Sl. glasnik RS”, br. 24/2005, 61/2005, 54/2009, 32/2013 i 75/2014 – u daljem tekstu: Zakon), zaposleni ima pravo na minimalnu zaradu za standardni učinak i vreme provedeno na radu.

Prema definiciji iz Zakona, minimalna zarada se određuje na osnovu:

1) minimalne cene rada, utvrđene u skladu sa Zakonom,

2) vremena provedenog na radu i

3) poreza i doprinosa koji se plaćaju iz zarade.

Minimalnu cenu rada utvrdila je Vlada Republike Srbije Odlukom o visini minimalne zarade za period januar–decembar 2017. godine („Sl. glasnik RS” broj 77/2016 – u daljem tekstu: Odluka). Prema odredbama Odluke, minimalna cena rada bez poreza i doprinosa za obavezno socijalno osiguranje, za period januar–decembar 2017. godine iznosi 130,00 dinara neto po radnom času.

Po drugom navedenom elementu, minimalna zarada isplaćuje se za broj časova koji je evidentiran, tj. „odrađen” u konkretnom mesecu. Znači, ako je puno radno vreme kod konkretnog poslodavca u konkretnom mesecu 168 časova, minimalna zarada je u neto iznosu umnožak tih 168 časova i 130 dinara po svakom času. Ako zaposleni ima u mesecu 80 časova rada, a ostatak časova je bio na godišnjem odmoru, minimalna zarada mu se određuje za tih 80 časova, a za odsustvo sa posla po osnovu godišnjeg odmora pripada mu naknada zarade u skladu sa Zakonom.

Broj časova rada u mesecu izračunava se na osnovu broja kalendarskih dana bez subota i nedelja i množenjem radnih dana sa osam. Može se primetiti da je minimalna zarada po času utvrđena u neto iznosu, što treba tumačiti tako da je minimalna zarada po času rada u iznosu za isplatu (neto) jednaka za sve zaposlene, bez obzira na stepen njihove stručne spreme, vrstu radnog mesta i poslove koje obavljaju.

U vezi sa brojem časova rada za koje se isplaćuje minimalna zarada, jasno je da se radi o fondu časova rada kod konkretnog poslodavca za konkretan mesec, pa za manji broj sati rada od punog fonda sati za mesec, zaposlenom pripada minimalna zarada po ostvarenom broju sati. U posebnom slučaju, zaposlenom sa kojim je ugovorena osnovna zarada u visini minimalne zarade, naknada zarade se za vreme odsustva sa rada zbog prekida rada, odnosno smanjenja obima posla bez krivice zaposlenog (iz člana 116. Zakona), isplaćuje najmanje u visini minimalne zarade utvrđene u skladu sa članom 111. Zakona (Mišljenje Ministarstva rada i socijalne politike, br. 011-00-67/2012-02 od 23. 4. 2012. godine).

Treći element minimalne zarade jesu porez i doprinosi za obavezno socijalno osiguranje koji se obračunavaju na minimalnu zaradu, kao i na sve ostale zarade zaposlenih. Prilikom isplate zarade koja je niža od minimalne, treba imati u vidu njen poreski karakter: kada zaposleni za standardni učinak i puno radno vreme ostvaruje osnovnu zaradu koja je ugovorena u visini minimalne zarade, ali za određeni mesec ostvari zaradu koja je niža od pripadajućeg bruto iznosa minimalne zarade za predmetni mesec usled njenog umanjenja po osnovu (negativnog) radnog učinka tog zaposlenog, porez na dohodak građana na zaradu obračunava se na poresku osnovicu koju čini tako isplaćena zarada koja u sebi sadrži porez i doprinose koji se plaćaju iz zarade umanjene za pripadajući mesečni neoporezivi iznos zarade. U pogledu doprinosa za obavezno socijalno osiguranje, osnovicu doprinosa čini isplaćena, odnosno ostvarena zarada koja u sebi sadrži porez i doprinose koji se plaćaju iz zarade, ali u slučaju da je ta zarada niža od iznosa najniže mesečne osnovice doprinosa, obračun i plaćanje doprinosa vrši se na najnižu mesečnu osnovicu doprinosa.

Videli smo da je Zakonom utvrđeno da zaposleni ima pravo na minimalnu zaradu za standardni učinak i vreme provedeno na radu. To takođe znači da osnovna zarada zaposlenog za puno radno vreme i standardni radni učinak ne može biti niža od minimalne zarade, odnosno zaposlenom se u mesecu kada je osnovna zarada manja od minimalne zarade, obračunava i isplaćuje osnovna zarada u visini minimalne zarade. U konkretnom slučaju ovo znači da zaposleni čija je osnovna zarada manja od minimalne zarade, ima pravo na osnovnu zaradu u visini minimalne zarade, kao i pravo na dodatke na zaradu, u skladu sa kolektivnim ugovorom i ugovorom o radu za puno radno vreme i ostvaren standardni učinak (Mišljenje Ministarstva rada, zapošljavanja i socijalne politike, br. 011-00-294/2013-02 od 21. 5. 2013. godine).

Primer obračuna minimalne zarade za mesec jun 2017. godine

Ako u mesecu julu 2017. go­di­ne is­pla­ću­je mi­ni­mal­nu za­ra­du za jun 2017. go­di­ne, po­slo­da­vac će is­pla­ti­ti va­že­ću mi­ni­mal­nu ne­to cenu rada po ča­su ra­da u vi­si­ni od 130,00 di­na­ra i ob­ra­ču­na­ti broj ča­so­va za me­sec za ko­ji vrši is­pla­tu – da­kle za jun. Isto tako, ako u julu 2017. godine is­pla­ću­je minimal­nu za­ra­du za maj 2017. go­di­ne ili za bi­lo ko­ji pret­hod­ni me­sec, poslodavac će is­pla­ti­ti poslednju usvojenu mi­ni­mal­nu ne­to cenu rada od 130,00 di­na­ra i ob­ra­ču­na­ti broj ča­so­va za me­sec za ko­ji vr­ši is­pla­tu.

Pošto smo u mesecu junu imali 22 radna dana (30 dana, minus 4 subote i minus 4 nedelje), m­ese­čna n­eto m­in­ima­lna z­ar­ada za jun 2017. g­od­ine i­zn­osi:

Navedena vi­si­na ukupne mi­ni­mal­ne za­ra­de na ni­vou me­se­ca mo­že va­ri­ra­ti za­vi­sno od ostva­re­nih ča­so­va ra­da za­po­sle­nog, ko­ji ta­ko­đe va­ri­ra­ju zavisno od ras­po­re­da ra­da, pre­ra­spo­de­le rad­nog vre­me­na, ra­da u tur­nu­su, ra­da u smena­ma i sl.

Pri­li­kom is­pla­te mi­ni­mal­ne za­ra­de za jun 2017. godine, poslodavci treba da imaju u vidu:

1) mi­ni­mal­na ne­to za­ra­da za jun 2017. iz­no­si 22.880,00 di­na­ra za pu­no rad­no vre­me;

2) pri­me­nju­je se naj­ni­ža me­seč­na osno­vi­ca za ob­ra­čun do­pri­no­sa za so­ci­jal­no osi­gu­ra­nje, ko­ja od 1. maja 2017. go­di­ne iz­no­si (bru­to) 21.906,00 di­na­ra;

3) prilikom isplate minimalne zarade primenjuje se poresko umanjenje od 11.790,00 dinara za puno radno vreme zaposlenog i poreska stopa od 10%;

4) najniža (bruto) mesečna osnovica za obračun doprinosa za socijalno osiguranje, koja važi od 1. maja 2017. godine (21.906,00 dinara), manja je od bruto minimalne zarade (koja iznosi 30.957,20 dinara) dobijene primenom formule za prevođenje neto iznosa u bruto iznos, koja glasi: Bruto = ((Neto – 1.179,00) : 0,701).

To praktično znači da bi poslodavac, ako isplaćuje samo iznos minimalne zarade bez obaveznih uvećanja za minuli rad, topli obrok, a eventualno i regres, doprinose za socijalno osiguranje obračunavao na iznos te minimalne zarade. Međutim, treba podsetiti da, shodno stavu 6. člana 111. Zakona, zaposleni koji prima minimalnu zaradu, ima pravo na uvećanu zaradu iz člana 108. Zakona (za rad na dan praznika koji je neradni dan, za rad noću, ako takav rad nije vrednovan pri utvrđivanju osnovne zarade, za prekovremeni rad i za „minuli rad”), zbog čega svaku isplatu minimalne zarade treba posmatrati s tim isplatama koje su obavezne za poslodavce, odnosno na koje zaposleni po zakonu ima pravo. Osnovica za obračun uvećane zarade je minimalna zarada zaposlenog.

Konkretno, prilikom obračuna minimalne zarade za jun 2017. godine, zaposlenom koji ima pravo na minuli rad od 4% i topli obrok od 1.000,00 dinara neto mesečno, postupak je sledeći:

Možemo reći da je garantovana minimalna zarada jednaka u neto iznosu svima, ali da se ona u konačnom obračunava u bruto iznosu, i to tako da se nakon odbijanja pripadajućih poreza i doprinosa na teret zaposlenog (iz bruto zarade) utvrdi neto minimalna zarada koja je propisana Odlukom.

Prevedena bruto minimalna zarada u ovom primeru je veća od najniže mesečne osnovice doprinosa, pa će se prilikom obračuna minimalne zarade ovom zaposlenom za jun 2017. godine, sprovesti sledeći obračun:

Ostale zakonske odredbe o isplati minimalnih zarada

U vezi sa ugovaranjem i isplatom minimalne zarade, treba upozoriti i na sledeće momente:

1. Odluka o isplati minimalne zarade

Poslednjim izmenama Zakona iz „Službenog glasnika RS” br. 75/2014, dato je pojašnjenje načina odlučivanja o uvođenju isplate minimalnih zarada kod poslodavca. Konkretno, prema stavu 3. člana 111. Zakona, raz­lo­zi za donošenje od­lu­ke o uvođe­nju mi­ni­mal­ne za­ra­de utvr­đu­ju se op­štim aktom, odno­sno ugo­vo­rom o ra­du.

Na osnovu ove zakonske odredbe poslodavci mogu da opštim aktom odnosno ugovorom o radu utvrde razloge za donošenje odluke o uvođenju minimalne zarade. Kada nastanu razlozi navedeni u opštem aktu odnosno ugovoru o radu, poslodavac može da donese odluku o uvođenju minimalne zarade. To znači da se pod ovim pretpostavkama minimalna zarada može uvesti odlukom poslodavca, bez obaveze zaključivanja aneksa ugovora o radu, i ona se direktno primenjuje na sve zaposlene.

Iz odredbi čl. 111. stav 3. Zakona proizlazi da su uslovi za uvođenje minimalne zarade:

1) da su opštim aktom odnosno ugovorom o radu utvrđeni razlozi za uvođenje minimalne zarade i

2) da poslodavac, odnosno nadležni organ kod poslodavca, kada nastupi neki ili više razloga utvrđenih opštim aktom ili ugovorom o radu, donese odluku o uvođenju minimalne zarade.

Ova odluka naročito treba da sadrži razloge zbog kojih se uvodi minimalna zarada, način na koji će minimalna zarada biti obračunavana, rok na koji se uvodi isplata minimalne zarade i obrazloženje razloga za uvođenje. Ono što je bitno jeste da ovakva odluka dobija karakter opšteg akta i odnosi se na sve zaposlene, odnosno, po ovoj odluci, svi zaposleni kod poslodavca prelaze na isplatu minimalne zarade.

Prema tome, minimalna zarada uvodi se odlukom poslodavca, bez obaveze zaključivanja aneksa ugovora o radu, ali samo ako su prethodno ispunjeni razlozi za uvođenje minimalne zarade, utvrđeni opštim aktom odnosno ugovorom o radu.

Prema odredbama stava 4. člana 111. Zakona, po is­te­ku ro­ka od šest me­se­ci od do­no­še­nja od­lu­ke o uvo­đe­nju mi­ni­mal­ne za­ra­de, po­slo­da­vac je du­žan da oba­ve­sti re­pre­zen­ta­tiv­ni sin­di­kat o raz­lo­zi­ma za na­sta­vak is­pla­te minimal­ne za­ra­de. Ova zakonska odredba dozvoljava mogućnost da u roku od 6 prethodnih meseci nisu otklonjeni razlozi za uvođenje minimalnih zarada zaposlenima ili su možda nastupili novi nepovoljni razlozi. U takvom slučaju obaveza je poslodavca da po isteku roka od šest meseci od donošenja odluke o uvođenju minimalne zarade, obavesti (ali ne i da dobije saglasnost) reprezentativni sindikat o razlozima za nastavak isplate minimalne zarade. Zakon u ovim odredbama ne precizira koji novi ili maksimalni dodatni rok može da se odredi za nastavak isplate minimalnih zarada, pa se smatra da i u ovom slučaju, kao i prilikom donošenja prve odluke, rok za isplatu minimalnih zarada ne treba da bude duži od šest meseci.

2. Kada se i kako isplaćuje srazmerni iznos minimalne zarade

Za zaposlene koji su u toku meseca zasnovali ili raskinuli radni odnos ili koji su započeli ili okončali duže bolovanje, porodiljsko odsustvo ili neplaćeno odsustvo i sl., pa imaju deo časova u toku meseca na radu, za te časove ostvaruju zaradu prema vrednosti poslova koje obavljaju i rezultatima rada koje ostvaruju. Ukoliko je sa tim zaposlenima ugovorena minimalna zarada, u slučaju ostvarenih traženih rezultata, zarada za časove na radu po času rada isplaćuje se u visini minimalne zarade (ako zaposleni imaju ostvarene rezultate rada).

Na primer, zaposleni je zasnovao radni odnos u toku meseca i ostvario 80 časova rada. Njegova neto minimalna zarada koju će odneti kući, jeste 80 č. x 130,00 din./č. = 10.400,00 dinara. Za ostatak časova u tom mesecu ne sleduje mu ništa jer nije bio u radnom odnosu. Takođe, ovaj zaposleni za 80 časova rada ima pravo na uvećanje za „minuli rad”, naknadu za ishranu u toku rada i eventualna druga uvećanja zarade ako ih je ostvario.

Prilikom utvrđivanja osnovice za plaćanje doprinosa za socijalno osiguranje, u ovakvom slučaju kao parametar služi srazmerni iznos važeće najniže osnovice, do koga se dolazi tako što se zakonom propisani iznos najniže osnovice podeli sa mogućnim fondom časova rada za mesec za koji se vrši obračun i pomnoži sa ostvarenim časovima rada zaposlenog u mesecu za koji se vrši obračun.

3. Nove odredbe o utvrđivanju minimalne cene rada

Prema inoviranom članu 112. Zakona, minimalna cena rada utvrđuje se odlukom Socijalno-ekonomskog saveta osnovanog za teritoriju Republike Srbije (u daljem tekstu: Socijalno-ekonomski savet), a ako Socijalno-ekonomski savet ne donese odluku u roku od 15 dana od dana početka pregovora, odluku o visini minimalne cene rada donosi Vlada Republike Srbije u narednom roku od 15 dana.

Pri utvrđivanju minimalne cene rada polazi se naročito od egzistencijalnih i socijalnih potreba zaposlenog i njegove porodice, koje su izražene kroz vrednost minimalne potrošačke korpe, kretanje stope zaposlenosti na tržištu rada, zatim kroz stope rasta bruto domaćeg proizvoda i kretanje potrošačkih cena, kao i kroz kretanje produktivnosti i prosečne zarade u Republici.

Minimalna cena rada za kalendarsku godinu utvrđuje se po radnom času, bez poreza i doprinosa, najkasnije do 15. septembra tekuće godine, a primenjuje se od 1. januara naredne godine, pri čemu se ta nova minimalna cena rada ne može utvrditi u nižem iznosu od minimalne cene rada utvrđene za prethodnu godinu.