Inspekcija rada u postupku inspekcijskog nadzora primenjuje više kontrolnih lista. U prošlom broju članak je posvećen kontrolnoj listi koja se tiče oblasti radnih odnosa, dok je u ovom broju tema ona kontrolna lista koja se odnosi na oblast bezbednosti i zdravlja na radu.
Skip to PDF content170 POSLOVNI SAVETNIK ● poslovnisavetnik.net
ZARADE
Saša Pavlović, diplomirani pravnik
Kontrolna lista za inspekcijski
nadzor u oblasti bezbednosti i
zdravlja na radu
Inspekcija rada u postupku inspekcijskog nadzora primenjuje više kontrol-
nih lista. U prošlom broju članak je posvećen kontrolnoj listi koja se tiče
oblasti radnih odnosa, dok je u ovom broju tema ona kontrolna lista koja se
odnosi na oblast bezbednosti i zdravlja na radu.
Uvod
Članom 61. Zakona o bezbednosti i zdravlju
na radu („Sl. glasnik RS”, br. 101/2005, 91/2015
i 113/2017 – dr. zakon – dalje: Zakon) propisano
je da nadzor nad primenom propisa iz obla-
sti bezbednosti i zdravlja na radu vrši mi-
nistarstvo nadležno za rad preko inspektora
rada.
Član 63. Zakona propisuje radnje koje inspek-
tor rada ima pravo i dužnost da preduzme u po-
stupku kontrole bezbednosti i zdravlja na radu,
tj. ima pravo da:
1) pregleda opšte i pojedinačne akte, evidencije
i drugu dokumentaciju;
2) sasluša i uzima izjave od odgovornih i zainte-
resovanih lica;
3) pregleda poslovne prostorije, objekte, po-
strojenja, uređaje, sredstva i opremu za ličnu
zaštitu, predmete, robu i sl.;
4) uzima uzorke radi analize, ekspertiza i sl.;
5) naređuje merenja koja obavlja druga stručna or-
ganizacija kad poslodavac samostalno ili preko
određene stručne organizacije vrši merenja u od-
govarajućim oblastima, a rezultati izvršenog
merenja pružaju osnov za to;
6) poslodavcima, zaposlenim, njihovim predstav-
nicima i sindikatu daje obaveštenja i savete u
oblasti bezbednosti i zdravlja na radu, kao i o
merama čijom primenom se obezbeđuje izvršava-
nje ovog zakona na najefikasniji način;
7) u skladu sa podnetim zahtevom, poslodavca i
zaposlenog ili predstavnika zaposlenih obave-
sti o izvršenom inspekcijskom nadzoru i utvr-
đenom stanju;
8) preduzima druge radnje za koje je ovlašćen dru-
gim propisom.
Članom 14. Zakona o inspekcijskom nadzoru
(„Sl. glasnik RS”, br. 36/15) sačinjene su kon-
trolne liste inspekcije rada, koje navedena
inspekcija primenjuje u postupku redovnog in-
spekcijskog nadzora, a dostupne su na sajtu Mi-
nistarstva za rad, zapošljavanje, boračka i
socijalna pitanja.
U postupku inspekcijskog nadzora najviše se
koristi kontrolna lista u oblasti radnih odno-
sa. Pored nje, zastupljena je i kontrolna lista iz
oblasti bezbednosti i zdravlja na radu.
Inspektori rada imaju običaj da spro-
vedu tzv. integrisani nadzor, kada
istovremeno kontrolišu i oblast radnih
odnosa i oblast bezbednosti i zdravlja na
radu. Preporuka je da, ukoliko je inspektor
rada najavio redovan inspekcijski nadzor
iz oblasti radnih odnosa, poslodavac bude
spreman i za nadzor iz oblasti bezbednosti
i zdravlja na radu.
Kontrolna lista se sastoji od 85 pitanja, koja
su podeljena na 12 rubrika.
Rubrika 1: Organizovanje poslova za
bezbednost i zdravlje na radu
Član 37. Zakona nalaže poslodavcu da poslo-
ve za bezbednost i zdravlje na radu organizuje u
skladu sa njim. Ovo znači da poslove bezbedno-
sti i zdravlja na radu može da obavlja samo lice
koje ima položen stručni ispit.
NOVEMBAR 2019. ● POSLOVNI SAVETNIK 171
ZARADE
Pitanje broj 2 iz ove rubrike povezano je sa
eventualnom mogućnošću da poslodavac sam
obavlja poslove bezbednosti i zdravlja na radu.
U ovoj varijanti poslodavac mora da obavlja jed-
nu od sledećih delatnosti: trgovina na malo,
usluga smeštaja i ishrane, informisanja i ko-
munikacija, finansije i osiguranja, poslovanja
nekretninama, stručne, naučne, inovacione,
administrativne i pomoćne uslužne delatno-
sti, obavezno socijalno osiguranje, obrazova-
nje, umetnost, zabava i rekreacija ili neka od
ostalih uslužnih delatnosti, kao i da ima do
20 zaposlenih. Ukoliko ispunjava ove uslove, po-
slodavac nije dužan da ima lice sa položenim
stručni ispitom.
Ukoliko je poslodavac odredio jednog ili
više svojih zaposlenih sa položenim ispitom
za obavljanje poslova bezbednosti i zdravlja na
radu, potrebno je pripremiti njihove licence,
izdate rešenjem od strane ministarstva, kao
dokaz da su u pitanju lica sa položenim stručnim
ispitom.
Ukoliko je poslodavac angažovao pravno
lice ili preduzetnika sa licencom za obavlja-
nje poslova bezbednosti i zdravlja na radu, po-
trebno je priložiti njegovu licencu kao dokaz
ispunjenosti.
Na kraju, kako god da je poslodavac rešio
ovo pitanje (određivanjem svog zaposlenog ili
preko drugog pravnog lica), potrebno je da je in-
ternim aktom u pismenoj formi određeno lice
za obavljanje navedenih poslova. Neophodno
je pripremiti ovaj akt (najčešće je to odluka)
i priložiti ga prilikom nadzora. Uz ovaj akt
uputno bi bilo i priložiti interni akt kojim
su zaposleni obavešteni o tome ko obavlja date
poslove u njihovoj kompaniji, kao i način na koji
su obavešteni (oglasna tabla, deljeni folder,
cirkularni mejl i sl.). Obaveštenje bi treba-
lo da sadrži, osim podataka o identitetu lica
koje obavlja poslove bezbednosti i zdravlja na
radu, i načine na koje se može stupiti u kontakt
sa njim (brojevi telefona i elektronska pošta).
Poslednje pitanje odnosi se na sve poslove
kojima se lice za bezbednost i zdravlje na radu
bavi. Član 40. Zakona nabraja 13 zadataka. Uko-
liko lice ne obavlja sve poslove iz ovog člana,
trebalo bi to naglasiti, na primer, ukoliko
lice ne sprovodi postupak procene rizika jer
nije dovoljno upućeno u to, pa samu procenu vrši
drugo pravno lice.
Rubrika 2: Prava, obaveze i
odgovornosti u oblasti bezbednosti i
zdravlja na radu
Ovaj segment odgovara na pitanje kako je po-
slodavac uredio oblast bezbednosti i zdra-
vlja na radu – da li putem kolektivnog ugovora,
pravilnika o radu, pravilnika o bezbednosti i
zdravlju na radu ili putem ugovora o radu. Kako
god da je uređena oblast, potrebno je priložiti
dokaz kojim se potvrđuje način uređivanja nave-
dene oblasti.
Rubrika 3: Procena rizika
Pitanja iz ove oblasti kontrolišu sam akt
o proceni rizika, tj. da li je poslodavac doneo
isti u skladu sa Zakonom i da li ga je ažurirao u
skladu sa svim promenama tokom godina.
Potrebno je da se prilikom nadzora pripre-
mi akt na uvid, kao i sva propratna dokumentaci-
ja: odluka o pokretanju postupka procene rizika,
plan sprovođenja postupka procene rizika i
zaključak. Uglavnom, nakon uvida u stanje akta,
inspektori traže kopiju prvih pet i poslednjih
pet strana istog. Time obuhvataju sva radna me-
sta koja su obuhvaćena aktom i nabrojana na pr-
vim stranama akta, kao i zaključak koji se nalazi
na kraju istog.
Poslednjim pitanjem iz ove oblasti odgovara
se na sve ovo, odnosno potvrđuje se (ili ne) da je
akt izrađen u skladu sa Pravilnikom o načinu
i postupku procene rizika na radnom mestu i u
radnoj okolini.
Rubrika 4: Lekarski pregledi
zaposlenih
Radna mesta sa povećanim rizikom i njihovo
ustrojstvo ovde su na proveri. Ukoliko su kod po-
slodavca aktom o proceni rizika ustanovljena
radna mesta sa povećanim rizikom, biće potreb-
no da se na uvid stave svi prethodni lekarski
pregledi za sve zaposlene koji su na rad stupili
u periodu od jedne godine pre dana nadzora.
Za sve zaposlene na radnim mestima sa poveća-
nim rizikom koji su zaposleni u periodu dužem
od godinu dana pre nadzora biće potrebno sta-
viti na uvid sve periodične lekarske preglede.
Ukoliko je poslodavac u obavezi da zaposle-
nima obezbedi lekarske preglede u skladu sa
172 POSLOVNI SAVETNIK ● poslovnisavetnik.net
ZARADE
propisima o bezbednosti i zdravlja na radu,
neophodno je i da se ovi pregledi stave na uvid
prilikom nadzora. Ovde se pre svega misli na
periodične oftalmološke preglede za sve za-
poslene koji provode pred monitorom više od
šest sati svakog dana. Za njih postoji obavezan
pregled na svake tri godine. Postoje i drugi oba-
vezni zakonski pregledi, a ovo je jedan od najče-
šćih.
Rubrika 5: Osposobljavanje zaposlenih
za bezbedan i zdrav rad
Ova rubrika se odnosi na proveru da li je
poslodavca izvršio obavezu da sve zaposlene
obuči za zdrav i bezbedan rad.
U skladu sa tim potrebno je staviti na uvid
program osposobljavanja zaposlenih za bezbe-
dan i zdrav rad. Isto tako, na uvid je potrebno
staviti i sve obrasce 6 kojima se potvrđuje da su
svi zaposleni prošli obuku za bezbedan i zdrav
rad.
Svaki zaposleni koji je određen da obavlja
poslove na dva ili više radnih mesta mora da
je obučen za svako od tih mesta. Potrebno je pri-
ložiti obrasce 6 za svako od spomenutih mesta.
Ukoliko postoje zaposleni koji obavljaju po-
slove na radnim mestima sa povećanim rizikom,
treba voditi računa da se kod njih vrši i perio-
dična provera osposobljenosti najkasnije u roku
od jedne godine od dana prethodne provere.
Kod ostalih zaposlenih periodična provera
osposobljenosti za bezbedan i zdrav rad vrši
se najkasnije u roku od četiri godine od dana
prethodne provere. Ovo su sve rokovi koji mogu
biti podložni proveri prilikom vršenja nad-
zora i potrebno je proveriti sve obrasce 6 i
eventualno izvršiti obuke u skladu sa Zakonom.
Prilikom provere inspekcije postoji tzv.
sveto trojstvo: akt o proceni rizika – ugovor
o radu – obrazac 6. Ova tri akta moraju da se
poklapaju sa opisom posla i procenom rizika.
Ukoliko postoji razlika, do čega može doći
npr. prilikom promene opisa posla koja nije
ispraćena kroz akt o proceni rizika, javiće se
nesklad između ova tri akta, kao i mogućnost da
se prilikom nadzora izrekne mera usklađivanja
svih akata.
Isto tako, ukoliko kod poslodavca na osno-
vu ugovora, sporazuma ili po bilo kom drugom
osnovu rad obavljaju zaposleni drugog poslodav-
ca, potrebno je da i oni budu obučeni za bezbe-
dan i zdrav rad kod poslodavca. Zakon u članu
4. definiše zaposlenog kao domaće ili strano
fizičko lice koje je u radnom odnosu kod poslo-
davca, kao i lice koje po bilo kom osnovu obavlja
rad ili se osposobljava za rad kod poslodavca,
osim lica koje je u radnom odnosu kod poslodavca
radi obavljanja poslova kućnog pomoćnog osoblja.
Na osnovu toga potrebno je da svaki zaposleni
ima obrazac 6 poslodavca.
Ukoliko poslodavac ima zaposlenu ženu za
vreme trudnoće, zaposlenog mlađeg od 18 godina
života, osobu sa invaliditetom ili zaposlenog
kod kojeg je utvrđeno profesionalno oboljenje,
potrebno je da priloži pisano obaveštenje ko-
jim su zaposleni obavešteni o rezultatima pro-
cene rizika na radnom mestu i o merama kojima
se mere otklanjaju.
Rubrika 6: Sredstva i oprema za ličnu
zaštitu na radu
Ovo je deo koji se odnosi na sredstva i opre-
mu za ličnu zaštitu na radu. Lična zaštitna
sredstva (LZS) određuju se u skladu sa aktom o
proceni rizika i procenom rizika koja je izvr-
šena na njima na osnovu prepoznatih i utvrđe-
nih opasnosti i štetnosti kojima su zaposleni
izloženi na radnom mestu. Osim toga, potrebno
je i da se pripreme na uvid reversne liste zadu-
ženja kojima se potvrđuje da je svim zaposlenima
data oprema i LZS u skladu sa aktom o proceni
rizika, kao i uputstva za bezbedan rad u skladu
sa Pravilnikom o preventivnim merama za be-
zbedan i zdrav rad pri korišćenju sredstava
i opreme za ličnu zaštitu na radu. Ukoliko su
uputstva na stranom jeziku, potrebno ih je pre-
vesti na jezik koji zaposleni razume, što treba
primeniti i na obrasce 6, kao i na testove koje
zaposleni polažu, ukoliko su u pitanju strani
državljani. U suprotnom može da se postavi pi-
tanje da li je zaposleni razumeo šta je potpisao
na srpskom jeziku.
Rubrika 7: Pregledi i provera opreme
za rad
Ukoliko zaposleni u svom radu koriste ma-
šine koje su proizvedene nakon 1. 1. 2012. godi-
ne, potrebno je da ih prate isprave (potvrde)
o usaglašenosti i druga dokumentacija propi-
NOVEMBAR 2019. ● POSLOVNI SAVETNIK 173
ZARADE
sana Pravilnikom o bezbednosti mašina. Za
svu opremu za rad treba obezbediti uputstva
za bezbedan rad u skladu sa Pravilnikom o pre-
ventivnim merama za bezbedan i zdrav rad pri
korišćenju opreme za rad. I ovde važi pravilo
kao i kada su u pitanju LZS da, ukoliko su uput-
stva na stranom jeziku, potrebno ih je prevesti
na jezik koji zaposleni razume.
Ukoliko oprema za rad podleže periodičnim
pregledima, potrebno je staviti na uvid stručni
nalaz kojim se potvrđuje ispravnost opreme za
rad. Sve su ovo segmenti na kojima može, a i ne
mora da se insistira prilikom vršenja inspek-
cijskog nadzora.
Poslodavac je u obavezi da jednom u tri godi-
ne vrši proveru svih električnih instalacija
od strane licenciranog lica. Prilikom vršenja
nadzora ovi nalazi će biti predmet provere in-
spekcije i potrebno ih je pripremiti.
Rubrika 8: Hemijske materije
Ukoliko poslodavac u procesu rada koristi
opasne i druge hemijske materije, potrebno je da
za svaku opasnu materiju obezbedi bezbednosni
list na jeziku koji zaposleni razume, koji se za-
poslenima daje na korišćenje. Ovi bezbednosni
listovi predstavljaju neizostavan segment pro-
vere prilikom nadzora.
Rubrika 9: Ispitivanje uslova radne
okoline
Ispitivanje radne okoline treba sprovoditi
u propisanim rokovima, o čemu postoje stručni
nalazi koje je potrebno priložiti prilikom
nadzora.
Ispitivanje je potrebno sprovesti na svim
radnim mestima u smislu poslovnih lokacija.
Ukoliko poslodavac ima izdvojenu poslovnu je-
dinicu, postoji mogućnost da se i za tu poslovnu
jedinicu traži ispitivanje radne okoline, ne-
vezano za to kolika je poslovna jedinica (pa čak
i za jednog zaposlenog). Ovde se ubraja i ispiti-
vanje mikroklime, koje se sprovodi u letnjem i
zimskom režimu, kao i ispitivanje osvetljeno-
sti i fizičke, hemijske i biološke štetnosti.
Za sva ispitivanja potrebno je da su izmerene
veličine u dozvoljenim granicama, odnosno da
su na svim tim radnim mestima primenjene pro-
pisane mere za bezbednost i zdravlje na radu.
Rubrika 10: Organizovanje prve
pomoći
Prema članu 5. Pravilnika o načinu pružanja
prve pomoći, vrsti sredstava i opreme koji mo-
raju biti obezbeđeni na radnom mestu, načinu i
rokovima osposobljavanja zaposlenih za pruža-
nje prve pomoći, za pružanje prve pomoći moraju
biti osposobljeni rukovodioci, kao i najmanje 2%
od ukupnog broja izvršilaca u jednoj radnoj smeni
ili lokacijski odvojenoj jedinici, za osnovno ili
napredno osposobljavanje za pružanje prve pomo-
ći u zavisnosti od procenjenih rizika. Posloda-
vac je dužan da obezbedi da za svaku radnu smenu
i lokacijski odvojenu jedinicu bude prisutan naj-
manje jedan zaposleni koji ima završeno osnovno
osposobljavanje za pružanje prve pomoći.
Ovo znači da je potrebno priložiti sertifi-
kate o osposobljenosti za pružanje prve pomoći
u dovoljnom broju.
Ukoliko poslodavac ima radna mesta sa po-
većanim rizikom, potrebno je da obezbedi pri-
sustvo najmanje jednog zaposlenog sa završenim
naprednim osposobljavanjem za pružanje prve
pomoći.
Potrebno je pripremiti na uvid i Program
osposobljavanja iz prve pomoći, kao i pristup
svim ormarićima za prvu pomoć. Na ormarićima
mora biti jasno istaknuto ime lica koje je ospo-
sobljeno za pružanje prve pomoći, kao i brojevi
telefona hitnih službi.
Rubrika 11: Evidencija, saradnja i
izveštavanje
Glava VII Zakona reguliše oblast evidencije,
saradnje i izveštavanja u oblasti bezbednosti i
zdravlja na radu.
Svaki poslodavac je u obavezi da vodi sve
propisane evidencije u oblasti bezbednosti i
zdravlja na radu.
Pravilnikom o evidencijama u oblasti be-
zbednosti i zdravlja na radu propisano je 14
evidencija koje je potrebno voditi. Prilikom
nadzora biće potrebno priložiti sve eviden-
cije na uvid.
Ukoliko je u poslednjih godinu dana od dana
vršenja nadzora kod poslodavca bilo povreda
na radu, potrebno je pripremiti svu dokumenta-
ciju vezanu za iste jer će inspektori rada prove-
ravati poštovanje zakonskih rokova prilikom
174 POSLOVNI SAVETNIK ● poslovnisavetnik.net
ZARADE
podnošenja izveštaja o povredama na radu. Pre-
poruka je da se sve čuva, štampa, beleži i zavodi
kako bi hronološki sled bio više nego jasan.
Ovo važi pogotovo zbog imperativnih normi
vezanih za podnošenje izjave o povredi na radu,
jer je potrebno pribaviti izjave više pravnih
lica koja ne moraju, ne mogu ili neće da odgovo-
re u zakonskom roku, čime poslodavac može da
zapadne u docnju prilikom podnošenja izvešta-
ja. Procedura podnošenja izveštaja propisana
je Pravilnikom o sadržaju i načinu izdavanja
obrasca izveštaja o povredi na radu i profesi-
onalnom oboljenju.
Isto se odnosi i na profesionalna oboljenja
ukoliko je u poslednjih godinu dana pre vršenja
nadzora utvrđeno profesionalno oboljenje kod
nekog od zaposlenih.
Ukoliko poslodavac u obavljanju poslova
deli radni prostor sa drugim poslodavcem, po-
trebno je da se na uvid pripremi sporazum o na-
činu realizacije saradnje u pogledu bezbednosti
i zdravlja na radu, koji mora da sadrži i imena
lica koja su određena za koordinaciju, kontrolu
i sprovođenje sporazuma sa obe strane.
Predmet provere može biti i prijava o radu
odvojene jedinice ili o početku svog rada. Po-
slodavac je u obavezi da najmanje osam dana pre
početka rada nadležnu inspekciju obavesti o
ovim činjenicama. Ovu prijavu treba da stavi na
uvid ukoliko je došlo do početka rada, otvara-
nja nove poslovnice ili promene tehnološkog
postupka, ako se tim promenama menjaju uslovi
rada (član 18. Zakona).
Ukoliko poslodavac, u skladu sa propisima iz
bezbednosti i zdravlja na radu, izvodi radove
na izgradnji objekta na privremenim ili pokret-
nim gradilištima, potrebno je da nadležnoj in-
spekciji podnese izveštaj o početku rada, kao i
da priloži elaborat o uređenju gradilišta. Sve
su ovo akti koji su podložni proveri prilikom
vršenja nadzora i potrebno ih je pripremiti.
Rubrika 12: Predstavnici zaposlenih
za bezbednost i zdravlje na radu i
Odbor za bezbednost i zdravlje na radu
Poslednji segment tiče se Odbora za bezbed-
nost i zdravlje na radu. Član 44. Zakona kaže da
zaposleni mogu (a ne moraju) da izaberu jednog
ili više zaposlenih koji će sa predstavnikom
poslodavca obrazovati Odbor za bezbednost i
zdravlje na radu. Većina poslodavaca ovo nema,
ali ukoliko ima oformljen pomenuti odbor,
trebalo bi da prilikom nadzora stavi na uvid
odluku o obrazovanju istog.
Predmet provere su i zakonske obaveze po-
slodavca da barem jednom zaposlenom omogući
odsustvo sa rada u trajanju od najmanje 5 plaće-
nih časova rada mesečno, kao i da li je obezbe-
dio tehničko-prostorne uslove za obavljanje
aktivnosti.
Obaveza poslodavca je i da omogući uvid
predstavniku zaposlenih u sve akte vezane za
bezbednost i zdravlje zaposlenih, kao i da upo-
zna Odbor sa svim nalazima i merama zaštite
i preventivnih mera ili preduzetim merama
inspekcije rada.
Rezime
Inspekcija rada nije u obavezi da prođe kroz
sva pitanja kontrolne liste, već može da se kon-
centriše samo na pojedine rubrike. Iako imaju
ovu mogućnost, inspektori je retko koriste i
uglavnom prolaze kroz sve rubrike. Pojedine
rubrike koje se ne kontrolišu uglavnom su one
koje nisu ni pogodne za kontrolu, npr. rubrika 8
ili 12 – ukoliko privredno društvo u obavljanju
svoje delatnosti ne radi sa hemijskim materi-
jama i sl.
Ukupan broj bodova, ukoliko bi se prošlo
kroz sve oblasti, iznosi 170.
Na osnovu svih bodovnih stavki koje su bile
predmet inspekcijskog nadzora određuje se broj
bodova i na osnovu njega stepen rizika, koji se
kreće od neznatnog (96–100%) do kritičnog (1–
60%).
Kontrolna lista je sastavni deo zapisnika o
inspekcijskom nadzoru.
Uputno bi bilo da se sve stavke koje su ne-
sporne popune i da se dokumentacija za koju se
unapred zna da će biti predmet kontrole pri-
premi kako bi se prilikom nadzora uštedelo na
vremenu. PS
ZARADE
Saša Pavlović, diplomirani pravnik
Kontrolna lista za inspekcijski
nadzor u oblasti bezbednosti i
zdravlja na radu
Inspekcija rada u postupku inspekcijskog nadzora primenjuje više kontrol-
nih lista. U prošlom broju članak je posvećen kontrolnoj listi koja se tiče
oblasti radnih odnosa, dok je u ovom broju tema ona kontrolna lista koja se
odnosi na oblast bezbednosti i zdravlja na radu.
Uvod
Članom 61. Zakona o bezbednosti i zdravlju
na radu („Sl. glasnik RS”, br. 101/2005, 91/2015
i 113/2017 – dr. zakon – dalje: Zakon) propisano
je da nadzor nad primenom propisa iz obla-
sti bezbednosti i zdravlja na radu vrši mi-
nistarstvo nadležno za rad preko inspektora
rada.
Član 63. Zakona propisuje radnje koje inspek-
tor rada ima pravo i dužnost da preduzme u po-
stupku kontrole bezbednosti i zdravlja na radu,
tj. ima pravo da:
1) pregleda opšte i pojedinačne akte, evidencije
i drugu dokumentaciju;
2) sasluša i uzima izjave od odgovornih i zainte-
resovanih lica;
3) pregleda poslovne prostorije, objekte, po-
strojenja, uređaje, sredstva i opremu za ličnu
zaštitu, predmete, robu i sl.;
4) uzima uzorke radi analize, ekspertiza i sl.;
5) naređuje merenja koja obavlja druga stručna or-
ganizacija kad poslodavac samostalno ili preko
određene stručne organizacije vrši merenja u od-
govarajućim oblastima, a rezultati izvršenog
merenja pružaju osnov za to;
6) poslodavcima, zaposlenim, njihovim predstav-
nicima i sindikatu daje obaveštenja i savete u
oblasti bezbednosti i zdravlja na radu, kao i o
merama čijom primenom se obezbeđuje izvršava-
nje ovog zakona na najefikasniji način;
7) u skladu sa podnetim zahtevom, poslodavca i
zaposlenog ili predstavnika zaposlenih obave-
sti o izvršenom inspekcijskom nadzoru i utvr-
đenom stanju;
8) preduzima druge radnje za koje je ovlašćen dru-
gim propisom.
Članom 14. Zakona o inspekcijskom nadzoru
(„Sl. glasnik RS”, br. 36/15) sačinjene su kon-
trolne liste inspekcije rada, koje navedena
inspekcija primenjuje u postupku redovnog in-
spekcijskog nadzora, a dostupne su na sajtu Mi-
nistarstva za rad, zapošljavanje, boračka i
socijalna pitanja.
U postupku inspekcijskog nadzora najviše se
koristi kontrolna lista u oblasti radnih odno-
sa. Pored nje, zastupljena je i kontrolna lista iz
oblasti bezbednosti i zdravlja na radu.
Inspektori rada imaju običaj da spro-
vedu tzv. integrisani nadzor, kada
istovremeno kontrolišu i oblast radnih
odnosa i oblast bezbednosti i zdravlja na
radu. Preporuka je da, ukoliko je inspektor
rada najavio redovan inspekcijski nadzor
iz oblasti radnih odnosa, poslodavac bude
spreman i za nadzor iz oblasti bezbednosti
i zdravlja na radu.
Kontrolna lista se sastoji od 85 pitanja, koja
su podeljena na 12 rubrika.
Rubrika 1: Organizovanje poslova za
bezbednost i zdravlje na radu
Član 37. Zakona nalaže poslodavcu da poslo-
ve za bezbednost i zdravlje na radu organizuje u
skladu sa njim. Ovo znači da poslove bezbedno-
sti i zdravlja na radu može da obavlja samo lice
koje ima položen stručni ispit.
NOVEMBAR 2019. ● POSLOVNI SAVETNIK 171
ZARADE
Pitanje broj 2 iz ove rubrike povezano je sa
eventualnom mogućnošću da poslodavac sam
obavlja poslove bezbednosti i zdravlja na radu.
U ovoj varijanti poslodavac mora da obavlja jed-
nu od sledećih delatnosti: trgovina na malo,
usluga smeštaja i ishrane, informisanja i ko-
munikacija, finansije i osiguranja, poslovanja
nekretninama, stručne, naučne, inovacione,
administrativne i pomoćne uslužne delatno-
sti, obavezno socijalno osiguranje, obrazova-
nje, umetnost, zabava i rekreacija ili neka od
ostalih uslužnih delatnosti, kao i da ima do
20 zaposlenih. Ukoliko ispunjava ove uslove, po-
slodavac nije dužan da ima lice sa položenim
stručni ispitom.
Ukoliko je poslodavac odredio jednog ili
više svojih zaposlenih sa položenim ispitom
za obavljanje poslova bezbednosti i zdravlja na
radu, potrebno je pripremiti njihove licence,
izdate rešenjem od strane ministarstva, kao
dokaz da su u pitanju lica sa položenim stručnim
ispitom.
Ukoliko je poslodavac angažovao pravno
lice ili preduzetnika sa licencom za obavlja-
nje poslova bezbednosti i zdravlja na radu, po-
trebno je priložiti njegovu licencu kao dokaz
ispunjenosti.
Na kraju, kako god da je poslodavac rešio
ovo pitanje (određivanjem svog zaposlenog ili
preko drugog pravnog lica), potrebno je da je in-
ternim aktom u pismenoj formi određeno lice
za obavljanje navedenih poslova. Neophodno
je pripremiti ovaj akt (najčešće je to odluka)
i priložiti ga prilikom nadzora. Uz ovaj akt
uputno bi bilo i priložiti interni akt kojim
su zaposleni obavešteni o tome ko obavlja date
poslove u njihovoj kompaniji, kao i način na koji
su obavešteni (oglasna tabla, deljeni folder,
cirkularni mejl i sl.). Obaveštenje bi treba-
lo da sadrži, osim podataka o identitetu lica
koje obavlja poslove bezbednosti i zdravlja na
radu, i načine na koje se može stupiti u kontakt
sa njim (brojevi telefona i elektronska pošta).
Poslednje pitanje odnosi se na sve poslove
kojima se lice za bezbednost i zdravlje na radu
bavi. Član 40. Zakona nabraja 13 zadataka. Uko-
liko lice ne obavlja sve poslove iz ovog člana,
trebalo bi to naglasiti, na primer, ukoliko
lice ne sprovodi postupak procene rizika jer
nije dovoljno upućeno u to, pa samu procenu vrši
drugo pravno lice.
Rubrika 2: Prava, obaveze i
odgovornosti u oblasti bezbednosti i
zdravlja na radu
Ovaj segment odgovara na pitanje kako je po-
slodavac uredio oblast bezbednosti i zdra-
vlja na radu – da li putem kolektivnog ugovora,
pravilnika o radu, pravilnika o bezbednosti i
zdravlju na radu ili putem ugovora o radu. Kako
god da je uređena oblast, potrebno je priložiti
dokaz kojim se potvrđuje način uređivanja nave-
dene oblasti.
Rubrika 3: Procena rizika
Pitanja iz ove oblasti kontrolišu sam akt
o proceni rizika, tj. da li je poslodavac doneo
isti u skladu sa Zakonom i da li ga je ažurirao u
skladu sa svim promenama tokom godina.
Potrebno je da se prilikom nadzora pripre-
mi akt na uvid, kao i sva propratna dokumentaci-
ja: odluka o pokretanju postupka procene rizika,
plan sprovođenja postupka procene rizika i
zaključak. Uglavnom, nakon uvida u stanje akta,
inspektori traže kopiju prvih pet i poslednjih
pet strana istog. Time obuhvataju sva radna me-
sta koja su obuhvaćena aktom i nabrojana na pr-
vim stranama akta, kao i zaključak koji se nalazi
na kraju istog.
Poslednjim pitanjem iz ove oblasti odgovara
se na sve ovo, odnosno potvrđuje se (ili ne) da je
akt izrađen u skladu sa Pravilnikom o načinu
i postupku procene rizika na radnom mestu i u
radnoj okolini.
Rubrika 4: Lekarski pregledi
zaposlenih
Radna mesta sa povećanim rizikom i njihovo
ustrojstvo ovde su na proveri. Ukoliko su kod po-
slodavca aktom o proceni rizika ustanovljena
radna mesta sa povećanim rizikom, biće potreb-
no da se na uvid stave svi prethodni lekarski
pregledi za sve zaposlene koji su na rad stupili
u periodu od jedne godine pre dana nadzora.
Za sve zaposlene na radnim mestima sa poveća-
nim rizikom koji su zaposleni u periodu dužem
od godinu dana pre nadzora biće potrebno sta-
viti na uvid sve periodične lekarske preglede.
Ukoliko je poslodavac u obavezi da zaposle-
nima obezbedi lekarske preglede u skladu sa
172 POSLOVNI SAVETNIK ● poslovnisavetnik.net
ZARADE
propisima o bezbednosti i zdravlja na radu,
neophodno je i da se ovi pregledi stave na uvid
prilikom nadzora. Ovde se pre svega misli na
periodične oftalmološke preglede za sve za-
poslene koji provode pred monitorom više od
šest sati svakog dana. Za njih postoji obavezan
pregled na svake tri godine. Postoje i drugi oba-
vezni zakonski pregledi, a ovo je jedan od najče-
šćih.
Rubrika 5: Osposobljavanje zaposlenih
za bezbedan i zdrav rad
Ova rubrika se odnosi na proveru da li je
poslodavca izvršio obavezu da sve zaposlene
obuči za zdrav i bezbedan rad.
U skladu sa tim potrebno je staviti na uvid
program osposobljavanja zaposlenih za bezbe-
dan i zdrav rad. Isto tako, na uvid je potrebno
staviti i sve obrasce 6 kojima se potvrđuje da su
svi zaposleni prošli obuku za bezbedan i zdrav
rad.
Svaki zaposleni koji je određen da obavlja
poslove na dva ili više radnih mesta mora da
je obučen za svako od tih mesta. Potrebno je pri-
ložiti obrasce 6 za svako od spomenutih mesta.
Ukoliko postoje zaposleni koji obavljaju po-
slove na radnim mestima sa povećanim rizikom,
treba voditi računa da se kod njih vrši i perio-
dična provera osposobljenosti najkasnije u roku
od jedne godine od dana prethodne provere.
Kod ostalih zaposlenih periodična provera
osposobljenosti za bezbedan i zdrav rad vrši
se najkasnije u roku od četiri godine od dana
prethodne provere. Ovo su sve rokovi koji mogu
biti podložni proveri prilikom vršenja nad-
zora i potrebno je proveriti sve obrasce 6 i
eventualno izvršiti obuke u skladu sa Zakonom.
Prilikom provere inspekcije postoji tzv.
sveto trojstvo: akt o proceni rizika – ugovor
o radu – obrazac 6. Ova tri akta moraju da se
poklapaju sa opisom posla i procenom rizika.
Ukoliko postoji razlika, do čega može doći
npr. prilikom promene opisa posla koja nije
ispraćena kroz akt o proceni rizika, javiće se
nesklad između ova tri akta, kao i mogućnost da
se prilikom nadzora izrekne mera usklađivanja
svih akata.
Isto tako, ukoliko kod poslodavca na osno-
vu ugovora, sporazuma ili po bilo kom drugom
osnovu rad obavljaju zaposleni drugog poslodav-
ca, potrebno je da i oni budu obučeni za bezbe-
dan i zdrav rad kod poslodavca. Zakon u članu
4. definiše zaposlenog kao domaće ili strano
fizičko lice koje je u radnom odnosu kod poslo-
davca, kao i lice koje po bilo kom osnovu obavlja
rad ili se osposobljava za rad kod poslodavca,
osim lica koje je u radnom odnosu kod poslodavca
radi obavljanja poslova kućnog pomoćnog osoblja.
Na osnovu toga potrebno je da svaki zaposleni
ima obrazac 6 poslodavca.
Ukoliko poslodavac ima zaposlenu ženu za
vreme trudnoće, zaposlenog mlađeg od 18 godina
života, osobu sa invaliditetom ili zaposlenog
kod kojeg je utvrđeno profesionalno oboljenje,
potrebno je da priloži pisano obaveštenje ko-
jim su zaposleni obavešteni o rezultatima pro-
cene rizika na radnom mestu i o merama kojima
se mere otklanjaju.
Rubrika 6: Sredstva i oprema za ličnu
zaštitu na radu
Ovo je deo koji se odnosi na sredstva i opre-
mu za ličnu zaštitu na radu. Lična zaštitna
sredstva (LZS) određuju se u skladu sa aktom o
proceni rizika i procenom rizika koja je izvr-
šena na njima na osnovu prepoznatih i utvrđe-
nih opasnosti i štetnosti kojima su zaposleni
izloženi na radnom mestu. Osim toga, potrebno
je i da se pripreme na uvid reversne liste zadu-
ženja kojima se potvrđuje da je svim zaposlenima
data oprema i LZS u skladu sa aktom o proceni
rizika, kao i uputstva za bezbedan rad u skladu
sa Pravilnikom o preventivnim merama za be-
zbedan i zdrav rad pri korišćenju sredstava
i opreme za ličnu zaštitu na radu. Ukoliko su
uputstva na stranom jeziku, potrebno ih je pre-
vesti na jezik koji zaposleni razume, što treba
primeniti i na obrasce 6, kao i na testove koje
zaposleni polažu, ukoliko su u pitanju strani
državljani. U suprotnom može da se postavi pi-
tanje da li je zaposleni razumeo šta je potpisao
na srpskom jeziku.
Rubrika 7: Pregledi i provera opreme
za rad
Ukoliko zaposleni u svom radu koriste ma-
šine koje su proizvedene nakon 1. 1. 2012. godi-
ne, potrebno je da ih prate isprave (potvrde)
o usaglašenosti i druga dokumentacija propi-
NOVEMBAR 2019. ● POSLOVNI SAVETNIK 173
ZARADE
sana Pravilnikom o bezbednosti mašina. Za
svu opremu za rad treba obezbediti uputstva
za bezbedan rad u skladu sa Pravilnikom o pre-
ventivnim merama za bezbedan i zdrav rad pri
korišćenju opreme za rad. I ovde važi pravilo
kao i kada su u pitanju LZS da, ukoliko su uput-
stva na stranom jeziku, potrebno ih je prevesti
na jezik koji zaposleni razume.
Ukoliko oprema za rad podleže periodičnim
pregledima, potrebno je staviti na uvid stručni
nalaz kojim se potvrđuje ispravnost opreme za
rad. Sve su ovo segmenti na kojima može, a i ne
mora da se insistira prilikom vršenja inspek-
cijskog nadzora.
Poslodavac je u obavezi da jednom u tri godi-
ne vrši proveru svih električnih instalacija
od strane licenciranog lica. Prilikom vršenja
nadzora ovi nalazi će biti predmet provere in-
spekcije i potrebno ih je pripremiti.
Rubrika 8: Hemijske materije
Ukoliko poslodavac u procesu rada koristi
opasne i druge hemijske materije, potrebno je da
za svaku opasnu materiju obezbedi bezbednosni
list na jeziku koji zaposleni razume, koji se za-
poslenima daje na korišćenje. Ovi bezbednosni
listovi predstavljaju neizostavan segment pro-
vere prilikom nadzora.
Rubrika 9: Ispitivanje uslova radne
okoline
Ispitivanje radne okoline treba sprovoditi
u propisanim rokovima, o čemu postoje stručni
nalazi koje je potrebno priložiti prilikom
nadzora.
Ispitivanje je potrebno sprovesti na svim
radnim mestima u smislu poslovnih lokacija.
Ukoliko poslodavac ima izdvojenu poslovnu je-
dinicu, postoji mogućnost da se i za tu poslovnu
jedinicu traži ispitivanje radne okoline, ne-
vezano za to kolika je poslovna jedinica (pa čak
i za jednog zaposlenog). Ovde se ubraja i ispiti-
vanje mikroklime, koje se sprovodi u letnjem i
zimskom režimu, kao i ispitivanje osvetljeno-
sti i fizičke, hemijske i biološke štetnosti.
Za sva ispitivanja potrebno je da su izmerene
veličine u dozvoljenim granicama, odnosno da
su na svim tim radnim mestima primenjene pro-
pisane mere za bezbednost i zdravlje na radu.
Rubrika 10: Organizovanje prve
pomoći
Prema članu 5. Pravilnika o načinu pružanja
prve pomoći, vrsti sredstava i opreme koji mo-
raju biti obezbeđeni na radnom mestu, načinu i
rokovima osposobljavanja zaposlenih za pruža-
nje prve pomoći, za pružanje prve pomoći moraju
biti osposobljeni rukovodioci, kao i najmanje 2%
od ukupnog broja izvršilaca u jednoj radnoj smeni
ili lokacijski odvojenoj jedinici, za osnovno ili
napredno osposobljavanje za pružanje prve pomo-
ći u zavisnosti od procenjenih rizika. Posloda-
vac je dužan da obezbedi da za svaku radnu smenu
i lokacijski odvojenu jedinicu bude prisutan naj-
manje jedan zaposleni koji ima završeno osnovno
osposobljavanje za pružanje prve pomoći.
Ovo znači da je potrebno priložiti sertifi-
kate o osposobljenosti za pružanje prve pomoći
u dovoljnom broju.
Ukoliko poslodavac ima radna mesta sa po-
većanim rizikom, potrebno je da obezbedi pri-
sustvo najmanje jednog zaposlenog sa završenim
naprednim osposobljavanjem za pružanje prve
pomoći.
Potrebno je pripremiti na uvid i Program
osposobljavanja iz prve pomoći, kao i pristup
svim ormarićima za prvu pomoć. Na ormarićima
mora biti jasno istaknuto ime lica koje je ospo-
sobljeno za pružanje prve pomoći, kao i brojevi
telefona hitnih službi.
Rubrika 11: Evidencija, saradnja i
izveštavanje
Glava VII Zakona reguliše oblast evidencije,
saradnje i izveštavanja u oblasti bezbednosti i
zdravlja na radu.
Svaki poslodavac je u obavezi da vodi sve
propisane evidencije u oblasti bezbednosti i
zdravlja na radu.
Pravilnikom o evidencijama u oblasti be-
zbednosti i zdravlja na radu propisano je 14
evidencija koje je potrebno voditi. Prilikom
nadzora biće potrebno priložiti sve eviden-
cije na uvid.
Ukoliko je u poslednjih godinu dana od dana
vršenja nadzora kod poslodavca bilo povreda
na radu, potrebno je pripremiti svu dokumenta-
ciju vezanu za iste jer će inspektori rada prove-
ravati poštovanje zakonskih rokova prilikom
174 POSLOVNI SAVETNIK ● poslovnisavetnik.net
ZARADE
podnošenja izveštaja o povredama na radu. Pre-
poruka je da se sve čuva, štampa, beleži i zavodi
kako bi hronološki sled bio više nego jasan.
Ovo važi pogotovo zbog imperativnih normi
vezanih za podnošenje izjave o povredi na radu,
jer je potrebno pribaviti izjave više pravnih
lica koja ne moraju, ne mogu ili neće da odgovo-
re u zakonskom roku, čime poslodavac može da
zapadne u docnju prilikom podnošenja izvešta-
ja. Procedura podnošenja izveštaja propisana
je Pravilnikom o sadržaju i načinu izdavanja
obrasca izveštaja o povredi na radu i profesi-
onalnom oboljenju.
Isto se odnosi i na profesionalna oboljenja
ukoliko je u poslednjih godinu dana pre vršenja
nadzora utvrđeno profesionalno oboljenje kod
nekog od zaposlenih.
Ukoliko poslodavac u obavljanju poslova
deli radni prostor sa drugim poslodavcem, po-
trebno je da se na uvid pripremi sporazum o na-
činu realizacije saradnje u pogledu bezbednosti
i zdravlja na radu, koji mora da sadrži i imena
lica koja su određena za koordinaciju, kontrolu
i sprovođenje sporazuma sa obe strane.
Predmet provere može biti i prijava o radu
odvojene jedinice ili o početku svog rada. Po-
slodavac je u obavezi da najmanje osam dana pre
početka rada nadležnu inspekciju obavesti o
ovim činjenicama. Ovu prijavu treba da stavi na
uvid ukoliko je došlo do početka rada, otvara-
nja nove poslovnice ili promene tehnološkog
postupka, ako se tim promenama menjaju uslovi
rada (član 18. Zakona).
Ukoliko poslodavac, u skladu sa propisima iz
bezbednosti i zdravlja na radu, izvodi radove
na izgradnji objekta na privremenim ili pokret-
nim gradilištima, potrebno je da nadležnoj in-
spekciji podnese izveštaj o početku rada, kao i
da priloži elaborat o uređenju gradilišta. Sve
su ovo akti koji su podložni proveri prilikom
vršenja nadzora i potrebno ih je pripremiti.
Rubrika 12: Predstavnici zaposlenih
za bezbednost i zdravlje na radu i
Odbor za bezbednost i zdravlje na radu
Poslednji segment tiče se Odbora za bezbed-
nost i zdravlje na radu. Član 44. Zakona kaže da
zaposleni mogu (a ne moraju) da izaberu jednog
ili više zaposlenih koji će sa predstavnikom
poslodavca obrazovati Odbor za bezbednost i
zdravlje na radu. Većina poslodavaca ovo nema,
ali ukoliko ima oformljen pomenuti odbor,
trebalo bi da prilikom nadzora stavi na uvid
odluku o obrazovanju istog.
Predmet provere su i zakonske obaveze po-
slodavca da barem jednom zaposlenom omogući
odsustvo sa rada u trajanju od najmanje 5 plaće-
nih časova rada mesečno, kao i da li je obezbe-
dio tehničko-prostorne uslove za obavljanje
aktivnosti.
Obaveza poslodavca je i da omogući uvid
predstavniku zaposlenih u sve akte vezane za
bezbednost i zdravlje zaposlenih, kao i da upo-
zna Odbor sa svim nalazima i merama zaštite
i preventivnih mera ili preduzetim merama
inspekcije rada.
Rezime
Inspekcija rada nije u obavezi da prođe kroz
sva pitanja kontrolne liste, već može da se kon-
centriše samo na pojedine rubrike. Iako imaju
ovu mogućnost, inspektori je retko koriste i
uglavnom prolaze kroz sve rubrike. Pojedine
rubrike koje se ne kontrolišu uglavnom su one
koje nisu ni pogodne za kontrolu, npr. rubrika 8
ili 12 – ukoliko privredno društvo u obavljanju
svoje delatnosti ne radi sa hemijskim materi-
jama i sl.
Ukupan broj bodova, ukoliko bi se prošlo
kroz sve oblasti, iznosi 170.
Na osnovu svih bodovnih stavki koje su bile
predmet inspekcijskog nadzora određuje se broj
bodova i na osnovu njega stepen rizika, koji se
kreće od neznatnog (96–100%) do kritičnog (1–
60%).
Kontrolna lista je sastavni deo zapisnika o
inspekcijskom nadzoru.
Uputno bi bilo da se sve stavke koje su ne-
sporne popune i da se dokumentacija za koju se
unapred zna da će biti predmet kontrole pri-
premi kako bi se prilikom nadzora uštedelo na
vremenu. PS