Inspekcija rada u postupku redovnog inspekcijskog nadzora primenjuje kontrolne liste, pri čemu je najpoznatija i najzastupljenija ona kontrolna lista koja se tiče inspekcijskog nadzora u oblasti radnih odnosa.

View Fullscreen
112 POSLOVNI SAVETNIK ● poslovnisavetnik.net
ZARADE
Saša Pavlović, diplomirani pravnik
Kontrolna lista za inspekcijski
nadzor u oblasti radnih odnosa
Inspekcija rada u postupku redovnog inspekcijskog nadzora primenjuje kon-
trolne liste, pri čemu je najpoznatija i najzastupljenija ona kontrolna lista
koja se tiče inspekcijskog nadzora u oblasti radnih odnosa.
Uvod
Zakonom o radu propisano je da nadzor nad
primenom propisa iz oblasti radnih odnosa
sprovodi inspekcija rada (član 268. Zakona o
radu – dalje: Zakon):
U postupku inspekcijskog nadzora inspektor
je ovlašćen da:
1) vrši uvid u opšte i pojedinačne akte, evi-
dencije i drugu dokumentaciju radi utvrđivanja
relevantnih činjenica;
2) utvrđuje identitet lica i uzima izjave od
poslodavca, odgovornih lica, zaposlenih i dru-
gih lica koja se zateknu na radu kod poslodavca;
3) vrši kontrolu da li je izvršena prijava na
obavezno socijalno osiguranje na osnovu podata-
ka iz Centralnog registra obaveznog socijalnog
osiguranja;
4) pregleda poslovne prostorije, objekte, po-
strojenja, uređaje i drugo;
5) nalaže preduzimanje preventivnih i drugih
mera za koje je ovlašćen u skladu sa zakonom radi
sprečavanja povreda zakona (član 269. Zakona).
Članom 14. Zakona o inspekcijskom nadzoru
(„Sl. glasnik RS”, br. 36/15) sačinjene su kontrol-
ne liste inspekcije rada, koje ona primenjuje u
postupku redovnog inspekcijskog nadzora, a do-
stupne su na sajtu Ministarstva za rad, zapošlja-
vanje, boračka i socijalna pitanja.
Navedene liste sastoje se od 77 pitanja, koja
su podeljena na 12 rubrika.
Rubrika 1 – Podaci o poslodavcu
Ova rubrika predstavlja inicijalni segment
u kom se popunjavaju osnovni podaci o kompaniji.
Broj zaposlenih u kompaniji predstavlja po-
datak koji neki inspektori proveravaju tako što
traže sve M obrasce zaposlenih. Uputno je pri-
premiti iste unapred.
Na samom kraju nalazi se polje u koje se upi-
suje adresa izdvojene jedinice, ukoliko se u njoj
sprovodi nadzor.
Član 35. Zakona o radu propisuje da je posloda-
vac dužan da ugovor o radu, odnosno drugi ugovor u
skladu sa ovim zakonom ili njihovu kopiju drži u
sedištu ili drugoj poslovnoj prostoriji poslo-
davca ili na drugom mestu, u zavisnosti od toga
gde zaposleni ili radno angažovano lice radi.
Dakle, postoji mogućnost da inspekcija
traži na uvid ugovore o radu za zaposlene u
izdvojenim jedinicama. Isto tako, ukoliko su
poslovne jedinice registrovane pri Agenciji
za privredne registre Republike Srbije, po-
trebno je i da M obrasci zaposlenih u izdvoje-
nim jedinicama budu u skladu sa prijavljenom
strukturom kompanije, odnosno da su zaposle-
ni prijavljeni na važeću poslovnu jedinicu.
Rubrika 2 – Podaci o zaposlenima
Prvi segment tiče se statističkih elemenata
kojima raspolaže svaka kadrovska služba.
Ovde je potrebno obratiti pažnju na pita-
nja da li poslodavac angažuje lica van radnog
odnosa i da li su ti ugovori u skladu sa Zako-
nom o radu.
Ukoliko je odgovor pozitivan, biće potreb-
no da se prilože kopije ugovora o delu, PP po-
slovima i slično.
Treće pitanje tiče se mesta gde se čuvaju ugo-
vori o radnom angažovanju zaposlenih. U vezi
OKTOBAR 2019. ● POSLOVNI SAVETNIK 113
ZARADE
sa tim postoji mogućnost da inspektor zatraži
da pogleda mesto gde se i kako čuvaju ugovori o
radu.
Rubrika 3 – Sindikalna organizacija
Ona obuhvata set od 5 pitanja koja odgovara-
ju na to kako je saradnja sa sindikalnim orga-
nizacijama ostvarena. Ovo se odnosi samo na
privredna društva koja imaju sindikalne orga-
nizacije.
Rubrika 4 – Uređivanje prava, obaveza
i odgovornosti zaposlenih
Ova rubrika se boduje kod privrednih dru-
štava sa više od 10 zaposlenih i sastoji se od
10 pitanja koja se tiču pravilnika o radu, kolek-
tivnog ugovora i ugovora o radu.
Uz odgovore na pitanja, inspektori uglavnom
traže na uvid i ugovore o radu sa određenim za-
poslenima. Član 33. Zakona o radu propisuje 13
obaveznih elemenata ugovora o radu, a pitanje
broj 6 u okviru ove rubrike baš to i proverava.
Ukoliko je ugovorom o radu propisan i prob-
ni rad, postoji mogućnost da inspektor traži na
uvid i takav ugovor u kom je navedeno i propi-
sano.
Član 36. Zakona o radu propisuje razloge
zbog kojih se ustanovljava probni rad i njego-
vo maksimalno trajanje od 6 meseci.
Probni rad se ugovara u situacijama kada
se zapošljavanje vrši na neodređeno trajanje
od početka, ali se ostavlja rok od 6 meseci
kako bi se izvršila provera sposobnosti,
kompetencija i znanja zaposlenog. Iako ne po-
stoji kao praksa, nije protivno propisima da
se probni rad ustanovi i za rad na određeno
vreme.
Rubrika 5 – Radno vreme
1) Potrebno je da se priloži odluka o raspore-
du radnog vremena zaposlenih. Poslodavci ovu
obavezu uglavnom ispunjavaju kroz donošenje
posebne odluke.
2) Potrebno je da se odluka o rasporedu kori-
šćenja odmora u toku dnevnog rada priloži na
uvid.
3)–6) Ukoliko je izvršena preraspodela radnog
vremena u tekućoj kalendarskoj godini, potreb-
no je priložiti barem jedno rešenje/odluku ko-
jim/om se dokazuje isto.
Preraspodela radnog vremena vrši se
tako da ukupno radno vreme zaposlenog u peri-
odu od šest meseci u toku kalendarske godine
u proseku ne bude duže od ugovorenog radnog
vremena zaposlenog (član 57. stav 2. Zakona o
radu). Ovde postoji mogućnost da inspektor
proveri na koji način se vrši preraspodela
radnog vremena i da traži tabele prisustva,
tzv. karnete.
7)–8) Ukoliko je organizovan noćni rad zaposle-
nih, potrebno je priložiti rešenje o organiza-
ciji noćnog rada, pri čemu je bitno napomenuti
stav 4. člana 63. Zakona, koji dozvoljava rad duže
od jedne nedelje noću samo uz pisanu saglasnost
zaposlenog.
9)–12) Isto važi i za smenski i za prekovremeni
rad. Potrebno je da je sve pokriveno rešenjima
i odlukama privrednog društva.
Rubrika 6 – Odmori i odsustva
1) Prvo pitanje odnosi se na zakonitost kori-
šćenja odmora u toku trajanja dnevnog rada.
Potrebno je priložiti odluku o korišćenju
dnevnog odmora u toku dana (stav 2. člana 65. Za-
kona obavezuje na to).
2) Drugo pitanje odnosi se na način korišćenja
dnevnog odmora. Veliki broj zaposlenih u Srbi-
ji ne zna kolika je dužina dnevnog odmora u toku
radnog dana i da li se isti računa u radno vreme.
U članu 64. Zakona definisana je dužina od-
mora:
● Zaposleni koji radi najmanje šest časova dnev-
no ima pravo na odmor od najmanje 30 minuta.
● Zaposleni koji radi duže od četiri, a kraće
od šest časova dnevno, ima pravo na odmor od
najmanje 15 minuta.
● Zaposleni koji radi duže od 10 časova dnevno
ima pravo na odmor najmanje 45 minuta.
Vreme odmora uračunava se u radno vreme.
U određenim zemljama EU vreme dnevnog
odmora ne uračunava se u radno vreme, već
zaposleni dobijaju odmor od npr. 60 minuta,
114 POSLOVNI SAVETNIK ● poslovnisavetnik.net
ZARADE
koji im produžava celokupno zadržavanje na
poslu na preko 9 sati.
Treba napomenuti da poslodavac ničim
nije ograničen da dnevnu pauzu produži i pre-
ko ovih 15/30/45 minuta, jedino ne sme da ide
ispod zakonskog minimuma.
3) Treće pitanje odnosi se na nedeljni odmor i
način njegovog korišćenja.
Potrebno je priložiti odluku sa ustanovlje-
nim radnim vremenom u toku radne nedelje,
čime se dokazuje poštovanje zakonske odredbe
da zaposleni ima pravo na nedeljni odmor od
najmanje 24 časa neprekidno, kome se dodaje i 12
sati dnevnog odmora u toku dana.
4) i 5) Ova pitanja odnose se na izdavanje re-
šenja o korišćenju godišnjih odmora, kada je
potrebno dostaviti na uvid izdata rešenja za
godišnje odmore.
Prilikom inspekcijskog nadzora postoji
mogućnost da inspektori traže na uvid i plat-
ne listiće za sve zaposlene i da upoređuju iz-
data rešenja za godišnje odmore sa tim da li
je zaposlenima i tako „prošla” zarada. Bitno
je da su svim zaposlenima izdata rešenja, prvi
deo godišnjeg odmora u trajanju od minimum
10 dana u toku tekuće godine i ostatak u drugom
rešenju ili rešenjima. Zakonodavac ne ogra-
ničava broj rešenja za godišnji odmor, osim
da prvi deo mora biti minimum 10 dana (ali
može i ceo odmor u jednom rešenju).
6) i 7) Ukoliko su zaposleni koristili plaćeno
odsustvo, potrebno je priložiti rešenja o kori-
šćenju istog. Uglavnom, ovo je stavka koja postoji
kod svih privrednih subjekata jer su članom 77.
Zakona definisani razlozi za plaćeno odsustvo.
Na sve ovo poslodavac svojim pravilnikom o
radu može da definiše i dodatne kriterijume
za plaćeno odsustvo. Zakon ovde treba uzeti kao
„minimum minimuma”.
8) i 9) Isto važi i za neplaćena odsustva, kao i
za mirovanje radnog odnosa 10) i 11).
Na kraju ove rubrike potrebno je popuniti
statističke podatke iz kadrovske evidencije.
Rubrika 7 – Posebna zaštita
zaposlenih
Ovaj set pitanja odnosi se na posebno ose-
tljive grupe zaposlenih, pre svega na trudnice,
porodilje i zaposlene između navršene 18. i 21.
godine života i njihovih uslova rada, kada je po-
trebno priložiti rešenja kojima se ispunjava
primena odredbi članova 84–102. Zakona. Dakle,
ukoliko npr. zaposlena odsustvuje sa posla radi
obavljanja zdravstvenih pregleda povezanih sa
trudnoćom, potrebno je izdati odgovarajuće
rešenje o plaćenom odsustvu (član 90. stav 2.
Zakona) i isto priložiti na uvid prilikom in-
spekcijskog nadzora.
Ukoliko se vrši preraspodela radnog vreme-
na zaposlenoj za vreme trudnoće, roditelju de-
teta do 3 godine ili roditelju deteta sa težim
stepenom psihofizičke ometenosti, potrebna je
pisana saglasnost zaposlenog, koja se prilaže uz
ovakvo rešenje.
Ukoliko postoji zaposlena/zaposleni koja/i
koristi odsustvo sa rada radi nege deteta, po-
trebno je priložiti rešenje poslodavca kojim
se ovo dokazuje.
Rubrika 8 – Zarade, naknade zarade i
druga primanja
1) Ukoliko je odgovor na pitanje da li je zaposle-
nima isplaćena poslednja dospela zarada – je-
ste, postoji mogućnost da inspektori traže na
uvid izvod iz banke kojim se ovo potvrđuje.
2) Ukoliko su dostavljeni i obračuni uz ispla-
tu zarade, potrebno je priložiti ili barem
staviti na uvid evidenciju uručenih platnih
listića.
Po Zakonu, postoji mogućnost i da se plat-
ni listići isporučuju elektronski, na elek-
tronsku poštu koju zaposleni dostavljaju na
posebnoj izjavi kojom potvrđuju adresu na koju
može da im se isporuči platni listić. U ovoj
situaciji, ukoliko se isporuka platnih listi-
ća vrši ovako, postoji problem dokazivanja
da li su svi zaposleni primili iste. Bilo bi
uputno da prilikom isporuke listića na elek-
tronsku adresu stoji napomena da, ukoliko za-
posleni ne zatraži isplatni listić, smatraće
se da je isti isporučen zaposlenom.