Preko bankarske garancije se najlakše i najbrže ostvaruje naplata neplaćenog carinskog duga jer u slučaju da carinski dužnik ne izvrši odgovarajuću uplatu, Uprava carina ne mora da pokreće sudski spor radi namirenja potraživanja, već se naplaćuje od poslovne banke Shodno članu 110. Carinskog zakona („Sl. glasnik RS”, br. 18/2010 i 111/2012, u daljem tekstu: Zakon), tranzitni postupak se svrstava u postupke sa odlaganjem za koje je, prema članu 115. istog zakona, carinski organ ovlašćen da zahteva polaganje obezbeđenja u cilju naplate carinskog duga, a koji bi mogao nastati u vezi s robom stavljenom u neki od ovih postupaka. Postupak tranzita može biti unutrašnji ili spoljni, a podrazumeva kretanje robe pod carinskim nadzorom između dva mesta unutar carinskog područja Republike Srbije. U postupak spoljnog tranzita, shodno članu 118. Zakona, može se staviti kako strana roba za koju nisu naplaćene uvozne i druge dažbine, tako i domaća roba kada je to neophodno radi pravilne primene odredaba koje se odnose na povraćaj, odnosno otpust carinskog duga. Ovaj vid tranzita primenjuje se kada se strana roba prevozi između dva granična prelaza ili kada se roba namenjena uvozu kreće od graničnog prelaza ka nekom mestu u unutrašnjosti ili između dva mesta u unutrašnjosti ili kada se roba stavljena u određeni izvozni postupak kreće od nekog mesta u unutrašnjosti ka graničnom prelazu. U postupak unutrašnjeg tranzita, shodno članu 125. Zakona, može se staviti samo domaća roba koja se prevozi od jednog mesta do drugog unutar carinskog područja Republike Srbije, prolazeći preko teritorije neke druge države. Nakon okončanja postupka unutrašnjeg tranzita ne dolazi do promene carinskog statusa robe, a sprovođenje ovog postupka odobrava se izuzetno retko. Prilikom sprovođenja postupka spoljnog tranzita, carinski organ obavezno zahteva polaganje obezbeđenja za plaćanje carinskog duga ili drugih dažbina koje bi mogle nastati u vezi s robom u postupku tranzita (na primer, ukoliko se roba neovlašćeno stavi u slobodan promet). Iznos carinskog duga jednak je iznosu svih dažbina, taksi i naknada koje su carinski organi posebnim propisima dužni da naplaćuju prilikom uvoza ili izvoza predmetne robe. Obavezu polaganja obezbeđenja ima carinski dužnik ili drugo lice koje može postati odgovorno za taj dug, a položeno obezbeđenje važi na celoj teritoriji Republike Srbije. Zakonom i Uredbom o carinski dozvoljenom postupanju s robom („Sl. glasnik RS”, br. 93/2010 i 63/2013) propisano je da se kao obezbeđenje za plaćanje carinskog duga mogu koristiti: bankarska garancija, deponovanje gotovine, hipoteka, zaduženje na zemljište, antihireza, potraživanja, cesija potraživanja, zaloga




POŠTOVANI KORISNIČE, DA BISTE MOGLI DA VIDITE INTEGRALNE VERZIJE TEKSTOVA NAŠEG INTERNET IZDANJA POTREBNO JE DA BUDETE REGISTROVANI KORISNIK NAŠEG PORTALA I DA SE NA NJEMU PRIJAVITE. POGLEDAJTE KOJE SU SVE PREDNOSTI REGISTRACIJE I PRETPLATE. ZA PITANJA PRETPLATE POGLEDAJTE STRANICU PRETPLATA.



Existing Users Log In