KRATKE TEME: Pravni posao kompenzacije u uslovima blokade računa učesnika JESTE ništav

158 POSLOVNI SAVETNIK ● poslovnisavetnik.net
RAČUNOVODSTVO
Poslednjih osamnaest godina, odnosno od po-
četka primene Zakona o platnom prometu („Sl.
list SRJ”, br. 3/2002, 5/2003, „Sl. glasnik RS”,
br. 43/2004, 62/2006, 111/09 – dr. zakon i 31/2011) u
našoj pravnoj praksi prisutno je stanovište da
pravna lica i preduzetnici koji su u blokadi ne
mogu da izmiruju svoje dospele novčane obaveze
kompenzacijom. Ovakvo shvatanje zasniva se na tu-
mačenju odredaba člana 46. stav 3. Zakona o plat-
nom prometu, koji je bio u primeni do 1. oktobra
2015. godine, a zatim Zakona o obavljanju plaća-
nja pravnih lica, preduzetnika i fizičkih lica
koja ne obavljaju delatnost („Sl. glasnik RS”, br.
68/2015 – dalje: Zakon o obavljanju plaćanja), koji
se primenjuje od 1. 10. 2015. godine. Zakon o obavlja-
nju plaćanja u članu 5. stav 2. takođe propisuje da
pravna lica i preduzetnici ne mogu da izmiruju
međusobne novčane obaveze ugovaranjem promene
poverilaca, odnosno dužnika u određenom obli-
gacionom odnosu (asignacija, cesija, pristupanje
dugu, preuzimanje duga, ustupanje duga i dr.), prebi-
janjem (kompenzacija), ukoliko su njihovi računi u
trenutku plaćanja blokirani radi izvršenja pri-
nudne naplate, osim ako drukčije nije utvrđeno
zakonom kojim se uređuje poreski postupak.
Isto tako, Zakon o obavljanju plaćanja u članu
7. stav 1. t. 3) propisuje kaznene odredbe za krše-
nje člana 5. stav 2. ovog zakona, i to za prekršaj
za pravno lice sa novčanom kaznom u iznosu od
50.000 do 2.000.000 dinara, ako su njegovi raču-
ni u trenutku plaćanja blokirani radi izvršenja
prinudne naplate, a novčane obaveze izmiruje
suprotno članu 5. stav 2. ovog zakona. Uz to, u čla-
nu 7. stav 2. ovog zakona predviđena je novčana
kazna za prekršaj i za odgovorno lice u pravnom
licu u iznosu od 5.000 do 150.000 dinara.
Polazeći od navedenih odredaba člana 46.
stav 3. Zakona o platnom prometu, člana 5. stav
2. Zakona o obavljanju plaćanja, a u vezi sa odred-
bama člana 19. stav 3. ZPPPA-a, Ministarstvo
KRATKE TEME:
Pravni posao kompenzacije
u uslovima blokade računa
učesnika JESTE ništav
finansija objavilo je nekoliko mišljenja o ne-
mogućnosti izmirivanja međusobnih novčanih
obaveza kompenzacijom u uslovima blokade ra-
čuna jednog ili oba učesnika u kompenzaciji.
Mišljenje Ministarstva finansija br. 401-
00-00171/2013-16 od 29. 1. 2013. godine:
[…] S obzirom na ranije obrazloženu speci-
fičnost prebijanja, u smislu posledice koju pro-
izvodi davanje jednostrane izjave o prebijanju,
odnosno izmirenju obaveza obe strane u obliga-
ciji, ukoliko pravno lice, čiji računi nisu blo-
kirani, uputi izjavu o prebijanju drugom pravnom
licu, čiji su računi blokirani radi izvršenja
prinudne naplate, mišljenje Ministarstva fi-
nansija i privrede je da se može smatrati da je
drugo pravno lice izmirilo novčane obaveze koje
ima prema licu – uputiocu izjave o prebijanju na
način koji je suprotan članu 46. stav 3. Zakona,
bez obzira na okolnost da je ovakav način izmi-
renja obaveza posledica postupanja drugog lica.
Mišljenje Ministarstva finansija br. 011-00-
00702/2016-16 od 22. 8. 2016. godine:
[…] Samim tim, prebijanjem prestaju po-
traživanja i dugovanja kako pravnog lica koje
je uputilo izjavu o prebijanju i čiji računi nisu
blokirani, tako i drugog pravnog lica kome je
upućena izjava o prebijanju i čiji su računi bloki-
rani radi izvršenja prinudne naplate, odnosno
prebijanje predstavlja način izmirivanja među-
sobnih novčanih obaveza, što nije dozvoljeno u
smislu člana 5. stav 2. Zakona ukoliko je račun
jednog od učesnika u prebijanju blokiran radi iz-
vršenja prinudne naplate u trenutku izmirenja
obaveze. Prestanak obaveze prebijanjem koje je
contra legem, odnosno protivno članu 5. stav 2.
Zakona, smatra se ništavim u smislu člana 103.
Zakona o obligacionim odnosima, ne proizvodi
pravna dejstva, niti subjektivna prava i obave-
ze. U vezi s navedenim, Ministarstvo finansija
podseća da je članom 109. Zakona o obligacionim
DECEMBAR 2019. ● POSLOVNI SAVETNIK 159
RAČUNOVODSTVO
odnosima propisano da na ništavost sud pazi po
službenoj dužnosti, te da se na nju može pozi-
vati svako zainteresovano lice.
Preokret u tumačenju – stavovi
Vrhovnog kasacionog i Privrednog
apelacionog suda
Pravni stav o ništavosti kompenzacije za-
ključene u uslovima blokade učesnika bio je na
snazi sve do zauzimanja stava Vrhovnog kasaci-
onog suda u presudi PREV 237/2014 od 19. 3. 2015.
godine i Privrednog apelacionog suda u pre-
sudi PŽ 4470/16 od 11. 5. 2017. godine, kojima je
iz osnova promenjeno ovakvo shvatanje. Uz to,
novim tumačenjem odredaba člana 103. ZOO-a
pravni posao kompenzacije u uslovima blokade
računa jednog ili oba učesnika definisan je kao
pravni posao koji nije ništav.
Presuda Vrhovnog kasacionog suda PREV.
237/2014 od 19. 3. 2015:
[…] Kompenzacija je jedan od zakonom propisa-
nih načina prestanka obaveze u smislu člana 336.
Zakona o obligacionim odnosima, tako da ugovori
koji sadrže ovakvu odredbu o načinu plaćanja, ne
mogu biti ništavi samo iz razloga što je Za-
kon o platnom prometu u članu 46. propisao da se
novčane obaveze ne mogu izmirivati ugovaranjem
kompenzacije ako je u trenutku plaćanja bloki-
ran račun dužnika, odnosno obveznika plaćanja.
Presuda Privrednog apelacionog suda PŽ.
4470/16 od 11. 5. 2017:
Međutim, navedene zakonske odredbe ne pred-
viđaju ništavost takvih poslova kao sankciju.
Kako je prvostepeni sud u toku postupka utvrdio
da su se pravni prethodnik tužioca i tuženi na-
lazili u poslovnoj saradnji pod prethodno navede-
nim ugovorima tokom više godina pre otvaranja
postupka stečaja nad tužiocem i po tom osnovu
za nastale međusobne obaveze i potraživanja po
prethodno primljenoj robi tužioca tuženi je
dana 14. 11. 2011. godine dao izjavu o prebijanju br.
… na iznos od 19.339.829,88 dinara, a navedenu iz-
javu o kompenzaciji tužilac je potpisao 17. 1. 2012
godine, to je zaključena kompenzacija suprotna
odredbi čl. 46. stav 3. Zakona o platnom prome-
tu, ali shodno čl. 50. stav 1. tačka 5) istog tog Za-
kona za postupanje suprotno navedenoj zakonskoj
normi predviđena je novčana kazna od 200.000 do
2.000.000,00 dinara za pravno lice čiji su računi
u trenutku plaćanja blokirani radi izvršenja
prinudne naplate, a novčane obaveze izmiruje su-
protno čl. 46. stav 3. Zakona o platnom prometu,
a kazna je predviđena kao prekršajna odgovornost
i za odgovorno lice u tom pravnom licu.
Iz napred navedenog sledi da je osnov za od-
govornost propisan Zakonom o platnom prome-
tu, odnosno da je čl. 50. stav 1. tačka 5) Zakona
o platnom prometu predviđena prekršajna od-
govornost u vidu novčane kazne za postupanje
protivno zabrani izmirenja obaveza po osnovi-
ma navedenim u čl. 46. stav 3. Zakona o platnom
prometu, iz čega jasno sledi da cilj povređenog
pravila upućuje na drugu sankciju, odnosno novča-
nu kaznu, te da njihovo preduzimanje suprotno
odredbi čl. 46. stav 3. Zakona o platnom prome-
tu nema za posledicu ništavost pravnih osno-
va po kojima su i preduzeti.
Prekršajna odgovornost pravnog
lica ili preduzetnika za postupanje
suprotno članu 5. stav 2. Zakona o
obavljanju plaćanja
Za kontrolu primene Zakona o obavljanju pla-
ćanja nadležna je, prema članu 6. tog zakona, Po-
reska uprava, pa može da se očekuje i pokretanje
prekršajnog postupka u slučaju da se u postupku
kontrole koji sprovodi Poreska uprava utvrdi
postupanje suprotno članu 5. stav 2. Zakona o oba-
vljanju plaćanja. Ko će biti odgovoran i kakva će
ta odgovornost biti, procenjivaće se u svakom
konkretnom slučaju.
Pravno lice ili preduzetnik koji nije u blo-
kadi, a da izjavu blokiranom pravnom licu ili
preduzetniku da vrši prebijanje međusobnih do-
spelih novčanih dugovanja i potraživanja, ne bi
bilo odgovorno jer je bitan uslov za prekršajnu
odgovornost odredba koja glasi: Ako su njegovi
računi u trenutku plaćanja blokirani radi iz-
vršenja prinudne naplate. To proističe iz je-
zičkog tumačenja odredbe člana 7. stav 1. tačka
3) Zakona o obavljanju plaćanja, koja odgovornost
dovodi u vezu sa blokadom računa u trenutku pla-
ćanja. Ovo znači da je bitan uslov za nastanak
prekršaja blokada računa konkretnog pravnog
lica ili preduzetnika protiv koga se pokreće
postupak, i to blokada u momentu plaćanja.
Odgovornost pravnog lica ili preduzet-
nika koji je u blokadi u momentu sprovođenja
kompenzacije odrediće se u zavisnosti od toga
kako prekršajni organ bude tumačio pomenute
160 POSLOVNI SAVETNIK ● poslovnisavetnik.net
RAČUNOVODSTVO
odredbe člana 337. ZOO-a. Naime, činjenica je da
kompenzacija nastaje, po članu 337. ZOO-a, kada
jedno lice izjavi drugom da vrši prebijanje,
kao i da se isto sprovodi u momentu kada su se
stekli uslovi za to, pa blokirani subjekat nije
u mogućnosti da utiče na nastanak same kompen-
zacije, izuzev da je ospori, odnosno uđe u spor
ako nisu ispunjeni uslovi za kompenzaciju, ili
postoje drugi razlozi zbog kojih po Zakonu o
obligacionim odnosima prebijanje nije moguće.
Sama činjenica da blokirani subjekat ne može
da utiče na nastanak same kompenzacije svakako
će uticati i na stepen njegove odgovornosti, uz
mogućnost oslobađanja od odgovornosti.
Iz navedenog može da se izvede zaključak:
„da za pravno lice ili preduzetnika čiji račun
nije u blokadi, a da izjavu o kompenzaciji, neće
postojati odgovornost za prekršaj jer nema bit-
nog elementa dela, odnosno blokade računa u
momentu plaćanja;
„da bi za prekršaj moglo da odgovara samo
pravno lice, odnosno preduzetnik čiji su ra-
čuni u blokadi u momentu plaćanja, odnosno
sprovođenja kompenzacije, uz ocenu konkretne
odgovornosti, kao i činjenice da na nastajanje
kompenzacije nije mogao da utiče.
EPILOG
Nakon četiri godine od goreprikazane pre-
sude Vrhovnog kasacionog suda, isti sud je 4. 7.
2019. godine doneo sledeću presudu (Prev. 150/19
od 4. 7. 2019):
Svako pravno, kao i fizičko lice koje obavlja
poslovnu delatnost, kada se nalazi u blokadi
računa ne može svoje novčane obaveze izmiri-
vati promenom poverilaca, odnosno dužnika,
bez obzira na to da li ustupa potraživanje
fizičkom ili pravnom licu ili pristupa dugu
ili preuzima dug, ili vrši kompenzaciju sa prav-
nim ili fizičkim licem, već svoje obaveze mora
izmirivati prema redosledu potraživanja
poverilaca koji je evidentiran na njihovom po-
slovnom računu.
Kad god je pravni posao u suprotnosti sa im-
perativnom normom zakona, to podrazumeva
njegovu ništavnost. Svako lice koje je u bloka-
di računa ne može izmirivati svoje novčane
obaveze po sopstvenom izboru poverilaca, već
se potraživanja moraju namiriti prema redo-
sledu koji je evidentiran na poslovnom računu
dužnika. Svaki ugovor koji je zaključen protivno
odredbi člana 46. Zakona o platnom prometu je-
ste ništav jer je protivan ovom zakonu.
Kompenzacija sa licem koje je u blokadi
predstavlja pravno ništav posao, odnosno
ne proizvodi pravno dejstvo.
Osnovni smisao propisane zabrane je zaštita
poverilaca. Naime, blokada računa podrazume-
va da se svi prilivi sredstava na račun dužnika
direktno preusmeravaju na račun poverioca koji
je pokrenuo prinudnu naplatu, sve dok se potra-
živanje ne namiri u celosti. Međutim, nisu svi
poverioci istog ranga i nemaju svi poverioci
istog ranga istu mogućnost namirenja. U skladu s
odredbom člana 47. Zakona o platnom prometu,
koja je i dalje u primeni, prinudna naplata vrši
se sa svih računa klijenta u bankama na kojima on
ima sredstva, prema sledećem redosledu:
1) izvršna rešenja poreskih, carinskih i drugih
nadležnih organa – prema vremenu prijema;
2) izvršna sudska rešenja, drugih izvršnih naslo-
va, zakonskih ovlašćenja – prema vremenu prijema;
3) nalozi poverilaca na osnovu dospelih hartija
od vrednosti, menica ili ovlašćenja koja je du-
žnik dao svojoj banci i svom poveriocu – prema
vremenu prijema.
Drugim rečima, prioritet u naplati ima dr-
žava kao poverilac po osnovu javnih prihoda,
nakon toga privatni poverioci čija su potraži-
vanja postala izvršna i tek tada poverioci koji
svoje potraživanje namiruju na osnovu dospelih
hartija od vrednosti ili iz sredstava obezbeđe-
nja (menice). Pritom, između poverilaca istog
reda namirenja prvenstvo u naplati ima onaj koji
je ranije pokrenuo postupak prinudne naplate.
Dakle, ugovor (izjava) o kompenzaciji kojim
bi dužnik u blokadi izmirio svoju novčanu
obavezu prema poveriocu smatra se ništa-
vim. Epilog ove zabrane jeste da se nezakoni-
to izmirene obaveze ne smatraju plaćenim, s
obzirom na to da je ovaj posao ništav, odnosno
da ne proizvodi pravno dejstvo. Navedeno do-
vodi do toga da lice kome računi nisu bloki-
rani, a kompenzuje potraživanje, snosi rizik
da se ostali poverioci lica čiji su računi
blokirani u prinudnoj naplati namire iz nje-
gove imovine, po osnovu potraživanja koje je
dužnik imao od njega. PS