По основу располагања предузетника новчаним средствима са свог платног рачуна, тако што подиже готов новац који није опредељен као лична зарада, не настаје обавеза плаћања доприноса.
Да подсетимо, када предузетник подигне новац за личне потребе, таква исплата не евидентира се као расход у пословним књигама, већ у оквиру посебног рачуна који је у те сврхе и прописан: 723 – Лична примања послодавца. Наведено се односи на подизање готовине било када у току године и у било ком износу.
Књижењем у оквиру рачуна 723 не исказује се расход, а резултат наведеног књижења је то да нема утицаја на опорезиву добит. Значи, чињеница да је предузетник подигао новац не значи да је умањио опорезиву добит. Напротив, он ће платити порез на приходе од самосталне делатности на стварно остварену добит, коју ће на крају године утврдити у пореском билансу.
[pdfjs-viewer url=“https%3A%2F%2Fwww.poslovnisavetnik.net%2Fwp-content%2Fuploads%2F2019%2F11%2F636.pdf“ viewer_width=100% viewer_height=1360px fullscreen=true download=true print=true]
158 ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● poslovnisavetnik.net
РАЧУНОВОДСТВО
Последњих осамнаест година, односно од по-
четка примене Закона о платном промету („Сл.
лист СРЈ”, бр. 3/2002, 5/2003, „Сл. гласник РС”,
бр. 43/2004, 62/2006, 111/09 – др. закон и 31/2011) у
нашој правној пракси присутно је становиште да
правна лица и предузетници који су у блокади не
могу да измирују своје доспеле новчане обавезе
компензацијом. Овакво схватање заснива се на ту-
мачењу одредаба члана 46. став 3. Закона о плат-
ном промету, који је био у примени до 1. октобра
2015. године, а затим Закона о обављању плаћа-
ња правних лица, предузетника и физичких лица
која не обављају делатност („Сл. гласник РС”, бр.
68/2015 – даље: Закон о обављању плаћања), који
се примењује од 1. 10. 2015. године. Закон о обавља-
њу плаћања у члану 5. став 2. такође прописује да
правна лица и предузетници не могу да измирују
међусобне новчане обавезе уговарањем промене
поверилаца, односно дужника у одређеном обли-
гационом односу (асигнација, цесија, приступање
дугу, преузимање дуга, уступање дуга и др.), преби-
јањем (компензација), уколико су њихови рачуни у
тренутку плаћања блокирани ради извршења при-
нудне наплате, осим ако друкчије није утврђено
законом којим се уређује порески поступак.
Исто тако, Закон о обављању плаћања у члану
7. став 1. т. 3) прописује казнене одредбе за крше-
ње члана 5. став 2. овог закона, и то за прекршај
за правно лице са новчаном казном у износу од
50.000 до 2.000.000 динара, ако су његови рачу-
ни у тренутку плаћања блокирани ради извршења
принудне наплате, а новчане обавезе измирује
супротно члану 5. став 2. овог закона. Уз то, у чла-
ну 7. став 2. овог закона предвиђена је новчана
казна за прекршај и за одговорно лице у правном
лицу у износу од 5.000 до 150.000 динара.
Полазећи од наведених одредаба члана 46.
став 3. Закона о платном промету, члана 5. став
2. Закона о обављању плаћања, а у вези са одред-
бама члана 19. став 3. ЗПППА-а, Министарство
КРАТКЕ ТЕМЕ:
Правни посао компензације
у условима блокаде рачуна
учесника ЈЕСТЕ ништав
финансија објавило је неколико мишљења о не-
могућности измиривања међусобних новчаних
обавеза компензацијом у условима блокаде ра-
чуна једног или оба учесника у компензацији.
Мишљење Министарства финансија бр. 401-
00-00171/2013-16 од 29. 1. 2013. године:
[…] С обзиром на раније образложену специ-
фичност пребијања, у смислу последице коју про-
изводи давање једностране изјаве о пребијању,
односно измирењу обавеза обе стране у облига-
цији, уколико правно лице, чији рачуни нису бло-
кирани, упути изјаву о пребијању другом правном
лицу, чији су рачуни блокирани ради извршења
принудне наплате, мишљење Министарства фи-
нансија и привреде је да се може сматрати да је
друго правно лице измирило новчане обавезе које
има према лицу – упутиоцу изјаве о пребијању на
начин који је супротан члану 46. став 3. Закона,
без обзира на околност да је овакав начин изми-
рења обавеза последица поступања другог лица.
Мишљење Министарства финансија бр. 011-00-
00702/2016-16 од 22. 8. 2016. године:
[…] Самим тим, пребијањем престају по-
траживања и дуговања како правног лица које
је упутило изјаву о пребијању и чији рачуни нису
блокирани, тако и другог правног лица коме је
упућена изјава о пребијању и чији су рачуни блоки-
рани ради извршења принудне наплате, односно
пребијање представља начин измиривања међу-
собних новчаних обавеза, што није дозвољено у
смислу члана 5. став 2. Закона уколико је рачун
једног од учесника у пребијању блокиран ради из-
вршења принудне наплате у тренутку измирења
обавезе. Престанак обавезе пребијањем које је
contra legem, односно противно члану 5. став 2.
Закона, сматра се ништавим у смислу члана 103.
Закона о облигационим односима, не производи
правна дејства, нити субјективна права и обаве-
зе. У вези с наведеним, Министарство финансија
подсећа да је чланом 109. Закона о облигационим
ДЕЦЕМБАР 2019. ● ПОСЛОВНИ САВЕТНИК 159
РАЧУНОВОДСТВО
односима прописано да на ништавост суд пази по
службеној дужности, те да се на њу може пози-
вати свако заинтересовано лице.
Преокрет у тумачењу – ставови
Врховног касационог и Привредног
апелационог суда
Правни став о ништавости компензације за-
кључене у условима блокаде учесника био је на
снази све до заузимања става Врховног касаци-
оног суда у пресуди ПРЕВ 237/2014 од 19. 3. 2015.
године и Привредног апелационог суда у пре-
суди ПЖ 4470/16 од 11. 5. 2017. године, којима је
из основа промењено овакво схватање. Уз то,
новим тумачењем одредаба члана 103. ЗОО-а
правни посао компензације у условима блокаде
рачуна једног или оба учесника дефинисан је као
правни посао који није ништав.
Пресуда Врховног касационог суда ПРЕВ.
237/2014 од 19. 3. 2015:
[…] Компензација је један од законом прописа-
них начина престанка обавезе у смислу члана 336.
Закона о облигационим односима, тако да уговори
који садрже овакву одредбу о начину плаћања, не
могу бити ништави само из разлога што је За-
кон о платном промету у члану 46. прописао да се
новчане обавезе не могу измиривати уговарањем
компензације ако је у тренутку плаћања блоки-
ран рачун дужника, односно обвезника плаћања.
Пресуда Привредног апелационог суда ПЖ.
4470/16 од 11. 5. 2017:
Међутим, наведене законске одредбе не пред-
виђају ништавост таквих послова као санкцију.
Како је првостепени суд у току поступка утврдио
да су се правни претходник тужиоца и тужени на-
лазили у пословној сарадњи под претходно наведе-
ним уговорима током више година пре отварања
поступка стечаја над тужиоцем и по том основу
за настале међусобне обавезе и потраживања по
претходно примљеној роби тужиоца тужени је
дана 14. 11. 2011. године дао изјаву о пребијању бр.
… на износ од 19.339.829,88 динара, а наведену из-
јаву о компензацији тужилац је потписао 17. 1. 2012
године, то је закључена компензација супротна
одредби чл. 46. став 3. Закона о платном проме-
ту, али сходно чл. 50. став 1. тачка 5) истог тог За-
кона за поступање супротно наведеној законској
норми предвиђена је новчана казна од 200.000 до
2.000.000,00 динара за правно лице чији су рачуни
у тренутку плаћања блокирани ради извршења
принудне наплате, а новчане обавезе измирује су-
протно чл. 46. став 3. Закона о платном промету,
а казна је предвиђена као прекршајна одговорност
и за одговорно лице у том правном лицу.
Из напред наведеног следи да је основ за од-
говорност прописан Законом о платном проме-
ту, односно да је чл. 50. став 1. тачка 5) Закона
о платном промету предвиђена прекршајна од-
говорност у виду новчане казне за поступање
противно забрани измирења обавеза по основи-
ма наведеним у чл. 46. став 3. Закона о платном
промету, из чега јасно следи да циљ повређеног
правила упућује на другу санкцију, односно новча-
ну казну, те да њихово предузимање супротно
одредби чл. 46. став 3. Закона о платном проме-
ту нема за последицу ништавост правних осно-
ва по којима су и предузети.
Прекршајна одговорност правног
лица или предузетника за поступање
супротно члану 5. став 2. Закона о
обављању плаћања
За контролу примене Закона о обављању пла-
ћања надлежна је, према члану 6. тог закона, По-
реска управа, па може да се очекује и покретање
прекршајног поступка у случају да се у поступку
контроле који спроводи Пореска управа утврди
поступање супротно члану 5. став 2. Закона о оба-
вљању плаћања. Ко ће бити одговоран и каква ће
та одговорност бити, процењиваће се у сваком
конкретном случају.
Правно лице или предузетник који није у бло-
кади, а да изјаву блокираном правном лицу или
предузетнику да врши пребијање међусобних до-
спелих новчаних дуговања и потраживања, не би
било одговорно јер је битан услов за прекршајну
одговорност одредба која гласи: Ако су његови
рачуни у тренутку плаћања блокирани ради из-
вршења принудне наплате. То проистиче из је-
зичког тумачења одредбе члана 7. став 1. тачка
3) Закона о обављању плаћања, која одговорност
доводи у везу са блокадом рачуна у тренутку пла-
ћања. Ово значи да је битан услов за настанак
прекршаја блокада рачуна конкретног правног
лица или предузетника против кога се покреће
поступак, и то блокада у моменту плаћања.
Одговорност правног лица или предузет-
ника који је у блокади у моменту спровођења
компензације одредиће се у зависности од тога
како прекршајни орган буде тумачио поменуте
160 ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● poslovnisavetnik.net
РАЧУНОВОДСТВО
одредбе члана 337. ЗОО-а. Наиме, чињеница је да
компензација настаје, по члану 337. ЗОО-а, када
једно лице изјави другом да врши пребијање,
као и да се исто спроводи у моменту када су се
стекли услови за то, па блокирани субјекат није
у могућности да утиче на настанак саме компен-
зације, изузев да је оспори, односно уђе у спор
ако нису испуњени услови за компензацију, или
постоје други разлози због којих по Закону о
облигационим односима пребијање није могуће.
Сама чињеница да блокирани субјекат не може
да утиче на настанак саме компензације свакако
ће утицати и на степен његове одговорности, уз
могућност ослобађања од одговорности.
Из наведеног може да се изведе закључак:
„да за правно лице или предузетника чији рачун
није у блокади, а да изјаву о компензацији, неће
постојати одговорност за прекршај јер нема бит-
ног елемента дела, односно блокаде рачуна у
моменту плаћања;
„да би за прекршај могло да одговара само
правно лице, односно предузетник чији су ра-
чуни у блокади у моменту плаћања, односно
спровођења компензације, уз оцену конкретне
одговорности, као и чињенице да на настајање
компензације није могао да утиче.
ЕПИЛОГ
Након четири године од гореприказане пре-
суде Врховног касационог суда, исти суд је 4. 7.
2019. године донео следећу пресуду (Прев. 150/19
од 4. 7. 2019):
Свако правно, као и физичко лице које обавља
пословну делатност, када се налази у блокади
рачуна не може своје новчане обавезе измири-
вати променом поверилаца, односно дужника,
без обзира на то да ли уступа потраживање
физичком или правном лицу или приступа дугу
или преузима дуг, или врши компензацију са прав-
ним или физичким лицем, већ своје обавезе мора
измиривати према редоследу потраживања
поверилаца који је евидентиран на њиховом по-
словном рачуну.
Кад год је правни посао у супротности са им-
перативном нормом закона, то подразумева
његову ништавност. Свако лице које је у блока-
ди рачуна не може измиривати своје новчане
обавезе по сопственом избору поверилаца, већ
се потраживања морају намирити према редо-
следу који је евидентиран на пословном рачуну
дужника. Сваки уговор који је закључен противно
одредби члана 46. Закона о платном промету је-
сте ништав јер је противан овом закону.
Компензација са лицем које је у блокади
представља правно ништав посао, односно
не производи правно дејство.
Основни смисао прописане забране је заштита
поверилаца. Наиме, блокада рачуна подразуме-
ва да се сви приливи средстава на рачун дужника
директно преусмеравају на рачун повериоца који
је покренуо принудну наплату, све док се потра-
живање не намири у целости. Међутим, нису сви
повериоци истог ранга и немају сви повериоци
истог ранга исту могућност намирења. У складу с
одредбом члана 47. Закона о платном промету,
која је и даље у примени, принудна наплата врши
се са свих рачуна клијента у банкама на којима он
има средства, према следећем редоследу:
1) извршна решења пореских, царинских и других
надлежних органа – према времену пријема;
2) извршна судска решења, других извршних насло-
ва, законских овлашћења – према времену пријема;
3) налози поверилаца на основу доспелих хартија
од вредности, меница или овлашћења која је ду-
жник дао својој банци и свом повериоцу – према
времену пријема.
Другим речима, приоритет у наплати има др-
жава као поверилац по основу јавних прихода,
након тога приватни повериоци чија су потражи-
вања постала извршна и тек тада повериоци који
своје потраживање намирују на основу доспелих
хартија од вредности или из средстава обезбеђе-
ња (менице). Притом, између поверилаца истог
реда намирења првенство у наплати има онај који
је раније покренуо поступак принудне наплате.
Дакле, уговор (изјава) о компензацији којим
би дужник у блокади измирио своју новчану
обавезу према повериоцу сматра се ништа-
вим. Епилог ове забране јесте да се незакони-
то измирене обавезе не сматрају плаћеним, с
обзиром на то да је овај посао ништав, односно
да не производи правно дејство. Наведено до-
води до тога да лице коме рачуни нису блоки-
рани, а компензује потраживање, сноси ризик
да се остали повериоци лица чији су рачуни
блокирани у принудној наплати намире из ње-
гове имовине, по основу потраживања које је
дужник имао од њега. ПС
РАЧУНОВОДСТВО
Последњих осамнаест година, односно од по-
четка примене Закона о платном промету („Сл.
лист СРЈ”, бр. 3/2002, 5/2003, „Сл. гласник РС”,
бр. 43/2004, 62/2006, 111/09 – др. закон и 31/2011) у
нашој правној пракси присутно је становиште да
правна лица и предузетници који су у блокади не
могу да измирују своје доспеле новчане обавезе
компензацијом. Овакво схватање заснива се на ту-
мачењу одредаба члана 46. став 3. Закона о плат-
ном промету, који је био у примени до 1. октобра
2015. године, а затим Закона о обављању плаћа-
ња правних лица, предузетника и физичких лица
која не обављају делатност („Сл. гласник РС”, бр.
68/2015 – даље: Закон о обављању плаћања), који
се примењује од 1. 10. 2015. године. Закон о обавља-
њу плаћања у члану 5. став 2. такође прописује да
правна лица и предузетници не могу да измирују
међусобне новчане обавезе уговарањем промене
поверилаца, односно дужника у одређеном обли-
гационом односу (асигнација, цесија, приступање
дугу, преузимање дуга, уступање дуга и др.), преби-
јањем (компензација), уколико су њихови рачуни у
тренутку плаћања блокирани ради извршења при-
нудне наплате, осим ако друкчије није утврђено
законом којим се уређује порески поступак.
Исто тако, Закон о обављању плаћања у члану
7. став 1. т. 3) прописује казнене одредбе за крше-
ње члана 5. став 2. овог закона, и то за прекршај
за правно лице са новчаном казном у износу од
50.000 до 2.000.000 динара, ако су његови рачу-
ни у тренутку плаћања блокирани ради извршења
принудне наплате, а новчане обавезе измирује
супротно члану 5. став 2. овог закона. Уз то, у чла-
ну 7. став 2. овог закона предвиђена је новчана
казна за прекршај и за одговорно лице у правном
лицу у износу од 5.000 до 150.000 динара.
Полазећи од наведених одредаба члана 46.
став 3. Закона о платном промету, члана 5. став
2. Закона о обављању плаћања, а у вези са одред-
бама члана 19. став 3. ЗПППА-а, Министарство
КРАТКЕ ТЕМЕ:
Правни посао компензације
у условима блокаде рачуна
учесника ЈЕСТЕ ништав
финансија објавило је неколико мишљења о не-
могућности измиривања међусобних новчаних
обавеза компензацијом у условима блокаде ра-
чуна једног или оба учесника у компензацији.
Мишљење Министарства финансија бр. 401-
00-00171/2013-16 од 29. 1. 2013. године:
[…] С обзиром на раније образложену специ-
фичност пребијања, у смислу последице коју про-
изводи давање једностране изјаве о пребијању,
односно измирењу обавеза обе стране у облига-
цији, уколико правно лице, чији рачуни нису бло-
кирани, упути изјаву о пребијању другом правном
лицу, чији су рачуни блокирани ради извршења
принудне наплате, мишљење Министарства фи-
нансија и привреде је да се може сматрати да је
друго правно лице измирило новчане обавезе које
има према лицу – упутиоцу изјаве о пребијању на
начин који је супротан члану 46. став 3. Закона,
без обзира на околност да је овакав начин изми-
рења обавеза последица поступања другог лица.
Мишљење Министарства финансија бр. 011-00-
00702/2016-16 од 22. 8. 2016. године:
[…] Самим тим, пребијањем престају по-
траживања и дуговања како правног лица које
је упутило изјаву о пребијању и чији рачуни нису
блокирани, тако и другог правног лица коме је
упућена изјава о пребијању и чији су рачуни блоки-
рани ради извршења принудне наплате, односно
пребијање представља начин измиривања међу-
собних новчаних обавеза, што није дозвољено у
смислу члана 5. став 2. Закона уколико је рачун
једног од учесника у пребијању блокиран ради из-
вршења принудне наплате у тренутку измирења
обавезе. Престанак обавезе пребијањем које је
contra legem, односно противно члану 5. став 2.
Закона, сматра се ништавим у смислу члана 103.
Закона о облигационим односима, не производи
правна дејства, нити субјективна права и обаве-
зе. У вези с наведеним, Министарство финансија
подсећа да је чланом 109. Закона о облигационим
ДЕЦЕМБАР 2019. ● ПОСЛОВНИ САВЕТНИК 159
РАЧУНОВОДСТВО
односима прописано да на ништавост суд пази по
службеној дужности, те да се на њу може пози-
вати свако заинтересовано лице.
Преокрет у тумачењу – ставови
Врховног касационог и Привредног
апелационог суда
Правни став о ништавости компензације за-
кључене у условима блокаде учесника био је на
снази све до заузимања става Врховног касаци-
оног суда у пресуди ПРЕВ 237/2014 од 19. 3. 2015.
године и Привредног апелационог суда у пре-
суди ПЖ 4470/16 од 11. 5. 2017. године, којима је
из основа промењено овакво схватање. Уз то,
новим тумачењем одредаба члана 103. ЗОО-а
правни посао компензације у условима блокаде
рачуна једног или оба учесника дефинисан је као
правни посао који није ништав.
Пресуда Врховног касационог суда ПРЕВ.
237/2014 од 19. 3. 2015:
[…] Компензација је један од законом прописа-
них начина престанка обавезе у смислу члана 336.
Закона о облигационим односима, тако да уговори
који садрже овакву одредбу о начину плаћања, не
могу бити ништави само из разлога што је За-
кон о платном промету у члану 46. прописао да се
новчане обавезе не могу измиривати уговарањем
компензације ако је у тренутку плаћања блоки-
ран рачун дужника, односно обвезника плаћања.
Пресуда Привредног апелационог суда ПЖ.
4470/16 од 11. 5. 2017:
Међутим, наведене законске одредбе не пред-
виђају ништавост таквих послова као санкцију.
Како је првостепени суд у току поступка утврдио
да су се правни претходник тужиоца и тужени на-
лазили у пословној сарадњи под претходно наведе-
ним уговорима током више година пре отварања
поступка стечаја над тужиоцем и по том основу
за настале међусобне обавезе и потраживања по
претходно примљеној роби тужиоца тужени је
дана 14. 11. 2011. године дао изјаву о пребијању бр.
… на износ од 19.339.829,88 динара, а наведену из-
јаву о компензацији тужилац је потписао 17. 1. 2012
године, то је закључена компензација супротна
одредби чл. 46. став 3. Закона о платном проме-
ту, али сходно чл. 50. став 1. тачка 5) истог тог За-
кона за поступање супротно наведеној законској
норми предвиђена је новчана казна од 200.000 до
2.000.000,00 динара за правно лице чији су рачуни
у тренутку плаћања блокирани ради извршења
принудне наплате, а новчане обавезе измирује су-
протно чл. 46. став 3. Закона о платном промету,
а казна је предвиђена као прекршајна одговорност
и за одговорно лице у том правном лицу.
Из напред наведеног следи да је основ за од-
говорност прописан Законом о платном проме-
ту, односно да је чл. 50. став 1. тачка 5) Закона
о платном промету предвиђена прекршајна од-
говорност у виду новчане казне за поступање
противно забрани измирења обавеза по основи-
ма наведеним у чл. 46. став 3. Закона о платном
промету, из чега јасно следи да циљ повређеног
правила упућује на другу санкцију, односно новча-
ну казну, те да њихово предузимање супротно
одредби чл. 46. став 3. Закона о платном проме-
ту нема за последицу ништавост правних осно-
ва по којима су и предузети.
Прекршајна одговорност правног
лица или предузетника за поступање
супротно члану 5. став 2. Закона о
обављању плаћања
За контролу примене Закона о обављању пла-
ћања надлежна је, према члану 6. тог закона, По-
реска управа, па може да се очекује и покретање
прекршајног поступка у случају да се у поступку
контроле који спроводи Пореска управа утврди
поступање супротно члану 5. став 2. Закона о оба-
вљању плаћања. Ко ће бити одговоран и каква ће
та одговорност бити, процењиваће се у сваком
конкретном случају.
Правно лице или предузетник који није у бло-
кади, а да изјаву блокираном правном лицу или
предузетнику да врши пребијање међусобних до-
спелих новчаних дуговања и потраживања, не би
било одговорно јер је битан услов за прекршајну
одговорност одредба која гласи: Ако су његови
рачуни у тренутку плаћања блокирани ради из-
вршења принудне наплате. То проистиче из је-
зичког тумачења одредбе члана 7. став 1. тачка
3) Закона о обављању плаћања, која одговорност
доводи у везу са блокадом рачуна у тренутку пла-
ћања. Ово значи да је битан услов за настанак
прекршаја блокада рачуна конкретног правног
лица или предузетника против кога се покреће
поступак, и то блокада у моменту плаћања.
Одговорност правног лица или предузет-
ника који је у блокади у моменту спровођења
компензације одредиће се у зависности од тога
како прекршајни орган буде тумачио поменуте
160 ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● poslovnisavetnik.net
РАЧУНОВОДСТВО
одредбе члана 337. ЗОО-а. Наиме, чињеница је да
компензација настаје, по члану 337. ЗОО-а, када
једно лице изјави другом да врши пребијање,
као и да се исто спроводи у моменту када су се
стекли услови за то, па блокирани субјекат није
у могућности да утиче на настанак саме компен-
зације, изузев да је оспори, односно уђе у спор
ако нису испуњени услови за компензацију, или
постоје други разлози због којих по Закону о
облигационим односима пребијање није могуће.
Сама чињеница да блокирани субјекат не може
да утиче на настанак саме компензације свакако
ће утицати и на степен његове одговорности, уз
могућност ослобађања од одговорности.
Из наведеног може да се изведе закључак:
„да за правно лице или предузетника чији рачун
није у блокади, а да изјаву о компензацији, неће
постојати одговорност за прекршај јер нема бит-
ног елемента дела, односно блокаде рачуна у
моменту плаћања;
„да би за прекршај могло да одговара само
правно лице, односно предузетник чији су ра-
чуни у блокади у моменту плаћања, односно
спровођења компензације, уз оцену конкретне
одговорности, као и чињенице да на настајање
компензације није могао да утиче.
ЕПИЛОГ
Након четири године од гореприказане пре-
суде Врховног касационог суда, исти суд је 4. 7.
2019. године донео следећу пресуду (Прев. 150/19
од 4. 7. 2019):
Свако правно, као и физичко лице које обавља
пословну делатност, када се налази у блокади
рачуна не може своје новчане обавезе измири-
вати променом поверилаца, односно дужника,
без обзира на то да ли уступа потраживање
физичком или правном лицу или приступа дугу
или преузима дуг, или врши компензацију са прав-
ним или физичким лицем, већ своје обавезе мора
измиривати према редоследу потраживања
поверилаца који је евидентиран на њиховом по-
словном рачуну.
Кад год је правни посао у супротности са им-
перативном нормом закона, то подразумева
његову ништавност. Свако лице које је у блока-
ди рачуна не може измиривати своје новчане
обавезе по сопственом избору поверилаца, већ
се потраживања морају намирити према редо-
следу који је евидентиран на пословном рачуну
дужника. Сваки уговор који је закључен противно
одредби члана 46. Закона о платном промету је-
сте ништав јер је противан овом закону.
Компензација са лицем које је у блокади
представља правно ништав посао, односно
не производи правно дејство.
Основни смисао прописане забране је заштита
поверилаца. Наиме, блокада рачуна подразуме-
ва да се сви приливи средстава на рачун дужника
директно преусмеравају на рачун повериоца који
је покренуо принудну наплату, све док се потра-
живање не намири у целости. Међутим, нису сви
повериоци истог ранга и немају сви повериоци
истог ранга исту могућност намирења. У складу с
одредбом члана 47. Закона о платном промету,
која је и даље у примени, принудна наплата врши
се са свих рачуна клијента у банкама на којима он
има средства, према следећем редоследу:
1) извршна решења пореских, царинских и других
надлежних органа – према времену пријема;
2) извршна судска решења, других извршних насло-
ва, законских овлашћења – према времену пријема;
3) налози поверилаца на основу доспелих хартија
од вредности, меница или овлашћења која је ду-
жник дао својој банци и свом повериоцу – према
времену пријема.
Другим речима, приоритет у наплати има др-
жава као поверилац по основу јавних прихода,
након тога приватни повериоци чија су потражи-
вања постала извршна и тек тада повериоци који
своје потраживање намирују на основу доспелих
хартија од вредности или из средстава обезбеђе-
ња (менице). Притом, између поверилаца истог
реда намирења првенство у наплати има онај који
је раније покренуо поступак принудне наплате.
Дакле, уговор (изјава) о компензацији којим
би дужник у блокади измирио своју новчану
обавезу према повериоцу сматра се ништа-
вим. Епилог ове забране јесте да се незакони-
то измирене обавезе не сматрају плаћеним, с
обзиром на то да је овај посао ништав, односно
да не производи правно дејство. Наведено до-
води до тога да лице коме рачуни нису блоки-
рани, а компензује потраживање, сноси ризик
да се остали повериоци лица чији су рачуни
блокирани у принудној наплати намире из ње-
гове имовине, по основу потраживања које је
дужник имао од њега. ПС